Извор странице Битка код Сиска

{{Инфокутија Војни сукоб
| битка = Битка код Сиска
| део = [[Дуги рат|Дугог рата]]
| слика = Sisak Fortress.jpg
| величина_слике = 300п
| опис_слике = Сисачки Стари град, тврђава на ушћу [[Купа (река)|Купе]] у [[Сава|Саву]], под којом се одиграла битка.
| датум = [[22. јун]] [[1593]].
| локација = код [[Сисак|Сиска]], данашња [[Хрватска]]
| узрок = 
| територија = 
| резултат = Победа хришћана
| страна1 = {{застава|Свето римско царство}}
| страна2 = {{застава|Османско царство}}
| заповедник1 = војвода [[Рупрехт Егенберг]]<br /> бан [[Тома Бакач-Ердеди]]<br /> генерал [[Андрија Ауершперг]]
| заповедник2 = [[Хасан-паша Предојевић]] {{KIA}}
| јачина1 = 5.800<ref name="ВЕ1">{{cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 8)|year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |pages=591}}</ref>
| јачина2 = 12.000<ref name="ВЕ1"/>
| губици1 = 400-500<ref name="ВЕ1"/>
| губици2 = 8.000<ref name="ВЕ1"/>
}}
{{Хрватско-турски ратови}}
'''Битка код Сиска''' [[1593]]. је била важна победа хришћанских снага над [[Османско царство|отоманском]] војском. Битка се одиграла код [[Сисак|Сиска]], у данашњој централној [[Хрватска|Хрватској]]. [[Хасан-паша Предојевић]] је предводио отоманску војску, док је снаге [[Свето римско царство|Светог римског царства]] предводио [[Аустрија|аустријски]] [[генерал]] [[Рупрехт Егенберг]].

У јуну [[1593]]. Хасан-паша се поново запутио са својом војском на Сисак, са циљем да након његовог освајања нападне и [[Загреб]] и освоји остатке [[Славонија|Славоније]]. Град је бранило 300 војника с Блажем Ђураком на челу. Због неуспеха на бојишту, на чело хришћанске војске је постављена Рупрехт Егенберг. На територији између Загреба и Сиска се јуна 1593. сакупила хрићанска војска са Томом Ердедијем, који је командовао мађарским одредима, Рупрехтом Егенбергом на челу немачких одреда и Андрејем Турјашким који је командовао словеначким одредима, све укупно око 5.000 људи. Саму тврђаву Сисак је бранило 800 војника.

Опсада Сисак је почела утврђивањем положаја турске војске, која је бројала приближно 12.000 војника, на десној обали Купе [[15. јун]]а 1593. Град се успео одржати док није стигла помоћ бана Ердедија с хрватском војском. Хасан-паша је зато главнину своје војске преместио на леву обалу Купе. [[22. јун]]а је започела одлучујућа битка. Након почетних напада аустријских одреда, Андреј Турјашки је са својим стрелцима зауставио турски противнапад и потиснуо их према Купи. Посада из града је заузела мост преко реке и тако пресекла пут турском повлачењу. У турској војсци је настала [[паник]]а, па је већина војника бежала у набујалу Купу и тако се утопила. Утопио се и Хасан-паша и још неколико [[санџак-бег]]ова. Победа под Сиском одјекнула је у читавој хришћанској Европи. Та одбрана била је пресудна за одбрану преостале Аустрије, али и Европе.

Битка је повратила равнотежу снага и зауставила ширење Османског царства у [[средња Европа|средњој Европи]]<ref name="ВЕ2"/> и омогућила војводствима [[Крањска|Крањске]], [[Корушка|Корушке]] и [[Војводина Штајерска|Штајерске]] (тада заједно знане као Унутрашња Аустрија) и Хрватској да остану слободне од турске контроле, док су [[Хабзбурзи|Хабзбурговци]] ојачавали свој положај у тим територијама.

== Увод ==
Након што је турски [[султан]] [[Мурат III]] [[1590]]. склопио мир са [[Сафавиди|Персијом]], након година затишја, турски упади су поново почели одигравати. Цар [[Рудолф II, цар Светог римског царства|Рудолф II]] је зато на турски двор у [[Цариград]] послао преговараче, који су [[29. новембар|29. новембра]] постигли примирје, које би требало да траје осам година.

Године [[1591]]. на чело у [[Босански пашалук|Босанском пашалуку]], под притиском војних кругова на Муратовм, је дошао Хасан-паша Предојевић, лични пријатељ [[велики везир|великог везира]] [[Коча Синан-паша|Синан-паше]]. Он је започео трогодишње ратовање за преостали део [[Уна|Поуња]] и [[Покупље|Покупља]], као и за Сисак. Нападима је настојао прекинути примирје које су склопили султан и цар Рудолф. Предојевић је зато с јаком војском у августу 1591. опсео Сисак, али је већ након четири дана био присиљен да одустане од опсаде и врати се назад. За њим је кренуо млади мађарски племић и хрватско-славонско-далматински бан [[Тома Бакач-Ердеди]], који је том приликом ослободио свој родни град [[Мославина|Мославину]]. За освету је Хасан попалио крајеве око [[Божјаковина|Божјаковине]] и [[Врбовац (Дарувар)|Врбовца]]. Након овог напада се састао Хрватски сабор и донео одлуку о свеопштем земаљском устанку на одбрану домовине и о довозу хране војсци. Тим закључком је одлучено да се у случају рата на позив бана морају у рат кренути сви племићи хрватског краљевства, све духовне особе, грађани и кметови (од сваког дима по 2 пешака и сваких 10 по 1 коњаник).{{напомена|Пошто су краљевине Хрватска и Славонија 1591. имале свега око 3.000 димова, могло се тако скупити око 6.000 пешака и 300 коњаника. Из броја банске војске која је учествовала у боју (1.240 људи) види се да одзив племства није био потпун.<ref name="ВЕ1"/>}}

У пролеће [[1592]]. Хасан-паша је кренуо у нови напад. Пре тога је наредио да се изгради град Јени Хисар ([[Петриња]]) као почетна тачка за даља освајања. Затим је опсео град [[Бихаћ]] који му се након 9 дана опсаде предао. Бихаћ је без борбе предао капетан Ламберг на захтев грађана којима је паша обећао слободу. Падом Бихаћа линија одбране текла је линијом од [[Огулин]]а кроз [[Карловац]] уз [[Купа (река)|Купу]] до Сиска. Пошто је заузео Бихаћ и [[Битка код Бреста (1592)|код Бреста]] потукао штајерске и хрватске банске трупе, Хасан-паша је 24. јула напао Сисак који су бранили каноник Микац и његова два друга, али је после петодневног бомбардовања поново дигао опсаду.<ref name="ВЕ1"/>

== Супротстављене снаге ==
{{Location map many
| Croatia
| width       = 
| float       = 
| border      = 
| caption     = '''Битка на мапи Хрватске.''' ''Места под влашћу Турака обележена су зелено, а хрватска црвено.''
| alt         = 
| relief      = 1
| AlternativeMap = 
<!--first label/marker-->
| label1      = [[Загреб]]
| label1_size = 60
| position1   = top
| background1 =  <!-- or: background, bg1, bg -->
| mark1       = 
| mark1size   = 6
| link1       =  <!-- or: link -->
| coordinates1= {{coord|45.81302927443444|15.977894963757005}}
<!--second label/marker-->
| label2      = [[Сисак]]
| label2_size = 60
| label2_width=
| position2   = top
| background2 =  <!-- or: bg2 -->
| mark2       = Big battle symbol.svg
| mark2size   = 6
| link2       = 
| coordinates2= {{coord|45.487180|16.375830}}
| label3      = [[Градишка]]
| label3_size = 60
| label3_width=
| position3   = bottom
| background3 =  <!-- or: bg2 -->
| mark3       = Green pog.svg
| mark3size   = 4
| link3       = 
| coordinates3= {{coord|45.14607|17.25380}}
| label4      = [[Петриња]]
| label4_size = 60
| label4_width=
| position4   = bottom
| background4 =  <!-- or: bg2 -->
| mark4       = Green pog.svg
| mark4size   = 4
| link4       = 
| coordinates4= {{coord|45.44055|16.27833}}
| label5      = [[Осијек]]
| label5_size = 60
| label5_width=
| position5   = top
| background5 =  <!-- or: bg2 -->
| mark5       = Green pog.svg
| mark5size   = 4
| link5       = 
| coordinates5= {{coord|45.554962417345905|18.695514393250686}}
| label6      = [[Зворник]]
| label6_size = 60
| label6_width=
| position6   = top
| background6 =  <!-- or: bg2 -->
| mark6       = Green pog.svg
| mark6size   = 4
| link6       = 
| coordinates6= {{coord|44.3842075|19.1028868}}
| label7      = [[Клис]]
| label7_size = 60
| label7_width=
| position7   = right
| background7 =  <!-- or: bg2 -->
| mark7       = Green pog.svg
| mark7size   = 4
| link7       = 
| coordinates7= {{coord|43.560178416551906|16.520764775724377}}
| label8      = [[Фоча]]
| label8_size = 60
| label8_width=
| position8   = top
| background8 =  <!-- or: bg2 -->
| mark8       = Green pog.svg
| mark8size   = 4
| link8       = 
| coordinates8= {{coord|43.50675|18.77500}}
| label9      = [[Пакрац]]
| label9_size = 60
| label9_width=
| position9   = top
| background9 =  <!-- or: bg2 -->
| mark9       = Green pog.svg
| mark9size   = 4
| link9       = 
| coordinates9= {{coord|45.43810|17.19307}}
| label10      = [[Пожега (Славонска)|Пожега]]
| label10_size = 60
| label10_width=
| position10   = top
| background10 =  <!-- or: bg2 -->
| mark10       = Green pog.svg
| mark10size   = 4
| link10       = 
| coordinates10= {{coord|45.33247|17.67436}}
| label11      = [[Удбина]]
| label11_size = 60
| label11_width=
| position11   = top
| background11 =  <!-- or: bg2 -->
| mark11       = Green pog.svg
| mark11size   = 4
| link11       = 
| coordinates11= {{coord|44.531320|15.766710}}
| label12      = [[Бихаћ]]
| label12_size = 60
| label12_width=
| position12   = top
| background12 =  <!-- or: bg2 -->
| mark12       = Green pog.svg
| mark12size   = 4
| link12       = 
| coordinates12= {{coord|44.81276|15.87035}}
| label13      = [[Огулин]]
| label13_size = 60
| label13_width=
| position13   = top
| background13 =  <!-- or: bg2 -->
| mark13       = 
| mark13size   = 4
| link13       = 
| coordinates13= {{coord|45.26619|15.22488}}
| label14      = [[Карловац]]
| label14_size = 60
| label14_width=
| position14   = top
| background14 =  <!-- or: bg2 -->
| mark14       = 
| mark14size   = 4
| link14       = 
| coordinates14= {{coord|45.48981|15.54962}}
| label15      = [[Сињ]]
| label15_size = 60
| label15_width=
| position15   = top
| background15 =  <!-- or: bg2 -->
| mark15       = 
| mark15size   = 4
| link15       = 
| coordinates15= {{coord|43.70201|16.63700}}
| label16      = [[Копривница]]
| label16_size = 60
| label16_width=
| position16   = top
| background16 =  <!-- or: bg2 -->
| mark16       = 
| mark16size   = 4
| link16       = 
| coordinates16= {{coord|46.16267|16.83098}}
}}
=== Османлије ===
Почетком јуна 1593. [[Хасан-паша Предојевић|Хасан-паша]] је по трећи пут кренуо на Сисак. Велике топове и комору носило је 29 [[Шајка|шајки]] [[Сава|Савом]] од [[Градишка|Градишке]]. [[Дречиновац|Дренчину]] је заузео 14. јуна. Идућег дана стигао је под Сисак и утаборио се на десној обали Купе. Имао је око 12.000 бораца: [[Јањичари|јаничара]], [[Азапи|азапа]], [[Spahija|спахија]], [[Акинџије|акинџија]]. Само мали део је могао бити наоружан ватреним оружјем. У походу су учествовали санџак-бегови [[Зворнички санџак|зворнички]], [[Клишки санџак|клишко-ливањски]], [[Крчко-лички санџак|крчко-лички]], [[Херцеговачки санџак|херцеговачки]], [[Пакрачки санџак|церничко-пакрачки]], [[Пожешки санџак|пожешки]] и [[Ораховица|ораховачки]], [[Бихаћки санџак|бихаћки]] и [[Вучитрнски санџак|вучитрнски]] и капетани [[Петриња|Петриње]] и [[Градишка|Градишке]], а вероватно и трупе [[Осијек|осјечког]] и [[Крка (Хрватска)|крчког]] санџака.<ref name="ВЕ1"/>

=== Хришћани ===
Када је стигла вест да је Хасан-паша кренуо на Сисак, код Свете Кларе (близу [[Загреб]]а) прикупило се око 5.000 људи: бан [[Тома Бакач-Ердеди|Тома Ердеди]] са банском четом и земаљским (феудалним) позивом (1.240 људи); пуковник [[Рупрехт Егенберг]] (''-{Ruprecht Eggenberg}-'') са Рајтенауовим царским пуком од 3 чете (око 1.500 људи); пуковник [[Андрија Ауершперг]] Турјашки, врховни капетан [[Хрватска крајина|Хрватске крајине]] са 300 карловачких [[Аркебузири|аркебузира]] (коњаника-оклопника), 100 корушких аркебузира под капетаном Криштофом Обручаном, 200 крањских коњаника феудалног позива под капетаном Адамом Раубеном и 160 карловачких и корушких [[Мускетари|мускетара]] под капетанима Георгом и Сигисмундом Парадајзером (''-{Georg/Sigismund Paradeiser}-''); пуковник Мелхиор Редерн (''-{Melchior Redern}-'') са 500 шлеских коњаника-стрелаца; потпуковник Грасвајн, капетан [[Славонска крајина|Славонске крајине]] са 400 војника; Петар Ердеди, ускочки капетан са око 500 ускока; Мартин Пичник са око 100 коњаника Монтекуколијевог пука. Томе се може додати још која стотина лаких коњаника (хусара) или нередовних пешака (наоружаних кметова). Хрватско-немачке снаге располагале су са 1.760 аркебузира или мускетара, што ће бити један од одлучујућих фактора победе. У тај број нису урачунати мускетари, којих је морало бити и у осталим трупама.<ref name="ВЕ1"/>

Турска војска била је бројно јача, док су хришћани имали предност у ватреној моћи и дисциплини.<ref name="ВЕ1"/>

Сисак су бранили каноници [[Каптол (Загреб)|загребачке бискупије]], Блаж Ђурак и Матија Финтић. Посаду је чинило 300 војника. Уз њих око 100 Егенбергових момака из Словеније, и нешто регрутованих младића и добровољаца из околине, у свему око 800 људи.<ref name="ВЕ1"/>

== Битка ==
Пошто је подигао мост, Хасан-паша је поставио своје топове на леву обалу Купе и почео да бомбардује градска врата и кулу до Купе,<ref name="ВЕ1"/> где је ускоро порушен део зида. Јуриш лествицама је одбијен, али је борбени дух посаде почео да опада.<ref name="ВЕ2">{{cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 8)|year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |pages=592}}</ref>

За то време, пошто је разбила један турски одред од 300 људи, хришћанска војска кренула је ка Сиску 19. јуна и 21. јуна стигла до [[Новиград (град)|Новиграда]] на Сави. На саветовању 22. јуна, одлучено је да битка одмах почне и да се деблокира Сисак.<ref name="ВЕ1"/>

На путу од Новиграда за Сисак Ауерсперг је поставио хришћане у дворедни борбени поредак, на начин који је био уобичајен у царској (немачкој) војсци. У први ред дошли су хрватски војници, лаки коњаници (хусари), пешаци и Ауерспергове трупе, а у други Редернови и Монтекуколијеви коњаници и Рајтенауови пешаци. У том поретку настављен је покрет за Сисак.<ref name="ВЕ2"/>

Пошто се пребацио на десну обалу Саве, Хасан-паша им је кренуо у сусрет са око 10.000 људи. До [[Odra (pritoka Kupe)|Одре]], на левом крилу, били су пешаци-стрелци, у центру и на десном крилу коњаници. Око 12 часова дошло је до судара. Први су напали Хрвати (коњаници) под Ердедијем. Када су одбијени, ступили су у акцију аркебузири, а затим друге трупе наоружане ватреним оружјем. Једног тренутка турска коњица запретила је обухватом, али су хришћански коњаници из другог борбеног реда зауставили ту акцију. Под притиском ватре Турци су одбачени. Посада је извршила испад из града. Када су заузели мост на Купи, карловачки аркебузири су пресекли су Турцима одступницу. Само се неколико стотина Турака спасло преко реке; остали су се удавили у Купи и Одри или су заробљени. Битка је трајала непун сат.<ref name="ВЕ2"/>

== Последице ==
Хришћани су имали само 40-50 погинулих, а Турци око 8.000, међу њима [[Хасан-паша Предојевић|Хасан-паша]] и 4 санџак-бега. Турци који су били остали на десној обали Купе запалили су свој логор и побегли. Пут за [[Петриња|Петрињу]] био је отворен, али Егенберг није смео да нападне турску тврђаву без цареве дозволе.<ref name="ВЕ2"/>

Битка код Сиска је била прекретница у односу снага између хришћана и Османлија. Јачањем централне власти и привреде, хришћанске државе постајале су све јаче. Њихове регуларне трупе, наоружане ватреним оружјем, биле су сада боље од најбољих османлијских снага, јаничара и спахија.<ref name="ВЕ2"/>

Победа над Турцима код Сиска радосно је одјекнула у Европи, као ретка победа у доба турске премоћи, а болно је примљена у Турској. Народ у [[Цариград]]у тражио је освету. Турска је већ 17. јула 1593. [[Дуги рат|објавила рат]] цару [[Рудолф II, цар Светог римског царства|Рудолфу II]]. На самом почетку рата, нови босански беглербег Мустафа-паша, уз помоћ румелијског беглербега Хасан-паше Соколовића, заузео је Сисак 28. августа 1593, али када су 1. августа 1594. аустро-хрватске снаге заузеле [[Петриња|Петрињу]], турска се посада повукла из Сиска.<ref name="ВЕ2"/>

== Напомене ==
{{напомене}}

== Референце ==
{{reflist}}

== Види још ==
* [[Војна крајина]]
{{Нормативна контрола}}
{{портал бар|Историја}}

[[Категорија:Битке]]
[[Категорија:Дуги рат]]
[[Категорија:Историја Хрватске под Хабзбуршком монархијом]]
[[Категорија:Сисак]]
[[Категорија:1593.]]