Извор странице Град Приједор

{{Друго значење|истоимено [[насељено мјесто]]|[[Приједор]]}}
{{Општина БиХ
|име = Град Приједор
|име_генитив = Приједора
|слика = Prijedor cl.png
|опис_слике = 
|грб = CoA2 Prijedor (2013).png
|опис_грба = Грб Приједора
|застава = Застава Приједора.png
|опис_заставе = Застава Приједора
|мапа = Prijedor municipality.svg
|ентитет = Република Српска
|површина = 834
|становништво = <br>{{decrease}} 79.284<ref name="a">[http://rzs.rs.ba/front/article/2993/ „Процјенa броја становника 2017.”]</ref><br>{{decrease}} 80.916<ref name="b">[http://www2.rzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/popis/rezultati_popisa/Rezultati_Popisa_2013_WEB.pdf „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА”]</ref><br>85.238<ref name="c">[http://www2.rzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/popis/rezultati_popisa/Rezultati_Popisa_2013_WEB.pdf „Процјена броја становника 1996.”]</ref>
|година_становништво = [[2017]]<br>[[Резултати пописа становништва у Републици Српској 2013.|2013]]<br>[[1996]]
|насеља = 
|сједиште = [[Приједор]]
|поштански_код = 79101
|позивни_број = 52
|крсна_слава = [[Духови (празник)|Тројчиндан]]
|дан_града = [[16. мај]]
Дан ослобођења града у [[Други свјетски рат|Другом свјетском рату]] [[1945]]. године
|сајт = [http://www.prijedorgrad.org www.prijedorgrad.org]
|напомене = 
|градоначелник = Слободан Јавор
|странка = [[Савез независних социјалдемократа|СНСД]]
|предсједник СО = Сеад Јакуповић
|владајуће_странке = 
}}
'''Град Приједор''' је [[Козара|поткозарски]] град (општина) у сјеверозападном дијелу [[Република Српска|Републике Српске]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. Сједиште града је [[Приједор]], градско насеље ситуирано на обали ријеке [[Сана (ријека)|Сане]]. Крсна слава Града је Силазак Светог Духа на апостоле — [[Духови (празник)|Духови]].

Општина Приједор добила је статус Града 18. 7. 2012. одлуком [[Народна скупштина Републике Српске|Народне скупштине Републике Српске]] када је усвојен „Закон о Граду Приједор“, односно „Закон о локалној самоуправи Републике Српске“.<ref name="Окончано прољећно засједање Народне скупштине Републике Српске">[http://www.narodnaskupstinars.net/cyrl/?page=140&kat=2&vijest=4039 Народна скупштина Републике Српске: Окончано прољећно засједање Народне скупштине Републике Српске, 18. 7. 2012.] {{Wayback|url=http://www.narodnaskupstinars.net/cyrl/?page=140&kat=2&vijest=4039 |date=20120807124848 }}, Приступљено 5. 5. 2013.</ref> Закон о Граду Приједор званично је ступио на снагу 26. 7. 2012. године када је објављен у [[Службени гласник Републике Српске|Службеном гласнику Републике Српске]] (''Службени гласник Републике Српске 70/2012'').<ref name="Службени гласник Републике Српске 70/2012">[http://docs.slglasnik.org/slgl/show_docs.jsf Службени гласник Републике Српске: Службени гласник Републике Српске број 70, 26. 7. 2012.]{{Мртва веза}}, Приступљено 5. 5. 2013.</ref>

== Етимологија имена Приједор ==
[[Датотека:Centarprijedora.jpg|мини|Центар града]]

Постоје два тумачења. Оба у коријену имају прěдоръ од прě- дрěти (прасловенски пер-дерти) — продријети, по првом назив је од мјеста насталог продирањем у шуму (крчењем шуме), а по другом, од мјеста насталог продором и ерозијом ријеке Сане по приједорском пољу.<ref name="Сибир">Детелић М, Лома А и Павловић И, Градови у хришћанској и муслиманској епици, Балканолошки институт (САНУ), Београд, 2004. г.</ref>

== Географија ==
Град Приједор простире се на 834 km², а по броју становника је на трећем мјесту у [[Република Српска|Републици Српској]]. Смјештен је у алувијалној долини познатој као ''[[Приједорско поље]]'', издуженој у правцу исток-запад коју са сјевера ограничава планина [[Козара]], а са југа Бехремагиница, у правцу истока отворена је према [[Бања Лука|Бањој Луци]], а западно према [[Нови Град (град)|Новом Граду]] и Мајдан планини. Планина [[Козара]] већим дијелом улази у састав града.

Највиша тачка града је 978 м, врх [[Козара#Врхови Козаре|Лисина (Козара)]], а просјечна надморска висина градског подручја је 135 м. Издуженост града у правцу сјевер-југ је 32 км, а у правцу исток-запад — 46 км.
Кроз Град протиче ријека [[Сана (ријека)|Сана]] и њена притока [[Гомјеница (река)|Гомјеница]], која прије ушћа у Сану пуни рибњак Саничане, највећи рибњак у Босни и Херцеговини.

Сам град Приједор је смјештен на превоју Сане из правца југа ка западу, на простору сјеверно од тог превоја ка планини Козари, те на првим брежуљцима којим се она спушта у Приједорско поље.

=== Клима ===
[[Датотека:SanicaniLake.JPG|мини|Рибњак Саничани]]

[[Клима]] Приједора је [[умереноконтинентална клима|умјерено континентална]]. Минималне температуре достижу до -20&nbsp;°C, а максималне до +40&nbsp;°C. Просјечна годишња температура износи 11&nbsp;°C.
Током године просјечно 80 [[дан]]а [[температура]] прелази 25&nbsp;°C, просјечно 90 дана спушта се испод 0&nbsp;°C.
Током већег дијела године, око 200 дана, потребно је загријавање стамбених и радних просторија, јер температура не прелази 12&nbsp;°C.

Просјечан број сунчаних дана је 60, око 150 дана свод града прекривен је облацима, а остатак од 155 дана преовлађује умјерено облачно вријеме са сунчаним интервалима.
Просјечна количина падавина је 979 [[Литар|l]]/[[квадратни метар|m²]], [[снијег]] пада у просјеку 26 дана, а на тлу се задржава око 45 дана. Због велике површине рибњака Саничани, широког појаса [[сана (ријека)|ријеке Сане]] те самог рељефа приједорског поља, магла се региструје у просјеку око 80 дана годишње.

=== Рељеф града ===
Рељеф је промјењивог карактера па се на подручју града могу издвојити три различита подручја:
* '''Низијско подручје''', које обухвата долине ријека Сане, Гомјенице и рибњака Саничани. Величина овог подручја износи око 16.000 [[хектар]]а.
* '''Брежуљкасто подручје''', које обухвата подножје планине Козаре, те блажи брежуљкасти предио према Мајданским планинама. Величина овог подручја износи око 38.000 хектара.
* '''Брдовито подручје''', које обухвата предјеле [[Козара|планине Козаре]] и дијелове [[Месна заједница|мјесне заједнице]] [[Љубија (Приједор)|Љубија]]. Ово подручје је углавном покривено [[шума]]ма, а [[Површина|површине]] је око 30.000 хектара.

Тип [[тло|земљишта]] такође варира. Доминантна земљишта су у типу псеудоглеја, алувијална земљишта, смеђе деградирана земљишта на [[глина]]ма, смеђа кисела, те смеђа [[карбонат]]на земљишта. Један дио наведених земљишта су ниске природне плодности, а њихова општа карактеристика је слаба обезбијеђеност потребним [[Биљке|биљним]] храњивима, висока [[Киселина|киселинска]] вриједност и неповољан водно-ваздушни однос.

=== Природна богатства ===
* '''Земљишта'''

Од 83.406,60 [[хектар]]а површине града Приједора, 44.740,20 хектара спада у обрадиве површине које се налазе у [[Приватна својина|приватном]] или друштвеном сектору. У укупној власничкој структури доминира земљиште приватних власника.
 
[[Пољопривреда|Оранице и баште]] као најплоднија земљишта обухватају површину од 37.333,40 -{ha}-, док [[Ливада|ливаде]],
[[Воћарство|воћњаци]] и [[Виноградарство|виногради]] обухватају површину од 7.149,40 -{ha}- (воћњаци 2.404,20 -{ha}-; ливаде 4.740,20 -{ha}-; виногради 5 [[хектар|ha]]). Површина [[пашњак]]а је 4.263,00 [[хектар|ha]], [[рибњак]]а 1.300,00 -{ha}-, док 3.974,60 -{ha}- од укупних земљишних површина спада у неплодно земљиште.

На основу података Републичке [[Геодезија|геодетске]] управе, подручна јединица Приједор, на територији града Приједор постоји 12.986 посједника земљишта, чија је просјечна величина посједа 3,75 хектара.
Укупне земљишне површине су подијељене на 86.878 парцела, просјечне величине 0,55 хектара.
Према подацима [[Пољопривреда|пољопривредне]] службе, на подручју града пољопривредном производњом бави се око 13.000 домаћинстава, што представља око 50% укупног [[попис становништва у СФРЈ 1991: Приједор|становништва]].

* '''Шуме'''
[[Датотека:Crnadolina.jpg|мини|Козарски крајолик, село Црна Долина]]

Шумско земљиште на подручју града Приједор заузима површину од 29.380,20 [[хектар]]а, од чега је у [[Приватна својина|приватном]] сектору 12.362,80, док је у друштвеном сектору 17.017,40 хектара шумског земљишта.

Шумско газдинство (ШГ) „Приједор“, осим у граду Приједору, газдује и управља и над шумама пет других општина и то: [[Козарска Дубица]], [[Нови Град]], [[Костајница (Република Српска)|Костајница]], [[Оштра Лука]] и [[Општина Крупа на Уни|Крупа на Уни]]. Комплетна територија означена је као привредно подручје „''Козарачко''“ и подијељена је у пет организационих јединица или шумских управа (ШУ Приједор, ШУ Козарска Дубица, ШУ Нови Град, ШУ Оштра Лука и ШУ Костајница). У величину укупног подручја улази 42.016,57 -{ha}- државних и 32.149,00 -{ha}- [[Приватна својина|приватних]] шума. Шуме на подручју ШГ Приједор чине око 6% укупних шумских површина којима газдује Јавно предузеће шумарства (ЈПШ) „Шуме [[Република Српска|Републике Српске]]".

Категорије шума у државној својини се могу подијелити на високе шуме које заузимају око 67%, и ниске 27%, док остатак представљају површине подесне и неподесне за газдовање. У структури шума преовлађују [[Лишћарске листопадне шуме|лишћари]], док су [[четинари]] мање заступљени и чине их углавном вјештачки насади. Шумске културе су: 80% [[буква]], 10% [[храст]], 10% [[јела]].

Специфичност подручја које покрива ШГ Приједор је и значајно присуство шума које се налазе у [[Приватна својина|приватном]] власништву. Укупна површина под шумом у приватном власништву износи 32.149,00 [[хектар]]а што чини 43% територије ШГ „Приједор“, или око 13% укупних шумским површина у приватном власништву посматрано на нивоу [[Република Српска|Републике Српске]].

== Насељена мјеста ==
[[Датотека:Prijedor-naselja.PNG|мини|Мапа насељених места Града Приједора]]

Град Приједор обухвата 71 насељено мјесто<ref name="Статут општине Приједор"/>, која су организована у 49 [[Месна заједница|мјесних заједница]].<ref name="Списак мјесних заједница">{{cite web|url=http://www.opstinaprijedor.org/images/stored/Ostali%20dokumenti/Mjesne%20zajednice.pdf|title=Списак мјесних заједница|author=|authorlink=|coauthors=|date=2012.|format=|work=|publisher=Општина Приједор|pages=|language=ср|archiveurl=https://web.archive.org/web/20111108222245/http://www.opstinaprijedor.org/images/stored/Ostali%20dokumenti/Mjesne%20zajednice.pdf|archivedate=08. 11. 2011.|quote=|accessdate=27. 5. 2012.|url-status=dead|df=}}</ref>

На самом подручју града налазе се три већа насеља урбаног типа: насељено мјесто Приједор (око 50.000 становника), градић Козарац (око 5.000 становника) и рударска варошица Љубија (4.500 становника).

Насељена мјеста града Приједора су сљедећа<ref name="Статут општине Приједор">{{cite web|url=http://www.opstinaprijedor.org/images/stored/Ostali%20dokumenti/STATUT%20OPSTINE%20PRIJEDOR.pdf|title=Статут општине Приједор (усвојен на VIII сједници Скупштине општине Приједор 27. 5. 2005)|author=|authorlink=|coauthors=|date=27. 5. 2005.|format=|work=|publisher=Општина Приједор|pages=|language=ср|archiveurl=https://web.archive.org/web/20111108234129/http://www.opstinaprijedor.org/images/stored/Ostali%20dokumenti/STATUT%20OPSTINE%20PRIJEDOR.pdf|archivedate=8. 11. 2011|quote=|accessdate=27. 5. 2012.|url-status=dead|df=}}</ref>:
[[Алишићи]], [[Бабићи (Приједор)|Бабићи]], [[Бистрица (Приједор)|Бистрица]], [[Бишћани]], [[Божићи (Приједор)|Божићи]], [[Брђани (Приједор)|Брђани]], [[Брезичани (Приједор)|Брезичани]], [[Бришево (Приједор)|Бришево]], [[Буснови]], [[Велико Паланчиште]], [[Гаћани]], [[Гомјеница (Приједор)|Гомјеница]], [[Горња Драготиња]], [[Горња Јутрогошта]], [[Горња Пухарска]], [[Горња Равска]], [[Горњи Волар]], [[Горњи Гаревци]], [[Горњи Јеловац]], [[Горњи Орловци]], [[Градина (Приједор)|Градина]], [[Дера]], [[Доња Драготиња]], [[Доња Равска]], [[Доњи Волар]], [[Доњи Гаревци]], [[Доњи Орловци]], [[Жуне]], [[Зецови]], [[Јаруге]], [[Јелићка]], [[Југовци]], [[Калајево (Приједор)|Калајево]], [[Камичани]], [[Кевљани]], [[Козарац (Приједор)|Козарац]], [[Козаруша]], [[Криваја (Приједор)|Криваја]], [[Ламовита]], [[Љескаре]], [[Љубија (Приједор)|Љубија]], [[Мало Паланчиште]], [[Марини (Приједор)|Марини]], [[Марићка]], [[Миљаковци]], [[Миска Глава]], [[Нишевићи]], [[Ништавци]], [[Омарска]], [[Орловача (Приједор)|Орловача]]*, [[Пејићи]], [[Петрово (Приједор)|Петрово]], [[Петров Гај]], [[Приједор]], [[Ракелићи]], [[Раковчани]], [[Раљаш]], [[Расавци (Приједор)|Расавци]], [[Ризвановићи]], [[Саничани]], [[Тисова (Приједор)|Тисова]], [[Томашица (Приједор)|Томашица]], [[Трнопоље]], [[Петрово (Приједор)|Ћела]], [[Хамбарине]], [[Хрнићи]], [[Цикоте (Приједор)|Цикоте]], [[Црна Долина]], [[Чараково]], [[Чејреци]], [[Чиркин Поље]]* и [[Шурковац]].

== Становништво ==
{{Главни чланак|Попис становништва у СФРЈ 1991: Приједор}}
По последњем службеном попису становништва из [[1991]]. године, бивша општина [[Приједор]] имала је 112.543 становника, распоређених у 71 насељеном мјесту. По послијератној процјени у самом граду данас живи око 30.000 становника, а на подручју цијелог града око 81.000 становника. Од тога, око 20.000 су избјеглице и расељена лица. Према процјенама, Срби данас у овом граду чине око 70% од укупног становништва града.

{{ДемографијаБиХ
| naslov_tabele            = Састав становништва
| ime_naseljenog_mjesta    = Приједор
| vrsta_naseljenog_mjesta  = град
| maticni_broj             = 20486
| admin_godina             = 2013
| g2013_izvor              = 
| g1991_izvor              =<ref name="Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991.">{{Cite web |url=http://fzs.ba/wp-content/uploads/2016/06/nacionalni-sastav-stanovnistva-po-naseljenim-mjestima-bilten-234.pdf |title=Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 82/3/4) |work=fzs.ba |access-date= 14. 3. 2016}}</ref>
| g1981_izvor              =<ref name="Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.">{{Cite web| url=http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1981/pdf/G19814001.pdf |title=Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981. |work=stat.gov.rs |access-date= 14. 3. 2016}}</ref>
| g1971_izvor              =<ref name="Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.">{{Cite web| url=http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1971/pdf/G19714001.pdf |title=Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971. |work=stat.gov.rs |access-date= 14. 3. 2016}}</ref>
| g1961_izvor              =<ref name="Nacionalni sastav stanovništva FNR Jugoslavije 1961.">{{Cite web
|url=http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1961/pdf/G19614001.pdf |title=Nacionalni sastav stanovništva FNR Jugoslavije 1961. |work=stat.gov.rs |access-date= 20. 4. 2016}}</ref>
| g2013_ukupno             = 89397
| g2013_bosnjaci           = 29034
| g2013_srbi               = 55895
| g2013_hrvati             = 1762
| g2013_bosanci            = 107
| g2013_romi               = 239
| g2013_muslimani          = 192
| g2013_bosanciihercegovci = 11
| g2013_albanci            = 16
| g2013_jugosloveni        = 123
| g2013_ukrajinci          = 356
| g2013_crnogorci          = 37
| g2013_slovenci           = 69
| g2013_pravoslavci        = 129
| g2013_makedonci          = 14
| g2013_nisu_izjasnili     = 746
| g2013_nepoznato          = 389
| g1991_ukupno             = 112543
| g1991_muslimani          = 49351
| g1991_srbi               = 47581
| g1991_hrvati             = 6316
| g1991_jugosloveni        = 6459
| g1981_ukupno             = 108868
| g1981_muslimani          = 42129
| g1981_srbi               = 45279
| g1981_hrvati             = 7297
| g1981_jugosloveni        = 12025
| g1981_slovenci           = 81
| g1981_crnogorci          = 117
| g1981_albanci            = 116
| g1981_madari             = 14
| g1981_romi               = 100
| g1981_makedonci          = 26
| g1971_ukupno             = 97894
| g1971_muslimani          = 39190
| g1971_srbi               = 46487
| g1971_hrvati             = 8845
| g1971_jugosloveni        = 1458
| g1971_slovenci           = 73
| g1971_crnogorci          = 119
| g1971_albanci            = 101
| g1971_madari             = 15
| g1971_romi               = 10
| g1971_makedonci          = 37
| g1961_ukupno             = 39751
| g1961_muslimani          = 10140
| g1961_srbi               = 21532
| g1961_hrvati             = 2384
| g1961_jugosloveni        = 5290
| g1961_slovenci           = 64
| g1961_crnogorci          = 42
| g1961_albanci            = 43
| g1961_madari             = 10
| g1961_makedonci          = 39
}}

== Околна мјеста и градови ==

{| style="width:60%;"
|-
| style="width:33%; text-align:center;"| <small>[[Костајница (Република Српска)|Костајница]] (60 -{km}-),<br />[[Загреб]] (173 -{km}-), <br /> <small>[[Беч]] (547 -{km}-)
| style="width:33%; text-align:center;"| <small>[[Козарска Дубица|Коз. Дубица]] (33 -{km}-), <br />[[Европски пут Е70|Ауто-пут Е-70]] (62 -{km}-)
| style="width:33%; text-align:center;"| <small>[[Градишка]] (90 -{km}-), <br />[[Будимпешта]] (474 -{km}-)
|-
| style="width:33%; text-align:center;"| <small>[[Нови Град (град)|Нови Град]] (32 -{km}-), <br />[[Трст]] (412 -{km}-)
| style="width:33%; text-align:center;"| <small>[[Датотека:Brosen windrose mk.svg|100п]]
| style="width:33%; text-align:center;"| <small>[[Козарац (Приједор)|Козарац]] (13 -{km}-), <br />[[Омарска]] (20 -{km}-), <br />[[Београд]] (336 -{km}-)
|-
| style="width:33%; text-align:center;"| <small>[[Љубија (Приједор)|Љубија]] (8 -{km}-)
| style="width:33%; text-align:center;"| <small>[[Сански Мост]] (33 -{km}-), <br />[[Мркоњић Град]] (92 -{km}-)
| style="width:33%; text-align:center;"| <small>[[Бања Лука]] (48 -{km}-), <br />[[Сарајево]] (250 -{km}-)
|}
=== Градови пријатељи — Градови побратими ===
Приједор је побратимљен са:
* {{зас|Турска}} '''[[Маниса]]''', [[Турска]]
* {{зас|Србија}} '''[[Панчево]]''', [[Србија]]
* {{зас|Србија}} '''[[Кикинда]]''', [[Србија]]
* {{зас|Грчка}} '''[[Неи Пори]]''', [[Грчка]]
* {{зас|Норвешка}} '''[[Суел]]''', [[Норвешка]]

Градови партнери :
* {{зас|Италија}} '''[[Тренто]]''', [[Италија]]
* {{зас|Словенија}} '''[[Бовец]]''', [[Словенија]]
* {{зас|Словенија}} '''[[Ново Место]]''', [[Словенија]]
* {{зас|Македонија}} '''[[Демир Хисар]]''', [[Република Македонија|Македонија]]

Град Приједор је, са још 19 општина и градова РС, побратимљен и са 25 општина Косова и Метохије. У општини [[Зубин Поток]] је потписана Повеља о братимљењу.

== Поријекло становништва ==
{{bez_izvora-deo}}
Данашње становништво Приједора разноликог је поријекла. Првобитно словенско становништво нестало је пред турском најездом у 15. вијеку{{чињеница|date=10. 2022. }} (Козарац се као српска{{чињеница|date=10. 2022. }} жупа први пут помиње 1334.), а мањи дио је исламизован. Подручје Тимара (села [[Омарска]], [[Марићка]], [[Буснови]], [[Бистрица (Приједор)|Бистрица]], [[Томашица (Приједор)|Томашица]] и [[Криваја (Приједор)|Криваја]]) населили су потом херцеговачки и црногорски Срби, половином 17. вијека и ту су као власи (сточари) уживали одређену аутономију. Остатак данашње града Приједора углавном је пуст до друге половине 18. вијека, када се Турци протјерани из Лике и Славоније насељавају у већем броју и оснивају данашњи град Приједор. Истовремено се из Лике, Далмације и Врховине досељавају Срби [[мартолог|мартолози]], углавном у данашња села на Козари{{чињеница|date=10. 2022. }}. Пред крај турске владавине, половином 19. вијека, долазе муслимански мухаџири (избјеглице) из Србије{{чињеница|date=10. 2022. }}, и други талас Срба мартолога. Први аустроугарски пописи показују да Срби представљају релативну већину (скоро 50% становништва). Геноцид извршен над Србима у току Другог свјетског рата утицао је на демографску слику града, тако да је у неким селима број становника преполовљен, док се број Муслимана равномјерно увећавао, те су послије пописа из 1971. представљали незнатну већину. Крајем 20. вијека велики број Муслимана одлази на Запад, тако да данас Срби представљају апсолутну већину на подручју града Приједор, са изузетком градића Козарца. Истовремено долази до насељавања великог броја Срба протјераних из Федерације и Републике Српске Крајине, па су у Приједору изграђена читава нова избјегличка насеља (Врбице, Калата, Воћњак, Главица, Аеродромско насеље итд.)

Католичко становништво у Приједору је насељено у току владавине Аустроугарске, углавном на подручју Љубије (Хрвати), те Пухарске, Чиркин-поља и Орловаца (Чеси и Пољаци).{{чињеница|date=10. 2022. }}

== Образовање ==
Први облици организованог образовног процеса датирају још из [[19. век|19. вијека]]. Тако је већ [[1834]]. године Приједор имао „Српску основну школу“ као најстарију основну школу у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], која је касније са тзв. Комуналном школом (основана [[1898]]. године) [[1919]]. године прерасла у „Државну школу“.

Најзначајнија школска институција, приједорска Гимназија основана је [[1923]]. године, а у периоду послије [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] постојала је и „Женска занатска школа“.

У граду постоји предшколска установа, дјечји вртић „Радост“ гдје свакодневно борави преко 500 приједорских малишана.

Приједор има и високошколске установе, као што су Виша медицинска и Виша пословна школа, те Рударски факултет у склопу Универзитета из [[Бања Лука|Бање Луке]].

=== Основне школе ===

{| style="float:left;"
|-
|ОШ Бранко Радичевић, П.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
|ОШ Бранко Ћопић, Д. А.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
|ОШ Бранко Ћопић, П.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
|ОШ Вук Караџић, О.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
|-
|ОШ Градина, Омарска
|ОШ Десанка Максимовић
|ОШ Доситеј Обрадовић
|ОШ Драган Вујановић, С.
|-
|ОШ Ђорђе Натошевић — спец.
|ОШ Јован Дучић. Лам.
|ОШ Јован Цвијић. Бре.
|ОШ Младен Стојановић Г. Љ.
|-
|ОШ Нела Бојанић, Л.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
|ОШ Петар Кочић&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
|ОШ Петар П Његош, Бус.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
|ОШ Петар П. Његош, Мар.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
|-
|ОШ Петар П. Његош, Г. М.
|ОШ Петар П. Његош, Кри.
|ОШ Ћирило и Методије, Трн.
|}
{{-}}

=== Средње школе ===
* Гимназија „Свети Сава“, Николе Пашића 6
* Ђорђе Натошевић — специјална, Краља Александра 6
* Електротехничка школа, Николе Пашића 4а
* Машинска школа, Николе Пашића 4.
* Медицинска, технолошка и грађевинска школа, Николе Пашића бб
* Музичка школа, Б. Нушића 9
* Пољопривредно-прехрамбена школа, Николе Пашића 4
* Угоститељско-економска школа, Вука Караџића 16

== Музеји ==
Најстарији музеј је [[Музеј Козаре у Приједору]] у центру града, под чијим окриљем се налази и Спомен-кућа породице Стојановић. У склопу Националног парка Козара на Мраковици дјелује Музеј жртава фашистичког геноцида, док се у касарни [[Жарко Згоњанин]] на Уријама налази [[Музеј Отаџбинског рата]], са поставком ратног пута 43. приједорске моторизоване бригаде [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]].

== Споменик ==
Споменик „За крст часни“ је посвећен погинулим борцима и браниоцима града.<ref name="Приједор обиљежава 20 година одбране">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=62522 |title=Приједор обиљежава 20 година одбране |author= |authorlink= |coauthors= |date = 30. 5. 2012. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 31. 5. 2012.}}</ref> Код њега се обиљежава сјећање на 30. мај 1992, када су припадници [[Зелене беретке (Армија РБиХ)|Зелених беретки]] извршили напад на Приједор у коме је погинуло 15, а рањено 25 припадника полиције и [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]].<ref name="Приједор обиљежава 20 година одбране" />

== Сакрални објекти ==
[[Датотека:Klisina prijedor.JPG|мини|Манастир Клисина у [[Ништавци]]ма ]]
У Приједору се налази велики број вјерских објеката: шест православних цркава, једна католичка те шест џамија.

Православне цркве су:
* Црква свете тројице у центру града (19. вијек)
* Храм [[Илија (пророк)|Светог пророка Илије]] у насељу [[Урије (Приједор)|Урије]]
* Храм [[Света Петка|Свете Петке]] у насељу [[Гомјеница (Приједор)|Гомјеница]]
* Храм Рођења пресвете [[Богородица|Богородице]] на [[Пашинац|Пашинцу]].
* Храм Светог великомученика Георгија у [[Тукови]]ма (у изградњи).
* Црква Светог Василија Острошког у насељу Орловци.

Католичка црква у Приједору посвећена је св. Јосипу, а на католичком гробљу на Уријама налази се и једна мања капела.

Џамије у Приједору су:
* Чаршијска
* Заградска
* Гомјеничка
* Староградска
* Џамија у Доњој Пухарској
* Џамија у Горњој Пухарској

На локалитету локалног гробља, познатом као Црквина у насељу [[Орловача (Приједор)|Орловача]] налазио се православни манастир Милошевац из [[16. век|16. вијека]]. Његове посљедње остатке разрушили су Аустријанци [[1890]]. године.

== Саобраћај ==
[[Датотека:Ulazuprijedor.jpg|мини|Улаз у град из правца Бање Луке ]]

Најстарија саобраћајница града свакако је ријека Сана, којом је још у римско доба транспортована гвоздена руда ка [[Тракија|Тракији]] и [[Мезија|Мезији]]. Ријечни саобраћај замире изградњом пруге [[Добрљин]] — [[Добој]] крајем 1873. године, те ускотрачне пруге Приједор — [[Дрвар]] (укинута 60-их година прошлог стољећа). Пруга Приједор — Брезичани — Љубија је функционисала све до 1992. године, да би потом њена инфраструктура усљед немара и некориштења била скоро потпуно девастирана.

У Приједору се укршта неколико магистралних и регионалних путева. Постоје и планови за изградњу ауто-пута Нови Град — Приједор — Бања Лука.

Градски превоз обављају приватни ауто-превозници на четири аутобуске линије:
* Линија 1 (Рашковац — Пећани — Центар — Урије — Чиркин поље — Пашинац)
* Линија 2 (Пухарска — Урије — Центар — Луковица — Гомјеница)
* Линија 3 (Нова Орловача (Врбице) — Кокин град — Центар — Урије — Велико Паланчиште (Мјесна заједница))
* Линија 4 (Пећани — Центар — Урије — Свале — Чиркин поље — Нови Орловци (Калата))

== Политичко уређење ==
{{Мандати
| float        = right
| Опис         = Мандати
| Назив        = Састав Скупштине Града Приједор према резултатима избора 2024.
| Број мандата = 31
| Држава       = БС
| Ширина       = 1.2
|1=СНСД|2=УС|3=ПНП|4=НПС|5=СДС|6=СП|7=СПС|8=СДП БиХ|9=ПзП|10=Мањине
| СНСД           = 11
| УС             = 4
| УС Боја        = FFFDD0
| УС Link        = [[Уједињена Српска|УС]]
| ПНП            = 3
| ПНП Link       = Поткозарски народни покрет
| ПНП Боја       = 808000
| НПС            = 3
| НПС Link       = [[Народна партија Српске|НПС]]
| НПС Боја       = C9A0DC
| СДС            = 2
| СП             = 2
| СПС            = 2
| СПС Link       = [[Социјалистичка партија Српске|СПС]]
| СПС Боја       = fc9223
| СДП БиХ        = 2
| ПзП            = 1
| ПзП Link       = Платформа за прогрес
| ПзП Боја       = C9A0DC
| Мањине         = 1
| Мањине Link    = Мањине-независни
| Мањине Боја    = CD853F
}}

{{Посебан чланак|Списак начелника и градоначелника у Републици Српској}}

=== Општинска администрација ===
Градоначелник града представља и заступа град и врши извршну функцију у Приједору. Избор градоначелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Градску администрацију, поред градоначелника, чини и скупштина града. Институционални центар града Приједора је насеље [[Приједор]], гдје су смјештени сви градски органи.

Градоначелник Града Приједора је '''Слободан Јавор''' испред [[СНСД|Савеза независних социјалдемократа]], који је на ту функцију ступио након [[Локални избори у Босни и Херцеговини 2024.|локалних избора у Босни и Херцеговини 2024. године]]. Састав скупштине града Приједор је приказан у табели.<ref>{{cite web|title=Приједор|url=https://www.izbori.ba/Rezultati_izbora/?resId=36&langId=2#/9/9/0/0|website=избори.ба|accessdate =7. 11. 2024}}</ref>

== Спорт ==
[[Датотека:FK Rudar Prijedor.png|мини|Грб [[ФК Рудар Приједор]]]]
Прве спортске активности Приједорчана регистроване су у 19. вијеку. Године [[1907]]. основано је Друштво за тјелесни одгој названо [[Српски соко]]. Приједор се може похвалити једним од најстаријих тениских клубова на овим просторима, који је основао др. [[Младен Стојановић]] 1914. године, а фудбалски клуб ОФК Приједор (данас: [[ФК Рудар Приједор]] — Приједор) основан је 1919. године.
Данас у Приједору постоји 15 фудбалских клубова, три кошаркашка, четири рукометна, по два џудо, карате и tae kwon do клуба, три кик-бокс клуба, те тениски, стонотениски, бициклистички, мотористички, атлетски, ронилачки, боксерски, куглашки, шаховски и бодибилдинг клуб. У Приједору је регистровано више планинарских клубова, одбојкашки клуб инвалида, плесни и аеро-клуб.
У Приједору се налазе три стадиона, више фудбалских терена без трибина, стонотениска хала, два тениска игралишта и спортска дворана Младост. На сјеверном ободу града налази се спортски аеродром Урије. Занимљиво је да је током 60-их и 70-их година 20. вијека у Приједору постојао и ватерполо клуб који се такмичио у Првој лиги Југославије, иако су ватерполисти тренирали и такмичили се у ограђеном дијелу ријеке [[Сана (ријека)|Сане]].

== Туризам ==
[[Национални парк Козара]], ријека [[Сана (ријека)|Сана]] и прекрасни крајолици туристички су адути приједорског краја и цијелог [[Поткозарје|Поткозарја]]. Такође, ту су бројне манифестације — фестивал хорова Златна вила, Међународне уличне трке, Петровдански падобрански куп, Књижевни сусрети и друге које употпуњују садржај током цијеле године.

=== Излетишта ===
[[Датотека:Jezero Ljubija.jpg|мини|Језеро Љубија]]
Поред Мраковице као најпопуларнијег приједорског излетишта, постоје и мања: Пашинац на самом сјеверном ободу града, језеро у Љубији, извор Кантаревац, те бројна купалишта дуж ријеке Сане.

== Занимљивости ==
* На подручју града Приједора налазе се највеће залихе гвоздене руде у [[Европа|Европи]].
* Ријека Сана је до краја 19. вијека била пловна све до Приједора. Саном су пловиле дереглије и тако транспортовале гвожђе, Уном и Савом све до [[Београд]]а.
* Приједор је у прекривен маглом скоро четвртину године и по томе је најмагловитији град на просторима бивше Југославије.
* Мало је познато да се у селу [[Зецови]], седам километара јужно од центра града, налазе се остаци утврђења из [[бронзано доба|бронзаног доба]]. Локалитет је познат као Градина и још је недовољно истражен.
* У Приједору је у цјелини или дјелимично снимљено више домаћих играних филмова: [[Козара]], [[Партизанска ескадрила]], [[Доктор Младен]], [[Турнеја (филм)|Турнеја]], [[Свети Георгије убива аждаху]], те најновије остварење [[Непријатељ (филм из 2011)|Непријатељ]]. Још је већи куриозитет да се сва набројана дјела баве ратном тематиком.
* Топоними [[Пећани (Приједор)|Пећани]], [[Орловача (Приједор)|Орловача]], [[Миљаковац]], [[Стари град (Приједор)|Стари град]] и [[Скела (Приједор)|Скела]] повезују Приједор са Београдом.
* Приједор је познат као град сликара јер свој рад за њега везује преко 50 академских сликара.
* На врху Козарачког камена, на 659 мнв., налазило се у римско доба омање утврђење — каструм, са кога је надгледана приједорска котлина.
* Огромно рудно богатство Козаре у лигниту, глиници, азбесту и кварцном пијеску у временима СФРЈ остало је запостављено, јер је по програму равномјерног развоја за Приједор био предвиђен искључиво рудник гвоздене руде.

== Привреда ==
Према привредној структури град Приједор је центар индустријско-пољопривредног региона који сачињавају поткозарске општине [[Козарска Дубица]], [[Нови Град]] и [[Костајница (Република Српска)|Костајница]], те један мањи дио [[Грмеч|подгрмечких]] општина [[Општина Крупа на Уни|Крупа на Уни]] и [[Оштра Лука]]. Окосницу привредног развоја чини рударство, целулоза, дрвнопрерађивачка, метална и текстилна индустрија. И прије рата и сада Приједор је и у културном, образовном и спортском погледу регионални центар Поткозарја.

== Референце ==
{{reflist}}

== Спољашње везе ==
* {{званични веб-сајт|http://www.prijedorgrad.org}}
* [https://web.archive.org/web/20071222163221/http://www.visitprijedor.com/mapa-prijedora.html Мапа града Приједора]
* [http://www.prijedor24.com Вијести и фотографије града Приједора] {{sr}}, {{bs}}
* [http://www.preda.rs.ba Приједорска асоцијација за економски развој] {{sr}}, {{en}}, {{de}}, {{it}}
* [http://visitprijedor.com Туристичка организација општине Приједор] {{sr}}
* [https://web.archive.org/web/20120901221837/http://gsspd.rs.ba/ Интернет презентација гимназије „Свети Сава"] {{sr}}
* [http://www.gradprijedor.com Занимљивости, вијести и корисне информације из Приједора] {{sr}}

{{Општина Приједор}}
{{Општине Републике Српске}}
{{Највећи градови у БиХ (доња навигација, 10 градова)}}
{{Подножје|Република Српска|БиХ}}

[[Категорија:Град Приједор| ]]
[[Категорија:Козара и Поткозарје]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини]]