Пређи на садржај

Анолид

С Википедије, слободне енциклопедије
Анолид

Анолид је песма од 49 строфа, која је вероватно настала у периоду између 1077. и 1081. године у раним средњевисоконемачким римованим стиховима, претпоставља се да их је један монах из Зигбурга написао. Као објашњење претпоставке за датирање овог дела важи помињање Мајнца, као места у коме су крунисани владари. Крунисање немачких краљева се обично одржавало у Ахену; стога се ови подаци могу односити само на период након крунисања "анти-краља" Рудолфа фон Рајнфелдена 1077. године или на крунисања Хајнриха петог из 1106. године. Аутор овог дела је анониман, али највећи број доказа говори о томе да његово порекло потиче из рајнско-франачке области, поготово из троугла Херсфелд-Залфелд-Бамберг. Као могући аутор наводи се Абт Регинхард фон Зигбург.

Оригинални рукопис песме Анолид је изгубљен. Најранија сачувана сведочанства овог дела су први отисак Мартина Опица из 1639. године и делимична копија Бонавентуре Вулцаниуса из 1597. године. Оба сведочанства су садржала уско повезане, али не и идентичне симболе. Од свог првог издања, Анолид је привукао велико интересовање истраживача баш зато што је и истраживачка литература обимна као и само дело.

Садржај и структура дела

[уреди | уреди извор]

Анолид је јединствен, атипичан, али не и појединачни текст , који измиче жанровској категоризацији; Анолид се најбоље може категорисати као историјска песма. Главна тема овог дела је величање контроверзног келнског архиепископа Аноа другог ради канонизације. Његов живот је стилизовано и деиндивидуализовано приказан, у фокусу дела се налази ванвременски модел његовог живота и рада.

Референце:

[уреди | уреди извор]
  • Susanne Bürkle: Erzählen vom Ursprung. Mythos und kollektives Gedächtnis im Annolied. In: Udo Friedrich und Bruno Quast (Hrsg.): Präsenz des Mythos. In: Trends in Medieval Philology. Band 2, Berlin, New York 2004, S. 99–130.
  • Uta Goerlitz: Literarische Konstruktion (vor-)nationaler Identität seit dem „Annolied“: Analysen und Interpretationen zur deutschen Literatur des Mittelalters (11.–16. Jahrhundert). Berlin 2007.
  • Anselm Haverkamp: Typik und Politik im Annolied. Zum „Konflikt der Interpretationen“ im Mittelalter. Metzler, Stuttgart 1979, ISBN 3-476-00420-1.
  • Mathias Herweg: Ludwigslied, De Heinrico, Annolied. Die deutschen Zeitdichtungen des frühen Mittelalters im Spiegel ihrer wissenschaftlichen Rezeption und Erforschung. Wiesbaden 2002.
  • Dorothea Klein: Mittelalter: Lehrbuch der Germanistik. Stuttgart, Weimar 2006.
  • Doris Knab: Das Annolied. Probleme seiner literarischen Einordnung. Tübingen 1962.
  • Mauritius Mittler: (Hrsg.): Siegburger Vorträge zum Annojahr 1983. Siegburg 1984.
  • Eberhard Nellmann: Annolied. In: Verfasserlexikon. 2. Auflage. Band 1, 1978, Sp. 366–371.
  • Max Ittenbach: Deutsche Dichtungen der salischen Kaiserzeit und verwandte Denkmäler. Würzburg-Aumühle 1937.
  • Heinz Thomas: Bemerkungen zu Datierung, Gehalt und Gestalt des Annoliedes. In: Zeitschrift für deutsche Philologie. 96, 1977, S. 24–61.
  • Max Wehrli: Geschichte der deutschen Literatur. Band 1: Vom frühen Mittelalter bis zum Ende des 16. Jahrhunderts. Stuttgart ²1984, S. 176–185.
  • Wilhelm Wilmanns: Über das Annolied. Bonn 1886.