Иловача
Иловача је врста тла која се састоји од песка, муља и глине.[1] Иловасто тло садржи нешто више хранљивих материја и хумуса него песковито, има делимично бољу пропусност воде и ваздуха од муљевитог, и погодније је за обрађивање од глиненог тла.
Врсте иловаче
[уреди | уреди извор]Постоје различите врсте иловастог тла, различит садржај песка, муља и глине у њима даје следеће комбинације: песковиту иловачу, глиненасту иловачу, песковито-глиненасту иловачу, муљевито-глиненасту иловачу и чисту иловачу. Песковита иловача је нечиста глина са великим садржајем песка, као кластичног компонента, док је шљунковита иловача седиментарно тло са доста крупног детритуса, по чему је и добила име. Хетерогенијег је састава од обичне иловаче и глине, а по саставу приближава се лесу.
Пољопривредна употреба
[уреди | уреди извор]Иловичасто тло је мекано и погодно за обраду, а сматра се идеалним за окопавине и вртларску земљорадњу јер добро задржава хранљиве материје и влагу, уз истовремено допуштање слободног протока воде.
Грађевинска употреба
[уреди | уреди извор]Иловача се може користити за градњу кућа. У традиционалној градњи, код свих народа у свим периодима историје иловачом су се облагали зидови грађевина, пошто је идеална за изолацију са регулацијом природног садржаја влаге у зраку. Помешана са сламом, може се користити као сирови материјал за градњу зидова, као на нашем простору у салашарској градњи.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Robert K. Kaufmann and Cutler J. Cleveland, Environmental Science, McGraw-Hill. 2008. ISBN 978-0-07-298429-5 неважећи ISBN. стр. 318–319.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Градња куће од сламе и иловаче (језик: енглески)
- Пећ (фуруна) од иловаче Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јануар 2022) (језик: енглески)