Песма

Из Википедије, слободне енциклопедије
Америчка џез певачица и песник Били Холидеј у Њујорку 1947.

Песма је уметничко дело у стиховима или у прози, у коме се приповеда и путем стилских фигура изражава емоција. Песма може бити схваћена и као музичка композиција. Садржи делове који се певају, углавном речи, текст песме, праћен музичким инструментима. Речи песме су најчешће поетске природе и римују се, али постоје и песме са религиозним садржајима, као и оне које представљају слободну прозу. Најчешће се пишу за једног певача, али могу бити и дуети и трија. Могу се поделити на више начина, у зависности од коришћеног критеријума. Нпр., могу се поделити на уметничке, народне и популарне песме.

Песма, у најширем смислу је појединачан (и често самосталан) музички рад који је типично намењен певању људским гласом уз дистинктне и фиксне висине тона и обрасце који користе звук и тишину и разноликост форми које често садрже понављајуће секције.[1] Писане речи креиране специфично за музику или за које је музика специфично креирана, се називају лириком.[2] Ако је раније постојећа поема постављена на компоновану музику у класичној композицији то је уметничка песма.[3][4] Песме које се певају на понављајућим висинама тона без особених контура и образаца који се подижу и падају се називају појања.[5] Песме у једноставном стилу које су неформално научене се обично називају народним песмама.[6] Песме који су компоноване за професионалне певаче који продају своје снимке или живе од извођења представа на масовном тржишту се називају популарним песмама. Те песме, које остарују широку популарност, обично компонују професионални писци песама, композитори и лиричари. Уметничке песме компонују обучени класични композитори за концертна или рецитаторска извођења. Песме се изводе уживо или снимају у аудио или видео формату (у неким случајевима, песма може да буде извођена уживо и симултано снимана). Песме се могу јавити у представама, музичком позоришту, сценским емисијама било којег облика и унутар опера.

Песма може да буде за соло певача, водећег певача подржаног позадинским певачима, дует, трио, или већи ансамбл који укључује више гласова који певају у хармонији, мада се овај термин генерално не користи за велике класичне музичке форме укључујући опере и ораторијуме, који користе термине као што је арија и рецитатив.[7] Песме са више од једног гласа у певачким комадима у полифонији или хармонији се сматрају хорским радовима. Песме се могу широко поделити у многе различите форме, у зависности од кориштених критеријума.

Песме могу да буду написане за једног или више певача да певају без инструменталне пратње или оне могу да буду написане за извођење са инструменталном пратњом. Корепетиција која се користи за песме зависи од музичког жанра и у класичним стиловима, инструкције за диригента су написане у партитури. Песме могу да буду праћене једним пратећим клавиром или гитаром, малим оркестром (e.g., џез квартетом, basso continuo групом (у случају барокне музике), рок или поп бендом или ритмичком секцијом) или чак великим бендом (за џез песеме) или оркестром (за класичне арије). Једна подела је између „уметничких песама”, „поп песама” и традиционалне музике која обухвата „народне песме” и ране блуз песме. Други уобичајени методи категоризације су по сврси (света vs sекularна), по стилу (плес, балада, итд.), или по времену порекла (ренесансна, савремена, итд.). Песме могу да буду научне или пренесене „по слуху” (као у традиционалним народним песмама); са снимака или водеће стране (у џезу и попу) или са детаљне музичке нотације (у класичној музици). Нека инструментална музика која се свира у певачком стилу се назива песмама, нпр., Менделсонове Песме без речи за соло пијано.

Референце[уреди]

  1. White (1976). стр. 53–54.
  2. Miller (1996). стр. 12.
  3. Meister (1980). стр. 11-17.
  4. Kimball, Introduction, p. xiii
  5. Wikisource-logo.svg Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Chant”. Encyclopædia Britannica. 5 (11. изд.). Cambridge University Press. стр. 846. 
  6. Ruehl, Kim. „Folk Music”. About.com definition. Приступљено 18. 8. 2011. 
  7. Luise Eitel Peake. "Song". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, sixth edition, 20 vols., edited by Stanley Sadie, Vol. 17: 510–23. London: Macmillan Publishers; New York: Grove's Dictionaries. 1980. ISBN 978-1-56159-174-9.

Литература[уреди]

  • Miller, Andrew M. (1996). Greek Lyric: An Anthology in Translation. Hackett Pub. Company. стр. 12. ISBN 978-0-87220-291-7. 
  • White, John D. (1976). The Analysis of Music. стр. 53—54. ISBN 978-0-13-033233-2. 
  • Marcello Sorce Keller (1984), "The Problem of Classification in Folksong Research: a Short History", Folklore, XCV, no. 1, 100- 104.
  • Draayer, Suzanne (2009). Art Song Composers of Spain: An Encyclopedia. Lanham, Maryland: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-6362-0. 
  • Draayer, Suzanne . A Singer's Guide to the Songs of Joaquín Rodrigo, Lanham, Maryland: Scarecrow Press. 2003. ISBN 978-0-8108-4827-6.
  • Kimball, Carol (2005), Song: A Guide to Art Song Style and Literature, revised edition, Milwaukee, Wisconsin: Hal Leonard, ISBN 978-1-4234-1280-9 
  • Meister, Barbara (1980), An Introduction to the Art Song, New York, New York: Taplinger, ISBN 978-0-8008-8032-3 
  • Randel, Don Michael (2003). The Harvard Dictionary of Music. Harvard University Press. стр. 61. ISBN 978-0-674-01163-2. Приступљено 22. 10. 2012. 
  • Villamil, Victoria Etnier (1993), A Singer's Guide to the American Art Song (2004 paperback изд.), Lanham, Maryland: Scarecrow Press, ISBN 978-0-8108-5217-4 
  • Bayard, Samuel P. (1950). „Prolegomena to a Study of the Principal Melodic Families of British-American Folk Song”. The Journal of American Folklore. 63 (247): 1—44. JSTOR 537347.  Reprinted in McAllester, David Park (ed.) (1971) Readings in ethnomusicology New York: Johnson Reprint.
  • Bearman, C. J. (2000). „Who Were the Folk? The Demography of Cecil Sharp's Somerset Folk Singers”. The Historical Journal. 43 (3): 751—75. JSTOR 3020977. doi:10.1017/s0018246x99001338. 
  • Bevil, Jack Marshall (1984). Centonization and Concordance in the American Southern Uplands Folksong Melody: A Study of the Musical Generative and Transmittive Processes of an Oral Tradition. PhD Thesis, North Texas University, Ann Arbor: University Microfilms International.
  • Bevil, J. Marshall (1986). „Scale in Southern Appalachian Folksong: A Reexamination”. College Music Symposium. College Music Society. 26: 77—91. JSTOR 40373824. 

Спољашње везе[уреди]