Календар из Колињија

Календар из Колињија је галски календар нађен у месту Колињи, у француском департману Ain (46° 23′ N 5° 21′ E / 46.383° С; 5.350° И / 46.383; 5.350) код Лиона 1897, поред главе бронзане статуе младе мушке фигуре. Ради се о лунисоларном календару.

Календар је угравиран на бронзаној таблици, сачуваној у 73 фрагмента, првобитно широкој 148 цм и високој 90 цм (Lambert pp. 111). На основу стила слова и пратећих објеката, вероватно потиче с краја 2. века (Lambert pp. 111). Исписан је латинским капиталима, коришћеним за натписе, на галском језику (Duval & Pinault). Обновљена таблица садржи шеснаест вертикалних стубаца, са 62 месеца распоређених у пет година.

Француски археолог J. Monard је спекулисао да су га забележили друиди, у жељи да очувају своју традицију бележења времена у време када је јулијански календар био наметнут широм Римског царства. Ипак, општи облик календара сугерише јавни, тзв. клинасти, календар (parapegmata) који се могао наћи широм грчког и римског света (Lehoux pp. 63-65, види и атички календар).

Сличан календар, пронађен у оближњој Villards d'Heria-i (46° 25′ N 5° 44′ E / 46.417° С; 5.733° И / 46.417; 5.733) је сачуван само у осам малих фрагмената. Сада се чува у Musée d'Archéologie du Jura у Lons-le-Saunier.

Систем

Шаблон:Календари Континентални келтски календар, какав је реконструисан на основу календара из Колињија и Вијар д'Ерије има следећа својства:

Био је то лунисоларни календар, који је покушавао да синхронизује соларну годину и лунарни месец.
Месеци су били лунарни. Проучаваоци се не слажу да ли је месец почињао младим или пуним Месецом, или можда чак првом четврти (по Плинију и Тациту).
Обична лунарна година је имала 354 или 355 дана.
Календарска година је почињала Samonios-ом, за који се обично претпоставља да одговара староирском Samhain-у, што би значило да је година почињала у јесен. Међутим, пошто Samon на галском значи „лето“ (Lambert pp. 112), ова претпоставка је оспорена. Le Contel и Verdier (1997) тврде да је година почињала летњим солстицијем (дугодневицом). Monard (1999) предлаже јесењу равнодневицу као почетак. Bonsing (2007) сматра да је почетак био у мају/свибњу, доследно са ирским Beltaine-om (1. мај/свибња) и фенијском литературом, нарочито Joyce (2000).
Под 17-им Самониосом је уписано TRINVX[tion] SAMO[nii] SINDIV - „три-ноћи Самониоса данас“, што сугерише схватање да фестивал Samhain траје три ноћи.
Соларна година је апроксимирана уметањем 13-тог, интеркалираног, месеца сваке две и по године. Додатни месеци су уметани пре Samonios-а у првој години и између Cutios-a и Giamonios-а у трећој години. Име првог интеркаларног месеца није сигурно познато, јер је текст фрагментаран; други такав месец је Ciallos bis Sonnocingos (Lambert pp. 116).
Месеци су били подељени у две половине, почетак друге половине је био назван Atenoux. Основна јединица келтског календара је тако био полумесец, или двонедељница, што сугеришу и трагови у келтском фолклору. Прва половина је увек имала 15 дана, друга 14 или 15 наизменично (слично Хинду календарима).
Месеци од 30 дана су били означени Mat(os), срећни, а они од 29 дана Anm(atos), несрећни.
Обичан петогодишњи циклус не би био довољно тачан; редослед интеркаларних месеци се довршава сваких тридесет година, тј. после пет циклуса од 62 лунације (са по два интеркаларна месеца) и једног циклуса од 61 лунације (са једним интеркаларним месецом), или после укупно 11 интеркаларних месеци. Овим се претпоставља да 30 година има тачно 371 лунацију, што је тачно до у један дан сваких 20 или 21 годину, просечно. Ово је мање тачно од јулијанског календара, који греши један дан у 128 година, али који игнорише лунарне месеце. Може се претпоставити да "30-годишњи циклус“ није био обавезан и да би месец вишка био изостављан по потреби (тј. неких 300 година после настанка календара).

Тумачење atenoux-a као „ноћи у повратку“ није вероватно (Delamarre pp. 58), „обнављање“ би изгледало вероватније; тако би месец почињао младим Месецом а atenoux би указивало на обнову, тј. пун Месец.

Галски календар у историјским изворима

Плиније Старији

Природна Историја Плинија Старијег тврди, дискутујући о друидском сакупљању имеле (П. И. 16.95):

Имела се, међутим, тек ретко налази на храсту; и када се нађе, сакупљана је с обредима пуним религијског страхопоштовања. Ово се нарочито ради шестог дана месеца, на дан који је почетак њихових месеци и година, као и њихових векова, који код њих имају тек тридесет година. Овај дан они бирају јер месец, мада још не у средини свог тока, већ има значајну снагу и утицај; и зову га именом које означава, на њиховом језику, све-исцелитељског.

Овај коментар подржава груписање петогодишњих периода календара у 30-годишње векове, с изостављањем једног уметнутог месеца по веку, ради прецизнијег усклађивања соларног и лунарног циклуса.

Јулије Цезар

Јулије Цезар тврди у Галским ратовима (Caesar, DBG 6.18) да дани, месеци и године почињу тамном половином, након које следи светла половина.

Сви Гали тврде да потичу од бога Диса и кажу да су ову традицију пренели Друиди. Из тог разлога они рачунају одељке сваког доба, не по данима, већ по ноћима; они одржавају рођендане и почетке месеци и година у таквом поретку да дан следи иза ноћи.

Ово је доследно с календарским месецом који почиње с тамним Месецом, или на шести дан Месеца као код Плинија; не слаже се с почетком месеца на пун Месец, како се помиње у многим неопаганским дискусијама календара из Колињија.

Месеци

Редослед имена месеци из следеће таблице претпоставља да календар почиње с јесењом равнодневицом и потиче из анализе Monard-a (1999) и др.

#	Имена месеци	Јулијански месеци	Примедба
1	SAMON[IOS]	(Окт/Нов.)	видети Samhain за етимологију
2	DVMANN[OSIOS]	(Нов/Дец.)	„тамни"?
3	RIVROS	(Дец/Јан,)	уп. ирско reo „мраз“
4	ANAGANTIO[S]	(Јан/Феб.)
5	OGRONIOS	(Феб/Мар.)
6	CVTIOS	(Mar/Apr.)	уп. ирско cith/cioth „пљусак кише“
	(SONNOCINGOS)		„почетак пролећа"?
7	GIAMONIOS	(Апр/Мај)	в. етимолошки део Samhain-a, уп. ирско geimhreadh „зима“
8	SIMIVISONNA[COS]	(Мај/Јун)	„средина пролећа"?
9	EQVOS	(Јун/Јул)	„коњ“ или „стока“
10	ELEMBIV[IOS]	(Јул/Авг.)
11	EDRINI[OS]	(Авг/Сеп.)
12	CANTLOS	(Сеп/Окт)

За фестивале Beltane (пун Месец Гиамониоса) и Lughnasadh (пун Месец Елембивиоса) се тврдило да су индиковани посебним ознакама [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јун 2006). Није индицирана кореспонденција са Imbolc-ом (пун Месец Анагантиоса).

Референце оригинала

Bonsing, John (2007). The Celtic Calendar (available online).
Bostock, John and H.T. Riley (eds) (1855). Pliny the Elder, The Natural History Book 16, "the natural history of the forest trees". English translation (available online). Original Latin (also available). The Latin text of the specific passage is est autem id rarum admodum inventu et repertum magna religione petitur et ante omnia sexta luna, quae principia mensum annorumque his facit et saeculi post tricesimum annum, quia iam virium abunde habeat nec sit sui dimidia.
Julius Caesar, The Gallic Wars 6.18. English translation (available online). Original Latin (also available). The Latin text of the specific passage is Ob eam causam spatia omnis temporis non numero dierum sed noctium finiunt; dies natales et mensum et annorum initia sic observant ut noctem dies subsequatur.
Delamarre, Xavier (2003). Dictionnaire de la langue gauloise: une approche linguistique du vieux-celtique continental. 2nd edition, Paris, Editions Errance. ISBN 978-2-87772-237-7.
Lambert, Pierre-Yves (2003). La langue gauloise. Paris, Editions Errance. 2nd edition. ISBN 978-2-87772-224-7. Chapter 9 is titled "Un calandrier gaulois".
Le Contel, Jean-Michel and Verdier, Paul (1997). Un calendrier celtique: le calendrier gaulois de Coligny. Paris, Editions Errance. ISBN 978-2-87772-136-3.
Lehoux, D. R. Parapegmata: or Astrology, Weather, and Calendars in the Ancient World. PhD Dissertation, University of Toronto, 2000.

Библиографија

Duval, Paul-Marie and Pinault, Georges (eds) (1986). Receuil des Inscriptions Gauloises (R.I.G.), Vol. 3: Les calendriers du Coligny (73 fragments) et Villards d'Heria (8 fragments). Paris, Editions du CNRS.
Hitz, Hans-Rudolf (1991). Der gallo-lateinische Mond- und Sonnen-Kalender von Coligny.
Joyce, P.W. (2000). "Old Celtic Romances". The pursuit of the Giolla Dacker and his horse. Wordsworth Editions Limited, London.
Laine-Kerjean, C. (1943). "Le Calendrier Celtique". Zeitschrift für Celtische Philologie, 23, pp.249-84.
McCluskey, Stephen C. (1990). "The Solar Year in the Calendar of Coligny". Études Celtiques, 27, pp. 163-74.
Mac Neill, Eóin (1928). "On the notation and chronology of the Calendar of Coligny". Ériu, X, pp.1-67.
Monard, Joseph (1996). About the Coligny Calendar. privately published monograph.
Monard, Joseph (1996). Découpage saisonnier de l'année celtique. privately published monograph.
Monard, Joseph (1999). Histoire du calendrier gaulois : le calendrier de Coligny. Paris, Burillier. ISBN 978-2-912616-01-2.
Olmsted, Garrett (1992). The Gaulish calendar: a reconstruction from the bronze fragments from Coligny, with an analysis of its function as a highly accurate lunar-solar predictor, as well as an explanation of its terminology and development. Bonn: R. Habelt. ISBN 978-3-7749-2530-4.
Parisot, Jean-Paul (1985). "Les Phases de la Lune et les Saisons dans le Calendrier de Coligny". Studies Indo-Européennes, 13, pp.1-18.
Pinault, J. (1951). "Notes sur le vocabulaire gaulois, I. Les noms des mois du Calendrier de Coligny". Ogam, XIII, pp. 143-154
Rhys, John (1909). "The Coligny Calendar". Proceedings of the British Academy, 4, pp.207-318.
Thurneysen, Rudolf (1899). "Der Kalendar von Coligny". Zeitschrift für celtishe Philologie, 2, pp.523-544

Види још

Ирски календар

Спољашње везе

The Coligny Tablet Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јун 2006) (језик: енглески)
Coligny Calendar Архивирано на сајту Wayback Machine (24. новембар 2018) (језик: енглески)
Caer Australis: Celtic Calendar (језик: енглески)