Пређи на садржај

Јелена Ђуровић

С Википедије, слободне енциклопедије
Јелена Ђуровић
Јелена Ђуровић на промоцији романа „Краљевство“, Београд, Новембар 2004.
Лични подаци
Датум рођења(1973-07-13)13. јул 1973. (51 год.)
Место рођењаБеоград, СФРЈ
ДржављанствоЦрна Гора, Србија
Породица
РодитељиВукашин Ђуровић
Светлана (Давидовац) Ђуровић

Јелена Ђуровић (Београд, 13. јул 1973) српска и црногорска је новинарка, списатељица и политичка активисткиња. Јелена је била оснивач и Потпредседница Јеврејске заједнице Црне Горе.[1][2] Председница је борда OJC SEE[3] и чланица Савјета Црногорске националне заједнице Београда.[4] Живи у Београду и Подгорици. Као новинар, бави се филмском и ТВ критиком.[5]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Јелена је рођена у породици јеврејско-црногорског порекла. Баба и деда по оцу су били партизани у НОБ-у. Mајчин део фамилије припадао је јеврејском социјалистичком покрету Бунд.

Књижевност

[уреди | уреди извор]

Дипломирала је Позоришну и радио продукцију на Факултету драмских уметности у Београду, али од театра убрзо одустаје.[6]

Како се током деведесетих специјализовала за област односа са јавношћу, Јелена у периоду 2000—2004. године ради у маркетиншким агенцијама. Током овог периода завршава и објављује роман „Краљевство”, чији је део објављен и у књизи „Voices from the faultline”.[7]

Искуства у адвертајзингу и активност на српској политичкој сцени дају јој инспирацију за наредни роман, „30. фебруар”, објављен у октобру 2011. године. По речима саме ауторке, ово је „љубавна прича о крају света”, док је један од рецензената, Димитрије Војнов, написао[8]: „Ово је роман о свима онима које су понекад уништили љубав, правда и Срби.”

Стил

[уреди | уреди извор]

Фасцинација антиутопијом, сатиром и трансгресијом осећа се у „Краљевству”, где је подсмевање историји и појму нације један од кључних мотива. „Краљевство” преиспитује и мета-религиозна кабалистичка учења, слично начину на који то ради филм Пи Дарена Аронофског. Иако за себе тврди да је атеиста[9], Ђуровићева често истиче своје јеврејско порекло[10][11] и поштовање према традицији и култури јеврејске заједнице.

Новинарство

[уреди | уреди извор]

Ђуровићева је средином деведесетих завршила тромесечни новинарски курс финансиран од стране тадашњег Сорош фонда Југославија. Од 1994. до 1995. радила је на радију „Студио Б” као аутор и уредник емисије „Time in”, коју је такође спонзорисао Сорош Фонд.

Од октобра 2005. краће време је уређивала блог „Агит Поп” чији је мото цитат из Фројдовог писма Ајнштајну, написаног у Бечу, септембра 1932: „Драги професоре Ајнштајн… можемо да кажемо једно: све што подстиче развој културе, истоврмено делује против рата…”[12] и писала за исти, као и за неколико српских новина.[13]

Од почетка 2009. са драматургом Иваном Велисављевићем[14] водила је емисију о филму и поп култури „Специјално неваспитање”, као и емисију „Слободна или смрт”, која се бавила еманципацијом и улогом жена у политици, уметности и друштву. Овај програм уређивала у сарадњи са српском глумицом Леном Богдановић.

У јануару 2011. године Јелена покреће портал агитпоп.ме Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2015) на којем наставља да обрађује теме из културе и критикује појаве у друштву које се противе демократским принципима. Прокламовани циљеви портала су: „Србија у ЕУ. Србија у НАТО. Стоп културном геноциду државних медија. Смањење утицаја цркве на друштво. Стоп култур-расизму. Стоп историјском ревизионизму. Помирење са суседима. Хапшење ратних злочинаца. Сва права мањинама.”[15]

Од марта 2013. године емисија Агитпоп се емитује на националном радију Б92.[16]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Јелена Ђуровић је од 2004. до 2008. била у браку са српским сликаром Мироном Мутаовићем.

Јелена се 31. јануара 2009. удала за Томицу Орешковића, наводно потомка народног хероја Марка Орешковића.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јелена Ђуровић, нова потпредсједница ЈЗЦГ
  2. ^ „Euro-Asian Jewish Congress – New Vice president of the Jewish Community of Montenegro”. Архивирано из оригинала 4. март 2016. г. Приступљено 29. август 2015. 
  3. ^ „Organization for Jewish Cooperation in Southeastern Europe”. OJC SEE. Архивирано из оригинала 30. 06. 2019. г. Приступљено 30. 6. 2019. 
  4. ^ Мирко Зечевић предсједник Црногорске националне заједнице Београда
  5. ^ MondoPop
  6. ^ Интервју Јелене Ђуровић часопису Gay-Serbia: http://www.gay-serbia.com/intervju/2004/04-07-05-jelena-djurovic/index.jsp?aid=1437
  7. ^ „ZayuPress ... VOICES FROM THE FAULTLINE – A Balkan Anthology”. www.zayupress.com. 
  8. ^ Posted by 30.februar (10. октобар 2011). „30.februar: Dimitrije Vojnov o romanu „30.februar””. Tridesetifebruar.blogspot.com. Приступљено 4. 1. 2012. 
  9. ^ Едиторијал магазина „Кварт”, март 2009.: http://2.bp.blogspot.com/_caaFwRlZM8E/SZxaBAZbeZI/AAAAAAAALy8/a5sqhJ7YFWg/s1600-h/macasev-kvart4.jpg
  10. ^ „at Jelenadjurovic.com”. www.jelenadjurovic.com. Архивирано из оригинала 22. 09. 2008. г. 
  11. ^ Israel hayom: A Jewish identity resurfaces, Ronen Dorfan, 25. 5. 2012, Приступљено 2. март 2013. (језик: енглески)
  12. ^ „A letter from Freud to Einstein”. Архивирано из оригинала 09. 07. 2012. г. 
  13. ^ Списак текстова које је Јелена писала и/или уређивала у магазинима КЕМП, ФААР и Глас: http://agitpopmagazine.blogspot.com/
  14. ^ „Novi kadrovi – biografije ucesnika”. novikadrovi.net. Архивирано из оригинала 25. 04. 2009. г. 
  15. ^ „More. News.”. agitpop.me.  Текст „ Agitpop.me” игнорисан (помоћ)
  16. ^ Агитпоп на радију Б92
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јелена_Ђуровић&oldid=28528667”