Пређи на садржај

Вентилација у подземним рудницима

С Википедије, слободне енциклопедије
Шема вентилације у подземним рудницима

Вентилација у подземним рудницима омогућава проток ваздуха и боље услове за рад, довољне да умање и уклоне штетне гасове(типично NOx, SO2 , Метан, CO2 и CO). Извор ових гасова су опрема која ради на дизел-моторима, минирања експлозивом. Највећи саставни део оперативних трошкова за вентилацију рудника је електрична енергија за напајање вентилатора, што може да чини једну трећину од укупне електричне енергије подземног рудника.[1]

Обим (изражени у кубним метрима по минуту или у кубним метрима по секунди) ваздуха потребног за вентилацију у подземним рудницима одређује рударски или геотехнички инжењери. Такође може бити регулисано преко локалног управног тела. Међутим, у неким земљама под мандатом вентилација, услов може бити недовољна, а рударска компанија мораће да повећа проток ваздуха кроз вентилације, посебно када се вентилација треба да охлади простор у руднику због већих температура у рудницима. Једна од метода је да се на дну вентилационог отвора постави велики горионик, затим се загрејан ваздух подиже и замењује се свежим ваздухом који се доводи до рудника.[2]

Загревање

[уреди | уреди извор]

У умереним климатским вентилацијама, потребно је да се ваздух загреје током зимског периода. То ће учинити радно окружење више погодним за рударе, и спречава смрзавање на раду, а посебно на воду у цевима. У арктичким рудницима где се рударски хоризонт налази изнад вечног леда грејање не може да ради на спречавању топљења вечног леда. "Хладни рудници", као што су рудници Раглан и Нанисивик су дизајнирани да раде испод нула °C.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ De la Vergne, Jack (2003). Hard Rock Miner's Handbook. Tempe/North Bay: McIntosh Engineering. стр. 157. ISBN 978-0-9687006-1-7. Архивирано из оригинала 04. 05. 2017. г. Приступљено 31. 12. 2016. 
  2. ^ Darling, Peter (2011). SME Mining Engineering Handbook. United States of America: Society for Mining, Metallurgy, and Exploration, Inc. стр. 1583. ISBN 978-0-87335-264-2. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]