ЕФАГ Тип К Вајхман
| ЕФАГ Тип K Вајхман | ||
|---|---|---|
| Опште | ||
| Намена | Хидроавион извиђачки и бомбардер | |
| Посада | 2 члана | |
| Земља порекла |  Аустроугарска
| |
| Произвођач | Österreichische Flugzeugfabrik A.G. (Oeffag), UFAG Budimpešta | |
| Први лет | 1916. | |
| Почетак производње | 1916. | |
| Уведен у употребу | 1916. | |
| Статус | неактиван | |
| Први корисник | Аустроугарска ратна морнарица | |
| Број примерака | 36 | |
| Димензије | ||
| Дужина | 10,20 m | |
| Размах крила | 16,00/11,06 m | |
| Висина | 3,65 m | |
| Маса | ||
| Празан | 1.200 kg | |
| Нормална полетна | 1.700 kg | |
| Погон | ||
| Клипно-елисни мотор | 1 х Austro-Daimler AD6 | |
| Снага | 1 x 118 kW | |
| Перформансе | ||
| Брзина крстарења | 135 km/h | |
| Макс. брзина на H=0 | 140 km/h | |
| Долет | (аутономија лета 6h) km | |
ЕФАГ Тип К Вајхман (нем. ÖFFAG Type K (Weichmann К)) је био вишенаменски хидроавион направљен у Аустроугарској. Авион је први пут полетео 1916. године а произвела га је фирма произвео Österreichische Flugzeugfabrik A.G. (Oeffag) из Беча[1]. Коришћен је за извиђање, бомбардовање и обуку пилота.
Пројектовање и развој
[уреди | уреди извор]
Када су летећи чамац Лонер, надмашили савезнички ловци, Аустроугарска морнарица је расписала конкурс за нови пројект летећег чамца. Инж. Тео Вајхман из бечког ЕФАГ-а је направио пројект новог авиона који је први пут полетео 9.јула 1916. године. Захваљујући сарадњи две фирме белког ЕФАГ-а и будимпештанског УФАГ-а до јула месеца 1917. године испоручено је морнарици свих 36 наручених авиона који су добили назив Вајхман К а у предзнаку име произвођача.
Технички опис
[уреди | уреди извор]Авион ЕФАГ Тип К Вајхман је једномоторни двокрилни двоседи извиђачко-бомбардерски хидроавион. Авион је потпуно дрвене конструкције.
Труп је у облику чамца обложен водоотпорним шпером, а крила су дрвене конструкције пресвучена платном. Кокпит пилота и извиђача је био отворен и налазио су у трупу авиона испред крила, а пилот и стрелац-извиђач који је био наоружан једним покретним митраљезом калибра 7,92 mm су седели један поред другог.
Погонска група: У међу простору између крила је био смештен један од шесто-цилиндричних линијских, водом хлађених мотора: Austro-Daimler AD6 160KS, Mercedes D.IV 160KS, Rapp. 140 (140/150) KS, Rapp. 175 (160/175) KS и Austro-Daimler AD6 185KS. Мотор са хладњаком за расхладну течност је био причвршћен на челичну конструкцију (балдахин) ослоњену на труп авиона. Потисна елиса која покреће авион је двокрака, направљена од дрвета фиксног корака.
Крила су правоугаоног облика, благо закошене нападне ивице (стреласта) крила према трупу авиона са косим крајевима. Са сваке стране крила, авион је имао по пар упорница у облику латиничног слова V. Укрућивање крила се постизало унакрсно постављеним челичним ужадима са затезачима. Доња крила код овог авиона су нешто краћа од горњих. Испод доњих крила су постављени пловци који обезбеђују стабилност при узбурканом мору. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Вертикални и хоризонтални репни стабилизатори су били издигнути у односу на труп и решеткастом конструкцијом везана за њега. Хоризонтални репни стабилизатори су потпорним упорницама били ослоњени на труп авиона.
Варијанте
[уреди | уреди извор]Авион ЕФАГ Тип К Вајхман се производио у две фирме ЕФАГ/Албатрос у Аустрији и Уфаг у Мађарској. У овај авион се уграђивало 5 мотора па су варијанте овог авиона произилазиле из тих чињеница. У основи то је био исти авион[2].
- EFAG Typ K Weichmann K - са мотором Austro-Daimler AD6 160KS
- EFAG Typ K Weichmann K - са мотором Mercedes D.IV 160KS
- EFAG Typ K Weichmann K - са мотором Rapp. 175 (160/175) KS
- EFAG Typ K Weichmann K - са мотором Austro-Daimler AD6 185KS
- UFAG Typ K Weichmann K - са мотором Rapp. 140 (140/150) KS
- UFAG Typ K Weichmann K - са мотором Austro-Daimler AD6 160KS
- UFAG Typ K Weichmann K - са мотором Mercedes D.IV 160KS
- UFAG Typ K Weichmann K - са мотором Rapp. 175 (160/175) KS
Оперативно коришћење
[уреди | уреди извор]Укупно је произведено 36[3] ових авиона који су носили ознаке К 150-167 и К 185-202[4]. Службовали су у јадранском акваторију од јула месеца 1917. до краја рата. Улога ових авиона је била пре свега на извиђачким активностима праћења савезничких (италијанских) поморских комуникација и бомбардовању уочених циљева. Веома су помогли и у проналажењу мина и њиховом обележавању.
Послератна судбина ових авиона није позната, једино се зна да ниједан примерак ових авиона није коришћен у Поморском вахдухопловству ратне морнарице Краљевине СХС/Југославије[5][6].
Земље које су користиле овај авион
[уреди | уреди извор]
Види још
[уреди | уреди извор]- Лонер TL
- Румплер 6B
- Фридрихсхафен FF.49
- Spisak hidroaviona, letećih čamaca i amfibija
- Списак непријатељских авиона коришћених на Балканском ратишту у Првом светском рату
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Keimel, Reinhard (1981). Österreichs Luftfahrzeuge-Geschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. (на језику: (језик: немачки)). AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. стр. 422. ISBN 978-3-900310-03-5.
- ^ Hauke, Erwin; Schroeder, Walter; Toetschinger, Bernhard (1988). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918 (на језику: (језик: немачки)). Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 978-3-900310-46-2.
- ^ Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich / Enzyklopädie: Von den Anfängen bis zur Gegenwart (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: AVIATIC VERLAG GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2.
- ^ * Hauke, Erwin; Schroeder, Walter; Toetschinger, Bernhard (1988). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918 (на језику: (језик: немачки)). Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 978-3-900310-46-2.
- ^ Isaić, Vladimir; Frka, Danijel (2010). Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio) (на језику: (језик: хрватски)). Zagreb: Tko zna zna d.o.o. ISBN 978-953-97564-6-6.
- ^ Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
Литература
[уреди | уреди извор]- Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich / Enzyklopädie: Von den Anfängen bis zur Gegenwart (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: AVIATIC VERLAG GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2.
- Keimel, Reinhard (1981). Österreichs Luftfahrzeuge-Geschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. (на језику: (језик: немачки)). AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. стр. 422. ISBN 978-3-900310-03-5.
- Hauke, Erwin; Schroeder, Walter; Toetschinger, Bernhard (1988). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918 (на језику: (језик: немачки)). Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 978-3-900310-46-2.
- Wernfried Haberfellner, Walter Schroeder: Wiener-Neustädter Flugzeugwerke Gesellschaft m. b. H. (Entstehung, Aufbau und Niedergang eines Flugzeugwerkes). 3. Auflage. Weishaupt, Graz 1999, ISBN 3-7059-0000-5.
- Оштрић, Шиме; Мицевски, Милан (2007). Летећи Чунови: Чамци који лете - летјелице које плове (на језику: (језик: српски)). SRB-Београд: Галерија '73.
- Isaić, Vladimir; Frka, Danijel (2010). Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio) (на језику: (језик: хрватски)). Zagreb: Tko zna zna d.o.o. ISBN 978-953-97564-6-6.
- Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- http://www.kuk-kriegsmarine.at/seeflieger4.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2022)
- http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=12617.0
- https://wingsofserbia.com/wp-content/uploads/2014/06/005-SAMPLE-PAGES.pdf
- http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=12617.195
- https://www.militaryfactory.com/aircraft/ww1-austro-hungarian-military-aircraft.asp