Извор странице Глуон

{{Infobox Particle
| bgcolour        =
| name            = Глуон
| image           = [[File:Feynmann Diagram Gluon Radiation.svg|200px]]
| caption         = Diјagram 1: У [[Фајнманов дијаграм|Фајнмановим дијаграмима]], емитовани глуони су представљени као хеликси. Овај дијаграм приказује [[Electron–positron annihilation|уништавање]] електрона и позитрона.
| num_types       = 8
| composition     = [[Elementary particle|Елементарна честица]]
| statistics      = [[Бозони|Бозонска]]
| group           = [[Gauge boson]]
| generation      =
| interaction     = [[Strong interaction|Јака интеракција]]
| theorized       = [[Мари Гел-Ман]] (1962)<ref>
{{cite journal
 |author=M. Gell-Mann
 |year=1962
 |title=Symmetries of Baryons and Mesons
 |journal=[[Physical Review]]
 |volume=125 |issue=3 |pages=1067–1084
 |doi=10.1103/PhysRev.125.1067
 |bibcode=1962PhRv..125.1067G
|url=https://authors.library.caltech.edu/4650/1/GELpr63.pdf
 |doi-access=free
 }}. This is without reference to color, however.  For the modern usage see {{cite journal |last1=Fritzsch |first1=H. |last2=Gell-Mann |first2=M. |last3=Leutwyler |first3=H. |title=Advantages of the color octet gluon picture |journal=Physics Letters B |date=Nov 1973 |volume=47 |issue=4 |pages=365–368 |doi=10.1016/0370-2693(73)90625-4|citeseerx=10.1.1.453.4712 }}</ref>
| discovered      =
-{e<sup>+</sup>e<sup>−</sup> &rarr; Υ(9.46) &rarr; 3g}-: 1978 у [[DESY#DORIS III|-{DORIS}-]] (-{[[DESY]]}-) према [[PLUTO experiments|-{PLUTO}- експериментима]] (погледајте дијаграм 2<ref name="SMY">{{cite journal
 |author=B.R. Stella and H.-J. Meyer
 |year=2011
 |title=Υ(9.46 GeV) and the gluon discovery (a critical recollection of PLUTO results)
 |journal=[[European Physical Journal H]]
 |volume=36 |issue=2 |pages=203–243
 |arxiv=1008.1869v3
 |bibcode=2011EPJH...36..203S
 |doi=10.1140/epjh/e2011-10029-3
 |s2cid=119246507
 }}</ref>)<br /> 
и <br />
-{e<sup>+</sup>e<sup>−</sup> &rarr; q{{overline|q}}g}-: 1979 у -{[[PETRA]]}- (-{[[DESY]]}-) према -{[[TASSO]], [[MARK-J]], [[JADE particle detector|JADE]]}- и [[PLUTO detector|-{PLUTO}- експериментима]] (погледајте дијаграм 1<ref name="SOE">{{cite journal
 |author=P. Söding
 |year=2010
 |title=On the discovery of the gluon
 |journal=[[European Physical Journal H]]
 |volume=35 |issue=1 |pages=3–28
 |bibcode=2010EPJH...35....3S
 |doi=10.1140/epjh/e2010-00002-5
|s2cid=8289475
 |url=http://bib-pubdb1.desy.de/record/92607
 }}</ref>)
| symbol          = -{g}-
| mass            = {{nowrap|0 (теоријска вредност)}}<ref name="pdg"/><br>{{nowrap|&lt; {{val|1.3|u=meV/<math>c^2</math>}} (експериментални лимит)}}<ref name="pdg"/><ref>{{cite journal
 |author=F. Yndurain
 |year=1995
 |title=Limits on the mass of the gluon
 |journal=[[Physics Letters B]]
 |volume=345 |issue=4 |page=524
 |bibcode=1995PhLB..345..524Y
 |doi=10.1016/0370-2693(94)01677-5
}}</ref>
| decay_time      = 
| decay_particle  = 
| electric_charge = 0&nbsp;[[elementary charge|-{''e''}-]]<ref name="pdg">{{cite journal
 |author=W.-M. Yao
 |collaboration=[[Particle Data Group]]
 |year=2006
 |title=Review of Particle Physics
 |url=http://pdg.lbl.gov/2007/tables/gxxx.pdf
 |journal=[[Journal of Physics G]]
 |volume=33 |issue=1
 |page=1
 |arxiv=astro-ph/0601168
 |bibcode=2006JPhG...33....1Y
 |doi=10.1088/0954-3899/33/1/001
|display-authors=etal}}</ref>
| color_charge    = октет (8 [[linear independence|линеарно зависних]] типова)
| spin            = 1
| num_spin_states = 
}}

'''Глуони''' ([[Engleski jezik|енг]]. -{''gluon''}-, од -{''glue''}-: лепак које долази од [[Француски језик|франц]]. -{''glu''}-: лепак [од имеле] и [[Латински језик|каснолат]]. -{''glus''}-, [[генитив]] -{''glutis''}-, за клас. лат. -{''gluten''}-; ознака -{g}-) су [[Елементарна честица|елементарне честице]] који посредују између [[кварк]]ова повезаних [[Јака интеракција|јаком интеракцијом]]. Глуони су [[Маса|безмасене]] [[Наелектрисање|ненаелектрисане]] [[Бозони|бозонске]] [[Елементарна честица|честице]] [[спин]]а 1. Јављају се у 8 врста од којих свака може бити у 3 [[Обојено наелектрисање|боје]], тј. постоје 24 различита типа глуона. Глуони су преносиоци [[Јака интеракција|јаке интеракције]] између [[кварк]]ова, слично као што су [[фотон]]и преносиоци [[Електромагнетна сила|електромагнетне интеракције]] између [[Наелектрисање|наелектрисаних]] честица. [[Кварк]]ови повезани глуонима чине [[Hadron|хадроне]], као што су [[протон]]и, [[неутрон]]и и други.

== Објашњење ==
[[Датотека:Nuclear Force anim smaller.gif|мини|лево|300px|[[Анимација]] међуделовања [[Јака нуклеарна сила|јаке нуклеарне силе]] (или [[Резидуална јака нуклеарна сила|резидуалне јаке нуклеарне силе]]). Мали обојени двоструки дискови су глуони.]]
[[Датотека:Standard_Model_of_Elementary_Particles_hr.svg|мини|лево|300px|[[Стандардни модел]] [[Елементарна честица|елементарних честица]], с [[баждарни бозони|баждарним]] и [[Хигсов бозон|Хигсовим бозоном]].]]
[[Датотека:Temeljne čestice 1.png|мини|десно|300px|Преглед [[Фундаменталне интеракције|темељних међуделовања]] између [[Субатомска честица|субатомских честица]] описаних [[Стандардни модел|стандардним моделом]].]]

Познато је да се [[атомско језгро]] атома састоји од [[протон]]а и [[неутрон]]а, честица за које се зна да су изграђене од [[кварк]]ова. Будући да су неутрони честице без [[електрични набој|електричног набоја]], протони се, због позитивног набоја и мале удаљености између њих, одбијају великом [[Кулонов закон|електричном силом]], али ипак се језгра [[атом]]а не распадају. Поставља се питање зашто је то тако. Разлог томе је што је [[јака нуклеарна сила]] између кваркова у једном протону и кваркова у другом протону довољно велика да надјача одбојну [[Електромагнетска сила|електромагнетску силу]] између њих. Зато се језгро атома држи на окупу. [[Елементарна честица|Елементарне честице]] одговорне за јаку нуклеарну силу, то јест силу која делује између [[кварк]]ова називају се глуонима.

Глуони, баш као и кваркови, су честице које имају боју. Кваркови размењују глуоне у јаком међуделовању и стварају врло јако поље силе боје које држи кваркове заједно. Када се кваркови удаље један од другог, поље силе боје постане јаче. Приликом међусобне размене глуона кваркови стално мењају боју. Будући да размена глуона мења боју кваркова и будући да је боја очувана „величина”, може се замислити да глуони, за разлику од кваркова, носе боју и антибоју. Постоји 8 различитих комбинација боје и антибоје које глуони могу носити. Тако на пример, ако зелени кварк емитује зелени – антиплави глуон, кварк мора променити боју у плаву јер укупна боја мора остати зелена. Након емисије глуона, плава боја кварка се поништи са антиплавом бојом глуона и преостала боја је зелена боја кварка. Слика приказује [[Фајнманов дијаграм]] за међуделовање (интеракцију) између кваркова.

[[Датотека:Feynmann Diagram Gluon Radiation.svg|мини|centre|400п|На овом Фајмановом дијаграму, [[електрон]] и [[позитрон]] [[Анихилација|анихилирају]], стварајући [[фотон]] (представљен плавим синусним таласом) који постаје пар [[кварк]]-антикварк, после чега антикварк зрачи глуон (представљен зеленом спиралом).]]

Кваркови унутар [[хадрон]]а емитују или апсорбирају велики број глуона у јединици времена, тако да не постоји могућност да се опази боја појединачног кварка. Боја кваркова у хадронима се мења тако да је укупна боја у сваком тренутку неутрална.<ref>Svetlana Veselinović: "Elementarne čestice",  [http://www.mathos.unios.hr/~mdjumic/uploads/diplomski/VES07.pdf], završni rad, Sveučilište Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku, Osijek 2014, pristupljeno 27. siječnja 2020.</ref>

== Историја ==
Постојање глуона је експериментално потврђено [[1979]]. године у [[Sinhrotron|електронском синхротрону]] DESY у [[Хамбург]]у у [[Њемачка|Немачкој]].<ref>{{Cite journal|last=Ellis|first=John|last2=Karliner|first2=Inga|date=1979|title=Measuring the spin of the gluon in e+e− annihilation|url=https://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/0550321379900191|journal=Nuclear Physics B|language=en|volume=148|issue=1-2|pages=141–147|doi=10.1016/0550-3213(79)90019-1|via=}}</ref> Откриће глуона утицало је на утемељивање [[Kvantna hromodinamika|квантне хромодинамике (QCD)]], теорије о јакој интеракцији. Основи те теорије су постављени [[1973]]. године<ref name="аутоматски генерисано1">{{Cite journal|last=Gross|first=David J.|last2=Wilczek|first2=Frank|date=1973-11-15|title=Asymptotically Free Gauge Theories. I|url=https://link.aps.org/doi/10.1103/PhysRevD.8.3633|journal=Physical Review D|volume=8|issue=10|pages=3633–3652|doi=10.1103/PhysRevD.8.3633}}</ref>, за шта су [[Дејвид Грос]], [[Хју Дејвид Полицер]] и [[Френк Вилчек]] добили Нобелову награду за физику [[2004]]. године.<ref name="аутоматски генерисано1" />

== Интеракција између кваркова и глуона ==
За разлику од свих других интеракција ([[Електромагнетна сила|електромагнетне]], [[Слаба интеракција|слабе]] и [[Гравитација|гравитационе]]), код [[Јака интеракција|јаке интеракције]] је другачије и необично то да на ниским [[температура]]ма и при малим [[густина]]ма, што су [[кварк]]ови даље један од другог, јачина везе између њих расте. Ова особина [[Јака интеракција|јаке интеракције]] је разлог зашто слободни [[кварк]]ови не постоје у природи.

На јако високим температурама и густинама кваркови и глуони чине [[Kvark-gluonska plazma|кварк-глуонску плазму]]. На основу [[Теорија Великог праска|Теорије Великог праска]], у милионитом делу секунде након великог праска, материја је била јако врела и јако густа, тако да се универзум састојао од кварк-глуонске плазме. Кварк-глуонска плазма се, такође, претпоставља да постоји у [[Неутронска звезда|неутронским звездама]].

Прва експериментално произведена кварк-глуонска плазма изведена је на [[Акцелератор|акцелератору честица]] RHIC у лабораторији у [[Брукхејвен (Њујорк)|Брукхејвену]] у [[Њујорк]]у [[2000]]. године, иако су претходно постојали покушаји да се она проузведе на акцелератору у [[CERN|CERN-у]]. Овако произведена кварк-глуонска плазма има јако кратак век трајања, реда величина <math>10^{-23} s</math>, након чега кваркови и глуони постају довољно хладни да формирају материју у виду [[Елементарна честица|елементарних честица]].<ref>{{Cite web|url=https://www.physicscentral.com/explore/action/gluon.cfm|title=PhysicsCentral|website=www.physicscentral.com|access-date=2019-11-05}}</ref>

== Бозон ==
{{Главни|Бозони}}

'''Бозон''' (по [[Satyendra Nath Bose|Ш. Н. Бозеу]]) је [[субатомска честица]] целобројнога [[спин]]а која се подвргава [[Bose–Einstein statistics|Бозе-Ајнштајновој статистици]]. Групи бозона припадају [[фотон]]и, глуони, [[W i Z bozoni|W-бозони, -{Z}--бозони]], [[Хигсов бозон|Хиггсови бозони]], [[гравитон]]и, [[мезон]]и и сложеније честице које садрже [[парни број]] [[фермион]]а, на пример [[атомско језгро|атомска језгра]] [[деутеријум]]а (-{²H}-) јер имају спин 1 и атомске језгре [[хелијум]]а (<sup>4</sup>-{He}-) јер имају спин 0. Елементарни бозони су преноситељи [[Фундаменталне интеракције|темељних међуделовања]] ([[Фундаменталне интеракције|фундаменталних интеракција]]).<ref>'''bozon''', [https://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=9095] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, pristupljeno 20. 03. 2020.</ref>

Према [[стандардни модел|стандардном моделу]], с обзиром на вредност спина, све [[елементарна честица|елементарне честице]] деле се у две велике групе: [[фермион]]е и бозоне. У фермионе спадају елементарне честице које изграђују сву познату материју у [[свемир]]у, док у бозоне спадају елементарне честице које се називају [[баждарни бозони]]. То су бозони који немају унутрашњу структуру, у потпуности су елементарни и дефинишу се као честице преносници 3 [[Фундаменталне интеракције|темељне силе природе]] ([[јака нуклеарна сила]], [[слаба нуклеарна сила]] и [[електромагнетна сила]]), не рачунајући [[гравитација|гравитацију]].<ref>Svetlana Veselinović: "Elementarne čestice",  [http://www.mathos.unios.hr/~mdjumic/uploads/diplomski/VES07.pdf], završni rad, Sveučilište Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku, Osijek 2014, pristupljeno 27. 01. 2020.</ref>

{| class="wikitable"
|-
! Бозон !! Ознака !! Античестица !! Електрични набој -{''Q/e''}- !! Спин !! Маса (-{MeV/c}-<sup>2</sup>)
|-
| [[фотон]] || γ || сам себи || 0 || 1 || 0
|-
| [[W и Z бозони|W-бозон]] || W<sup>-</sup> || W<sup>+</sup> || -1 || 1 || 80,38
|-
| [[W и Z бозони|-{Z}--бозон]] || -{Z}- || сам себи || 0 || 1 || 91,19
|-
| глуон || -{g}- || сам себи || 0 || 1 || 0
|-
| [[Хигсов бозон]] || -{H}-<sub>0</sub> || сам себи || 0 || 0 || 125,09
|-
| [[гравитон]] || -{G}- || сам себи || 0 || 2 || 0
|}

== Види још ==

* [[Кварк]]
* [[Јака интеракција]]
* [[Kvark-gluonska plazma|Кварк-глуонска плазма]]

== Референце ==
{{Извори|}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
*{{cite journal
 |author=A. Ali and G. Kramer
 |year=2011
 |title=JETS and QCD: A historical review of the discovery of the quark and gluon jets and its impact on QCD
 |journal=[[European Physical Journal H]]
 |volume=36 |issue=2 |pages=245–326
 |arxiv=1012.2288
 |bibcode = 2011EPJH...36..245A
 |doi=10.1140/epjh/e2011-10047-1
 |s2cid=54062126
}}
* {{cite book
 |last=Close |first=Frank |author-link=Frank Close
 |year=2004
 |title=Particle Physics: A Very Short Introduction
 |url=https://archive.org/details/particlephysicsv0000clos |publisher=Oxford University Press
 |isbn=978-0-19-280434-1
}}
* {{Cite book
 |last1=Close |first1=Frank |author-link1=Frank Close
 |last2=Marten |first2=Michael
 |last3=Sutton |first3=Christine
 |year=2004
 |title=The Particle Odyssey: A Journey to the Heart of the Matter
 |journal=The Particle Odyssey : A Journey to the Heart of the Matter |url=https://books.google.com/books?id=PX87qqj5B2UC&q=rolf+wideroe,+lawrence
 |isbn=9780198609438
|bibcode=2002pojh.book.....C }}
* {{cite book
 |last=Ford |first=Kenneth W.
 |year=2005
 |title=The Quantum World
 |url=https://archive.org/details/quantumworldquan00kenn |url-access=registration |publisher=Harvard University Press
}}
* {{cite book
 |last=Oerter |first=Robert
 |year=2006
 |title=The Theory of Almost Everything: The Standard Model, the Unsung Triumph of Modern Physics
 |url=https://archive.org/details/theoryofalmostev0000oert |url-access=registration |publisher=Plume
}}
* {{cite book
 |last=Schumm
 |first=Bruce A.
 |year=2004
 |title=Deep Down Things: The Breathtaking Beauty of Particle Physics
 |publisher=Johns Hopkins University Press
 |isbn=978-0-8018-7971-5
 |url-access=registration
 |url=https://archive.org/details/deepdownthingsbr00schu
 }}
* {{cite book
 |last=Close |first=Frank |author-link=Frank Close
 |year=2006
 |title=The New Cosmic Onion
 |publisher=Taylor & Francis
 |isbn=978-1-58488-798-0
}}
* {{cite arXiv
 |last1=Robinson |first1=Matthew B.
 |last2=Bland |first2=Karen R.
 |last3=Cleaver |first3=Gerald. B.
 |last4=Dittmann |first4=Jay R.
 |year=2008
 |title=A Simple Introduction to Particle Physics
 |eprint=0810.3328
 |class=hep-th
 }}
* {{cite arXiv
 |last1=Robinson |first1=Matthew B.
 |last2=Ali |first2=Tibra
 |last3=Cleaver |first3=Gerald B.
 |year=2009
 |title=A Simple Introduction to Particle Physics Part II
 |eprint=0908.1395
 |class=hep-th
 }}
* {{cite book | last=Griffiths |first=David J. |author-link=David Griffiths (physicist) | title=Introduction to Elementary Particles | url=https://archive.org/details/introductiontoel0000grif_o7r4 | publisher=Wiley, John & Sons, Inc | year=1987 | isbn=978-0-471-60386-3}}
* {{cite book | last=Kane |first=Gordon L. |author-link=Gordon L. Kane | title=Modern Elementary Particle Physics | url=https://archive.org/details/modernelementary0000kane_h0l3 | publisher=Perseus Books | year=1987 | isbn=978-0-201-11749-3}}
* {{cite book | last=Perkins |first=Donald H. |author-link=Donald Hill Perkins | title=Introduction to High Energy Physics | publisher=Cambridge University Press | year=1999 | isbn=978-0-521-62196-0}}
* {{cite book | last=Povh |first=Bogdan | title=Particles and Nuclei: An Introduction to the Physical Concepts | publisher=Springer-Verlag | year=1995 | isbn=978-0-387-59439-2}}
* {{cite book | last=Boyarkin |first=Oleg | title=Advanced Particle Physics Two-Volume Set | publisher=CRC Press | year=2011 | isbn=978-1-4398-0412-4 }}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{commons category|Gluons}}
* [http://www.fnal.gov/ Fermilab]
* [http://www.iop.org/publications/iop/2009/page_38211.html Particle physics – it matters] {{Wayback|url=http://www.iop.org/publications/iop/2009/page_38211.html |date=20110309172503 }} – the [[Institute of Physics]]
* Nobes, Matthew (2002) "Introduction to the Standard Model of Particle Physics" on [[Kuro5hin]]: [http://www.kuro5hin.org/story/2002/5/1/3712/31700 Part 1], [http://www.kuro5hin.org/story/2002/5/14/19363/8142 Part 2], [http://www.kuro5hin.org/story/2002/7/15/173318/784 Part 3a], [http://www.kuro5hin.org/story/2002/8/21/195035/576 Part 3b.]

{{Честице у физици}}
{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Субатомске честице]]