Извор странице Ацетилхолин

{{Chembox
| verifiedrevid = 321783206
| ImageFile1 = Acetylcholine.svg
| ImageSize1 = 200px
| ImageFile2 = ACh-stick.png
| ImageSize2 = 200px
| IUPACName = 2-Acetoxy-''N'',''N'',''N''-trimethylethanaminium
| OtherNames = 
| Section1 = {{Chembox Identifiers
| Abbreviations=ACh
| InChI = 1/C7H16NO2/c1-7(9)10-6-5-8(2,3)4/h5-6H2,1-4H3/q+1
| InChIKey = OIPILFWXSMYKGL-UHFFFAOYAY
| CASNo_Ref = {{cascite}}
| CASNo =  51-84-3
| PubChem = 187
| IUPHAR_ligand = 294
| ATCCode_prefix = S01
| ATCCode_suffix = EB09
| ATC_Supplemental =
| DrugBank = EXPT00412
| ChemSpiderID = 182
| SMILES = O=C(OCC[N+](C)(C)C)C
| MeSHName =Acetylcholine
}}
| Section2 = {{Chembox Properties
|  Formula = 
| C=7 | H=16 | N=1 | O=2
| Appearance = 
| Density = 
| MeltingPt = 
| BoilingPt = 
| Solubility = 
}}
| Section3 = {{Chembox Hazards
| MainHazards = 
| FlashPt = 
| Autoignition = 
}}
| Section5 = {{Chembox Pharmacology
| AdminRoutes = 
| Bioavail = 
| Metabolism = 
| HalfLife = приближно 2 минута
| ProteinBound =
| Excretion = 
| Legal_status = 
| Legal_US = 
| Legal_UK = 
| Legal_AU = 
| Legal_CA = 
| PregCat = 
| PregCat_AU = 
| PregCat_US = }}
}}
'''Ацетилхолин''' је [[неуротрансмитер]] [[периферни нервни систем|периферног]] и [[централни нервни систем|централног нервног система]]. Углавном има ексцитаторни ефекат, али на неким периферним парасимпатичким нервним завршецима може имати и инхибиторно дејство.<ref name="Кораћевић">{{Cite book | last1 = Кораћевић | first1 = Даринка | last2 = Бјелаковић | first2 = Гордана | last3 = Ђорђевић | first3 = Видосава | title=Биохемија | edition= | issue= | publisher=савремена администрација | year= |isbn=978-86-387-0622-8| doi= | url= }}</ref><ref>{{Lehninger4th}}</ref>

== Распрострањеност и улога ==
* Ацетилхолин се ослобађа на свим [[преганглијски неурон|преганглијским]] нервни влакнима ([[парасимпатикус|парасимпатичким]] и [[симпатикус|симпатичким]]). На њима учествује у процесу преноса нервног импулса са [[пресинаптички неурон|пресинаптичког]] на [[постсинаптички неурон]].
* На свим [[постаганглијски неурон|постганглиским]] парасимпатичким влакнима. Секрецијом овог [[неуротрансмитер]]а оставрује се дејство [[аутономни нервни систем|парасимпатичког система]].
* На холинергичким симпатичким нервним влаканима која инервишу [[знојне жлезде]], [[мишићи длаке|мишиће длаке]] и [[крвни суд|крвне судове]] коже, где стимулише рад ових органа.
* На разним неуронима цревног нервног система ([[ентерички нервни систем]]), што омогућава настанак перисталтике црева.
* На [[нервно-мишићна плоча|нервно-мишићној плочи]], где депларизацијом ове плоче покреће [[мишићна контракција|мишићну контракцију]].
* У деловима [[мозак|мозга]], као што су [[пругасто тело]] (лат. ''Corpus striatim''), [[Мајнертово базално једро]] (лат. ''Nucleus basalis Meynerti''), велике [[пирамидне ћелије]] моторне [[кора великог мозга|коре]], [[мождани мост|можданом мосту]]... Секрецијом ацетилхолина у овим структурама регулишу се бројни процеси као нпр. [[спавање]], [[памћење]], мождана активност...

== Синтеза ==
Ацетихолин се синтетише у [[цитоплазма|цитоплазми]] пресинаптичких невних завршетака из [[аминоалкохол]]а [[холин]] и [[ацетил-коензим А|ацетил коензима А]]. Ензим који катализује ову реакцију је [[холинацетилтрансфераза]]. Овај ензим се налази само у завршецима холинергичких невних влакана (нервна влакна која секретују ацетилхолин).

Нервне ћелије на могу синтетисати холин, већ га морају унети из околине путем [[активни транспорт|активног транспорта]]. Холин се нејчешће ресорбује из хране, могу га синтетисати и [[цревне бактерије]], а може се синтетисати и у организму из аминокиселине [[серин]].

Након синтезе се овај неуротрансмитер пакује у синаптичке [[везкула|везикуле]].

Из ових везикула се путем [[егзицитоза|егзоцитозе]] секретује у [[синапса|синаптичку пукотину]].

== Рецептори ==
Још 1914. (иначе то је први откривени неуротрансмитер) године су откривене две групе рецептора за овај [[неуротрансмитер]]: '''никотински''' и '''мускарински'''. Имена су добили по супстанцама који их активирајају: по [[алкалоид]]у [[никотин]] из [[Дуван (производ)|дувана]] и [[алкалоид]]у једне [[гљиве]] [[мускарин]]у.

=== Никотински рецептори ===
Никотински рецептори су у ствари [[јонски канали]]. Саставњени су од пет подјединица (пентамери). Постоји више типова подјединица α,β,γ,δ,ξ. Подјединице α (9 од 1-9) и β (4 од 1-4) се срећу у више облика. Након активирања никотинских рецептора отварају се натријумски и калијумски канали и [[ћелијска мамбрана|мембрана]] неурона се деполарише. Овакви рецептори су смештени у ћелијама скелетних [[мишићно ткиво|мишића]] и нервним ћелијама. Никотински рецептори мишићних ћелија су изграђени од 2 α1, β1, δ, ξ (2α1β1δξ) подјединице. [[Фетус|Фетални]] [[nikotinski acetilholinski receptor|никотински рецептори]] мишићних ћелија имају следеђу структуру: 2α1β1δγ, дакле уместо ξ садрже γ подјединицу.

У невним ћелијама постоје различити типови никотинских рецептора, али су најчечћи 2α4 и 3β2 подјединице.

Никотински рецептори у мишићима се могу блокирати разним супстанцама. Отрови неких [[змије|змија]], као што су [[Кобре|кобра]] и [[мамба]] [[бунгаротоксин]]и блокирају ове рецепторе. Неке супстанце које се користе у терапији ([[мишићни релаксанси]]) такође могу блокирати мишићни тип рецептора.<ref name="Rummel">{{Cite book | author=Forth Henschler Rummel | title=Pharmakologie und toxikologie | edition= | issue= | publisher=Urban&Fischer | year= |isbn=978-3-437-42520-2| doi= | url= }}</ref>

=== Мускарински рецептори ===
{{Главни чланак|Рецептори}}
Мускарински рецептори су повезани са [[G protein spregnuti receptori|Г-протеином]]. Постоји 5 типова: М1, М2, М3, М4, М5.<ref name="Guyton">{{Cite book |last=Guyton|first=Arthur C. John E. Hall | title=Медицинска физиологија | edition= | issue= | publisher=савремена администрација Београд |year=1999| doi= | url= |id=}}</ref>

М1 рецептори се налазе на нервни ћелијама и изазивају њихову ексцитацију. Они активирањем протеина-Г стимуличу [[фосфолипаза C|фосфолипазу C]], чија активација изазива даље ефекте. На овај начин делују и М3 и М5 рецептори.

М2 рецептори се углавном налазе на срчаним мишићним ћелијама и њиховом активацијом се смањује снага и фреквенца срца (имају инхибиторну улогу). Активирањем протеина-Г долази до отварања калијумских канала, и инхибиције [[аденил циклаза|аденил циклазе]].

М3 рецептори се налазе на [[жлазда]]ма и глатким [[мишићно ткиво|мишићима]] и појачавају секрецију и контракцију ових органа. М4 рецептори као и М2 имају инхибиторну улогу. М5 су такође као М1 и М3 активаторни рецептори.

== Инактивација ацетилхолина ==
Ослобођени ацетилхолин је врло кратко време актван, јер га врло брзо разграђује [[ензим]] [[ацетилхолинестераза]]. Иначе то је један од ензима људског организма са најбржим дејством. Налази се у међућелијском простору, али и у неким ћелијама нпр. [[црвена крвна зрнца|еритроцитима]].

Постоји још један ензим сличног дејства, а то је [[бутирилхолинестераза]] ([[неспецифична холинестераза]]).

Неки [[бојни отрови]], [[пестициди]] и лекови блокирају дејство ацетилхолинестеразе и тако продужавају дејство ацетилхолина.

== Поремећаји холинергичког система ==
* Пропадање холинергичких неурона у централном систему повезано је са настанком [[Алцхајмерова болест|Алцхајмерове болести]], односно [[деменција|деменције]].
* Код [[аутоимуне болести]] [[мијастенија гравис]] ({{јез-лат|Miastenia gravis}}) долази до производње [[антитело|антитела]] против мускаринских рецептора, тако да се они уништавају и ацетилхолин не може да се веже и оствари своју функцију. Пошто је ацетилхолин главни трансмитер на неуромоторној плочи која изазива мишићну контракцију, као симптоми се јављају отежано покретање мишића и њихов брзи замор. Болест се прво јавља на мишићима ока (и трепавица), зати језика мишићима лица, трупа... Обично су симптоми ујутру благи и појачавају се у току дана због све већег замора.

== Види још ==
* [[Неуротрансмитер]]и
* [[Синапса|Синапсе]]
* [[Мишићни релаксанси]]
* [[Мијастенија гравис]]
* [[Деменција]]
* [[Алцхајмерова болест]]

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
{{Литература}}
* {{Cite book | ref= harv| last1 = Кораћевић | first1 = Даринка | last2 = Бјелаковић | first2 = Гордана | last3 = Ђорђевић | first3 = Видосава | title=Биохемија | edition= | issue= | publisher=савремена администрација | year= |isbn=978-86-387-0622-8| doi= | url= }}
* {{Cite book | ref= harv|author=Forth Henschler Rummel | title=Pharmakologie und toxikologie | edition= | issue= | publisher=Urban&Fischer | year= |isbn=978-3-437-42520-2| doi= | url= }}
* {{Cite book | ref= harv|last=Guyton|first=Arthur C. John E. Hall | title=Медицинска физиологија | edition= | issue= | publisher=савремена администрација Београд |year=1999| doi= | url= |id=}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==

* [https://web.archive.org/web/20071014020222/http://www.neurosci.pharm.utoledo.edu/MBC3320/acetylcholine.htm neuroscience] {{en}}
{{-}}
{{Неуротрансмитери}}
{{Холинергици}}


{{Медицинско упозорење}}
{{Footer bar|Медицина|Хемија}}

[[Категорија:Ацетилхолин| ]]
[[Категорија:Физиологија]]
[[Категорија:Неурологија]]
[[Категорија:Ацетатни естри]]
[[Категорија:Холински естри]]