Демографска историја Бечеја
Демографска историја Бечеја
Подаци из 1751. године
[уреди | уреди извор]По подацима из 1751. године, становништво Бечеја било је искључиво српско.[1]
Подаци из 1774. године
[уреди | уреди извор]По подацима из 1774. године, половину становништва Бечеја чинили су Срби, а другу половину Мађари. Бечеј је тада имао 2.000 становника.[1]
Подаци из 1890. године
[уреди | уреди извор]По подацима из 1890. године, у Бечеју су се говорили следећи језици:
- мађарски = 10.637
- српски или хрватски = 5.833
- немачки = 415
Подаци из 1961. године
[уреди | уреди извор]По подацима из 1961. године, Бечеј је имао 24.537 становника, од којих:
- Мађара = 15.537
- Срба = 8.448
- Хрвата = 419
- Црногораца = 133
Подаци из 1971. године
[уреди | уреди извор]По подацима из 1971. године, Бечеј је имао 26.722 становника, од којих:
- Мађара = 15.815
- Срба = 9.171
- Југословена = 588
- Хрвата = 487
- Црногораца = 163
Подаци из 1981. године
[уреди | уреди извор]По подацима из 1981. године, Бечеј је имао 27.102 становника, од којих:
- Мађара = 14.772
- Срба = 8.938
- Југословена = 2.243
- Хрвата = 418
- Црногораца = 210
Подаци из 1991. године
[уреди | уреди извор]По подацима из 1991. године, Бечеј је имао 26.634 становника, од којих:
- Мађара = 13.464
- Срба = 9.477
- Југословена = 2.267
- Хрвати = 289
- Црногораца = 236
- Роми = 124
- Муслимани = 102
Подаци из 2002. године
[уреди | уреди извор]По подацима из 2002. године, Бечеј је имао 25.774 становника, од којих:[2]
- Мађара = 11.725
- Срба = 11.197
- Југословена = 808
- Хрвата = 298
- Рома = 185
- Црногораца = 172
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Internet prezentacija Beceja i Novog Beceja - Istorija Beceja, Приступљено 1. 4. 2013.
- ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002, Становништво - књига 1, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003.
