Такмичње у на 10.000 метара се састоји само од финалне трке,[1], у којој ће учествовати све такмичарке који су истрчали прописану квалификациону норму.
Трку су повеле три јапанске тркачица, праћене представницом Ирске Бритон. После првих 8 кругова кенијске и етиопске тркачице су једине пратиле јапанке, док су остале једна по једна заостајале. На половини трке круг се свео на само на по три кенијске и етиопске атлетичарке, и Шитаје Ешете (из Етиопије, која је трчала за Бахреин). Ешете је завршола трку као шеста са новим националним рекордом Бахреина. Осам кругова пре краја одустала је Џојс Чепкируи. У том исто кругу Ољира и Ешете су изгубиле контак са водећом групом. Темпо дискира Веркенеш Кидане. Три круга пре краја, вођство преузима Сали Кипјего уз пратњу аткуелне олимпијске победнице из 2008. Тирунеш Дибабе. Светска првакиња Вивијан Черијот их је пратила, али се видело да нема снаге да трене у напад. На 600 метара, Дибаба нагло појачава и прелаки Кипјего. Последњи круг Дибеба је претрчала у спринту, победила и постала прва такмичарка која је успела да одбрани титулу у овој дисциплини.
У финалној трци на олимпијским играма су учествовале 22 атлетичарке, од којих је 21. завршила трку.[3] Победница Тирунеш Дибаба је пострига најбоље време сезоне. Постигнут је један национални рекорд, а оборено је и 9 личних рекорда.