Извор странице Вечити младожења

{{Кутијица за књигу 
| назив           = „Вечити младожења“
| назив_оригинала = 
| превод          = 
| слика           = Vecitimladozenja.jpg
| опис_слике      = Насловна страна издања из 1910.
| аутор           = [[Јаков Игњатовић]]
| илустратор      = 
| дизајн корица   = 
| држава          = 
| језик           = [[српски језик]]
| жанр            =  Друштвени роман
| врста_дела      = 
| издавач         = 
| датум_издања    = [[1878]].

| врста_корица    = 
| број_страница   = 
| приповедач      = у трећем лицу
| гледиште        = 
| време_радње     =
| место_радње     =
| главни_лик      = 
| врхунац         = 
| теме            = 
| isbn	= 
}}
„'''Вечити младожења'''“ је [[друштвени роман]] српског књижевника [[Јаков Игњатовић|Јакова Игњатовића]], који је објављен у [[беч]]ком часопису „[[Српска зора]]“ [[1878]]. Први пут у облику књиге штампан је [[1910]]. са предговором [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]] у едицији [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]] (књ. 130), ондашњој најугледнијој српској књижевној едицији.{{sfn|Живковић|1977|p =157}} [[Књижевна критика]] и [[Историја књижевности|историја]] сматрају да је „Вечити младожења“ најбоље Игњатовићево књижевно остварење.{{sfn|Деретић|2006|p =138}} Данас има статус класика српске књижевности и део је обавезне лектире за други разред средње школе у Србији.

Са становишта историјске периодизације „Вечити младожења“ припада епоси [[Realizam (književnost)|реализма]], тачније његовој протореалистичкој или предрелистичкој фази у српској књижевности. Роман је заснован на мотиву сукоба генерација (очеви и деца), те је и композиционо грађен на тој позицији.{{sfn|Живковић|1977|p =158}} Први део (од I до XI главе) приповеда о Софри Кирићу, трговцу из [[Сент Андреја|Сент Андреје]], који је приказан као предузимљив, храбар и одлучан мушкарац великог богатсва, док је други део романа (од XII до XXVI поглавља) посвећен његовим синовима и кћерима, јунацима слабе воље, помодарима и маштарима који полако расипају очево имање и своју снагу у ништа. Игњатовић је посебни акценат ставио на приказивање живота Софриног најмлађег сина Шамике, доброћудног, феминизираног и образованог [[денди]]ја који, иако је стално окружен другарицама нудивши им савете о [[Moda|моди]] и фризурама, остаје нежења и ''вечити младожења''.

У овом роману о распаду једне трговачке породице приказано је пропадање српске грађанске класе у [[Краљевина Угарска|Угарској]].{{sfn|Деретић|2006|p =138}} Пруживши тако хронику о економској и моралној декаденцији Кирића, Игњатовић је начео једну велику књижевну тему, на коју ће се потом у српској књижевности враћати многи други српски писци ([[Борисав Станковић|Б. Станковић]], [[Исидора Секулић|И. Секулић]] и др.).{{sfn|Деретић|2006|p =139}}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
* {{Cite book | ref= harv|last=Живковић|first=Драгиша|authorlink1=Драгиша Живковић|year=1977|title=Европски оквири српске књижевности 2|url=|publisher=Просвета| location =Београд|id=}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Деретић|first=Јован|authorlink1=Јован Деретић|year=2006|title=Историја књижевности за други разред средње школе|url=|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства| location =Београд|id=}}

== Спољашње везе ==
{{Wikisource|Вечити младожења}}

* [https://web.archive.org/web/20160304142619/http://popara.mk/file/2012/06/Veciti-mladozenja_Jakov-Ignjatovic.pdf Интегрални текст романа „Вечити младожења“ у пдф формату]

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Српски романи]]
[[Категорија:Романи 1878.]]
[[Категорија:Реализам у српској књижевности]]
[[Категорија:Друштвени романи]]
{{портал бар|Књижевност}}