Песак
Песак (ијек. пијесак) ситнозрни је невезани материјал. Чине га зрна пречника од 0,05—2 mm и сврстава се у седиментне стене.
Песак спада у псамите а овој групи припада још и пешчар.
Минералошки гледано, песак је сачињен доминантно од зрна (гранула) кварца, љуспица мусковита, а потом и од зрна циркона, рутила, апатита, граната, магнетита, турмалина идр. Поред ових минерала у песку који је претрпео мали транспорт могу се наћи фелдспати — албит, ортоклас и микроклин — који су обично делимично каолинисани. Песак се обично налази у пустињама и на плажама. Печењем песка на високим температурама се прави стакло. Песак и шљунак чине највећи део материјала који се користе у зидарству, чак 79% или 28.6 гигатона годишње у 2010. и спадају у материјале који се највише екстрактују на свету, превазилазећи фосилна горива и биомасу.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Liu, Jianguo; Lear, Kristen; Brandt, Jodi; Torres, Aurora (8. 9. 2017). „A looming tragedy of the sand commons”. Science (на језику: енглески). 357 (6355): 970—971. ISSN 0036-8075. PMID 28883058. doi:10.1126/science.aao0503.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука
- Аурора Торес, Институт Биологије, Хале-Витенбергски Универзитет Мартин Лутер, Хале на Залеу 06108, Немачка.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Песак на Викимедијиној остави. |
 | Овај чланак у вези са геологијом је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |