Извор странице Витамин А

{{ Drugbox
| IUPAC_name = (2''E'',4''E'',6''E'',8''E'')-3,7-Dimethyl- 9-(2,6,6-trimethylcyclohex-1-enyl)nona- 2,4,6,8-tetraen-1-ol
| image =All-trans-Retinol2.svg
| width =
| image2 = Retinol 3D balls.png 
| width2 =
| smiles = CC1=C(C(CCC1)(C)C)/C=C/C(=C/C=C/C(=C/CO)/C)/C
| StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
| StdInChI = 
| StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
| StdInChIKey = 
| CAS_number_Ref = {{cascite|correct|}}
| CAS_number = 68-26-8
| ChemSpiderID = 
| ATC_prefix = A11
| ATC_suffix = CA01
| PubChem =  
| IUPHAR_ligand =
| ChEMBL_Ref =
| ChEMBL =
| DrugBank_Ref =
| DrugBank =  
| C= 20 | H= 30 | O= 1 
| molecular_weight = 286,46 g/mol<ref name="CRC">{{RubberBible87th}}</ref>
| bioavailability =  
| protein_bound =  
| metabolism = 
| elimination_half-life = 
| excretion = 
| pregnancy_AU = 
| pregnancy_US = 
| legal_AU = 
| legal_UK = 
| routes_of_administration = 
}}
'''Витамин А''' је топљив у [[масти]]ма односно [[уље|уљима]].<ref name="британика 2">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. В-Ђ |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2112-3 |pages=63}}</ref> Његово је деловање углавном последица везања за специфичне нуклеарне рецепторе, те тако касније утиче на синтезу специфичних [[протеин]]а.<ref name="Lehninger">{{Lehninger4th}}</ref> Важан је за контролу раста и развоја [[епителско ткиво|епителног]] [[Ткиво (биологија)|ткива]], тј. за диференцијацију, те учествује у стварању видног [[пигмент]]а. Тако његови недостаци носе разне поремећаје, од ноћног слепила до одређених [[кожне болести|кожних поремећаја]].<ref name="Sommer"> Sommer, A(2008). Vitamin A Deficiency and Clinical Disease: An Historical Overview. J. Nutr. 138:1835-1839. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/18806089</ref><ref>{{cite journal |author=Love JM, Gudas LJ |title=Vitamin A, differentiation and cancer |journal=Curr. Opin. Cell Biol. |volume=6 |issue=6 |pages=825-31 |year=1994 |pmid=7880529 |doi= |url=}}</ref> Уз то, значајан учинак витамина А произилази из његових антиоксидационих својстава (тако да се веже за [[слободни радикали|слободне радикале]] у телу). Важно је, међутим, знати да највеће проблеме у телу витамин А може изазвати превеликим уношењем у [[организам]]. Тада долази до бројних токсичних учинака праћеним поремећајима у варењу, на [[кожни систем|кожи]], [[кост]]има и [[зглоб]]овима.<ref>Gropper, S.S; Smith,J.L and Groff, J.L(2009). Advanced Nutrition and Human Metabolism 5th Edition Pp373-1182.</ref>

Витамин А се у организму појављује у различитим облицима, па можемо говорити о скупу витамина А. Сви заједно припадају '''ретиноидима''' тј. дериватима [[ретиноична киселина|ретиноичне киселине]] ([[естери]], [[етар (хемија)|етери]] или [[алкохол]]ни деривати). Витамин А у ужем смислу назива се '''ретинол''' или '''витамин А1'''. То је [[циклохексан]]ски прстен на којем су три –-{CH3}- скупине и побочни ланац са четири двоструке везе, те примарном –-{OH}- групом. Ретинол је наранчасто вискозно [[уље]]. Овај се витамин отапа у алкохолу и биљним уљима док у [[вода|води]] и [[глицерол]]у не. [[Топлота]] му може смањити активност, а релативно се брзо разграђује деловањем дневне и ултраљубичасте [[светлост]]и. Тако данас постоје многе ствари које то онемогућују.

Главни извори витамина А су иначе [[јетра]], [[млеко]] и млечни производи, [[маслац]] и [[рибе|риба]]. У ткиву животиња и морских риба је присутан у естерифицичном стању. У биљкама се налази као '''провитамин А''' или '''β-каротен'''. Из мркве је био изолован већ у [[19. век]]у и назван је каротеном. Препоручена дневна количина овог витамина за одрасле особе износи 0,8-1,0 милиграма, док се код терапијске примене она знатно разликује.

Витамин А има врло важну улогу у организму. Суделује пре свега у синтези видног пигмента — [[родопсин]]а — па тако делује против разних [[очне болести|очних болести]]. Има изразит учинак на епително ткиво, па служи и у лечењу разних кожних болести.

Недостаци најчешће настају због неадекватне прехране или при хроничним болестима код којих је смањена апсорпција масти. Једна од [[хиповитаминоза]] је и [[ноћно сљепило|ноћно слепило]] (никталопатија). Тако помањкање овог витамина смањује способност адаптације на таму. Та је адаптација хемијски процес у којем се ствара родопсин, а без витамина А то је немогуће. Знакови недостатка могу се опазити и на кожи.<ref>[http://archderm.ama-assn.org/cgi/content/abstract/143/5/606 Archives of Dermatology], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>

Уколико се ретиноиди уносе у организам у количинама изразито већим од прописаних, долази до [[хипервитаминоза|хипервитаминозе]] А<ref name="lips2003">{{cite journal | title=Hypervitaminosis A and fractures | last = Lips | first = Paul | journal=N Engl J Med | volume=348 | pages=1927-8 | year=2003 | pmid=12540650 | doi=10.1056/NEJMe020167 | issue=4}}</ref>. Код деце је то често последица самоиницијативне терапије родитеља. Код одраслих настаје након дуготрајног лечења кожних болести (нпр. [[акне]], [[псоријаза]]) или дуготрајном [[аутомедикација|аутомедикацијом]]). Уносом још већих количина долази до акутног тровања чији су симптоми љуштење коже, умор, несаница, едеми идр. При томе се вишак β-каротена акумулира у [[епидерм]]у (како се више не може превести у витамин А) те она добија жућкасту боју.<ref name="Goodman_Gilman">{{GoodmanGilman11th}}</ref>

== Референце ==
{{референце}}

{{Медицинско упозорење}}

{{витамини}}
{{Антиоксиданси}}
{{Терпеноиди}}
{{подножје|Медицина|Хемија}}

[[Категорија:Дитерпени]]
[[Категорија:Лекови]]
[[Категорија:Витамини|А]]
[[Категорија:Антиоксиданси]]
[[Категорија:Апокаротеноиди]]