Песак
Песак (ијек. пијесак) ситнозрни је невезани материјал. Чине га зрна пречника од 0,05 - 2 mm и сврстава се у седиментне стене.
Песак спада у псамите а овој групи припада још и пешчар.
Минералошки гледано, песак је сачињен доминантно од зрна (гранула) кварца, љуспица мусковита, а потом и од зрна циркона, рутила, апатита, граната, магнетита, турмалина идр. Поред ових минерала у песку који је претрпео мали транспорт могу се наћи фелдспати — албит, ортоклас и микроклин — који су обично делимично каолинисани. Песак се обично налази у пустињама и на плажама. Печењем песка на високим температурама се прави стакло. Песак и шљунак чине највећи део материјала који се користе у зидарству, чак 79% или 28.6 гигатона годишње у 2010. и спадају у материјалe који се највише екстрактују на свету, превазилазећи фосилна горива и биомасу.[1]
Види још[уреди]
Литература[уреди]
- Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука
- Аурора Торес, Институт Биологије, Хале-Витенбергски Универзитет Мартин Лутер, Хале на Залеу 06108, Немачка.
Спољашње везе[уреди]
 |
Песак на Викимедијиној остави. |
 | Овај чланак везан за геологију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
