Пређи на садржај

Еса (река)

Координате: 54° 52′ 50″ N 28° 39′ 56″ E / 54.88056° С; 28.66556° И / 54.88056; 28.66556 (Ушће реке Есе)
С Википедије, слободне енциклопедије
Река Еса
Эсса
Басен Западне Двине ком припада Еса
Опште информације
Дужина84 km
Басен1.040 km2
Пр. проток7,28 m3s
СливЛепељско језероУлаЗападна ДвинаБалтичко море
Водоток
Извор54° 27′ 00″ N 29° 00′ 26″ E / 54.45000° С; 29.00722° И / 54.45000; 29.00722 (Извор реке Есе)
УшћеЛепељско језеро
54° 52′ 50″ N 28° 39′ 56″ E / 54.88056° С; 28.66556° И / 54.88056; 28.66556 (Ушће реке Есе)
В. ушћа145 m
Про. падmkm тока
Географске карактеристике
Држава/е Белорусија
Област Минска област
 Витепска област

Еса (блр. Эса; рус. Эсса, Эса) белоруска је река која протиче преко територија Крупског рејона Минске области и Чашничког рејона Витепске области. Тече преко Горњоберазинске равнице и Ушачко-Лепељског побрђа.

Укупна дужина водотока је 84 km, а површина басена око 1.040 km². Просечан проток у зони ушћа је око 7,28 m³/s. Око 38 km корита у горњем делу тока је канализовано. Просечна ширина речног корита је између 2 и 5 метара у горњем до 12 метара у доњем делу тока.[1][2][3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Блакітная кніга Беларусі : энцыклапедыя / рэдкал. Н. А. Дзісько [і інш.]. — Мн., 1994. — С. 227, 374.
  2. ^ Геаграфія Беларусі : энцыклапедычны даведнік / рэдкал. Л. В. Казлоўская [і інш.]. — Мн., 1992. — 382 с. — (Энцыклапедычная бібліятэчка школьніка).
  3. ^ Энцыклапедыя прыроды Беларусі : у 5 т. / рэдкал. Г. П. Шамякін [і інш.]. — Мн., 1985. — Т. 4. — С. 475

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Республика Беларусь. Атлас охотника и рыболова: Витебская область / Редактор Г. Г. Науменко. — Мн.: РУП «Белкартография», 2010. — 72 с. — 10.000 экз. —. ISBN 978-985-508-136-5..
  • Природа Белоруссии: Популярная энциклопедия / Редкол.: И. П. Шамякин (гл. ред.) и др. — 2-е изд. — Мн.: БелСЭ им. П. Бровки, 1989. — 599 с. — 40.000 экз. —. ISBN 978-5-85700-001-4.
  • Эсса // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.