Гилберт Робертс
| Гилберт Робертс | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 18. фебруар 1899. |
| Место рођења | Хампстед у Лондону (Енглеска), Уједињено Краљевство |
| Датум смрти | 1. јануар 1978. (78 год.) |
| Место смрти | Лондон, Уједињено Краљевство |
| Држављанство | Уједињено Краљевство |
| Породица | |
| Супружник | Елизабет Нада Хора (в. 1935) |
| Награде | Краљевска медаља (1968) Члан Краљевског друштва[1] |
Сер Гилберт Робертс (енгл. Gilbert Roberts; Хампстед, 18. фебруар 1899 — 1. јануар 1978) био је британски грађевински инжењер.[1]
Детињство и образовање
[уреди | уреди извор]Рођен је у Хампстеду у Лондону (Енглеска, УК), као син фармацеута Хенрија Вилијама Робертса. Образовао се у Средњој школи „Бромли”.[1] Потом је уписао Колеџ Грешам да би студирао инжењеринг, али по избијању рата морао се придружити Краљевском летећем корпусу (RFC).
Каријера
[уреди | уреди извор]Након што је рањен у колено године 1918. током бомбашког препада, Робертс је остао инвалид и вратио се у Енглеску. Добио је војну стипендију за Градски и еснафски колеџ (у склопу Империјалног колеџа), где је стекао своје звање 1923. године. Постао је грађевински инжењер и радио на Сиднејском лучком мосту (1932) односно Висећем мосту Ото Бајт (1938) преко реке Замбези.
Као сениорски партнер са британском фирмом Фриман фокс и партнерс, Робертс је дизајнирао — у сарадњи са Вилијамом Брауном (1928—2005) — Мост на реци Волти (1957), Окландски лучки мост (1959—71), Мост Форт Роуд (1964), Мост Северн (1966), Босфорски мост (1973) и Мост Хамбер (1981).
Награде
[уреди | уреди извор]Робертс је постао витез године 1965. Изабран је за Члана Краљевског друштва (FRS)[1] 18. марта 1965. године.[2] Његов апликациони навод гласи: „Истакнут по својим доприносима грађевинском инжењерству унапређивајући дизајн структура, тачније мостова дугих распона. Дизајнер Моста Северн, Моста Форт, Моста Волта, Моста Мејденхед, Моста Окланд Харбор. Такође допринео дизајну других необичних структура, као што је C.S.I.R.O. Радио-телескоп, Електрана Хај Марнам, Купола открића на Изложби Фестивала Британије, кранских структура укључујући голијатски кран од 500 тона за Бабкок и Вилкокс”.
Добио је Краљевску медаљу године 1968.[3]
Смрт
[уреди | уреди извор]Робертс је умро 1. јануара 1978. године, у Болници Ст. Стивен у Лондону.
Лични живот
[уреди | уреди извор]Супруга му је била Елизабет Нада Хора, с којом се оженио у Лондону 1935. године.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Kerensky, O. A. (1979). „Gilbert Roberts 18 February 1899 – 1 January 1978”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 25: 477—426. doi:10.1098/rsbm.1979.0017.
- ^ „List of Fellows of the Royal Society 1660–2007” (PDF). Royal Society. Приступљено 31. 7. 2017. „Distinguished for his contributions to civil engineering by advancing the design of structures, particularly long span bridges. Designer of Severn Bridge, Forth Bridge, Volta Bridge, Maidenhead Bridge, Auckland Harbour Bridge. Also contributed designs of other unusual structures, such as C.S.I.R.O. Radio Telescope, High Marnham Power Station, the Dome of Discovery at the Festival of Britain Exhibition, crane structures including 500 tons goliath crane for Babcock & Wilcox.”
- ^ „Royal Medal”. nndb.com. Приступљено 31. 7. 2017.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Сер Гилберт Робертс, 78; дизајнирао многе мостове” [Њујорк тајмс, 5. јануар 1978] (језик: енглески)
| Људи | |
|---|---|
| Остале | |
