Извор странице Берилијум

{{Infobox element
| опис_слике =кристални фрагмент чистоће око 99%
|name= Берилијум
|number=4
|symbol=Be
|abundance=
|abundance in earth's crust=
|abundance in oceans=
|abundance in solar system=
|left=[[литијум]]
|right=[[Бор (хемијски елемент)|бор]]
|above=–
|below=[[магнезијум|-{Mg}-]]
|category=[[земноалкални метал|земљани алкални метали]]
|category comment=
|group=2
|period=2
|block=s
|appearance=бело-сив, металан
|image name=Be-140g.jpg
|electron configuration=&#91;[[хелијум|-{He}-]]&#93; -{2s}-<sup>2</sup>
|electrons per shell=2, 2<ref name="bernath" />
|phase=чврсто
|phase ref=<ref name="webelements" /><ref name="aboutmetal" />
|density gplstp=
|density gpcm3nrt=1,85
|density gpcm3mp=1,690
|melting point K=1560
|melting point C=1287
|melting point F=2349
|boiling point K=2742
|boiling point C=2469<ref name="zhang" />
|boiling point F=4476
|triple point K=
|triple point kPa=
|critical point K=5205
|critical point MPa=
|critical point comment=''(екстраполирано)''
|heat fusion=12,2
|heat vaporization=292
|heat capacity=16,443
|vapor pressure 1=1462
|vapor pressure 10=1608
|vapor pressure 100=1791
|vapor pressure 1 k=2023
|vapor pressure 10 k=2327
|vapor pressure 100 k=2742
|vapor pressure comment=
|crystal structure=hexagonal close packed
|oxidation states='''+2''', +1
|oxidation states ref=<ref>{{cite web|url=http://bernath.uwaterloo.ca/media/252.pdf|title=Beryllium: Beryllium(I) Hydride compound data|accessdate=10. 12. 2007|publisher=bernath.uwaterloo.ca|archive-url=https://web.archive.org/web/20071202130342/http://bernath.uwaterloo.ca/media/252.pdf|archive-date=2. 12. 2007|url-status=dead}}</ref>
|oxidation states comment=([[амфотерност|амфортерни]] оксид)
|electronegativity=1,57
|number of ionization energies=4
|ionization energy 1=899,5
|ionization energy 2=1757,1
|ionization energy 3=14.848,7
|atomic radius=112
|atomic radius calculated=
|covalent radius=96±3
|Van der Waals radius=153
|magnetic ordering=[[дијамагнетизам|дијамагнетичан]]
|electrical resistivity unit prefix=n
|electrical resistivity at 0=
|electrical resistivity at 20=36
|thermal conductivity= 182
|thermal conductivity ref=<ref name="purebe" />
|thermal conductivity 2=
|thermal diffusivity=
|thermal expansion=
|thermal expansion at 25=11,3
|speed of sound=
|speed of sound rod at r.t.=12.890
|speed of sound rod at r.t. ref=<ref>{{RubberBible92nd|pages=14.48}}</ref><ref name="haynes" />
|magnetic susceptibility= −9,0·10<sup>−6</sup>
|magnetic susceptibility ref=<ref>{{Cite book|title=CRC, Handbook of Chemistry and Physics|last=Weast|first=Robert|publisher=Chemical Rubber Company Publishing|year=1984|isbn=978-0-8493-0464-4|location=Boca Raton, Florida|pages=E110|via=}}</ref>
|Young's modulus=287
|Shear modulus=132
|Bulk modulus=130
|Poisson ratio=0,032
|Mohs hardness=5,5
|Vickers hardness=1670
|Brinell hardness=590–1320
|CAS number=7440-41-7
|isotopes=
{{infobox element/isotopes decay2 | mn=7 | sym=Be | na=[[радиоизотоп у траговима|трагови]] | hl=53,12&nbsp;d | dm1=[[електронски захват|ε]] | de1=0.862 | link1=lithium-7 | pn1=7 | ps1=Li
|dm2=[[гама зрачење|γ]] | de2=0.477 | pn2= | ps2=– }}
{{Infobox element/isotopes stable | mn=9 | sym=Be | na=100% | n=5 |firstlinks=yes}}
{{infobox element/isotopes decay | mn=10 | sym=Be | na=трагови | link=Beryllium-10 | hl=1,39×10<sup>6</sup>&nbsp;y | dm=[[бета распад|β<sup>−</sup>]] | de=0.556 | link1=boron-10 | pn=10 | ps=B}}
|predicted by=
|prediction date=|discovered by=[[Луј Никола Воклен]]
|discovery date=1798|first isolation by=[[Фридрих Велер]] & [[Antoine Bussy|Антоан Биси]]|first isolation date=1828
|history comment label=
|history comment=
|QID=Q569
}}

'''Берилијум''' ('''-{Be}-''', {{јез-лат|beryllium}}) хемијски је елемент, [[метал]] IIA групе.<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref> Пронашао га је [[1798]]. [[Луј Никола Воклен]], али у елементарном стању добио га је [[Фридрих Велер]] тек [[1827]]. године. То је релативно редак елемент, који се у природи најчешће проналази у облику берила тј. берилијумалуминијумсиликата, -{3BeO•Al<sub>2</sub>O<sub>3</sub>•6SiO<sub>2</sub>}-, а у елементарном стању обично се добија електролизом растопа својих [[со]]ли (-{BeCl<sub>2</sub>)}-:<ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref> -{BeCl<sub>2</sub> → Ве(s)+Cl<sub>2</sub>(g)}-. То је сребрнастобео, тврд метал, који је знатно лакши и еластичнији од [[алуминијум]]а са којим ипак испољава низ заједничких хемијских особина. Тако берилијум показује амфотерни карактер, јер се раствара како у јаким [[киселина]]ма, тако и у јаким [[База (хемија)|базама]] стварајући одговарајуће соли, по чему се разликује од осталих [[земноалкални метал|земноалкалних метала]], који ову особину не показују. Са [[вода|водом]] елементарни берилијум уопште не реагује, међутим већина његових соли лако се раствара у [[вода|води]] већ на собној температури, дајући јој сладак, помало опор укус. Иначе, берилијум се лако оксидује, али је стабилан на [[ваздух]]у јер га од даље оксидације и корозије штити танак слој берилијумоксида, -{BeO}-: -{2Be+O<sub>2</sub> → 2BeO.}-

Оксиди берилијума су врло тешко топљиве, беле, прашкасте материје које се растварају и у киселинама и у базама. Берилијумоксид улази понекад у састав зубарског цемента и употребљава се као катализатор при синтезама појединих органских материја (углавном естара). Берилијумоксид реагује и са водом, при чему гради берилијумхидроксид, -{Ве(ОН)}-<sub>2</sub>, уз приметно издвајање топлоте: -{BeO+H<sub>2</sub>O → Ве(OH)<sub>2</sub>+Q}-. Међутим, сам бели аморфни хидроксид берилијума веома слабо се раствара у води, а веома добро у засићеном раствору -{NaHCO<sub>3</sub>}-, за разлику од -{Al(ОН)}-<sub>3</sub>, што се користи за издвајање -{Ве}- од [[алуминијум|-{Al}-]] приликом прераде берилијумалуминијумсиликата.

Берилијум је, као припадник [[земноалкални метал|-{IIA}-]] групе, веома реактиван и гради велики број једињења која проналазе различите примене. Тако нпр. берилијум веома лако реагује са [[халоген|халогеним елементима]]: -{Ве+Х<sub>2</sub> → ВеХ<sub>2</sub>}-, уз грађење халогенида који су безбојни и веома лако растворљиви у води, а најчешће се издвајају из раствора у облику кристалохидрата: -{ВеХ<sub>2</sub>•4Н<sub>2</sub>O}-. Берилијум такође може да гради и нитрате: -{2Be+2HNO<sub>3</sub> → 2Be(NO)<sub>3</sub>+H<sub>2</sub>}-, који се лако растварају не само у води него и у [[алкохол]]у. Са водом ови нитрати кристалишу обично у облику: -{Ве(NO<sub>3</sub>)<sub>2</sub>•ЗН<sub>2</sub>O}-, а при загревању се лако анхидрују и затим прелазе у одговарајуће [[оксид]]е. Иначе берилијум гради и сулфате у облику кристалохидрата: -{BeCO<sub>4</sub>•4Н<sub>2</sub>O}-, затим карбонате, -{BeCO<sub>3</sub>}-, и читав низ других једињења.

Употреба берилијума у савременој техници је разноврсна. Метални берилијум се додаје разним [[легуре|легурама]], којима придаје важне физичке и механичке особине: побољшава се тврдоћа, еластичност, јачина и отпорност на корозију. Такве су његове легуре са [[бакар|бакром]], алуминијумом, [[никл]]ом, [[гвожђе]]м итд. Значајна је особина берилијума да лако пропушта рендгенске зраке и зато се употребљава у облику танких плочица као материјал за „прозоре“ на рендгенским цевима кроз које излазе рендгенски зраци. Берилијум се употребљава и у нуклеарној технологији. Тако нпр. служи у атомским реакторима као моделатор за успоравање неутрона који се ослобађају у реакцијама фисије. Берилијумове соли су компоненте светлећих смеша - луминофора са високим светлотехничким особинама. Прозрачни примерци берилијума, обојени разним примесама, употребљавају се и као [[драго камење]]: [[смарагд]] (зелен), [[аквамарин]] (плав) итд. и врло су ретки и скупи.

Комерцијална употреба берилијума захтева кориштење одговарајуће опреме за заштиту од прашине као и индустријске контроле у производњи због велике [[отров]]ности прашине која садржи берилијум. Таква прашина која се удише може изазвати хроничне алергијске болести опасне по живот код неких особа, назване [[берилиоза]].<ref name="Puchta" />

== Историја ==
На основу претпоставки француског свештеника и минералога [[Рене Жист Аиј|Р. Ж. Аија]], [[хемичар]] [[Луј Никола Воклен]]је 1789. изоловао берилијум у облику његовог оксида из драгог камења [[берил]] а и [[смарагд]] а. Недуго након тога немачки научник [[Martin Heinrich Klaproth|Мартин Хајнрих Клапрот]] је добио исто једињење, којем је дао име -{''beryllium''}- (по минералу берилу).<ref name="Gmelin, Beryllium" /> Хемијски симбол -{'''Be'''}- увео је [[Jakob Bercelijus|Ј.Ј. Берцелијус]] 1814. године.

Тек је 1828. научницима [[Фридрих Велер|Фридриху Велеру]] је [[Antoine Bussy|Антоан Бисију]] успело да добију елементарни берилијум [[оксидо-редукција|редукцијом]] [[berilijum hlorid|берилијум-хлорида]] са [[калијум]]ом. Чисти елементарни берилијум је добијен 1899. године путем електролизе [[натријум тетрафлуорид берилат]]а (-{Na<sub>2</sub>[BeF<sub>4</sub>]}-), што је учинио [[Paul Lebeau|Пол Лабо]]. Због слатког укуса берилијумових соли све до 1957. године у [[Француска|Француској]] за берилијум се користио назив -{''glucinium''}- ([[grčki jezik|грч.]] γλυκύς = слатко) који је предложио [[Луј Никола Воклен]].

У [[антика|антици]] и [[Средњи век|средњем веку]] прозирни комади берилијума су служили као ''чаробно стакло'', које је као данашња лупа, повећавало текст и слике при читању.<ref name="year-of" /> Од назива минерала берила изводи се и латинска реч -{''berillus''}- од чега је настала данашња немачка реч -{''Brille''}- ([[наочари|наочаре]]), а која је првобитно означавала стакло од берилијума. Берилијум заједно са [[полонијум]]ом (као изворима алфа зрака) се користио као извор [[неутрон]]а у [[нуклеарно оружје|атомској бомби]] ''Мали дечак'', [[атомска бомбардовања Хирошиме и Нагасакија|баченој на Хирошиму]] 1945. године.

== Особине ==
=== Физичке ===
Елементарни берилијум је челично сиви и тврди метал, на собној температури је крхак и има густо сложену хексагоналну [[Кристална структура|кристалну структуру]].<ref name="deGruyter" /> Има изузетно велику чврстоћу ([[Јангов модул]] 287 -{GPa}-) и релативно високу [[тачка топљења|тачку топљења]]. [[Модул еластичности]] берилијума је отприлике 50% виши него код [[челик]]а. Комбинација овог модула и релативно ниске густине резултирала је необично високом [[Брзина звука|брзином звука]] у берилијуму. При стандардним условима она износи око 12,9 -{km/s}-. Друге значајне особине укључују високу [[специфична топлота|специфичну топлоту]] (1825 -{J·kg<sup>−1</sup>·K<sup>−1</sup>}-)<ref name="binder" /> и [[топлотна проводљивост|топлотну проводљивост]] (око 200 -{W·m<sup>−1</sup>·K}-<sup>−1</sup>), које дају берилијуму најбоље карактеристике расипања (одвођења) топлоте по јединици тежине. У комбинацији са релативно ниским коефицијентом линеарног топлотног ширења (експанзије) (11,4×10<sup>−6</sup> -{K}-<sup>−1</sup>), ове карактеристике резултирају јединственом стабилношћу овог метала у условима термалног пуњења.<ref name="Be" />

=== Хемијске ===
Хемијско понашање берилијума је резултат углавном његовог малог [[атомски радијус|атомског]] и јонског радијуса. Због тога, он има веома велики јонизацијски потенцијал и јаку поларизацију када се спаја са другим атомима, због чега је у свим својим спојевима [[ковалентна веза|ковалентан]].<ref name="deGruyter" /> У хемијском аспекту, он је више сличан [[алуминијум]]у него својим ''ближим суседима'' у периодном систему, јер има сличнији однос набоја и радијуса.<ref name="deGruyter" /> Берилијум око себе формира заштитни слој оксида који онемогућава даљње реакције са [[ваздух]]ом, осим ако се загреје изнад 1000&nbsp;°C.<ref name=" deGruyter" /><ref name="greenwood"/> Уколико се запали, берилијум гори светлим пламеном дајући мешавину [[берилијум-оксид|берилијум оксида]] и [[берилијум нитрид]]а.<ref name="Greenwood"/> Врло лако се отапа у неоксидативним киселинама, као што је [[хлороводонична киселина]] и разблажена -{H<sub>2</sub>SO<sub>4</sub>}-, али не и у азотној киселини или води, јер гради оксиде.<ref name="deGruyter"/> Овакво понашање је слично као и код металног алуминијума. Берилијум се такође раствара у алкалним растворима.<ref name="deGruyter" />

Атом берилијума има електронску конфигурацију -{[He] 2s}-<sup>2</sup>. Два валентна [[електрон]]а дају берилијуму оксидацијско стање +2 и стога има могућност прављења две [[ковалентна веза|ковалентне везе]]; међутим, једини доказ ниже [[valentnost (hemija)|валенције]] берилијума је у топивости метала у [[Berilijum hlorid|берилијум-дихлориду]] (-{BeCl}-<sub>2</sub>).<ref name="Wiberg&Holleman" /> Према правилу октета, атом тежи да постигне валенцију 8 односно конфигурацију [[племенити гас|племенитог гаса]]. Берилијум тежи да достигне [[Koordinacioni broj|координацијски број]] 4, јер његове две ковалентне везе попуњавају половину овог октета.<ref name="deGruyter" /> Координација 4 омогућава једињењима берилијума, као што су флуориди или хлориди, да граде полимере. Ове особине су примењене у аналитичким техникама користећи [[ЕДТА]] као [[лиганд]]. ЕДТА првенствено гради октахедралне комплексе – стога апсорбује друге катјоне попут -{Al}-<sup>3+</sup> који би могли сметати - на пример, у екстракцији растварачима комплекса формираног између -{Be}-<sup>2+</sup> и [[ацетилацетон]]а.<ref name="Okutani" /> Берилиј(-{II}-) врло лако даје комплексе са јаким донирајућим лигандима попут фосфин оксида и арсин оксида. Проведене су исцрпне студије о овим комплексима које су показале стабилност везе -{O-Be}-.

Раствори берилијумевих соли попут [[Берилијум сулфат|берилијум-сулфата]] и [[Берилијум нитрат|берилијум-нитрата]] су кисели због хидролизе јона -{[Be(H<sub>2</sub>O)<sub>4</sub>]<sup>2+</sup>}-.
: -{[Be(H<sub>2</sub>O)<sub>4</sub>]<sup>2+</sup> + H<sub>2</sub>O [[Датотека:Equilibrium.svg|15px]] [Be(H<sub>2</sub>O)<sub>3</sub>(OH)]<sup>+</sup> + H<sub>3</sub>O<sup>+</sup>}-

Други производи хидролизе укључују тримерни јон -{[Be<sub>3</sub>(OH)<sub>3</sub>(H<sub>2</sub>O)<sub>6</sub>]<sup>3+</sup>}-. [[Берилијум хидроксид]] -{Be(OH)}-<sub>2</sub> није растворљив чак ни у киселим растворима са -{pH}- нижом од 6, односно на биолошкој -{pH}- вредности. Он је амфотеран и раствара се у јаким базичним растворима.

Берилијум гради бинарна једињења са многим неметалима. Анхидридни халиди су познати за [[флуор]], [[хлор]], [[бром]] и [[јод]]. [[Берилијум флуорид|-{BeF}-<sub>2</sub>]] има структуру сличну [[силицијум-диоксид]]у са тетрахедром у којем -{BeF}-<sub>4</sub> деле врхове. [[Берилијум хлорид|-{BeCl}-<sub>2</sub>]] и [[Берилијум бромид|-{BeBr}-<sub>2</sub>]] имају ланчану структуру са тетрахедром у којем деле ивице. Сви берилијумови халиди имају линеарну мономерску структуру у гасовитом стању.<ref name="Greenwood" />

=== Изотопи ===
Стабилни и нестабилни [[изотоп]]и берилијума су настали у звездама, међутим они немају дуго време постојања. Вјерује се да је највећи део берилијума у свемиру првобитно настао у међузвезданом медију када су космички зраци индуковали [[Нуклеарна фисија|фисију]] тежих елемената који су се тада налазили у међузвезданој прашини и гасу.<ref name="PA172" /> Примордијални берилијум садржи само један стабилни изотоп, <sup>9</sup>-{Be}-, стога је берилијум моноизотопни елемент.

[[Датотека:Solar Activity Proxies.png|мини|десно|Дијаграм показује варијације Сунчеве активности, укључујући варијације у броју Сунчевих пега (црвено) и концентрације <sup>10</sup>-{Be}- (плаво). Скала берилијума је инверзна, тако да повећање ове скале указује на ниже нивое <sup>10</sup>-{Be}-]]
Космогенски [[радиоактивност|радиоактивни]] <sup>10</sup>-{Be}- настаје у Земљиној атмосфери деловањем космичких зрака на [[кисеоник]] и његовим распадањем.{{sfn|Emsley|2001|p=56}} Изотоп <sup>10</sup>-{Be}- се акумулира на површини тла, где има релативно дуго [[време полураспада]] од 1,36 милиона година, након чега се полако распада на [[бор (хемијски елемент)|бор]] -{B}-<sup>10</sup>. Стога <sup>10</sup>-{Be}- и његове ''кћерке'' изотопи се користе за испитивање природне [[ерозија|ерозије]] тла, формирање тла и развој [[латерит]]них земљишта, као и климатска мерења варијације Сунчеве активности и старости ледених кора.<ref name="sahra" />

Производња изотопа <sup>10</sup>-{Be}- је обрнуто пропорционална интензитету Сунчеве активности, јер повећање [[Сунчев ветар|соларног ветра]] током периода високе Сунчеве активности смањује флукс галактичких космичких зрака који долазе до Земље.{{sfn|Emsley|2001|p=56}} Нуклеарне експлозије такође производе <sup>10</sup>-{Be}- путем реакције брзих неутрона са изотопом <sup>13</sup>-{C}- у [[угљен-диоксид]]у из ваздуха. Ово је један од показатеља ранијих активности на местима где је у прошлости тестирано [[нуклеарно оружје]].<ref name="Whitehead" /> Изотоп <sup>7</sup>-{Be}- са временом полураспада око 53 дана је такође космогеног порекла и има атмосферску распрострањеност зависну од Сунчевих пега, слично као и <sup>10</sup>-{Be}-.

== Распрострањеност ==
[[Датотека:Beryllium OreUSGOV.jpg|мини|лево|Берилијумова руда]]

У саставу Сунца концентрација берилијума износи око 0,1 -{ppb}- (1 • 10<sup>-8</sup>%)<ref name="abusun" /> У Земљиној кори, берилијум има концентрацију од 2 до 6 -{ppm}- (0,0002%-0,0006%).<ref name="Merck" /> Највише је концентрисан у тлу, 6 -{ppm}-, а пронађен је и у количинама од 0,2 -{ppt}- (делова трилиона) у морској води.{{sfn|Emsley|2001|p=59}} У траговима је пронађено присуство <sup>9</sup>-{Be}- у [[Земљина атмосфера|Земљиној атмосфери]].{{sfn|Emsley|2001|p=59}} По другим изворима,<ref name="abuseawater" /> количина берилијума у морској води је готово занемарива, чинећи само 0,0006 -{ppb}- (делова милијарде) по масеном уделу. Међутим, у текућим водама, берилијум је распрострањен далеко више, те чини око 0,1 -{ppb}- по масеном уделу.<ref name="abustream" />

Берилијум је пронађен у саставу преко 100 минерала,<ref name="mindat.org" /> али већина њих су врло ретки [[минерал]]и. Најчешћи и најраспрострањенији минерали који садрже берилијум укључују: [[бертрандит]] (-{Be<sub>4</sub>Si<sub>2</sub>O<sub>7</sub>(OH)<sub>2</sub>}-), [[берил]] (-{Al<sub>2</sub>Be<sub>3</sub>Si<sub>6</sub>O<sub>18</sub>}-), [[хризоберил]] (-{Al<sub>2</sub>BeO<sub>4</sub>}-) и [[фенакит]] (-{Be<sub>2</sub>SiO<sub>4</sub>}-). Врло скупоцјене форме берила су у облику драгих камења попут [[аквамарин (драгуљ)|аквамарина]], [[црвени берил|црвеног берила]] и [[смарагд]]а.<ref name="Be" /><ref name="Sourcesbe" /><ref name="Mining" /> Зелена боја у формама берила као драгог камења јавља се због одређених количина примеса [[хром]]а (око 2% садржаја смарагда).{{sfn|Emsley|2001|p=58}}

Две главне руде берилијума, берил и бертрандит су пронађени у [[Аргентина|Аргентини]], [[Бразил]]у, Индији, [[Мадагаскар]]у, Русији и у САД.{{sfn|Emsley|2001|p=58}} Укупне светске резерве руде берилијума се процењују на преко 400.000 тона.{{sfn|Emsley|2001|p=58}}

== Употреба ==
Процењује се да се највећи део произведеног берилијума утроши у војне сврхе, тако да детаљне информације нису лако доступне.<ref name="Petzow" />

=== Радијацијски прозори ===
[[Датотека:Beryllium target.jpg|мини|десно|Мета од берилијума која ''конвертује'' сноп [[протон]]а у сноп [[неутрон]]а]]
Због његовог ниског атомског броја и врло слабе апсорпције [[рендгенски зраци|x-зрачења]], најстарија, али до данас најзначајнија, примена берилијума је у склопу радијацијског прозора за рендгенске уређаје.{{sfn|Emsley|2001|p=58}} Екстремно велика потражња је усмерена на чистоћу берилијума како би се избегле мрље или сене на рендгенским сликама. У сврху радијацијских прозора користе се танке фолије од берилијума које се стављају на детекторе x-зрака, чиме се екстремно ниском апсорпцијом минимизирају ефекти загревања узроковани нискоенергетским x-зрацима високог интензитета, карактеристични за синхротронску радијацију. Прозори који вакуумски изолирају и цеви за експерименте радијације на синхротрону се израђују искључиво од берилијума. У научним поставкама за различита проучавања емисије x-зрака (на пример спектроскопија x-зраковима које распршују енергију), држач узорка се обично прави од берилијума, јер x-зраци које он емитује имају знатно ниже енергије (око 100 -{eV}-) од x-зрака већине материјала који се проучавају том методом.<ref name="Be" />

=== Механичке апликације ===
Због своје крутости, мале тежине и димензионалне стабилности у широком температурном распону, метални берилијум се користи за израду лаких структурних компоненти у војној и авиоиндустрији, за делове екстремно брзих [[авион]]а, наводећих пројектила, [[свемирска летелица|свемирских летелица]] и [[Вештачки сателит|вештачких сателита]]. Неке врсте ракета на течна горива користе дизне мотора сачињене од чистог металног берилијума.<ref name="Davis" /><ref name="Schwartz" /> Прах берилијума је такође испитиван као ракетно гориво, али таква замисао никад није реализована.{{sfn|Emsley|2001|p=58}} Мањи број ексклузивних костура за бицикле је направљено са берилијумом, али такви примерци имају енормно високе цене.<ref name="museum" /> У периоду између 1998. и 2000. године, тим [[Макларен]]а у [[Формула 1|Формули 1]] користио је моторе [[Мерцедес-Бенз]] са клиповима начињеним од легуре алуминијума и берилијума.<ref name="Wayne" /> Међутим, кориштење компоненти мотора израђених од [[легура]] берилијума је забрањено, након што се жалила екипа [[Скудерија Ферари]].<ref name="f1fanatic" />

Додавањем око 2% берилијума у [[бакар]] добија се легура названа [[берилијум бакар]], која је шест пута снажнија од чистог бакра.<ref name="McGraw-Hill2004" /> Легуре берилијума се користе у разне сврхе због својих особина, где се комбинују његова еластичност, велика [[електрична проводљивост|електрична]] и [[топлотна проводљивост]], велика издржљивост и тврдоћа, немагнетичне особине као и велика отпорност на [[корозија|корозију]] и замор материјала.{{sfn|Emsley|2001|p=58}}<ref name="deGruyter" /> Неке од ових апликација укључују израду алата који не варничи, а који се може употребљавати у околини где има запаљивих гасова (берилијум никл), за прављење опруга и мембрана (легуре берилијум никл и берилијум жељезо) кориштених у хируршким инструментима као и уређаја који се користе у окружењу изложеном високим температурама.{{sfn|Emsley|2001|p=58}}<ref name="deGruyter" /> Додавањем само 50 делова берилијума на милион при легирању са течним [[магнезијум]]ом добија се легура са изразито повећаном отпорношћу према оксидацији и са смањеном запаљивошћу.<ref name="deGruyter" />

=== Огледала ===
Од посебног значаја су огледала начињена од берилијума. Огледала великих површина, често у облику који подсећа на [[пчеле|пчелиње]] [[саће]], користе се, на пример, у метеоролошким сателитима када је од есенцијалног значаја да он буде мале тежине и дугорочно димензионално стабилан. Мања огледала од берилијума се користе у склопу оптичких контролних система и система за контролу паљбе, на пример у немачким главним борбеним [[тенк]]овима [[Леопард 1]] и [[Леопард 2]]. У овим системима, неопходно је имати могућности врло брзе покретљивости огледала, што даље поновно захтева њихову лакоћу и велику чврстоћу. Обично су [[огледало|огледала]] од берилијума обложена тврдим облогама од електролитичко нанесеног [[никл]]а, који се може много лакше полирати са финијим оптичким особинама од самог берилијума. Ипак, у неким областима, сам берилијум се полира без икаквих облога. Ово је нарочито примењиво у криогеним операцијама где излагањем температури може доћи до савијања облоге услед термалног ширења.<ref name="Be" />

[[Свемирски телескоп Џејмс Веб]]<ref name="jwst" /> ће имати 18 хексагоналних секција начињених од берилијума за своја огледала. Пошто је предвиђено да овај телескоп ради на температурама од 33 -{K}-, његова огледала су начињена од берилијума, те имају могућност да издрже екстремну хладноћу много боље од стакла. Берилијум се много мање скупља и деформише од стакла, односно остаје мање-више униформан, на тако ниским температурама.<ref name="Gardnerj" /> Из истог разлога, оптика уграђена на [[svemirski teleskop Spicer|свемирском телескопу Спајцеру]] је у потпуности направљена од металног берилијума.<ref name="spitzerstm" />

=== Остало ===
Берилијум није магнетичан. Стога се алати израђени од берилијума користе у поморским и војним деминерским јединицама за рад на минама или у вези поморских [[Мина (оружје)|мина]], пошто су оне најчешће дизајниране да [[детонација|детонирају]] путем магнетских упаљача.<ref name="eodtools" /> Он се такође налази у саставу материјала за одржавање и конструкцију уређаја за снимање [[нуклеарна магнетна резонанција|магнетном резонанцом]] (МРИ машине) због то што се генеришу јака магнетска поља.<ref name="anesthesia" /> У пољима радиокомуникације и снажних (обично војних) [[радар]]а, ручни алати од берилијума се користе за подешавање високо магнетских клистрона, магнетрона и слично, који се користе за генерирање снаге микроталаса високог нивоа у одашиљачима.<ref name="roppr" />

== Отровност ==
Процењује се да је у људском организму садржано око 35&nbsp;-{μg}- берилијума, међутим та количина се не сматра опасном.{{sfn|Emsley|2001|p=57}} Берилијум је хемијски доста сличан [[магнезијум]]у те га стога може може ''истиснути'' из [[ензим]]а који га садрже, што може довести до поремећаја рада тих ензима.{{sfn|Emsley|2001|p=57}} Хронична [[берилиоза]] је [[плућа|плућна]] и систематска грануломатозна болест која се јавља удисањем прашине или пара контаминираних берилијумом. До овог обољења може доћи било кад се особа изложи већим количинама берилијума за кратко време или да се дужи временски период излаже мањим количинама. Симптоми болести се могу јављати и до пет година пре него што се болест потпуно развије. Око трећине оболелих умре а уколико пацијент преживи често остаје парализиран или инвалид.{{sfn|Emsley|2001|p=57}} [[Међународна агенција за истраживање рака]] (-{IARC}-) је берилијум и једињења берилијума ставила у категорију 1 канцерогених супстанци.<ref name="inchem" />

Акутна берилијумска болест у облику хемијског пнеумонитиса је први пут описана у Европи 1933. и у САД 1943. године. Истраживање је показало да је око 5% радника у фабрици која је производила [[флуоресцентна сијалица|флуоресцентне светиљке]] 1949. године у САД имало плућне болести узроковане берилијумом.{{sfn|Emsley|2001|p=5}} Хронична берилиоза има доста сличности са саркоидозом у многим аспектима, те је [[диференцијална дијагноза]] често отежана. Сматра се да је она била узрок смрти многих радника у почетку израде нуклеарног оружја, као што је случај [[Herbert L. Anderson|Херберта Л. Андерсона]].<ref name="atomicarchive" />

Берилијум се може наћи и у [[угаљ|угљеној]] шљаци. Када се шљака преради у абразивно средство за уклањање боја и рђе са тврдих површина, берилијум се може ослободити у ваздух и тако постати извор токсичности.<ref name="shapiro" /> Рани истраживачи су тестирали берилијум и разне његове спојеве те су, након што су утврдили да има сладак укус, на тај начин утврђивали и његово присуство. Модерна дијагностичка опрема више не захтева ову високоризичну процедуру па више није неопходно да се проба укус ове врло [[отров]]ну супстанце.<ref name="deGruyter" /> Берилијумом и његовим једињењима се треба врло пажљиво руковати те се у раду с њим морају предузети посебне мере и настојати спречити отпуштање праха берилијума у ваздух. Као могући исход продуженом излагању праху берилијума могућа је појава рака плућа. Иако је престала употреба берилијумових једињења у флуоресцентним светлећим цевима од 1949. године, и даље постоји потенцијални ризик излагању берилијуму у нуклеарној и аеронаутичкој индустрији, као и у индустрији рафинисања метала берилијума и топљења легура које садрже берилијум, изради електронских уређаја и кориштењем других материјала који садрже берилијум.<ref name="Safety" />

== Референце ==
{{reflist|refs=
<ref name="binder">{{Cite book|last=Binder|title=Lexikon|first=Harry H. der chemischen Elemente|publisher=S. Hirzel Verlag|location=Stuttgart|year=1999|isbn=978-3-7776-0736-8|pages=}}</ref>
<ref name="bernath">{{Cite journal|last=Shayesteh|first=A.|author2=K. Tereszchuk|display-authors=etal|title=Infrared emission spectra of BeH and BeD|doi=10.1063/1.1528606|url=http://bernath.uwaterloo.ca/media/252.pdf|journal=The Journal of Chemical Physics|volume=118|year=2003|pages=1158|access-date=06. 02. 2019|archive-date=08. 08. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140808060804/http://bernath.uwaterloo.ca/media/252.pdf|url-status=unfit}}</ref>
<ref name="purebe">{{Cite web |url=http://beryllium.eu/about-beryllium-and-beryllium-alloys/properties-of-beryllium/properties-of-pure-beryllium/ |title=Properties Of Pure Beryllium |accessdate=16. 9. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160916162206/http://beryllium.eu/about-beryllium-and-beryllium-alloys/properties-of-beryllium/properties-of-pure-beryllium/ |archive-date=16. 9. 2016 |url-status=dead |df= }}</ref>
<ref name="zhang">{{Cite journal|last=Zhang|first=Yiming|author2=Julian R. G. Evans |last3=Yang|first3=Shoufeng|title=Corrected Values for Boiling Points and Enthalpies of Vaporization of Elements in Handbooks|journal=Journal of Chemical & Engineering Data|volume=56|year=2011|doi=10.1021/je1011086|pages=328-337}}</ref>
<ref name="greenwood">{{Cite book|last=Greenwood|first=N. N.|author2=A. Earnshaw|title=Chemie der Elemente|edition=1|publisher=VCH|location=Weinheim|year=1988|isbn=978-3-527-26169-7|pages=136}}</ref>
<ref name="webelements">{{Cite web|url=http://www.webelements.com/beryllium/thermochemistry.html|title=Beryllium: enthalpies and thermodynamic properties|accessdate=2. 11. 2017|language=en|website=webelements.com}}</ref>
<ref name="Be">{{Cite book|title=Landolt-Börnstein&nbsp;– Group VIII Advanced Materials and Technologies: Powder Metallurgy Data. Refractory, Hard and Intermetallic Materials| chapter=11 Beryllium|isbn=978-3-540-42942-5| editor=Beiss, P. |last=Behrens|first=V.|year=2003| publisher=Springer| location=Berlin|doi=10.1007/10689123_36|pages=1-11}}</ref>
<ref name="aboutmetal">[https://web.archive.org/web/20160305150939/http://metals.about.com/od/properties/a/Physical-And-Chemical-Properties-Of-Beryllium.htm Physical and Chemical Properties of Beryllium]</ref>
<ref name="haynes">{{Cite book| editor-last = Haynes | editor-first = William M. |year=2011|title=CRC Handbook of Chemistry and Physics| url = https://archive.org/details/crchandbookofche0000unse_e9l0 |edition=92|location=Boca Raton, FL|publisher=CRC Press|pages=14.48|isbn=978-1-4398-5511-9}}</ref>
<ref name="deGruyter">{{Cite book|author=Hans-Dieter Jakubke |last2=Jeschkeit|first2=Hans| title=Concise Encyclopedia Chemistry |url=https://archive.org/details/conciseencyclope00eagl | publisher=Walter de Gruyter | location=Berlin |year=1994|isbn=978-0-89925-457-9|pages=}}</ref>
<ref name="Puchta">{{cite journal|title=A brighter beryllium|year=2011|last=Puchta|first=Ralph|journal=Nature Chemistry|volume=3|issue=5|doi=10.1038/nchem.1033|pages=416}}</ref>
<ref name="Gmelin, Beryllium">{{Cite book|last=Hosenfeld|first=Martin|display-authors=etal |title=26. Gmelins Handbuch der anorganischen Chemie. Beryllium|edition=8|publisher=Verlag Chemie|location=Berlin|year=1930}}</ref>
<ref name="year-of">[https://web.archive.org/web/20150722140333/http://www.year-of-chemistry.de/mineral/berylium/ ''Year of chemistry.''], {{Simboli jezika|de|njemački}}</ref>
<ref name="Mining">{{Cite book|chapter=Distribution of major deposits |url=http://books.google.com/books?id=zNicdkuulE4C&pg=PA265|isbn=978-0-87335-233-8|title=Industrial minerals & rocks: commodities, markets, and uses|others=Mining, Society for Metallurgy, Exploration (U.S)|datum=5. 3. 2006|pages=265-269}}</ref>
<ref name="Sourcesbe">{{Cite book|chapter=Sources of Beryllium|url=http://books.google.com/books?id=3-GbhmSfyeYC&pg=PA20|isbn=978-0-87170-721-5|title=Beryllium chemistry and processing|last=Walsh|first=Kenneth A.|year=2009|pages=20-26}}</ref>
<ref name="mindat.org">[http://www.mindat.org/chemsearch.php?cform_is_valid=1&inc=Be%2C&exc=&sub=Search+for+Minerals&cf_pager_page=1 Stranica o Be], na sajtu mindat.org</ref>
<ref name="abuseawater">{{cite web|url=http://www.webelements.com/periodicity/abundance_seawater/ |title=Abundance in oceans |autor=Mark Winter, The University of Sheffield i WebElements Ltd, UK |izdavač=WebElements |accessdate=6. 8. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110805145627/http://www.webelements.com/periodicity/abundance_seawater/ |archive-date=5. 8. 2011 |url-status=dead }}</ref>
<ref name="abustream">{{cite web|url=http://www.webelements.com/periodicity/abundance_stream/ |title=Abundance in stream water |autor=Mark Winter, The University of Sheffield i WebElements Ltd, UK |izdavač=WebElements |accessdate=6. 8. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110804233559/http://www.webelements.com/periodicity/abundance_stream/ |archive-date=4. 8. 2011 |url-status=dead }}</ref>
<ref name="Merck">{{Cite book|others=Merck contributors| editor=Marydale J. O'Neil |editor2= Heckelman Patricia E. |editor3= Roman Cherie B.| title=The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals |url=https://archive.org/details/merckindexencycl0000unse_m4f7| edition=14 | publisher=Merck Research Laboratories, Merck & Co., Inc. | location=Whitehouse Station, NJ, SAD |year=2006 |isbn=978-0-911910-00-1|pages=}}</ref>
<ref name="abusun">{{cite web|url=http://www.webelements.com/periodicity/abundance_sun/ |title=Abundance in the sun |autor=Mark Winter, The University of Sheffield i WebElements Ltd, UK |izdavač=WebElements |accessdate=6. 8. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110827013726/http://webelements.com/periodicity/abundance_sun/ |archive-date=27. 8. 2011 |url-status=dead }}</ref>
<ref name="Wiberg&Holleman">{{Cite book|last=Wiberg|first=Egon|last2=Holleman|first2=Arnold Frederick|year=2001|title=Inorganic Chemistry|publisher=Elsevier|isbn=978-0-12-352651-9|pages=}}</ref>
<ref name="Greenwood">{{Cite book|author=Greenwood Norman  N. |last2=Earnshaw|first2=Alan|year=1997 |title=Chemistry of the Elements|edition= 2|publisher=Butterworth-Heinemann |isbn=978-0-08-037941-8|pages=}}</ref>
<ref name="Okutani">{{Cite journal|title=Determination of a trace amount of beryllium in water samples by graphite furnace atomic absorption spectrometry after preconcentration and separation as a beryllium-acetylacetonate complex on activated carbon|last=Okutani|first=T.|last2=Tsuruta|first2=Y.|last3=Sakuragawa|first3=A.|journal=Anal. Chem.|year=1993|volume=65|issue=9|doi=10.1021/ac00057a026|pages=1273-1276}}</ref>
<ref name="PA172">{{Cite book|url=http://books.google.com/?id=ILQ7sTrRixMC&pg=PA172|title=Physics: 1981–1990|last=Ekspong|first=G.|publisher=World Scientific|year=1992|isbn=978-981-02-0729-8|pages=str. 172}}</ref>
<ref name="sahra">{{cite web|url=http://web.sahra.arizona.edu/programs/isotopes/beryllium.html|title=Beryllium: Isotopes and Hydrology|publisher=University of Arizona, Tucson|accessdate=10. 4. 2011|archive-date=05. 10. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181005215904/http://web.sahra.arizona.edu/programs/isotopes/beryllium.html|url-status=dead}}</ref>
<ref name="Whitehead">{{Cite journal|datum=1. 2. 2008|last=Whitehead|first=N|last2=Endo|first2=S|display-authors=etal |title=A preliminary study on the use of (10)Be in forensic radioecology of nuclear explosion sites|volume=99|issue=2|journal=Journal of environmental radioactivity|doi=10.1016/j.jenvrad.2007.07.016|pages=260-70}}</ref>
<ref name="Petzow">{{Cite book|last=Petzow|first=Günter|display-authors=etal |chapter=Beryllium and Beryllium Compounds|title=Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry|year=2005|publisher=Wiley-VCH|location=Weinheim|doi=10.1002/14356007.a04_011.pub2}}</ref>
<ref name="Davis">{{Cite book|url=http://books.google.com/?id=IpEnvBtSfPQC&pg=PA690| title=Metals handbook|chapter=Beryllium|last=Davis|publisher=ASM|first=Joseph R. International|year=1998|isbn=978-0-87170-654-6|pages=690-691}}</ref>
<ref name="McGraw-Hill2004">{{Cite book|others=urednici McGraw-Hill | title=Concise Encyclopedia of Chemistry | editor-last = Geller | editor-first = Elizabeth | publisher=McGraw-Hill | location=New York City |year=2004 |isbn=978-0-07-143953-4|pages=}}</ref>
<ref name="Wayne">{{cite web|autor=Ward Wayne|title=Aluminium-Beryllium|url=http://www.ret-monitor.com/articles/967/aluminium-beryllium/|izdavač=Ret-Monitor|accessdate=18. 7. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20100801083918/http://www.ret-monitor.com/articles/967/aluminium-beryllium/|archive-date=1. 8. 2010|url-status=dead}}</ref>
<ref name="f1fanatic">{{cite web|autor=Collantine Keith|title=Banned! – Beryllium|url=http://www.f1fanatic.co.uk/2007/02/08/banned-beryllium/|accessdate=18. 7. 2012}}</ref>
<ref name="Schwartz">{{Cite book|url=http://books.google.com/?id=6fdmMuj0rNEC&pg=PA62|title=Encyclopedia of materials, parts, and finishes|last=Schwartz|first=Mel M.|publisher=CRC Press|year=2002|isbn=978-1-56676-661-6|pages=62}}</ref>
<ref name="museum">{{cite web|url=http://mombat.org/MOMBAT/BikeHistoryPages/American.html|title=Museum of Mountain Bike Art & Technology: American Bicycle Manufacturing|access-date=06. 02. 2019|archive-date=25. 10. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141025045354/http://mombat.org/MOMBAT/BikeHistoryPages/American.html|url-status=unfit}}</ref>
<ref name="inchem">{{Cite web|url=http://www.inchem.org/documents/iarc/vol58/mono58-1.html|publisher=International Agency for Research on Cancer|title=IARC Monograph, Volume 58|year=1993|accessdate=18. 9. 2008}}</ref>
<ref name="atomicarchive">{{Cite web|url=http://www.atomicarchive.com/Photos/CP1/image5.shtml|title=Photograph of Chicago Pile One Scientists 1946|datum=19. 6. 2006|izdavač=Office of Public Affairs, Argonne National Laboratory|accessdate=18. 9. 2008}}</ref>
<ref name="shapiro">[http://articles.dailypress.com/2013-08-31/business/dp-nws-shipyard-beryllium-20130831_1_beryllium-shipyard-workers-slag Newport News Shipbuilding Workers Face a Hidden Toxin] {{Wayback|url=http://articles.dailypress.com/2013-08-31/business/dp-nws-shipyard-beryllium-20130831_1_beryllium-shipyard-workers-slag |date=20140113031308 }}, Daily Press (Virginia), Michael Welles Shapiro, 31. 8. 2013.</ref>
<ref name="jwst">{{Cite web|url=http://www.jwst.nasa.gov/mirror.html|title=Beryllium related details from NASA|accessdate=18. 9. 2008|izdavač=NASA|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080529052057/http://www.jwst.nasa.gov/mirror.html|archivedate=29. 5. 2008|url-status=dead}}</ref>
<ref name="Gardnerj">{{Cite journal|title=The James Webb Space Telescope|last=Gardner|year=2007|journal=Proceedings|first=Jonathan P. of Science|url=http://pos.sissa.it/archive/conferences/052/005/MRU_005.pdf|pages=5}}</ref>
<ref name="spitzerstm">{{Cite journal|title=The Spitzer Space Telescope Mission|journal=Astrophysical Journal Supplement|year=2004|volume=154|last=W.|first=Werner M. |author2=Roellig T. L. |display-authors=etal |doi=10.1086/422992|pages=1}}</ref>
<ref name="Safety">{{cite web|url=http://www.inchem.org/documents/ehc/ehc/ehc106.htm |title=Beryllium: ENVIRONMENTAL HEALTH CRITERIA 106 |others=International Programme On Chemical Safety |godina= 1990 |izdavač=World Health Organization |accessdate=10. 4. 2011}}</ref>
<ref name="roppr">{{Cite book|url=http://books.google.de/books?id=yZ786vEild0C&pg=PA7|title=Encyclopedia of the Alkaline Earth Compounds|isbn=9780444595539|last=Ropp|first=C. Richard|datum=31. 12. 2012|pages=7}}</ref>
<ref name="anesthesia">{{Cite book|url=http://books.google.com/?id=EqtlqFNkWwQC&pg=PT891|title=Understanding anesthesia equipment|last=Dorsch|first=Jerry A.|last2=Dorsch|first2=Susan E.|publisher=Lippincott Williams & Wilkins|year=2007|isbn=978-0-7817-7603-5|pages=891}}</ref>
<ref name="eodtools">{{Cite news|url=http://oai.dtic.mil/oai/oai?verb=getRecord&metadataPrefix=html&identifier=AD0263919|title=The selection of low-magnetic alloys for EOD tools|publisher=Naval Weapons Plant Washington DC|last=Kojola|first=Kenneth|last2=Lurie|first2=William|datum=9. 8. 1961|accessdate=6. 2. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20110823130608/http://oai.dtic.mil/oai/oai?verb=getRecord&metadataPrefix=html&identifier=AD0263919|archive-date=23. 8. 2011|url-status=dead}}</ref>
}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book| ref=harv|others=urednici McGraw-Hill | title=Concise Encyclopedia of Chemistry | editor-last = Geller | editor-first = Elizabeth | publisher=McGraw-Hill | location=New York City |year=2004 |isbn=978-0-07-143953-4|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|author=Greenwood Norman  N. |last2=Earnshaw|first2=Alan|year=1997 |title=Chemistry of the Elements|edition= 2|publisher=Butterworth-Heinemann |isbn=978-0-08-037941-8|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|others=Merck contributors| editor=Marydale J. O'Neil |editor2= Heckelman Patricia E. |editor3= Roman Cherie B.| title=The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals | url=https://archive.org/details/merckindexencycl0000unse_m4f7| edition=14 | publisher=Merck Research Laboratories, Merck & Co., Inc. | location=Whitehouse Station, NJ, SAD |year=2006 |isbn=978-0-911910-00-1|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|chapter=Sources of Beryllium|url=http://books.google.com/books?id=3-GbhmSfyeYC&pg=PA20|isbn=978-0-87170-721-5|title=Beryllium chemistry and processing|last=Walsh|first=Kenneth A.|year=2009|pages=20-26}}
* {{Cite book| ref=harv|chapter=Distribution of major deposits |url=http://books.google.com/books?id=zNicdkuulE4C&pg=PA265|isbn=978-0-87335-233-8|title=Industrial minerals & rocks: commodities, markets, and uses|others=Mining, Society for Metallurgy, Exploration (U.S)|datum=5. 3. 2006|pages=265-269}}
* {{Cite book| ref=harv|author=Hans-Dieter Jakubke |last2=Jeschkeit|first2=Hans| title=Concise Encyclopedia Chemistry | url=https://archive.org/details/conciseencyclope00eagl| publisher=Walter de Gruyter | location=Berlin |year=1994|isbn=978-0-89925-457-9|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| title=Nature's Building Blocks: An A–Z Guide to the Elements | url=https://archive.org/details/naturesbuildingb0000emsl_b5w6| last=Emsley | first=John | publisher=Oxford University Press |year=2001 | location=Oxford, England, UK |isbn=978-0-19-850340-8|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Mackay |first=Kenneth Malcolm |last2=Mackay|first2= Rosemary Ann|last3=Henderson|first3= W. |title=Introduction to modern inorganic chemistry |year=2002|edition=6th|publisher=CRC Press |isbn=978-0-7487-6420-4|url=https://books.google.com/?id=3-GbhmSfyeYC&pg=PA99#v=onepage&f=false|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Weeks | first=Mary Elvira |authorlink=Mary Elvira Weeks|last2=Leichester|first2=Henry M.|year=1968 | title=Discovery of the Elements | url=https://archive.org/details/discoveryofeleme07edunse| publisher=Journal of Chemical Education | location=Easton, PA | id=LCCCN 68-15217 }}
* {{cite journal|last=Newman|first=L. S.|year=2003|title=Beryllium|journal=Chemical & Engineering News|volume=36|doi=10.1021/cen-v081n036.p038|issue=36|pages=38}}
* Mroz MM, Balkissoon R, Newman LS. "Beryllium". In: Bingham E, Cohrssen B, Powell C (eds.) ''Patty's Toxicology'', Fifth Edition. New York: John Wiley & Sons 2001, 177–220.
* Walsh, KA, [https://www.google.com/books?id=3-GbhmSfyeYC&printsec=frontcover ''Beryllium Chemistry and Processing'']. Vidal, EE. et al. Eds. 2009, Materials Park, OH:ASM International.
* [https://web.archive.org/web/20190207015758/http://www.bjorklundnutrition.net/2011/11/belpt/ Beryllium Lymphocyte Proliferation Testing (BeLPT).] DOE Specification 1142–2001. Washington, DC: U.S. Department of Energy, 2001.
* {{Cite web|url=http://www.engineeringtoolbox.com/thermal-conductivity-metals-d_858.html|title=Thermal Conductivity - k|language=en|accessdate=2. 11. 2017|website=engineeringtoolbox.com}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Beryllium}}
* -{[http://www.atsdr.cdc.gov/csem/beryllium/ ATSDR Case Studies in Environmental Medicine: Beryllium Toxicity] U.S. [[Department of Health and Human Services]]}-
* -{[http://education.jlab.org/itselemental/ele004.html It's Elemental&nbsp;– Beryllium]}-
* -{[[Bezbednosni list|MSDS]]: [https://web.archive.org/web/20070928003708/http://espi-metals.com/msds%27s/beryllium.pdf ESPI Metals]}-
* -{[http://www.periodicvideos.com/videos/004.htm Beryllium] at ''[[The Periodic Table of Videos]]'' (University of Nottingham)}-
* -{[https://www.cdc.gov/niosh/topics/beryllium/ National Institute for Occupational Safety and Health&nbsp;– Beryllium Page]}-
* -{[http://www.orau.org/nssp/ National Supplemental Screening Program (Oak Ridge Associated Universities)]}-
* -{[http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/beryllium/100798.pdf Historic Price of Beryllium in USA]}-

{{Периодни систем елемената 2}}
{{Нормативна контрола}}
{{Добар чланак}}

[[Категорија:Земљани алкални метали]]
[[Категорија:Редукујући агенси]]
[[Категорија:Безбедност и здравље на раду]]