Лонер TL

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лонер TL
Lohner L.jpg

Лонер TL

Опште
Намена морнарички извиђач

варијанте ловац/бомбардер

Посада 2 или 3 члана
Земља порекла Застава Аустроугарске Аустроугарска
Произвођач Застава Аустроугарске Аустроугарска J. Лонер (Jacob Lohner Werke & Co.), УФАГ

Застава Немачког царства Немачко царство Hansa-Brandenburg
Застава Италије Италија Macchi

Први лет 1918.
Почетак производње 1918.
Димензије
Дужина 10,26 m
Размах крила 16,20 m
Висина 3,5 m
Површина крила 53,00 m²
Маса
Празан 859 kg
Нормална полетна 1.325 kg
Макс. тежина при узлетању 1.700 kg
Макс. спољни терет 200 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 х Daimler 160 / Rap 175
Снага 1 x 117 / 128 kW
Перформансе
Брзина крстарења 65 km/h
Макс. брзина на Hopt 105 km/h
Долет 600 km
Плафон лета 2.500 m
Брзина пењања 50 m/min
Портал:Ваздухопловство

Лонер TL (нем. Lohner TL) је извиђачки хидроавион направљен у Аустроугарској. Авион је први пут полетео 1918. године и представља последњи авион серије авиона (Лонер тип E, L, T, Te и TL) које је произвео J. Лонер (Jacob Lohner Werke & Co.) из Беча.

Пројектовање и развој[уреди]

Фирма Лонер (Jacob Lohner Werke & Co.) из Беча је била једна од првих фирми која се почела бавити пројектовањем и производњом авиона у Аустроугарској, још пре 1909. године правила је успешно једрилице, а први авион ове фирме полетео је 13. 04.1910. године. До Првог светског рата је направила неколико успешних авиона који су се користили у спортском, војном и поморском ваздухопловству Аустроугарске[1]. На тај начин је Лонер успео да конкурише концерну Кастиљони (енгл. Camillo Castiglioni), који је под својом контролом држао аустроугарске фирме УФАГ, Албатрос (касније Феникс) и немачку фирму Ханза-Бранденбург.[2]

Први у серији хидроавиона летећих бродова ове фирме био је авион Лонер е (нем. Lohner Typ e) дрвени двокрилац класичне конструкције са трупом у облику брода кога је погонио мотор Хиеро снаге 85 KS са потисном елисом. Ових авиона је направљено 40 примерака и коришћени су за патролирање Јадранским морем. Захваљујући добрим карактеристикама овог авиона а и напретком авиоградње у то време, већ 1914. године је поктенута серијска производња модификованог авиона који је добио ознаку Лонер L, који је од свог претходника био опремљен скоро дупло јачим мотором (160 KS).[3][4]

На бази овог авиона фирма Ханса Бранденбург је пројектовала и направила скоро истоветан авион, који је добио назив Ханса Бранденбург FB. Исто се десило и са Италијанима, они су заробили један потпуно исправан авион Лонер и за месец дана италијанска фабрика авиона Мачи (Macchi) је направила истоветан авион се снажнијим мотором и назвала га Macchi L.1. Касније им је овај авион послужио да направе читаву серију веома успешних хидроавиона.

До краја рата направљено је неколико варијанти (типова) ових авиона а последњи у том низу је био Лонер TL који је служио као извиђач, ловац, авион за проналажење мина али и као бомбардер.

Варијанте авиона Лонер[уреди]

  • Лонер Typ Е - авион са мотором Хиеро снаге 85 KS произведено 40 примерака до 1914. године,
  • Лонер Typ L - авион са мотором Austro-Daimler снаге 160 KS, произведено је укупно 104 примерака од 1915. године,
  • Лонер Typ T - побољшана варијата авиона Лонер Typ L,
  • Лонер Typ Te - побољшана варијата авиона Лонер Typ T,
  • Лонер Typ TL - авион са моторима Daimler 160 /185 или Rap 175, произведено 34 примерака 1917. и 1918.
  • Лонер Typ TL "Minensucher" - троседи авион намењен проналажењу подводних мина и минских поља

Технички опис[уреди]

Авион Лонер TL је једномоторни двокрилни двоседи извиђачко-ловачки хидроавион. Авион је потпуно дрвене конструкције труп је у облику чамца обложен водоотпорним шпером, а крила су дрвене конструкције пресвучена платном. Крила су четвртастог облика, благо закошене нападне ивице крила према трупу авиона са косим крајевима. Са сваке стране крила, авион је имао по три пара упорница. Укрућивање крила се постизало унакрсно постављеним челичним ужадима са затезачима. Доња крила код овог авиона су нешто краћа од горњих. Испод доњих крила су постављени пловци који обезбеђују стабилност при узбурканом мору. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима и постављена су изван основне конфигурације крила (као додатак). У међу простору између крила је био смештен шесто цилиндарски линијски водом хлађен мотор Daimler 160 / Rapp 175 снаге (117/128) kW/(160/175) KS који је био причвршћен на челичну конструкцију ослоњену на труп авиона. Потисна елиса која покреће авион је двокрака, направљена од дрвета фиксног корака. Вертикални и хоризонтални репни стабилизатори су били издигнути у односу на труп и решеткастом конструкцијом везана за њега. Кокпит пилота и извиђача је био отворен и налазио су у трупу авиона испред крила, а пилот и стрелац-извиђач који је био наоружан једним покретним митраљезом калибра 7,92 mm су седели један поред другог.[2][3]

Наоружање[уреди]

Наоружање авиона: Лонер TL
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Митраљез
Број и ознака митраљеза 1 напред Spandau
Калибар 7,92 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Класичне авио бомбе слободно падајуће авио бомбе
Укупна маса 200 kg
Ракетно наоружање (ракете)


Оперативно коришћење[уреди]

Хидроавиони Лонер су интензивно коришћени како уочи Првог светског рата тако и за време његовог трајања, а они авиони који су претекли иза рата служили су још неколико година. За овај авион су везане и неки значајни и интересантни догађаји као што је:

  • Одмах након објаве рата Аустроугарске Србији и Црној Гори 28. 07.1914. године, већ 2. 08.1914. хидроавион Лонер L из базе у Кумбору Бока которска је извиђао и фотографисао положаје црногорске артиљерије што је представљало прво коришћење авијације у Првом светском рату.[5]
  • У току рата дана 16.09.1916. године посаде авиона Лонер L 132 којим је управљао капетан корвете Димитрије Коњовић и Лонер L 135 којим је управљао подофицир Валтер Железни на редовном извиђачком задатку у близини Бококоторског залива открили су француску подморницу Франко и напали је бомбама. Подморница је у том нападу била оштећена тако да је посада морала да је напусти. Авион Лонер је слетео на море заробили су два француска официра и превезли до базе Кумбор а остале чланове посаде је спасао аустроугарски торпедни чамац. Било је ово прво потапање једне подморнице из ваздуха у историји авијације.[6]

У поморском ваздухопловству Краљевине СХС/Југославије коришћена су 4 авиона Лонер TL од краја Првог светског рата до половине двадесетих година 20-ог века. Они су служили као авиони за обуку пилота хидроавиона у Хидроавијатичарској школи у Боки, све док их нису заменили хидроавиони домаће производње Икарус ШМ.

Један примерак овог авиона је сачуван до данас и налази се у италијанском музеју ваздухопловства у Vigna di Valle

Земље које су користиле овај авион[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Keimel, Reinhard (1981.). “Die Seeflugzeuge der k.u.k Kriegsmarine von 1912 - 1918”, Oesterreichs Luftfahrzeuge-Gschichte der Luftfahrt von den Anfaengen bis Ende 1918 (на ((de))). AT-Graz: H.Weishaupt Verlag, 399. ISBN 3-900310-03-3
  2. ^ а б Лохнер е (Л, Т) (((ru))). Уголок неба. 2004., Приступљено 3. 05. 2011.
  3. ^ а б World War One Austrian Flying Boats: 1914-1918 (((en))). www.wwiaviation.com., Приступљено 29. 04. 2011.
  4. ^ Lohner L (((en))). en.domotica.net, Приступљено 3. 05. 2011
  5. ^ Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на ((sr))). Беочин: Ефект 1, pp. 48
  6. ^ Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на ((sr))). Беочин: Ефект 1, pp. 57

Литература[уреди]

  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Лучић, Душан (1936) (на ((sr))). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана. YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник. 
  • Микић, Сава (1933) (на ((sr))). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић. 
  • Keimel, Reinhard (1981). „Die Seeflugzeuge der k.u.k Kriegsmarine von 1912 - 1918“ (на ((de))). Österreichs Luftfahrzeuge-Geschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. стр. 399. ISBN 3-900310-03-3. 
  • Hauke, Ervin; Walter Schreder, Bernhard Tötschinger (1988) (на ((de))). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. стр. 224. ISBN 3-900310-46-7. 
  • Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976) (на ((de))). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Wiesbaden: Falken-Verlag E. Sicker. стр. 319. ISBN 3-8068-0391-9.. 
  • Isaić, Vladimir; Danijel Frka (2010) (на ((hr))). Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio). Zagreb: Tko zna zna d.o.o.. ISBN 978-953-97564-6-6. 
  • Петровић, Огњан М. (2/2000.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.)“ (на ((sr))). Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 2: стр. 21-84. ISSN: 1450-684X. 
  • Илић, Видосава (3/2004.). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“ (на ((sr))). Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X. 
  • Оштрић, Шиме; М. Мицевски (14-27. септембра 2007.) (на ((sr))). Летећи Чунови: Чамци који лете - летјелице које плове. SRB-Београд: Галерија '73. 

Спољашње везе[уреди]