Извор странице Димитровград

{{Друго значење 2}}
{{Насељено место у Србији
| место = Димитровград
| слика = Dimitrovgrad-tsaribrod-view.jpg
| опис_слике = Поглед на Димитровград из ваздуха
| застава =
| грб = Emblem of Dimitrovgrad (Serbia).svg
| округ = Пиротски
| општина = Димитровград
| надм висина = 463
| популација = 5.188
| попис = 2022
| поштански код = 18320 
| позивни број = 010
| регистарска ознака = -{PI}-
| гшир = 43.01488
| гдуж = 22.77609
}}
'''Димитровград''' или '''Цариброд''' је [[градско насеље]] у [[Србија|Србији]] и седиште [[Општина Димитровград|истоимене општине]] у [[Пиротски управни округ|Пиротском управном округу]]. Према [[Попис становништва 2022. у Србији|попису из 2022.]] било је 5.188 становника. Налази се на југоистоку земље, близу границе са [[Бугарска|Бугарском]].

== Називи ==
До 27. фебруара 1951. звао се '''Цариброд''', када је Указом Президијума Народне скупштине НР Србије преименован у част [[Георги Димитров|Георгија Димитрова]], бугарског председника. Уз [[Општина Босилеград|општину Босилеград]] центар је [[Бугари у Србији|бугарске мањине у Србији]].

Ту је траса античког римског Војног пута, касније названог [[Цариградски друм]]. Назив места Цариброд је настао од назива пута (Цариградски) и [[Брод (пријелаз)|брод]], у смислу прелаз преко реке [[Нишава|Нишаве]].

== Географија ==
[[Датотека:Димитровград 04 09 2021 Миомир Станковић.jpg|лево|мини|Димитровград]]
Територија Димитровграда налази се у југоисточном делу Србије. Смештена је у источном пределу [[Пиротски управни округ|Пиротског округа]] у горњем току реке [[Нишава|Нишаве]]. Димитровград се налази на 545 [[метар]]а [[апсолутна висина|надморске висине]],<ref name="СОД">[http://www.dimitrovgrad.rs/about О Димитровграду на званичном сајту општине]</ref> смештен на самој граници са [[Бугарска|Републиком Бугарском]].

Кроз град пролази [[паневропски коридор 10|Коридор 10]] и железничка пруга [[Београд]]—[[Ниш]]—[[Софија]]. На око 2 km се налази [[гранични прелаз Градина]] између Србије и Бугарске.<ref>[http://dimitrovgrad.opstinesrbije.com/index.php?menu=2&submenu=201 Димитровград] {{Wayback|url=http://dimitrovgrad.opstinesrbije.com/index.php?menu=2&submenu=201 |date=20151006015802 }} на сајту -{dimitrovgrad.opstinesrbije.com}-</ref>

== Историја ==
=== Праисторија и римско доба ===
Трагови првих насеља на територији општине Димитровград датирају још из времена [[енеолит]]а. Околина града је била насељена и у [[Бронзано доба|бронзаном]] и [[Гвоздено доба|гвозденом добу]] што се може закључити на основу многобројних археолошких налаза.<ref name="СОД"/> Римски пут [[Via Militaris]] саграђен у првом веку нове ере је пролазио кроз територију данашњег града. У мају [[2010]]. године, добро очувани остаци пута су ископани у току радова на [[Panevropski koridor 10|Коридору 10]].<ref>[http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/193162/Otkriveni-ostaci-antickog-puta-Via-militaris-na-Koridoru-10 Otkriveni ostaci antičkog puta Via militaris na Koridoru 10]</ref> Из рановизантијског периода налази се утврђење подигнуто у IV веку, а обновљено је у VI веку за време владавине [[Јустинијан I|Јустинијана]]. Удаљен је око 3 км северозападно од града, а служило је као заштита становништву у време упада разних освајача.<ref name="СОД"/>

=== Средњи век ===
У [[Средњи век|средњем веку]] је саграђен [[Манастир Поганово]] који се налази у близини Димитровграда. [[Манастир]] је подигнут крајем [[14. век]]а (1395. године) а осликан, богатим тематским програмом, тек 100 година касније, тачније 1499. године, од стране уметника из предела северне [[Грчка|Грчке]].<ref>[http://www.yellowpages.rs/sr/manastir-poganovo-sa-crkvom-svetog-jovana-bogoslova ''Жуте стране - Манастир Поганово''] {{Wayback|url=http://www.yellowpages.rs/sr/manastir-poganovo-sa-crkvom-svetog-jovana-bogoslova |date=20151005170642 }} О нама - 1. пасус, 4. ред</ref> Основао и подигао га је српски [[Племство|племић]] [[Константин Драгаш Дејановић|Константин Дејановић Драгаш]], сестрић [[Стефан Душан|цара Душана]].<ref>[http://www.panacomp.net/srbija?mesto=srbija_poganovo ''PanaComp''] Манастир Поганово, 1. пасус, 1.-3. ред</ref> Због саме локације манастира, приступачност, све до 1927. године, је била незамислива, јер је кланац реке [[Јерма|Јерме]] био у потпуности непроходан. Захваљујући томе, манастир је остао такорећи неоштећен кроз векове.<ref>[http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm ''Туристичка организација Димитровград''] {{Wayback|url=http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm |date=20140707184003 }} - Манастир Поганово, 2. пасус</ref>

=== Турска владавина ===
Ови крајеви су [[1433]]. године пали у дугогодишње турско ропство. Турски султан [[Сулејман Величанствени]] који је [[1521]]. године са својом војском преузео поход на север при пропутовању кроз долину Нишаве је записао: ''„Коначно сам у насељу под именом Царски бунар“.'' По предањима назив овог насеља био је „Царски брод“, па се као такав и данас користи у народу. До данас, међутим није званично утврђено које је године овај град добио назив '''Цариброд'''.<ref name="СОД"/> У близини града се налазила османска војна база у периоду када је овај простор био под османском влашћу.<ref>{{Google books |id=yqVNn1ZFKkYC |title=A Military Geography of the Balkan Peninsula }}</ref> Цариброд, село [[Калотинце]] и [[Драгоман (град)|Драгоман]] су били некад својина везира Мехмед-паше Соколовића.<ref>"Отаџбина", Београд 1. јануар 1881. године</ref> Француски путописац Љунизан је 1785. године враћајући се из Цариграда прошао Бугарску. Приметио је да у Драгоманском кланцу има хајдука, који сачекују путнике и намернике. Тада је Цариброд био село са 90 кућа: 30 Турских и 60 Бугарских. Обрађивао се ту усев пиринач, а место је имало две кафане и два хана.<ref>"Дело", Београд 1896. године</ref>

=== Димитровград у Бугарској ===
[[Датотека:Neshkov vrh-plochi.JPG|мини|Плоча на [[Спомен-костурница Паметник|спомен-костурници Паметник]]]]
Цариброд је 1878. године био паланка са око 200 кућа. Године 1881. ту се у Цариброду налазило седиште Височког среза, и српски ћумрук (царинарница) према Софији. Од Цариброда до Драгомана било је два сата хода.<ref>"Отаџбина", Београд 1881. године</ref>

После неуспеха српске војске у [[Битка на Сливници|бици на Сливници]] у [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарском рату]] 1885. године, њене јединице су се повукле на запад. На [[Нешково брду|Нешковом брду]] у близини Цариброда остала су два српска пешадијска пука и једна батерија. Када их је напала бугарска војска дошло је до борбе прса у прса, а српске трупе су морале да се повуку. На бојишту је остало 49 српских и 58 бугарских војника. По наређењу бугарског пуковника две године након битке је подигнута [[Спомен-костурница Паметник]] у којем су сахрањени војници обе државе.<ref>{{Cite web|url=http://www.jugoistocnasrbija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=310&Itemid=381&lang=sr |title=Спомен костурница Паметник |accessdate=05. 10. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151007060914/http://www.jugoistocnasrbija.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=310&Itemid=381&lang=sr |archive-date=07. 10. 2015 |url-status=dead }}</ref> Бугари су у Цариброду из политичких побуда отворили гимназију и ћилимарску школу. Радиле су 1883. године Државна троразредна школа (од 1880) и Духовна семинарија (пансион 1881) у Цариброду.<ref>"Просветни гласник", Београд 1882. године</ref> Бугарске власти су 1899. године протеривале српске пресељенике који су се населили у Цариброду, због њиховог "србофилства".<ref>"Мале новине", Београд 1899. године</ref>

Српски и бугарски премијери, Пашић и Гешов, састали су се у тадашњем Цариброду [[1912]]. године како би разговарали о спорним територијама у [[Македонија|Македонији]].<ref>{{Google books |id=HaA18-u7mMMC |title=The Ottoman Empire and Its Successors, 1801–1927 }}</ref>

=== Димитровград у Краљевини СХС/Југославији ===
[[Датотека:Map of Bulgaria after Treaty of Neuilly-sur-Seine Tsaribrod region-bg.svg|мини|Област око [[Цариброд]]а, која је [[1919]]. године припала [[Краљевина СХС|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]]]]
[[Датотека:Panorama Dimitrovgrada.jpg|мини|мини|десно| Панорама Димитровграда 1937.]]
Након [[Први светски рат|Првог светског рата]] [[Краљевина Бугарска|Бугарска]] је [[Нејски мировни уговор|Нејским мировним уговором]] [[27. новембар|27. новембра]] [[1919]]. морала да преда Цариброд [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]]<ref>[http://www.gwpda.org/1918p/neuilly.html Потпуни текст уговора]</ref> са статусом варошице.

У оквиру краљевине СХС од [[1922]]. до [[1929]]. године Цариброд се налазио у нишкој области, а [[1929]]. године формирањем бановина припао је [[Моравска бановина|Моравској бановини]]. За време откако се налази у саставу југословенске државе то је постало прометно и просперитетно гранично место. То је живописна варош подигнута на самој Нишави, између планина. Кроз град пролази стари царски друм који повезује Европу са Оријентом, а који је утврдио још римски цар Трајан, у своје време. Отворена је 1921. године у месту непотпуна мешовита реална гимназија, која је после неколико година укинута 1930. године. Други пут је то било 1938. године<ref>"Бранич", Београд 1938. године</ref> У хотелу "Елита" у Цариброду основан је 1931. године патриотски Југословенски омладински клуб", чији је први председник постао Тихомир Милисављевић.<ref>"Правда", Београд 1931. године</ref> Већ је постојало 1931. године Соколско друштво на челу са старешином протом Јовом Поповићем. Државна грађанска школа постојала је у међуратном периоду, од 1934. године. Електрична централа је отворена 1928. године. Године 1937. поред наведеног ту је и Домаћинска школа, Бановинска болница, Среско начелство, Пореска управа, Финансијска контрола, Пошта, Царинарница... Поред касарни ту је 1935. године изграђен леп Официрски дом. Ту се пазари петком на пијаци, а годишњи вашар се зове Богородични и траје три дана. Постоји ту једна Трговачка банка. Привредни живот карактеришу бројне задруге, попут Млекарско-сточарске, Набављачке и Потрошачке, Пољопривредне, Грађанска Занатлијске (са 350 чланова 1934. године), Пчеларске итд. За путнике су отворени хотели са храном и преноћиштем: Ослобођење, Балкан, Југославија, Интернационал, Солун и други. Ту је и око 30 кафана, познати угоститељи били су у то време Ђока, Гаце, Гале и "Чавдар". Православна црква је посвећена Св. Богородици, обновљена је крајем 19. века, а при њој службује прота Васа са другим свештеницима.<ref>"Правда", Београд 24. септембар 1937. године</ref>

У току [[Други светски рат|Другог светског рата]] нацифашистичке снаге Осовине окупирале су Југославију и Србију. Про-хитлеровска Бугарска је окупирала овај српски град, али је град ослобођен [[1944]]. године и данас има статус општине у Републици Србији.

=== Најновија историја ===
Стари назив града био је '''Цариброд''', а садашњи назив је добио [[1951]]. године, декретом тадашње Владе ФНРЈ, у част [[Георги Димитров]]а, бугарског председника. Године 2008. одборници Скупштине општине Димитровград покренули су иницијативу да врате старо име Цариброд.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/3982/Dimitrovgrad+ponovo+Caribrod%3F.html Димитровград поново Цариброд]</ref> Одлука о промени имена је изгласана (за је гласало 25 од 28 одборника), међутим скупштина локалне самоуправне није надлежна да доноси такве одлуке.

== Туризам ==
[[Датотека:Завичајна музејска збирка, Димитровград 02.JPG|мини|десно|Једна од поставки у музеју]]

Градска галерија у Димитровграду је основана [[1955]]. године и годишње се у њој одржи 15 изложби. До сада је у њој одржано око 150 изложби. [[Народна библиотека „Детко Петров“ (Димитровград)|Народна библиотека „Детко Петров“]] је настала [[1898]]. године. У оквиру библиотеке налази се музеј. Музејска збирка има око 1800 предмета, фотографија, разгледница и других докумената који сведоче о животу на овом простору. Музејску поставку чине две основне поставке-археолошка и етнографска, које обухватају предмете почев од праисторије, преко античког, византијског, средњовековног и турског периода, као и оних предмета који су били у употреби до прве половине XX века.<ref>[http://dimitrovgrad.opstinesrbije.com/index.php?menu=2&submenu=204 Култура] {{Wayback|url=http://dimitrovgrad.opstinesrbije.com/index.php?menu=2&submenu=204 |date=20151005211834 }} на сајту -{dimitrovgrad.opstinesrbije.com}-</ref>

У близини града налази се [[манастир Светих Кирика и Јулите у Смиловцима|манастир Св. Кирика и Јулите]], један од манастира који се налазе на највећој надморској висини у Србији. [[Црква (грађевина)|Црква]] је подигнута крајем [[18. век]]а, вероватно на [[темељ]]има старије [[Грађевина|грађевине]] или [[средњи вијек|средњовековног]] [[храм]]а који је раније постојао. Манастир је обновљен [[1839]]. године, а градио га је мајстор Никола-Кола из села [[Бољев Дол]].<ref>[http://srbijuvolimo.rs/moja-srbija/duhovnost/item/3113-manastir-sv-kirika-i-julite-u-selu-smilovci.html Србију волимо/Манастир Св. Кирика и Јулите у Смиловцу]</ref> Проглашен је [[1984]]. године за [[непокретна културна добра|непокретно културно добро]] као [[споменик културе]] [[Србија|Републике Србије]].

[[Датотека:Манастир Поганово 10.JPG|мини|десно|[[Манастир Поганово]]]]
[[Манастир Поганово]] смештен је на левој обали реке [[Јерма|Јерме]] у близини села [[Поганово (Димитровград)|Поганово]]. Изграђен је крајем XIV, а осликан крајем XV века. Захваљујући свом неприступачном положају (све до 1927. г, до изградње ускотрачне железнице за потребе рудника каменог угља, кланац Јерме је био потпуно непролазан) остао је кроз векове релативно неоштећен од руку разних освајача. Под заштитом државе је од 1949. године а на листи светске културне баштине налази се од 1979. године.<ref>[http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm ''Туристичка организација Димитровград''] {{Wayback|url=http://www.todimitrovgrad.org.rs/ostale_stranice/oPoganovskom.htm |date=20140707184003 }} - Манастир Поганово, 6. пасус</ref> 1982. године [[манастир]] је уписан у регистар [[Српска академија наука и уметности|Српске Академије Науке и Уметности]] као културно добро од великог значаја. Основао га је српски властелин Константин Дејановић Драгаш непосредно пре губитка државне независности средњовековне Србије и посветио га [[Апостол Јован|Св. Јовану Богослову]]. [[Црква (грађевина)|Црква]] је осликана [[фреска]]ма тек 1499. године, док у [[нартекс]]у није било осликавања.<ref name="pog1">{{СК-САНУ|Линк=751|Име=Манастир Поганово}}</ref>

[[Црква Рођења Пресвете Богородице у Димитровграду]] је подигнута [[1894]]. године.
У близини Димитровграда се налази [[Манастир Светог Димитрија Код Димитровграда]].

Од 2014. године у Димитровграду се сваке јесени одржава гастрономско-културно-туристичка манифестација [[Дани царибродске сушенице]]. Том приликом поред бројних културних садржаја излажу се предмети домаће радиности али и пољопривредни производи овог краја. Централни догађај је продајна изложба традиционалних артикала домаће хране и такмичење у избору најбоље и најквалитетније [[Сушеница|сушенице]].<ref>[https://www.juznevesti.com/Zabava/U-subotu-Dani-caribrodske-susenice.sr.html] Дани царибродске сушенице]</ref>

== Демографија ==
[[Датотека:National Council of the Bulgarians in Serbia02.jpg|мини|десно|Седиште Националног савета Бугара у Димитровграду]]
У насељу Димитровград живи 5676 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,8 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 2450 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено (према попису из 2002. године).

{|  style="width:40%; background:none;"
|-
|  style="width:50%; vertical-align:top; border:0 solid gray;"|
{{Линијски дијаграм
| боја_позадине = white
| ширина = 300
| висина = 250
| падинг_лево = 70
| падинг_десно = 25
| падинг_горе = 10
| падинг_доле = 20
| број_серије = 3
| бр_x-вредности = 9 
| ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | ознака_x9 = 2022
| y_макс = 8000
| y_мин = 0
| скала = да
| S02V01 = 2944 | S02V02 = 2891 | S02V03 = 3665 | S02V04 = 5488 | S02V05 = 7055 | S02V06 = 7276 | S02V07 = 6968 | S02V08 = 6278 | S02V09 = 5188
| назнаке = да
}}
|  style="width:50%;"|
{{Попис
| извор =<ref>{{Стат Књига 9}}</ref>
| п1948=2944
| п1953=2891
|п1961=3665
|п1971=5488
|п1981=7055
|п1991=7276
|п1991н=7196
|п2002с=7040
|п2002=6968
|п2011=6278
|п2022=5188
}}
|}

{{bar box
|float=center
|title=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2022. у Србији|2022.]]<ref>{{cite web |title=Ethnic composition, all places: 2022 census |url=http://pop-stat.mashke.org/serbia-ethnic-loc2022.htm |website=pop-stat.mashke.org}}</ref>
|width=300px
|bars=
{{Врста са постотком|[[Бугари]]|green|2375|45.8}}
{{Врста са постотком|[[Срби]]|red|1219|23.5}}
{{Врста са постотком|[[Роми]]|brown|52|1}}
{{Врста са постотком|остали|navy|94|1.8}}
{{Врста са постотком|неизјашњени|cyan|986|19}}
{{Врста са постотком|непознато|gray|392|7.6}}
|caption='''укупно''': 5.188
}}

{{Графикон пирамида
| извор =<ref>{{Стат Књига 2}}</ref>
| ширина=300px
| наслов=
|позадина=#eee
|лево2=м
|десно2=ж
|шипке лево десно=
{{Врста лево десно|?|gray|8|2.41|5.74|19}}
{{Врста лево десно|80+|gray|60|18.12|33.23|110}}
{{Врста лево десно|75-79|gray|79|23.86|35.64|118}}
{{Врста лево десно|70-74|gray|110|33.23|57.09|189}}
{{Врста лево десно|65-69|gray|206|62.23|61.32|203}}
{{Врста лево десно|60-64|gray|253|76.43|65.86|218}}
{{Врста лево десно|55-59|gray|234|70.69|66.16|219}}
{{Врста лево десно|50-54|gray|272|82.17|81.57|270}}
{{Врста лево десно|45-49|gray|276|83.38|78.54|260}}
{{Врста лево десно|40-44|gray|249|75.22|67.06|222}}
{{Врста лево десно|35-39|gray|258|77.94|70.39|233}}
{{Врста лево десно|30-34|gray|258|77.94|64.04|212}}
{{Врста лево десно|25-29|gray|258|77.94|74.92|248}}
{{Врста лево десно|20-24|gray|236|71.29|65.55|217}}
{{Врста лево десно|15-19|gray|215|64.95|65.86|218}}
{{Врста лево десно|10-14|gray|195|58.91|59.51|197}}
{{Врста лево десно|5-9|gray|173|52.26|49.24|163}}
{{Врста лево десно|0-4|gray|152|45.92|48.33|160}}
|просекм=39.8
|просекж=41.5
}}

{{ДомаћинстваНасељаСрбија|910|864|1259|1719|2214|2384|2450|434|650|592|591|137|35|9|-|1|1|2.80}}

{{БракНасељаСрбија|2972|823|1911|168|54|16|2956|530|1911|431|76|8}}

{{ЗанимањаНасељаСрбија|1399|76|-|-|489|89|40|80|120|137|1090|24|-|-|489|31|9|96|79|38|2489|100|-|-|978|120|49|176|199|175|9|8|171|47|56|29|-|-|48|27|9|51|71|133|14|-|-|19|36|17|222|118|189|43|-|-|67}}

== Образовање ==
* Основна школа „Христо Ботев“ у Димитровграду
* [[Гимназија „Свети Кирило и Методије” Димитровград|Гимназија „Св. Кирило и Методије“]]
* Виша пословна Школа Блаце, истурено одељење Димитровград

== Медији ==
* [[Радио Телевизија Цариброд]]
* Новинско издавачка кућа „[[Братство (новина)|Братство]]“
* Интернет Портал ФАР - ФАР ТВ

== Познати Димитровграђани ==
* Васил Павурджиев (1897—1948), књижевник и писац
* [[Златан Дудов]] (1903—1963), филмски режисер и сценариста
* [[Методи Петров]] (1920—1995), сликар
* [[Слободан Сотиров]] (1926—2005), сликар
* [[Димитар Илијев]] (1950—2023), сликар и вајар
* [[Гру|Далибор Андонов Гру]] (1973—2019), музичар
* [[Томов Стефан Душан]] (1965), академски сликар
* [[Јелена Костов]] (1983), певачица
* [[Детко Петров]] (1936-1990), књижевник и писац
* [[Ружица Алексов]] (1962), спортисткиња и параолимпијка

== Спорт ==
* [[ФК Балкански]]
* [[КК Димитровград]]

== Галерија ==
<gallery>
Dimitrovgrad - Main Street.jpg|Центар града
Dimitrovgrad Town Hall - Serbia.jpg|Зграда општине
Cultural centre - Dimitrovgrad - Serbia.jpg|Дом културе
Biblioteka Detko Petrov, Dimitrovgrad 03.JPG|Библиотека
Crkva Rođenja Presvete Bogorodice, Dimitrovgrad 04.JPG|Црква Рођења Пресвете Богородице
National Council of the Bulgarians in Serbia01.jpg|Национални савет Бугара у Србији
Tsaribrod E2.JPG|Железничка станица
Izložba radova Dimitra Ilijeva, Dimitrovgrad 08.JPG|Изложба радова [[Димитар Илијев|Димитра Илијева]] у галерији
Сушеница.JPG| [[Сушеница]] , [[Дани царибродске сушенице]]
</gallery>

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Стојанчевић|first=Владимир|authorlink=Владимир Стојанчевић|title=Србија и Бугарска од Санстефанског мира до Берлинског конгреса|year=1986|location=Београд|publisher=Историјски институт, Просвета|url=https://books.google.com/books?id=2LVBAAAAYAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Стојанчевић|first=Владимир|authorlink=Владимир Стојанчевић|title=Југоисточна Србија у XIX веку (1804-1878)|year=1996|location=Ниш|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=fxEtAAAACAAJ}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* {{Званични веб-сајт}}
* [https://www.udimitrovgradu.rs/ Туристичка организација Цариброд] {{Wayback|url=https://www.udimitrovgradu.rs/ |date=20240602040819 }}
* [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Dimitrovgrad.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)]
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/dimitrovgrad/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)]
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=43.0085&longitude=22.772&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)]
* [https://web.archive.org/web/20120721072253/http://www.nbdimitrovgrad.rs/O-nama.php Библиотека у Димитровграду]
* [https://www.youtube.com/watch?v=ey99Mt7fyxc Патрола до Бугарске: Сунчев Браг, Несебар и Созопол (РТС САТ - Званични канал)]

{{Општина Димитровград}}
{{Подножје|Србија}}

[[Категорија:Насељена места у Димитровграду| ]]
[[Категорија:Насељена места у Пиротском управном округу]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]]