Извор странице Голодомор

[[Датотека:Holomor Art Denysenko 1.jpg|мини|desno|200п|Уметнички плакат у спомен на жртве Голодомора 1932/1933, аутор: Леонид Денисенко.]]
[[Датотека:HolodomorKyivSvichky.jpg|мини|desno|200п|Обиљежавање Голодомора на улицама [[Кијев]]а, 2006.]]

'''Глад у Украјини''' ({{јез-ук|Голод в Україні}}), позната као '''Голодомор''' ({{јез-ук|Голодомор}}), масовна је глад, која се десила у периоду [[1932]]—[[1933]]. на цјелокупној територији [[Украјинска Совјетска Социјалистичка Република|Украјинске ССР]]{{напомена|име=|Без [[Западна Украјина|Западне Украјине]], која је у то вријеме била у саставу [[Друга пољска република|Пољске]], [[Черновачка област|Черновачке област]] и дијела [[Одеска област|Одеске области]], која се налазила у саставу [[Краљевина Румунија|Румуније]], Закарпатске области, која се налазила у саставу [[Прва чехословачка република|Чехословачке]], и такође [[Кримска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република|Кримске АССР]], која се налазила у саставу [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Руске СФСР]]; током овог периода Украјинска ССР је обухватала [[Молдавска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република|Молдавску АССР]].}}<ref>{{cite web |title=Про Голодомор 1932-1933 років в Україні |url=https://zakon.rada.gov.ua/cgi-bin/laws/main.cgi?nreg=376-16&zahyst=4/UMfPEGznhhAMY.Zi691C5hHI4ags80msh8Ie6 |website=zakon.rada.gov.ua |accessdate=22. 4. 2020. |language=uk |date=28. 11. 2006}}</ref> и довела до вишемилионских људских жртава.

[[Врховна рада Украјине]] је [[2006]]. прогласила ''Холодомор'' актом геноцида над украјинским народом.<ref>{{cite news |title=Верховная Рада признала голодомор геноцидом |url=https://lenta.ru/news/2006/11/28/genocide/ |accessdate=22. 4. 2020. |work=lenta.ru |date=28. 11. 2006. |language=ru}}</ref> Ријеч ''Холодомор'' су преузели други језици из украјинског и постала је широко распрострањена у медијима и званичним документима.

Декласификовани документи украјинских архива доступни су истраживачима од средине 1990-их (а у периоду 2007—2008. су пронађене метричке књиге за 1932. и 1993,<ref>{{cite journal |title=Міжвідомче засідання “Внесок архівістів України у відродження історичної пам’яті (до 75-х роковин Голодомору 1932–1933 років в Україні)” |date=2008 |issue=5-6 |pages=5-11 |url=http://dspace.nbuv.gov.ua/handle/123456789/26884 |accessdate=22. 4. 2020. |publisher=Архіви України |language=uk |issn=0320-9466}}</ref> о чијем „уништавању” је раније говорено<ref>{{cite journal |last1=Boriak |first1=Hennadii |title=Публікація джерел з історії Голодомору 1932 – 1933 років: історія, сучасний стан та перспективи |date=2003 |url= |accessdate=22. 4. 2020. |language=uk |quote=Органи ГПУ змушували знищувати метричні книги }}</ref>) иако се не помињу сви у већини радова украјинских историчара (ово се прије свега односи на документе о државној помоћи страдалима). Слични радови се врше у архивима других бивших совјетских република, које су такође претрпјеле глад 1932—1933. Истовремено, сви документи из истог периоду у руским архивима нису прошли стандардни поступак декласификације.<ref>{{cite web |title=DVD-диск "Голод в СССР, 1930-1934. Документы" на английском языке. Архивы России. Архивные справочники |url=http://www.rusarchives.ru/publication/famine/index.shtml |website=www.rusarchives.ru |publisher=Архивы России |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090310175346/http://www.rusarchives.ru/publication/famine/index.shtml |archivedate=10. 3. 2009. |language=ru |access-date=22. 4. 2020. |url-status=live}}</ref>

Не постоје тачни подаци о броју људи који су страдали од глади у Украјинској ССР. Према оцјенама савремених демографа из Националног института за демографске студије (НИДС), вјероватна размјера укупног морталитета за Украјинску ССР 1933. износила је 2,2 милиона људи.{{sfn|Meslé|Vallin|2003|p=30}} У публикацијама и филмовима сјеверноамеричке дијаспоре, као и са трибина појединих украјинских политичара, помињани су бројеви од 7, 8, па чак и 10 милиона. Демографи из НИДС-а скрећу пажњу на очигледно претјеривање у бројевима од 3,5 и 5 милиона.{{sfn|Meslé|Vallin|2003|p=16}} Ипак, одређени број историчари истиче политичку посвијећеност бројевима од 7 и 10 милиона.<ref name="Українська правда">{{cite news |title=Скільки людей загинуло під час Голоду і чому це важливо |url=https://www.pravda.com.ua/articles/2008/04/24/3424980/ |accessdate=22. 4. 2020. |work=Українська правда |date=24. 4. 2008. |language=uk}}</ref> Институт за демографију и друштвене студије М. В. Птуха Националне академије наука Украјине одржао је међународну научну конференцију „Глад у Украјини у првој половини 20. вијека: разлози и резултати  (1921—1923, 1932—1933, 1946—1947)”, на којој су објављене процјене демографских губитака због глади 1932—1933: број смртних случајева у Украјини је износио 3.917.800 људи, у [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Русији]] 3.264.600 људи и у [[Казахстан]]у 1.258.200 људи, укупно на цијелој територији [[Совјетски Савез|СССР]] 8.731.900 људи. Релативни губици од глади 1932—1933. били су највиши у Казахстану 22,42%, у Украјини 12,92%, у Русији 3,17%, а просјек у СССР је био 5,42%.<ref>{{cite book |last1=Антонович |first1=Мирослава |last2=Боряк |first2=Г. В. |last3=Гладун |first3=Олександр |last4=Кульчицький |first4=Станіслав Владиславович |title=Голод в Україні у першій половині ХХ століття: причини та наслідки (1921-1923, 1932-1933, 1946-1947) : матеріали Міжнародної наукової конференції, Київ, 20-21 листопада 2013 рр |date=2013 |publisher=Інститут історії України; Київський національний університет імені Тараса Шевченка; Національний університет "Києво-Могилянська академія" |isbn=978-966-02-7025-1 |url=https://books.google.ba/books?id=XHw2tgEACAAJ |accessdate=22. 4. 2020. |language=uk}}</ref>

== Опште информације ==
Тачни подаци о броју умрлих од глади нису познати. Према најновијим процјенама, које је 2015. објавио Институт за историју Украјине, а подржан од стране бројних историчара западних научних центара, 3,9 милиона људи умрло је од глади 1932—1933. у Украјинској ССР као резултат велесмртности (превише стварних смртних случајева у поређењу с израчунатим показатељем за нормалне услове), као и 0,6 милиона људи због смањења броја рођене дјеце због посљедица глади.<ref>{{cite journal |last1=Rudnytskyi |first1=Omelian |last2=Levchuk |first2=Nataliia |last3=Wolowyna |first3=Oleh |last4=Shevchuk |first4=Pavlo |last5=Kovbasiuk (Savchuk) |first5=Alla |title=Demography of a man-made human catastrophe: The case of massive famine in Ukraine 1932-1933 |journal=Canadian Studies in Population |date=2. 4. 2015 |volume=42 |issue=1-2 |pages=53-58 |doi=10.25336/P6FC7G |url=https://journals.library.ualberta.ca/csp/index.php/csp/article/view/21772 |accessdate=22. 4. 2020}}</ref>

Према оцјени датој у електронској верзији [[Енциклопедија Британика|енциклопедије Британике]], у периоду 1932—1933. умрло је 4—5 милиона Украјинаца.<ref>{{Britannica|612921|The famine of 1932–33}}</ref> Према процјенама представљеним у енциклопедији Брокхаус, од глади у СССР умрло је 4—7 милиона људи, а посебно су примјетни високи губици у Украјини.<ref>{{cite book |editor1-last=Zwahr |editor1-first=Annette |title=Brockhaus Enzyklopädie: in 30 Bänden |date=2006 |publisher=F.A. Brockhaus |isbn=978-3-7653-4128-1 |page=243 |edition=21 |url=https://books.google.ba/books?id=6yxIjgEACAAJ |accessdate=22. 4. 2020. |language=de}}</ref> Према процјенама француских демографа Жака Валена и Франса Меслеаи з Националног института за демографске студије са учешћем Сергеја Адамца,<ref>
* {{cite web |last1=Захаров |first1=Сергей |title=Дмитрию Дмитриевичу Богоявленскому - 65 лет! |url=http://www.demoscope.ru/weekly/2011/0473/nauka01.php |website=www.demoscope.ru |accessdate=22. 4. 2020. |language=ru}}
* {{cite web |last1=Захаров |first1=С.В. |title=КОГОРТНЫЙ АНАЛИЗ СМЕРТНОСТИ НАСЕЛЕНИЯ РОССИИ |url=http://www.demoscope.ru/center/zacharov/zachar_rus.html |website=www.demoscope.ru |accessdate=22. 4. 2020. |language=ru}}
* {{cite book |last1=Дмитриева |first1=Елена Викторовна |title=Теоретико-методологические и методические основы социологии здоровья |date=1999 |url=https://www.dissercat.com/content/teoretiko-metodologicheskie-i-metodicheskie-osnovy-sotsiologii-zdorovya |accessdate=22. 4. 2020. |language=ru}}
* {{cite book |last1=Киселева |first1=Галина Петровна |author2=Институт социологии (Академия наук СССР) |title=Демографическое поведение: опыт социологического изучения |date=1990 |publisher=Академия наук СССР, Ин-т социологии |url=https://books.google.ba/books?id=IhAEAQAAIAAJ |accessdate=22. 4. 2020. |language=ru}}</ref> Сергеја Пирожкова и Владимира Шкољникова, укупна смртност од глади у Украјинској ССР износила је 4,6 милиона људи, од чега 0,9 милиона због присилне миграције, 1 милион због нерађања и 2,6 процјене суперморталитета.{{sfn|Meslé|Vallin|2003|p=}}<ref name="Українська правда" /><ref>{{cite journal |last1=Валлін |first1=Я. |last2=Месле |first2=Ф. |last3=Адамець |first3=С. |last4=Пирожков |first4=С. |title=Нова оцінка втрат населення України протягом криз 1930-х та 1940-х років |journal=Демографія та соціальна економіка |date=2005 |pages=7-29 |url=http://dspace.nbuv.gov.ua/handle/123456789/11712 |accessdate=22. 4. 2020. |language=uk |issn=2072-9480}}</ref>

У оптужници Апелационог суда Града [[Кијев]]а од 13. јануара [[2010]]. у предмету против партијских и државних челника СССР и УССР, која је покренута по основу кршења члана 1. става 442. кривичног закона Украјине (геноцид), а аргументована на основу налаза научно-демографске експертизе коју је спровео Институт за демографију и друштвене науке М. В. Плуха НАНУ, због масовне глади 1932—1933. током које је у Украјини умрло 3.941.000 људи.<ref name="Служба безпеки України">{{cite web |title=Постанова Апеляційного суду міста Києва за кримінальною справою, порушеною за фактом вчинення геноциду в Україні в 1932-1933 роках |url=https://old.uinp.gov.ua/publication/postanova-apelyatsiinogo-sudu-mista-kieva-za-kriminalnoyu-spravoyu-porushenoyu-za-faktom |website=old.uinp.gov.ua |publisher=Служба безпеки України |accessdate=23. 4. 2020. |language=uk |date=13. 1. 2010. |archive-date=21. 1. 2021. |archive-url=https://web.archive.org/web/20210121125158/https://old.uinp.gov.ua/publication/postanova-apelyatsiinogo-sudu-mista-kieva-za-kriminalnoyu-spravoyu-porushenoyu-za-faktom |url-status= }}</ref><ref>{{cite web |title=Постановление апелляционного суда г. Киева по уголовному делу по факту совершения геноцида в Украине в 1932–1933 гг. |url=http://khpg.org/index.php?id=1266828078 |website=Права Людини в Україні |accessdate=23. 4. 2020. |language=uk |date=22. 2. 2010}}</ref><ref>{{cite news |title=Большевистские лидеры признаны виновными в организации геноцида в Украине |url=https://korrespondent.net/ukraine/politics/1035457-bolshevistskie-lidery-priznany-vinovnymi-v-organizacii-genocida-v-ukraine |accessdate=23. 4. 2020. |work=korrespondent.net |date=13. 1. 2010. |language=ru}}</ref> При том, на састанку по питању предистражне истраге у овом случају, који је одржана 22. децембра 2009. у администрацији Предсједника Украјине, наведено је да је током истраге идентификовано 1.847.500 жртава у 13.613 насељених мјеста у УССР.<ref>{{cite web |title=В.о. Голови УІНП Ігор Юхновський взяв участь у міжвідомчій нараді щодо стану розслідування кримінальної справи за фактом геноциду в Україні у 1932-1933 роках |url=http://memory.gov.ua:8080/ua/news/detail/251.htm |website=memory.gov.ua |accessdate=23. 4. 2020. |language=uk |date=22. 12. 2009}}{{Мртва веза}}</ref> Према рачуници направљеној по захтјеву [[Служба безбједности Украјине|Службе безбједности Украјине]], која је била основа за покретање кривичног поступка против организатора масовне глади 1932—1933. у УССР, губици украјинског народа усљед нерађања процијењени су на 6.122.000 људи.

Врхунац глади догодио се у првој половини 1933. Према украјинској истраживачку [[Станислав Куљчицки|Станиславу Куљчицком]], глад 1932. је настала, нарочито, због ''прекомјерне набавке жита'', што је довело до опште глади у СССР-у 1932—1933, док је глад 1933. изазвана ''одузимањем свих залиха хране'' украјинским сељацима.<ref>{{cite journal |last1=Кульчицький |first1=С. В. |title=Голод 1932 р. в затінку голодомору-33 |journal=Український історичний журнал |date=2006 |issue=6 |pages=77-97 |url=http://resource.history.org.ua/cgi-bin/eiu/history.exe?&I21DBN=EJRN&P21DBN=EJRN&S21STN=1&S21REF=10&S21FMT=ASP_meta&C21COM=S&S21CNR=20&S21P01=0&S21P02=0&S21COLORTERMS=0&S21P03=IDP=&S21STR=journal_2006_6_77 |accessdate=23. 4. 2020. |language=uk}}</ref>

Историчари и политичари се још увијек не слажу са разлозима који су довели до масовне глади. Присталице теорије о намјерном „изгладњивању до смрти”, тврде да је масовна глад у УССР у првој половини 1933. била изазвана свјесним и промишљеним дјелатностима совјетског руководства у циљу сузбијања национално-ослободилачких тешњи украјинског сељаштва и спречавања изградње независне украјинске државе.<ref name="Служба безпеки України" /> Њихови противници су мишљења да су ови догађаји били непредвиђена посљедица индустријализације, радикалних економских реформи и пропасти усјева крајем 1920-их и почетком 1930-их у СССР-у. Као главни аргумент, поједини аутори који се држе овог становишта наводе информације о глади истих година у западној Украјини и [[Бесарабија|Бесарабији]], које су у међуратном периоду биле у саставу [[Пољска|Пољске]], [[Румунија|Румуније]] и [[Чехословачка|Чехословачке]].<ref>{{cite news |last1=ВЫХИН |first1=Николай |title=ЧТО НУЖНО ЗНАТЬ О ГОЛОДОМОРЕ? |url=https://economicsandwe.com/99A2CA04065AD9F3/ |accessdate=23. 4. 2020. |work=economicsandwe.com |date=13. 11. 2015. |language=ru |archive-date=15. 8. 2020. |archive-url=https://web.archive.org/web/20200815024741/https://economicsandwe.com/99A2CA04065AD9F3/ |url-status=live}}</ref>

== Разлози изазивања вештачке глади ==
Глад је била резултат [[Јосиф Стаљин|Стаљинове]] политике присилне [[Колективизација|колективизације]] и уопштено отпора према украјинском сељаштву{{Citation needed|date=December 2023}} које као основица совјетске привреде није желело да прихвати нову економску политику{{Citation needed|date=December 2023|reason=У истој реченици се криве колективизација и НЕП}}. Милиони људи је умрло од глади{{Citation needed|date=December 2023}}, а највећи губици су били управо у Украјини која је била најплодније пољопривредно подручје [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]].

Стаљин је био одлучан у својој намери да у корену сасече и најмањи траг фиктивног{{Citation needed|date=December 2023}} украјинског национализма којег су представљали [[Украјинци|украјински сељаци]]. Заправо, вештачка глад је била још само један у низу начина како направити чистку и да се реши неподобних људи у редовима украјинске интелигенције па чак и у редовима украјинских [[Комунизам|комуниста]]{{Citation needed|date=December 2023}}. Глад је сломила сељаке у њиховом устрајном неприхватању новог модела колективизације{{Elucidate|date=December 2023|reason=Шта је нови модел колективизације.}}, а [[Украјинска Совјетска Социјалистичка Република|Украјина]] је након тога остављена у стању политичке, социјалне и психолошке трауме.<ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7111296.stm BBC News: Ukraine remembers famine horror.], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>

== Совјетска колективизација у пракси ==
Политика свеопште колективизације коју је [[1929]]. увео Стаљин не би ли тако потпомогао финансирање индустријализације земље, имала је катастрофалан учинак за [[Пољопривреда|пољопривреду]]. Упркос томе, [[1932]]. Стаљин је за 44% подигао обавезну квоту украјинског удела у приносу [[житарице|жита]], што је значило да га неће бити довољно да би се сељаци прехранили, јер по тадашњем закону, жито из [[колхоз]]а се није смјело делити међу сељацима све док се није напунила државна квота коју је наложила Влада.
[[Датотека:Famine_Kharkov_1933.jpg|мини|desno|200п|Мртви људи на улицама града [[Харков]]а, 1933. Фотографија [[Александар Винербергер|А. Винербергера]]]]
[[Датотека:UkrFamine1933 SBUex2006.jpg|мини|desno|200п|Презентација догађаја за време Голодомора у Украјини.]]
Презентација догађаја за време Голодомора у Украјини, Стаљинова одлука и методе које је користио како би је извршио, осудила је милионе сељака на смрт глађу. Руководство [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Партије]], уз помоћ регуларних снага и [[Комитет државне безбједности|јединица тајне полиције]], водило је немилосрдан исцрпљујући рат против сељака који су одбијали предати жито. Чак је и безвриједно зрно жита на силу било [[Конфискација|конфисковано]] у сеоским домаћинствима. Било који мушкарац, жена или дете којег су ухватили како узима макар шаку жита с колективне фарме, могао је, а најчешће је и био, на месту стрељан или пресељен на [[Руски далеки исток|Далеки исток]]. Оне, који нису изгледали довољно изгладњено, сумњичили су да скривају залихе.

Сељаке су задржавали и спречавали их да се домогну града путем посебних «унутрашњих пасоша», које су им забрањивале да напусте своје село, а камоли да крену у град. У градовима глади није било јер је у јеку била [[русификација]], и многи су градови на почетку тридесетих година већ били насељени руским становништвом. Управо због оваквих случајева, где су сви погођени простори Совјетског Савеза били углавном насељени Украјинцима, Украјинска влада овај чин је прогласила геноцидом над украјинском нацијом.

== Размере злочина ==
Када се данас говори о «Голодомор» 1932—1933, мисли се на период од априла 1932. до новембра 1933. године. Управо је кроз тих 17 месеци, приближно око 500 дана, у Украјини умрло на милионе људи. Врхунац Голодомора је био у пролеће 1933. У Украјини је тада од глади умирало 17-оро људи сваког минута, 1000 сваког сата, а готово 25.000 сваког дана.<ref>[http://www.holodomorct.org/ HOLODOMOR: Extermination by Hunger.], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>

Највише је људи умрло на подручју тадашње [[Кијевска област|Кијевске]] и [[Харковска област|Харковске области]]. Заправо је глад обухватила целу данашњу централну, јужну, северну и источну Украјину (данашња западна Украјина ([[Галиција]]) је била поштеђена глади јер се није налазила у Совјетској Украјини, већ је била део [[Пољска|Пољске]]). Глад сличних размера била је присутна и на [[Кубањ|Кубан]], северном [[Кавказ (регион)|Кавказу]] те подручје уз доњи ток [[Волга|реке Волге]], где су такође живели Украјинци. Укратко, на свим погођеним просторима живели су у већини Украјинци којима је након укидања [[кметство|кметства]] средином [[19. век]]а додијељивана бесплатна земља за обраду.

Стручњаци наводе разне бројке жртава погинулих вештачки изазваном [[глад|глађу]] што је резултат намерне политизације целог случаја или пак недостатка историјских извора односно доказа. У јавности реалан број жртава се приказује у распону од 3 па све до 10 милиона људи. Отворени украјински совјетски архиви потврдили су да је на простору [[Совјетска Украјина|Совјетске Украјине]] директно од глади страдало најмање 4.000.000 људи, док се број страдалих у осталим бившим совјетским републикама и даље води као незванични. Ипак у бројку од 4.000.000 жртава нису укључене жртве умрле у последицама насталим након глади.<ref>[http://www.holodomorct.org/history.html Holodomor Facts and History.] {{Wayback|url=http://www.holodomorct.org/history.html |date=20130424093532 }}, Приступљено 17. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.thenewamerican.com/history/european/761 Holodomor: The Secret Holocaust in Ukraine] {{Wayback|url=http://www.thenewamerican.com/history/european/761 |date=20110614071713 }}, Приступљено 17. 4. 2013.</ref>
 
== Листа совјетског становништва ==

[[Датотека:Dmitry Medvedev in Kyiv - 17 May 2010.jpeg|мини|desno|200п|Руски и украјински председник пред спомеником Голодомора, Кијев, 2010.]]
Пет година након масовног изгладњивања, Совјетски Савез је [[1937]]. извршио први попис становништва совјетске Украјине који приказује изразито смањен број становника. Резултати тог списка нису објављени, а две године касније [[1939]]. поново се обавља [[попис становништва]] који, упркос понављању, предочава да је у Украјини број становника изразито смањен.

На коначан број становника у Украјини [[1939]]. утицали су и нови таласи руских досељеника који су у склопу совјетске политике организовано насељавали Украјину у више наврата између 1937. и 1939. године. Упоређивањем два објављена службена листа совјетског становништва из 1926. и 1939. године, установљено је да се број становника у Украјини смањио за 3.084.000, а пад природног прираста износио је -9,9 одсто. У [[Руси]]ји и [[Белоруси]]ји, на пример, добијени су битно другачији резултати, забележен је прираст становништва од +28,0 и +11,2 одсто. Службени резултати пописа 1926. износили су: СССР 147.028.000 становника, од тога: [[Русија]] 77,791, [[Украјина]] 31,195, [[Белорусија]] 4,739. Резултати пописа из 1939. износили су: СССР 170,557 становника, од тога: Русија 99,591, Украјина 28,111, Белорусија 5,275.

Према овим подацима, украјинска популација тада је смањена за око 25 одсто, што је до данас оставило последице на демографску, етничку и културолошку слику накнадно русифицирани источне Украјине.<ref>Genocidni zločin totalitarnog režima u Ukrajini 1932.-33., urednik: Dr. Jevgenij Paščenko, Zagreb 2008. (str. 15).</ref>

== Политичке осуде ==
[[Конгрес Сједињених Америчких Држава|Амерички Конгрес]] је [[1988]]. године званично признао «Голодомор» 1932/1933. [[геноцид]]ом над украјинским народом и тиме започео релевантна признања највиших међународних институција и организација. Годину дана касније то ће учинити и Међународна комисија правника. Свеукупно до сада 25 парламената и влада света је оценило како је Голодомор био [[геноцид]].<ref>[http://www.holodomoreducation.org/news.php/news/4 International Recognition of the Holodomor], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> Питање признавања Голодомора као [[Злочин против човечности|злочина против човјечности]] била је и једна од тема 58. заседања Генералне скупштине [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]].<ref>[http://www.scribd.com/doc/16573273/Legal-classification-of-Holodomor-19321933-in-Ukraine-and-in-Kuban-as-a-crime-against-humanity-and-genocide Legal classification of Holodomor 1932-1933 in Ukraine.], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>

Дана [[15. мај]]а [[2003]]. године, [[Врховна рада|Верховна Рада]] Украјине (име украјинског парламента) у службеном обраћању народу, признала је Голодомор 1932/1933. геноцидом и злочином против човјечности, након чега су уследила детаљна истраживања и отварање совјетских архива у Украјини који би могли званично да посведочи о сразмери и коначним последицама систематског совјетско-комунистичког злочина.<ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/4471256.stm Ukraine demands 'genocide' marked.], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>

== Оспоравање геноцида ==
По други пута, Украјинска држава званично је [[2006]]. прогласила Голодомор 1932/1933. геноцидом совјетско-комунистичког режима над украјинском нацијом. Тим стајалиштима у првом реду се и даље одупире службена [[Москва]] која је дуже време тврдила да је масовна глад у склопу природних непогода захватила и јужну Совјетску Русију (посебно Кубан тада насељен искључиво Украјинцима) те западни [[Казахстан]]. Украјински стручњаци оповргавају ту релативизацију геноцида тиме што објашњавају да су те просторе јужне Русије и западног Казахстана такође масовно населили украјински сељаци у време [[Руско царство|Руског царства]] након што је укинуто [[кметство]] и приликом чега се додијељивала бесплатна земља за обраду. У Русији и Казахстану данас и даље живи преко 5 милиона Украјинаца управо на тим просторима претходно погођеним Голодомор.<ref>[http://www.ukemonde.com/holodomor/actofgenocide.html Why isn’t the world recognizing the Holodomor as an act of genocide?] {{Wayback|url=http://www.ukemonde.com/holodomor/actofgenocide.html |date=20101224150821 }}, Приступљено 17. 4. 2013.</ref> С друге стране, постоји бојазан власти у Москви (Русије као наследнице Совјетског Савеза) да би Украјина могла затражити велику одштету за злочине почињене у време Голодомора.<ref>[http://for-ua.org/ukraine/2010/01/15/105303.html Holodomor victims will not require compensation for suffered. Predicting historian.]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 17. 4. 2013.</ref><ref>[http://for-ua.org/ukraine/2008/06/11/123000.html Parliament requested compensation of victims of Holodomor.]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 17. 4. 2013.</ref>
 
Службена Украјина је објаснила да су украјински сељаци чинили у цијелом Совјетском Савезу 80% популације чиме је организована глад међу украјинским сељацима, у корист индустријализације и слома сељачког отпора према Москви, представљала смишљени чин комплетно егзодуса Украјинаца као народа. Украјински стручњаци наводе да су постојала укупно три масовна изгладњивања односно Голодомора, година: [[1921]]/[[1922]],<ref name="autogenerated1">[http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?AddButton=pages\F\A\Famineof1921hD73.htm Famine of 1921–3.], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> [[1932]]/[[1933]].<ref>[http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?AddButton=pages\F\A\Famine6Genocideof1932hD73.htm Famine-Genocide of 1932–3.], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> и последњи након Другог светског рата година [[1946]]/[[1947]],<ref>[http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?AddButton=pages\F\A\Famineof1946hD77.htm Famine of 1946–7.], Приступљено 17. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.scribd.com/doc/46100620/Holodomor-There-Are-Three-A4-Letter Holodomor There Are Three.]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 17. 4. 2013.</ref> за која је директно одговорна совјетско-комунистичка власт у Москви. Врховни суд Украјине [[2009]]. прочитао је осуду совјетско-комунистичког злочина приликом чега је потврђено да се ради о најмање 4.000.000 жртава чији идентитет се може потврдити, али искључиво на простору Совјетске Украјине. Стручњаци и историчари тек претпостављају да је укупан број изгладнелих Украјинаца у целом Совјетском Савезу прешао бројку од 8.000.000 жртава. Део украјинских историчара помиње и број жртава од 10 милиона људи.

Ступањем [[Виктор Јанукович|Виктора Јануковича]] на председничку функцију у Украјини почетком [[2010]]. године, тврдње да је реч о геноциду оповргнуте су у договору с председником Русије [[Дмитриј Медведев|Дмитриј Медвједев]].<ref>[http://article.wn.com/view/2008/11/19/Ukraine_president_says_Russia_not_to_blame_for_Stalinera_fam/ Feedback Ukraine president says Russia not to blame for Stalin-era famine.], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> Донесен је закључак да је тек реч о злочину и трагедији украјинског народа на што је украјинска стручна јавност непријатно реаговала и осудила председника Виктора Јануковича за политизацију целог случаја.<ref>[http://en.rian.ru/exsoviet/20100427/158772431.html Yanukovych reverses Ukraine's position on Holodomor famine.], Приступљено 17. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.kyivpost.com/news/nation/detail/65271/ Russia wants PACE translation of Yanukovych's Holodomor statement corrected], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> Истом приликом председник Дмитриј Медведев положио је венац жртвама Голодомора у Украјини. Данас је признање истог злочина као геноцида и даље предмет полемике с обзиром да то нису признале све кључне државе у светском поретку. Оснивач дефиниције геноцида [[Рафаел Лемкин]], Голодомор је дефинисао »класничним геноцидом«, што је један од кључних повода међу стручњацима који се слажу да је реч о геноциду без обзира како се презентује у јавним политичким иступима.<ref>[http://www.kyivpost.com/news/opinion/op_ed/detail/53243/ Lemkin: Holodomor ‘classic’ genocide], Приступљено 17. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.unian.net/eng/news/news-277220.html Excerpts from "Soviet Genocide in Ukraine"], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>

== Међународно признање ==
[[Датотека:Holodomor World Recognition.svg|мини|center|450п|Карта земаља које су признале Голодомор [[геноцид]]ом.]]

{{div col}}
* {{застава|Андора}}
* {{застава|Аргентина}}
* {{застава|Аустралија}}
* {{застава|Азербејџан}}
* {{застава|Белгија}}
* {{застава|Бразил}}
* {{застава|Ватикан}}
* {{застава|Грузија}}
* {{застава|Еквадор}}
* {{застава|Естонија}}
* {{застава|Италија}}
* {{застава|Канада}}
* {{застава|Колумбија}}
* {{застава|Летонија}}
* {{застава|Литванија}}
* {{застава|Мађарска}}
* {{застава|Мексико}}
* {{застава|Молдавија}}
* {{застава|Парагвај}}
* {{застава|Перу}}
* {{застава|Пољска}} 
* {{застава|САД}}
* {{застава|Словачка}}
* {{застава|Уједињено Краљевство}}
* {{застава|Украјина}}
* {{застава|Холандија}}
* {{застава|Чешка}}
* {{застава|Чиле}}
* {{застава|Шпанија}}
{{div col end}}

== Види још ==
* [[Голодомор 1921/1922.]]
* [[Голодомор 1946/1947.]]

== Напомене ==
{{напомене}}

== Референце ==
{{извори|2}}

== Литература ==
* {{cite book |ref=harv |last1=Meslé |first1=France |last2=Vallin |first2=Jacques |title=Mortalité et causes de décès en Ukraine au XXe siècle |date=2003 |publisher=INED |isbn=978-2-7332-0152-7 |url=https://books.google.ba/books?id=MTxiVqfUdL4C |language=fr}}
* [http://www.ditext.com/conquest/harvest.html Robert Conquest, ''The Harvest of Sorrow: Soviet Collectivization and the Terror-Famine'' (1986)]
* Robert Konkvest, ''Cemerna zetva'':Sovjetska kolektivizacija i teror gladi, Filip Visnjic, Beograd,1988
* [http://zhnyva33.narod.ru/ The Harvest of Sorrow (ukrajinska i ruska verzija)] by Robert Conquest
* [https://web.archive.org/web/20050411204357/http://www.rationalrevolution.net/special/library/famine.htm Fraud, Famine, and Fascism: The Ukrainian Genocide Myth from Hitler to Harvard] by Douglas Tottle

== Спољашње везе ==
* [https://web.archive.org/web/20170702013703/http://www.archives.gov.ua/Sections/Famine/Resources.php Листа Интернет линкс о Голодомор] {{uk}}
* [http://www.golodomor.org.ua/ Историјска лекција о Голодомор 1932-33] {{uk}}
* [https://web.archive.org/web/20041215132846/http://www.ukrweekly.com/Archive/1983/128312.shtml 1932-34 Great Famine: documented view by Dr. Dana Dalrymple]
* [https://web.archive.org/web/20010420083904/http://www.geocities.com/redcomrades/lies.html/ Lies concerning the history of the USSR]

{{подножје}}

[[Категорија:Глад у Украјини (1932—1933)| ]]
[[Категорија:Глад у Совјетском Савезу (1932—1933)|У]]
[[Категорија:Историја Украјине]]
[[Категорија:1932.]]
[[Категорија:1933.]]