Извор странице Китови

{{друго значење2|Кит}}
{{Taxobox
| name = Китови
| fossil_range = {{Geological range|53.5|0|[[Еоцен|рани еоцен]] – [[Холоцен|данашњост]]}}
| image = The Cetacea.jpg
| image_width = 250п
| regnum = [[Животиње|-{Animalia}-]]
| phylum = [[Хордати|-{Chordata}-]]
| subphylum = [[Кичмењаци|-{Vertebrata}-]]
| classis = [[Сисари|-{Mammalia}-]]
| ordo = [[Папкари|-{Artiodactyla}-]]
| subordo = -{[[Whippomorpha]]}-
| infraordo = '''-{Cetacea}-'''
| infraordo_authority = [[Матирен Жак Брисон|-{Brisson}-]], 1762
| subdivision_ranks = [[Ред (биологија)|Парворедови]]
| subdivision = 
* -{[[Mysticeti]]}-
* -{[[Odontoceti]]}-
* -{[[Archaeoceti]]}- (изумрли)
}}
'''Китови''' ([[Латински језик|лат.]] -{Cetacea}-) су ред [[Сисари|сисара]] који броји више од 80 [[Врста (биологија)|врста]]. Сви живе искључиво у [[Вода|води]].

Китове одликује необична дуговечност. Неке врсте, као нпр. [[гренландски кит]], могу доживети и више од 200 година. До сада најстарији познати примерак, мужјак, је угинуо у 211. години.<ref>{{Cite web|url=http://www.gi.alaska.edu/ScienceForum/ASF15/1529.html|title=Bowhead Whales May Be the World's Oldest Mammals|access-date=30. 11. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20091209053409/http://www.gi.alaska.edu/ScienceForum/ASF15/1529.html|archive-date=09. 12. 2009|url-status=dead}}</ref><ref>Mead J. G., Brownell R. L., Jr. : Order Cetacea. In: Wilson D. E., Reeder D. M. Mammal Species of the World (3rd ed.). Johns Hopkins University Press: 723–743. {{cite book|year=2005|isbn=978-0-8018-8221-0|pages=|oclc=62265494}}</ref>

== Особине ==
Китови су, поред [[морске краве|морских крава]], или [[морске сирене|морских сирена]], једини [[сисари]] потпуно прилагођени животу у води. Они читав свој живот проводе у води, а на копну не могу преживети. На копну би их угушила сопствена тежина, осушили би се или би због јако добре топлотне изолације угинули од [[топлотни удар|топлотног удара]]. Читава грађа тела као и све телесне функције су примерене животу у води. А упркос томе, имају све најважније особине заједничке свим сисарима:
* Китови, уместо [[шкрге|шкрга]] имају [[плућа]] и морају дисати [[ваздух]]. Како је њихов [[систем органа за дисање|респираторни систем]] савршено прилагођен животу у води, дуго времена могу провести испод површине. Удисање [[кисеоник]]а знатно је економичније од његовог преузимања из воде. Неке врсте китова могу с једним удисајем ронити и до два сата.
* Имају [[срце]] чије су радне способности изврсне. За разлику од рибљег срца, срце кита је подељено на више комора. То помаже да се кисеоник, апсорбован у крви, много ефикасније распореди у телу.
* Китови су топлокрвне, а не животиње променљиве топлоте као [[рибе]].
* Сви китови рађају живу младунчад и доје их крајње масним мајчиним [[млеко]]м из посебних млечних жлезда. Читав развој [[ембрион]]а се одвија у телу мајке, и за то време се ембрион храни преко [[постељица|плаценте]].

У китове спадају неке од највећих животиња које су икада живеле на земљи. [[Плави кит]] (''Balaenoptera musculus'') је са својих 33 метара и 190 тона највећа врста на Земљи живећих животиња, али и већа од свих својих фосилних предака<ref>{{cite web 
| url=http://science.howstuffworks.com/question687.htm 
| title=What is the biggest animal ever to exist on Earth?  | date=25 July 2001 | publisher =How Stuff Works | accessdate = 29. 5. 2007}}</ref>, док је [[уљешура]] (''Phuseter catodon'') највећи [[месојед|месождер]] који је икада живео на Земљи.<ref>{{cite journal|doi=10.1093/oxfordjournals.molbev.a025790|pmid=9159931 |title=More DNA support for a Cetacea/Hippopotamidae clade: The blood-clotting protein gene gamma-fibrinogen |url=https://archive.org/details/sim_molecular-biology-and-evolution_1997-05_14_5/page/537|year=1997 |last1=Gatesy |first1=J. |journal=Molecular Biology and Evolution |volume=14 |issue=5 |pages=537–543 }}</ref><ref>{{cite journal|pmc=547867 |title= The position of Hippopotamidae within Cetartiodactyla|url= |journal= Proceedings of the National Academy of Sciences|year= 2005|volume= 102|issue= 5|pages= 1537–1541|doi=10.1073/pnas.0409518102|pmid=15677331|last1= Boisserie|first1= Jean-Renaud|last2= Lihoreau|first2= Fabrice|last3= Brunet|first3= Michel|doi-access= free}}</ref><ref>{{cite book|author=Thewissen, J. G. M.|chapter=Hearing|editor=Perrin W. R.|editor2= Wiirsig, B.|editor3=Thewissen, J. G. M.|title=Encyclopedia of Marine Mammals|url=https://archive.org/details/encyclopediaofma2002unse|location=|publisher=Academic Press|year=2002|isbn=978-0-12-551340-1|pages=[https://archive.org/details/encyclopediaofma2002unse/page/570 570]–2}}</ref><br />
=== Спољашњи изглед ===
[[Датотека:Humpback whale fluke (2).jpg|мини|250п|десно |Репна пераја грбавог кита]]

Изглед китовог тела јако је сличан као код великих [[рибе|риба]], што говори о њиховој прилагођености [[животна средина|животној средини]]. Тело им је изразито ''аеродинамично'', а предњи [[уд]]ови су попримили изглед [[пераја]]. На леђима имају леђно пераје које је код различитих врста различитог изгледа, а неке врсте га уопште немају. У суштини, леђно пераје уопште и не заслужује тај назив, јер код оних који га имају то је у ствари само накупина масног ткива. И леђно и предње пераје киту служе искључиво за стабилизовање и управљање у [[вода|води]]. [[Реп]] се завршава великим репним перајем у којем нема делова [[кост]]ију него је хрскавичасто. Репно пераје је постављено водоравно у односу на тело, и то је лако препознатљива разлика у односу на [[рибе]] чији реп је увек окомит. Китови пливају вертикалним ударцима репним перајем.

Китови уопште немају задње [[удов]]е, као ни друге телесне израслине које би могле нарушавати ''аеродинамичност'' тела, као што су [[ухо|уши]] или [[длака]]. Мушки [[урогенитални систем|полни органи]] као и млечне [[жлезда|жлезде]] уроњени су у наборе [[кожни систем|коже]].

Сви китови имају издужене [[глава|главе]], што посебно код китова усана поприма екстремне размере због њихових издужених [[вилица]]. Отвори за дисање су постали својеврсне ''млазнице''. [[Китови зубани]] имају само једну такву млазницу, а [[китови усани]] две. Оне су смештене на горњем делу главе тако да кит не треба изронити да би дисао. Довољно је да из воде изрони горњи део главе с дисајним отвором. Код издисања се [[влага]] садржана у издахнутом [[ваздух]]у кондензује и ствара тзв. [[млаз]].

Тело им је обложено дебелим слојем [[Adipozno tkivo|сала]]. Сало им служи као [[топлотни изолатор]] и даје им глатку телесну површину. Нарочита грађа коже и начин како је повезана са салом омогућује ситним набирањем смањење отпора воде и њеног вртложења код брзог пливања. Нарочито брзи пливачи, рецимо [[delfin|делфини]], имају знатно боље аеродинамичне особине од механичког тела потпуно једнаког облика управо захваљујући таквој функцији коже, што је експериментима доказано.

=== Костур ===
[[Датотека:BlueWhaleSkeleton.jpg|мини|250px|Костур плавог кита]]

Китов [[скелетни систем|костур]] углавном нема компактних [[кост]]ију, јер га [[вода]] стабилизује. Због тога су уобичајене компактне кости копнених [[сисари|сисара]] код китова замењене лакшим и еластичнијим. Осим тога, на многим местима су коштани елементи замењени [[хрскавичаво ткиво|хрскавицом]] а понегде чак масним [[Ткиво (биологија)|ткивом]] што додатно побољшава хидростатичне особине китовог тела. Код китова се само у [[ухо|уву]] и на задњем делу налази једна врста костију изузетне густине тако да подсећа на [[порцелан]]. Та кост има нарочита акустична својства и проводи [[звук]] боље од свих других костију.

Предњи удови китова обликом подсећају на [[весло|весла]]. Грађени су од скраћене [[подлактица|подлактице]] и издужених костију [[прст]]ију ради стабилизовања и помагања кретању, а међусобно су повезани хрскавицом. Једини гибак [[зглоб]] је [[раме]]ни док су сви други (осим код [[амазонски делфин|амазонског делфина]]) непокретни. Како кретање китова [[копно]]м више није потребно, а код великих китова због тежине не би ни било могуће, задњи удови су потпуно закржљали и постоје још само као костурни [[рудимент]].

== Начин живота ==
[[Датотека:Southern right whale7.jpg|мини|250px|Опсервација]]

Већина китова су изражено дружељубиве животиње с високо развијеним друштвеним међуодносима. Само неколико врста живе у паровима или као самци.

Групе китова, које се често зову ''школе'', састоје се најчешће од 10 до 50 животиња. У одређеним околностима (у случају масовне појаве хране или у раздобљу парења) групе могу бројати и далеко више од 1000 јединки. При томе је могуће и дружење с другим врстама китова.

Поједине ''школе'' имају чврсто утврђену хијерархију, при чему се место у хијерархији утврђује угризима, гурањем или сударањем. Понашање унутар групе постаје агресивно само у крајње стресним ситуацијама као што су недостатак хране или у заточеништву. У нормалним околностима контакти се успостављају врло мирољубиво и љубазно. Велику улогу при томе игра контактно пливање, узајамно глађење перајима и додиривање [[нос]]ева. Исто тако, позната су и разиграна понашања, искакање из воде, извођење салта и ударање перајима по површини воде. Таквом су понашању склоне и одрасле животиње.

За споразумевање китови испуштају [[глас]]ове сличне певању који се шире стотинама [[километар]]а далеко. Новија истраживања су показала, да свака група китова развија своју типичну ''песму''. Понекад се неки кит може препознати по својој специфичној незамењивој песми. Како групе или поједини кит из сезоне у сезону мења само један мањи део своје песме, неки стручњаци сматрају да је могуће по сличности песме разазнати међусобну сродност појединих група китова.

Лове у групи, а често се при томе удружују и с другим врстама. Тако многе врсте [[delfin|делфина]] имају ловачке походе на велика јата [[рибе|риба]] заједно с великим [[туна]]ма. Читаве ''школе'' [[кит убица|орки]] (''Orcinus orca'') заједно лове друге, чак и веће китове. [[Грбави кит]]ови заокруже [[јато]] мањих риба па испуштањем мехурића направе ''завесу'' око њих што избезумљену ловину наведе да се збије у својеврсну куглу у коју се они онда стуште отворених [[уста]] и тако их лове.

== Размножавање ==
Код већине врста китова је утврђено да им је време размножавања повезано уз [[годишње доба|годишња доба]], а сазревање јајашаца се временски подудара с раздобљем интензивне активности [[тестис]]а мужјака. То раздобље се код великог броја врста подудара с њиховим сезонским селидбама. Већина китова зубана не заснива за време парења трајне везе, а код великог броја врста женке се у једној сезони паре с више мужјака. За разлику од њих, китови усани су углавном моногамни током једне сезоне парења, али ни они не заснивају трајне везе.

Женке носе младунце од 9. до 16. [[месец]]и, а трајање скотности не зависи од величине врсте. Китови по правилу доносе на свет једно младунче, а ако се роде [[Близанац|близанци]], један младунац углавном угине, јер мајка нема довољно [[млеко|млека]] да подигне оба младунца. Порођај углавном почиње с изласком [[реп]]а. На тај се начин опасност од утапања новорођенчета своди на минимум. Након рођења се младунче брзо гура на површину ради првог удисаја [[ваздух]]а. Снимљене су сцене праве помоћи „бабица“, других женки које се окупе око женке која рађа и које узрујано пливају око родиље и оне гуркањем доводе младунца до првог удисаја на површину. Тај процес је документован код неких врста [[delfin|делфина]], па се верује да је слично и код других врста китова. Дојење се разликује од дојења [[сисари|сисара]]. Мајка дословно штрца млеко у [[уста]] младунца јер китови немају [[усна|усне]] па нису у стању сисати.

Раздобље дојења је углавном дуго, и код великог броја врста је дуже од годину дана, па је повезаност мајке с потомком изразито велика. Код свих врста китова се о подизању младунаца брине само [[мајка]]. Полну зрелост китови по правилу досежу релативно касно, тек у раздобљу од 7. до 10. [[година]]. Таква стратегија размножавања резултује с мало потомака, али се надокнађује великим процентом преживљавања младунаца.

== Угроженост ==

Китове углавном угрожавају [[човек|људи]]. Природни непријатељи китова су само неке врсте великих [[ајкула|морских паса]] као и други китови, на пример [[кит убица|орке]] које лове мале китове, али и младунце великих китова. Угроженост од стране људи се може поделити на два дела: један је директна угроженост ловом на њих, а други је индиректан и састоји се од [[риболов]]а и загађења околине.

=== Лов на китове ===
У [[средњи вијек|средњем веку]] су разлог за лов на китове биле велике количине меса, трана који се користио за [[гориво]] као и виличне [[кости]] које су служиле за градњу [[кућа]]. Крајем средњег века су испловљавале читаве [[флота|флоте]] у лов на велике китове, углавном глатке и гренландске китове.

Током 18. и [[19. век]]а ловљени су првенствено китови усани. Већина врста изловљаваних китова је озбиљно угрожена. Неке врсте великих китова су јако изловљаване све до касног [[20. век]]а, чиме је популација тих врста доведена до руба истребљења. Они су и данас десетковани јер је њихов природни прираштај врло спор. У том су времену потпуно истребљени [[атлантски сиви кит]], [[корејански сиви кит]] и [[бискајски кит]].

Убијање китова за комерцијалне сврхе је од [[1985]]. у целом [[земља|свету]] забрањено до [[2005]]. године, али их се и данас изловљава с различитим образложењима.

=== Риболов ===
Иако уопште нису за [[китолов]] занимљиви, неке врсте малих китова, као, рецимо, делфини који спадају у породицу китова зубана, су озбиљно десетковани. Они су често успутне жртве [[тунолов]]а јер се задржавају у близини јата [[туна]]. Туноловци то добро знају, и по испрашним млазовима делфина одређују положај јата туна. Рибари спуштају мреже око групе делфина у очекивању да ће тако уловити туне. Кад се мреже скупљају, делфини се у њих улове и утапају се. При томе се догађа још један, до данас неразумљив [[појава|феномен]]. Делфини, који у игри скачу из воде као прави акробати, кад се нађу уз руб мреже не могу је „прескочити“ и из ње изаћи у отворено [[море]]. Нико још нема одговор на питање зашто је то тако, али јесте, и многи делфини плаћају животом ту чињеницу. У новије време им се покушава помоћи на начин да у затворен круг мреже уђу људи и спуштају руб мреже испод руба воде како би омогућили делфинима да из ње испливају, али то није ни приближно довољно.

== Систематика ==
Ред [[Китови|Cetacea]] се класично дели на два подреда:
* Китови усани су добили име по усима, рожнатим израслинама у горњој вилици које су на завршецима рашчлањене, а китови уз помоћ њих цеде [[планктон]] из огромних количина воде коју у ту сврху узимају у уста. Код гренландских китова уси могу бити и дуже од 4 [[метар|метра]].
* Китови зубани, у које се убрајају и делфини, имају ред чуњастих [[зуб]]а у обе или само у доњој вилици. Одликују се и способношћу сналажења у околини помоћу [[ултразвук]]а.

== Таксономија ==
-{Cetacea}- обухватају око 90 врста, све морске, осим четири врсте слатководних [[делфин]]а. Могу се поделити у две групе: -{Mysticeti}- (китови плочани или китови усани) и -{Odontoceti}- (китови зубани, који укључују делфине, [[Рисов делфин|Рисове делфине]], и уљешуре). Представници најмање врсте делфина су мањи од људи, a [[Плави кит]] спада у највеће животиње које су икада живеле.<ref>Grošelj M., Ur. : Životinje – Velika ilustrirana enciklopedija. Mozaik knjiga. {{page1|publisher=|location=Zagreb|year=2002|isbn=978-953-196-088-5|pages=}}</ref><ref>Brown S.G. : Balaenoptera musculus (Linnaeus 1758) – Blauwal. Handbuch der Säugetiere Europas, Band 6: Meeressäuger, Teil I Wale und Delphine – Cetacea, Teil IB: Ziphidae, Kogiidae, Physeteridae, Balaenidae, Balaenopteridae. Franz Krapp Aula-Verlag,Wiesbaden. {{page|year=1995|isbn=978-3-89104-560-2|pages=}}</ref><ref>Würtz M., Repetto N. : Wale & Delphine. Biographie der Meeressäuger. Jahr, Hamburg. {{page|year=1998|isbn=978-3-86132-264-1|pages=}}</ref> Традиционално група -{Cetacea}- је препозната као јединствен ред [[сисар]]а. Међутим, молекулска истраживања и недавна открића показују да су китови унутар другог реда сисара, -{Artiodactyla}-, и да су блиски сродници породице [[Нилски коњ|нилских коња]] (-{Hippopotamidae}-). Барем један аутор сматра да -{Cetacea}- треба посматрати као инфраред у подреду -{Whyppomorpha}- унутар реда -{Artiodactyla}-.

{{Cladogram
|title=<small>Однос изумрлих и живућих китова<ref>{{cite journal|last1=Gatesy|first1=John|last2=Geisler|first2=Jonathan H.|last3=Chang|first3=Joseph|last4=Buell|first4=Carl|last5=Berta|first5=Annalisa|last6=Meredith|first6=Robert W.|last7=Springer|first7=Mark S.|last8=McGowen|first8=Michael R. |url=https://www.montclair.edu/profilepages/media/5008/user/Gatesy_et_al._2012_A_phylogenetic_blueprint_for_a_modern_whale.pdf |title=A phylogenetic blueprint for a modern whale |journal= Molecular Phylogenetics and Evolution |year=2012|accessdate = 4. 9. 2015 |volume=66 |issue=2 |doi= 10.1016/j.ympev.2012.10.012 |pmid=23103570|pages=479–506}}</ref></small>:
|cladogram=
{{Clade|style=font-size:85%;line-height:100%
|1={{Clade
   |2= -{[[Raoellidae]]}- †
   |label1= -{'''Cetacea'''}- 
   |1={{Clade
      |2= -{[[Pakicetidae]]}- †
      |1={{Clade
         |2= -{[[Ambulocetidae]]}- † [[Датотека:Ambulocetus BW.jpg|50 px]]
         |1={{Clade
            |2= -{[[Remingtonocetidae]]}- †
            |1={{Clade
               |2= -{''[[Rodhocetus]]''}- †
               |1={{Clade
                  |2= -{''[[Dorudon]]''}- †
                  |1={{Clade
                     |2= -{''[[Basilosaurus]]''}- † [[Датотека:Basilosaurus cropped.png|50 px]]
                     |1={{Clade
                        |label1= [[Китови зубани]] 
                        |1={{Clade
                           |2={{Clade
                              |2= [[Уљешура|Уљешура]] (-{Physeteridae}-) [[Датотека:Physeter macrocephalus NOAA.jpg|50 px]]
                              |1= [[Патуљаста уљешура|Патуљасте уљешуре]] (-{Kogiidae}-)
                              }}
                           |1={{Clade
                              |2= [[Речни делфин]]и (-{Platanistidae}-) [[Датотека:Lipotes vexillifer.png|50 px]]
                              |1={{Clade
                                 |2= [[Кљунасти китови]] (-{Ziphiidae}-) [[Датотека:Ziphius cavirostris NOAA.jpg|50 px]]
                                 |1={{Clade
                                    |2={{Clade
                                       |2= -{[[Pontoporiidae]]}- [[Датотека:Pontoporia blainvillei.jpg|50 px]]
                                       |1= -{[[Iniidae]]}-
                                       }}
                                    |label1= -{[[Delphinoidea]]}- 
                                    |1={{Clade
                                       |2= [[Океански делфини]] (-{Delphinidae}-) [[Датотека:Orcinus orca NOAA 2.jpg|50 px]]
                                       |1={{Clade
                                          |2= [[Плискавице]] (-{Phocoenidae}-)
                                          |1= [[Белуга|Белуге]] (-{Monodontidae}-) [[Датотека:Delphinapterus leucas NOAA.jpg|50 px]]
                           }} }} }} }} }} }}
                        |label2= [[Китови усани]] 
                        |2={{Clade
                           |2= -{''[[Janjucetus]]''}- †
                           |1={{Clade
                              |2= [[Прави китови]] (-{Balaenidae}-) [[Датотека:Balaena mysticetus NOAA.jpg|50 px]]
                              |1={{Clade
                                 |2= [[Caperea marginata|-{Neobalaeninae}-]]
                                 |1={{Clade
                                    |2= [[Сиви кит]]ови (-{Eschrichtiidae}-) [[Датотека:Eschrichtius robustus NOAA.jpg|50 px]]
                                    |1= [[Браздени китови]] (-{Balaenopteridae}-) [[Датотека:Megaptera novaeangliae NOAA.jpg|50 px]]
}} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }} }}
* -{Artiodactyla}- 
** -{Tylopoda}- 
** -{Artiofabula}- 
*** -{Suina}- 
*** -{Cetruminantia}-
**** -{Cetancodontamorpha}-
***** -{Whippomorpha}- 
****** -{Ancodonta}-
******* -{Hippopotamidae}- 
****** -{Cetacea}-
******* -{Archaeoceti}-
******* -{Mysticeti}-
******* -{Odontoceti}-
**** -{Ruminantiamorpha}-
***** -{Ruminantia}-

{{clade
| label1= -{[[Artiodactyla]]}- 
| 1= {{clade
      |1= -{[[Tylopoda]]}-
      |label2= -{[[Artiofabula]]}-   
      |2= {{clade
           |1= -{[[Suina]]}-     
           |label2= -{[[Cetruminantia]]}-   
           |2= {{clade
                |1= -{[[Ruminantia]]}-
                |label2= -{[[Whippomorpha]]}-   
                |2= {{clade
                     |1= -{[[Hippopotamidae]]}-
                     |2= -{[[Cetacea]]}-
                    }}
               }}
          }}
     }}
}}
	
За сисаре је карактеристична топлокрвност, удисање ваздуха преко [[плућа]], [[сиса]]ње младих и длакавост, иако је у случају китова, од тога остало врло мало.

Други начин разликовања китова од риба је облик и оријентација репа. [[Риба|Рибљи]] репови су вертикални и, приликом пливања, крећу се од једне до друге стране (лево – десно). Китов реп је хоризонталан и креће се горе - доле, јер [[пршљен]]ови код кита функционишу на исти начин као и у људској [[кичма|кичми]].

=== Врсте ===

<div style="height:200px; overflow:auto; border:thin grey solid; padding:4px;">
{{colbegin|colwidth=20em}}
* -{''[[Balaena mysticetus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}-
* -{''[[Balaenoptera acutorostrata]]'' <small>Lacépède, 1804</small>}-
* -{''[[Balaenoptera bonaerensis]]'' <small>Burmeister, 1867</small>}-
* -{''[[Balaenoptera borealis]]'' <small>Lesson, 1828</small>}-
* -{''[[Balaenoptera edeni]]'' <small>Anderson, 1879</small>}-
* -{''[[Balaenoptera musculus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}-
* -{''[[Balaenoptera omurai]]'' <small>Wada, Oishi and Yamada, 2003</small>}-
* -{''[[Balaenoptera physalus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}-
* -{''[[Balaenoptera ricei]]'' <small>Rosel, Wilcox, Yamada and Mullin, 2021</small>}-
* -{''[[Berardius arnuxii]]'' <small>Duvernoy, 1851</small>}-
* -{''[[Berardius bairdii]]'' <small>Stejneger, 1883</small>}-
* -{''[[Berardius minimus]]'' <small>Yamada, Kitamura and Matsuishi in Yamada, Kitamura, Abe, Tajima, Matsuda, Mead and Matsuishi, 2019</small>}-
* -{''[[Caperea marginata]]'' <small>(Gray, 1846)</small>}-
* -{''[[Cephalorhynchus commersonii]]'' <small>(Lacépède, 1804)</small>}-
* -{''[[Cephalorhynchus eutropia]]'' <small>(Gray, 1846)</small>}-
* -{''[[Cephalorhynchus heavisidii]]'' <small>(Gray, 1828)</small>}-
* -{''[[Cephalorhynchus hectori]]'' <small>(P.-J. van Bénéden, 1881)</small>}-
* -{''[[Delphinapterus leucas]]'' <small>(Pallas, 1776)</small>}-
* -{''[[Delphinus delphis]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}-
* -{''[[Eschrichtius robustus]]'' <small>(Lilljeborg, 1861)</small>}-
* -{''[[Eubalaena australis]]'' <small>(Desmoulins, 1822)</small>}-
* -{''[[Eubalaena glacialis]]'' <small>(Müller, 1776)</small>}-
* -{''[[Eubalaena japonica]]'' <small>(Lacépède, 1818)</small>}-
* -{''[[Feresa attenuata]]'' <small>Gray, 1874</small>}-
* -{''[[Globicephala macrorhynchus]]'' <small>Gray, 1846</small>}-
* -{''[[Globicephala melas]]'' <small>(Traill, 1809)</small>}-
* -{''[[Grampus griseus]]'' <small>(G. Cuvier, 1812)</small>}-
* -{''[[Hyperoodon ampullatus]]'' <small>(Forster, 1770)</small>}-
* -{''[[Hyperoodon planifrons]]'' <small>Flower, 1882</small>}-
* -{''[[Indopacetus pacificus]]'' <small>(Longman, 1926)</small>}-
* -{''[[Inia geoffrensis]]'' <small>(Blainville, 1817)</small>}-
* -{''[[Kogia breviceps]]'' <small>(Blainville, 1838)</small>}-
* -{''[[Kogia sima]]'' <small>(Owen, 1866)</small>}-
* -{''[[Lagenodelphis hosei]]'' <small>Fraser, 1956</small>}-
* -{''[[Lagenorhynchus acutus]]'' <small>(Gray, 1828)</small>}-
* -{''[[Lagenorhynchus albirostris]]'' <small>(Gray, 1846)</small>}-
* -{''[[Lagenorhynchus australis]]'' <small>(Peale, 1848)</small>}-
* -{''[[Lagenorhynchus cruciger]]'' <small>(Quoy and Gaimard, 1824)</small>}-
* -{''[[Lagenorhynchus obliquidens]]'' <small>Gill, 1865</small>}-
* -{''[[Lagenorhynchus obscurus]]'' <small>(Gray, 1828)</small>}-
* -{''[[Lipotes vexillifer]]'' <small>Miller, 1918</small>}-
* -{''[[Lissodelphis borealis]]'' <small>(Peale, 1848)</small>}-
* -{''[[Lissodelphis peronii]]'' <small>(Lacépède, 1804)</small>}-
* -{''[[Megaptera novaeangliae]]'' <small>(Borowski, 1781)</small>}-
* -{''[[Mesoplodon bidens]]'' <small>(Sowerby, 1804)</small>}-
* -{''[[Mesoplodon bowdoini]]'' <small>Andrews, 1908</small>}-
* -{''[[Mesoplodon carlhubbsi]]'' <small>Moore, 1963</small>}-
* -{''[[Mesoplodon densirostris]]'' <small>(Blainville, 1817)</small>}-
* -{''[[Mesoplodon eueu]]'' <small>Carroll, McGowen, McCarthy, Marx, Aguilar, Dalebout, Dreyer, Gaggiotti, Hansen et al., 2021</small>}-
* -{''[[Mesoplodon europaeus]]'' <small>(Gervais, 1855)</small>}-
* -{''[[Mesoplodon ginkgodens]]'' <small>Nishiwaki and Kamiya, 1958</small>}-
* -{''[[Mesoplodon grayi]]'' <small>von Haast, 1876</small>}-
* -{''[[Mesoplodon hectori]]'' <small>(Gray, 1871)</small>}-
* -{''[[Mesoplodon hotaula]]'' <small>Deraniyagala, 1963</small>}-
* -{''[[Mesoplodon layardii]]'' <small>(Gray, 1865)</small>}-
* -{''[[Mesoplodon mirus]]'' <small>True, 1913</small>}-
* -{''[[Mesoplodon perrini]]'' <small>Dalebout, Mead, Baker, Baker and van Helden, 2002</small>}-
* -{''[[Mesoplodon peruvianus]]'' <small>Reyes, Mead and Van Waerebeek, 1991</small>}-
* -{''[[Mesoplodon stejnegeri]]'' <small>True, 1885</small>}-
* -{''[[Mesoplodon traversii]]'' <small>(Gray, 1874)</small>}-
* -{''[[Monodon monoceros]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}-
* -{''[[Neophocaena asiaeorientalis]]'' <small>(Pilleri and Gihr, 1972)</small>}-
* -{''[[Neophocaena phocaenoides]]'' <small>(G. Cuvier, 1829)</small>}-
* -{''[[Orcaella brevirostris]]'' <small>(Owen in Gray, 1866)</small>}-
* -{''[[Orcaella heinsohni]]'' <small>Beasley, Robertson and Arnold, 2005</small>}-
* -{''[[Orcinus ater]]'' <small>(Cope in Scammon, 1869)</small>}-
* -{''[[Orcinus orca]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}-
* -{''[[Orcinus rectipinnus]]'' <small>(Cope in Scammon, 1869)</small>}-
* -{''[[Peponocephala electra]]'' <small>(Gray, 1846)</small>}-
* -{''[[Phocoena dioptrica]]'' <small>Lahille, 1912</small>}-
* -{''[[Phocoena phocoena]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}-
* -{''[[Phocoena sinus]]'' <small>Norris and McFarland, 1958</small>}-
* -{''[[Phocoena spinipinnis]]'' <small>Burmeister, 1865</small>}-
* -{''[[Phocoenoides dalli]]'' <small>(True, 1885)</small>}-
* -{''[[Physeter macrocephalus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}-
* -{''[[Platanista gangetica]]'' <small>(Lebeck, 1801)</small>}-
* -{''[[Platanista minor]]'' <small>Owen, 1853</small>}-
* -{''[[Pontoporia blainvillei]]'' <small>(Gervais and d'Orbigny, 1844)</small>}-
* -{''[[Pseudorca crassidens]]'' <small>(Owen, 1846)</small>}-
* -{''[[Sotalia fluviatilis]]'' <small>(Gervais and Deville, 1853)</small>}-
* -{''[[Sotalia guianensis]]'' <small>(P.-J. van Bénéden, 1864)</small>}-
* -{''[[Sousa chinensis]]'' <small>(Osbeck, 1765)</small>}-
* -{''[[Sousa plumbea]]'' <small>(G. Cuvier, 1829)</small>}-
* -{''[[Sousa sahulensis]]'' <small>Jefferson and Rosenbaum, 2014</small>}-
* -{''[[Sousa teuszii]]'' <small>(Kükenthal, 1892)</small>}-
* -{''[[Stenella attenuata]]'' <small>(Gray, 1846)</small>}-
* -{''[[Stenella clymene]]'' <small>(Gray, 1850)</small>}-
* -{''[[Stenella coeruleoalba]]'' <small>(Meyen, 1833)</small>}-
* -{''[[Stenella frontalis]]'' <small>(G. Cuvier, 1829)</small>}-
* -{''[[Stenella longirostris]]'' <small>(Gray, 1828)</small>}-
* -{''[[Steno bredanensis]]'' <small>(G. Cuvier in Lesson, 1828)</small>}-
* -{''[[Tasmacetus shepherdi]]'' <small>Oliver, 1937</small>}-
* -{''[[Tursiops aduncus]]'' <small>(Ehrenberg, 1833)</small>}-
* -{''[[Tursiops erebennus]]'' <small>(Cope, 1865)</small>}-
* -{''[[Tursiops truncatus]]'' <small>(Montagu, 1821)</small>}-
* -{''[[Ziphius cavirostris]]'' <small>G. Cuvier, 1823</small>}-
{{colend}}
</div>

=== Подврсте ===

<div style="height:200px; overflow:auto; border:thin grey solid; padding:4px;">
{{colbegin|colwidth=20em}}
* -{''[[Balaenoptera acutorostrata acutorostrata]]'' <small>Lacépède, 1804</small>}-
* -{''[[Balaenoptera acutorostrata scammoni]]'' <small>Deméré, 1986</small>}-
* -{''[[Balaenoptera borealis borealis]]'' <small>Lesson, 1828</small>}-
* -{''[[Balaenoptera borealis schlegelii]]'' <small>(Flower, 1865)</small>}-
* -{''[[Balaenoptera edeni brydei]]'' <small>Olsen, 1913</small>}-
* -{''[[Balaenoptera edeni edeni]]'' <small>Anderson, 1879</small>}-
* -{''[[Balaenoptera musculus brevicauda]]'' <small>Ichihara, 1966</small>}-
* -{''[[Balaenoptera musculus indica]]'' <small>Blyth, 1859</small>}-
* -{''[[Balaenoptera musculus intermedia]]'' <small>Burmeister, 1871</small>}-
* -{''[[Balaenoptera musculus musculus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}-
* -{''[[Balaenoptera physalus physalus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}-
* -{''[[Balaenoptera physalus quoyi]]'' <small>(Fischer, 1829)</small>}-
* -{''[[Balaenoptera physalus velifera]]'' <small>Cope in Scammon, 1869</small>}-
* -{''[[Cephalorhynchus commersonii commersonii]]'' <small>(Lacépède, 1804)</small>}-
* -{''[[Cephalorhynchus commersonii kerguelenensis]]'' <small>Robineau, Goodall, Pichler and C. S. Baker, 2007</small>}-
* -{''[[Cephalorhynchus hectori hectori]]'' <small>(P.-J. van Bénéden, 1881)</small>}-
* -{''[[Cephalorhynchus hectori maui]]'' <small>Baker, Smith and Pichler, 2002</small>}-
* -{''[[Delphinus delphis bairdii]]'' <small>Dall, 1873</small>}-
* -{''[[Delphinus delphis delphis]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}-
* -{''[[Delphinus delphis ponticus]]'' <small>Barabash, 1935</small>}-
* -{''[[Delphinus delphis tropicalis]]'' <small>van Bree, 1971</small>}-
* -{''[[Globicephala melas edwardii]]'' <small>(A. Smith, 1834)</small>}-
* -{''[[Globicephala melas melas]]'' <small>(Traill, 1809)</small>}-
* -{''[[Inia geoffrensis boliviensis]]'' <small>d'Orbigny, 1834</small>}-
* -{''[[Inia geoffrensis geoffrensis]]'' <small>(Blainville, 1817)</small>}-
* -{''[[Lagenorhynchus obscurus fitzroyi]]'' <small>(Waterhouse, 1838)</small>}-
* -{''[[Lagenorhynchus obscurus obscurus]]'' <small>(Gray, 1828)</small>}-
* -{''[[Lagenorhynchus obscurus posidonia]]'' <small>(Philippi, 1893)</small>}-
* -{''[[Neophocaena asiaeorientalis asiaeorientalis]]'' <small>(Pilleri and Gihr, 1972)</small>}-
* -{''[[Neophocaena asiaeorientalis sunameri]]'' <small>Pilleri and Gihr, 1975</small>}-
* -{''[[Phocoena phocoena phocoena]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}-
* -{''[[Phocoena phocoena relicta]]'' <small>Abel, 1905</small>}-
* -{''[[Phocoena phocoena vomerina]]'' <small>Gill, 1865</small>}-
* -{''[[Phocoenoides dalli dalli]]'' <small>(True, 1885)</small>}-
* -{''[[Phocoenoides dalli truei]]'' <small>Andrews, 1911</small>}-
* -{''[[Sousa chinensis chinensis]]'' <small>(Osbeck, 1765)</small>}-
* -{''[[Sousa chinensis taiwanensis]]'' <small>Wang, Yang and Hung, 2015</small>}-
* -{''[[Stenella attenuata attenuata]]'' <small>(Gray, 1846)</small>}-
* -{''[[Stenella attenuata graffmani]]'' <small>(Lönnberg, 1934)</small>}-
* -{''[[Stenella longirostris centroamericana]]'' <small>Perrin, 1990</small>}-
* -{''[[Stenella longirostris longirostris]]'' <small>(Gray, 1828)</small>}-
* -{''[[Stenella longirostris orientalis]]'' <small>Perrin, 1990</small>}-
* -{''[[Stenella longirostris roseiventris]]'' <small>(Wagner, 1846)</small>}-
* -{''[[Tursiops truncatus gephyreus]]'' <small>Lahille, 1908</small>}-
* -{''[[Tursiops truncatus nuuanu]]'' <small>Andrews, 1911</small>}-
* -{''[[Tursiops truncatus ponticus]]'' <small>Barabash-Nikiforov, 1940</small>}-
* -{''[[Tursiops truncatus truncatus]]'' <small>(Montagu, 1821)</small>}-
{{colend}}
</div>

== Еволуција ==
Еволуција китова (китови, делфини и Рисови делфини) имају један од најкомплетнијих [[фосил]]а, што праћење односа између породица чини лакшим. Они су морски сисари, сродници породице -{Raoellidae}-, групе копнених сисара које одликује вршно копито, танки удови и уво са значајним сличностима са раним китовима. Једног од тих, посебно -{''Indohyus''}-, карактерише дуга њушка и остеосклероза, која указује на то да је -{''Indohyus''}- био водена [[животиња]]. У копнено порекло китова прво указује њихова потреба да се удишу ваздух са површине, те кости њихових пераја, које личе удове копнених земљишта [[сисар]]а, а закржљале остатке задњих ногу наследили су од својих четвероножних предака. Губитак спољашњег дела задњих удова је посебно добро документован истраживањем еволуције породица -{Pakicetidae}-, -{Ambulocetidae}-, -{Remingtonocetidae}-, -{Protocetidae}- и -{Basilosauridae}-. 

Одговор на питање како је копнена животиња постала [[океан]]ска, био је мистерија све до открића почевши у касним [[1970е|1970-им]] година у [[Пакистан]]у, где је откривено неколико фаза у транзицији китова од копна до мора. 

{{wide image|Cetacea-evolution.jpg|800px|Илустративни приказ  еволуције китова: -{''Pakicetus'' → ''Ambulocetus'' → ''Kutchicetus'' → ''Protocetus'' → ''Janjucetus'' / ''Squalodon''}-}}

Ова слика не описује прави филогенетских слијед еволуције одређене врсте, него је илустративан приказ еволуције китова од копнених четвороножних сисара, вероватних предака, кроз различите фазе адаптације до модерних китова и потпуног развоја хидродинамичног облика тела. Иако су -{Pakicetidae}- још придржавале тежину задњим удовима, сматрају се првим китовима, а нису укључени у -{Artiodactylia}-. То је довело до појаве породице -{Ambulocetidae}-, чији је јак реп омогућио је живот са више пливања. -{Remingtonocetidae}- су остале у стању да подрже властите тежине, али и развиле јаку базу за стопала прилагођеног за пливање. -{Protoceidae}- су били су први китови који се могу наћи у целом свијету, а не само у Пакистану и [[Индија|Индији]] указује на напредније кретање у води. Из те фазе позната су два главна рода: -{''Artiocetus''}- и -{''Georgiacetus''}-. Код првог су смањени задњи удови, али је и даље био у стању да носи тежину, док је -{''Georgiacetus''}- имао карлицу потпуно искључену из кичме, што значи да не може подржати своју властиту тежину па је на тај начин проводио све време у води. -{Basilosauridae}- су били први у потпуности водени китови. Била су два основна типа, -{''Basilosaurus''}- и -{Dorudontidae}-. Оба карактеризирају мали задњи удови, репно пераје и издужена кичма. То је пружило основу за развој модерних китова -{Mysticeti}- и -{Odontoceti}-, односно раздвајање скупина китова усана и китова зубана, које се догодио за време [[олигоцен]]а (-{''Janjucetus''}- и -{''Squalodon''}- представљају њихове ране облике). 

=== Однос: усани - зубани ===
[[Фосил]]ни налази указују да су, прије него што се развила китова кост, китови плочани такође имали зубе, па је дефинисање зуба само у групи зубана проблематично. Уместо тога, палеонтолози су идентификовали друге особине које уједињује фосилне и модерне одонтоцете. Такође је претпостављено да су асиметричне лобања китова зубана еволуирале као [[адаптација|адаптације]] на [[ехолокација|ехолокацију]]. Новија открића, међутим, указују да је заједнички предак садашњих китова у ствари имао искривљену лобању. Сада је познато да је кранијска асиметрија код древних китова еволуирала као део групе особина повезаних са смером отварања, укључујући истањење доње вилице, развој масних јастучића мандибуле и изолацију [[уво|ушне]] регије. То вероватно значи да, док се асиметрија лобање зубана током времена повећавала, код китова плочана, [[лобања]] је еволуирала од асиметричности ка симетричности. 

{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="toccolours" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;"
|- style="background:#dfd;"  
|| '''Обележје'''
| style="text-align:center;"| '''Зубани'''
| style="text-align:center;"| '''Усани'''
|- 
| style="background:#f3fff3;" | [[Исхрана]]
| [[Ехолокација|Ехолокацијом]], брзи
| [[Филтрација]], нису брзи
|- 
| style="background:#dfd;"| Величина
| Мањи (уз два изузетка)
| Већи (осим правог пигмејског кита)
|- 
| style="background:#f3fff3;" |Отвор за [[ваздух]]
| Један
| Два
|- 
| style="background:#dfd;"|[[Зуб|Дентиција]]
| [[Зуб]]и
|Уси, плоче (китова кост)
|-
| style="background:#f3fff3;"| Лобања
|Дорзално асиметрична
|Симетрична
|-
| style="background:#dfd;"|Чеоно масно тело
| Овално, у предњем делу лица
| Закржљало или га немају
|-
|style="background:#f3fff3;" |[[Полни диморфизам]]
| Неке врсте имају веће [[мужјак]]е
| Женке увек веће
|-
| style="background:#dfd;"| Целовитост кости доње вилице
|Да
|Не
|-
|Доња вилица
|Кости спреда спојене
|Виличне кости нису спојене
|-
| style="background:#dfd;"| Пројекција [[Вилица|максила]]
| Споља проширен надочним гребенима
| Под орбитом, с кошчатим испупчењем предњег руба у очну орбиту
|-
|Мирисни живац и [[жлезда]]
|Одсутни
|Закржљали
|-
|style="background:#f3fff3;" |Периотске кости
|Ван лобања, спојене са бубном опном
|Спојене са лобањом
|}

== Референце ==
{{извори|30em}}

== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
| commons     = Cetacea
| wikispecies = Cetacea
| wiktionary  = 
| wikiversity = 
| wikibooks   = 
| wikisource  = 
| wikiquote   = 
| wikinews    = 
}}
* {{Wikibooks-inline|Dichotomous Key|Cetacea}}
* {{cite EB1911|wstitle=Cetacea |volume=5 |short=x}}
* {{cite web |url=http://www.eoearth.org/article/Cetaceans?topic=49540 |publisher=Encyclopedia of Earth |title=Cetaceans}}
* -{[http://www.crru.org.uk/ Scottish Cetacean Research & Rescue] – see page on [http://www.crru.org.uk/taxonomy.asp Taxonomy]}-
* {{cite web |url=http://www.sciencedaily.com/news/plants_animals/dolphins_and_whales/ |publisher=Science Daily |title=Dolphin and Whale News}}
* {{cite web|first=Douglas J.|last=Futuyma|year=1998|url=http://www.stephenjaygould.org/library/futuyma_cetacea.html|title=Cetacea Evolution|access-date=07. 08. 2017|archive-date=29. 05. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20080529032651/http://www.stephenjaygould.org/library/futuyma_cetacea.html|url-status=dead}}
* -{[https://web.archive.org/web/20110227051045/http://www.eia-international.org/campaigns/species/cetaceans/ EIA Cetacean campaign]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20101121062046/http://www.eia-global.org/species_in_peril/ EIA in USA]: reports etc.}-

{{Нормативна контрола}}
{{Идентификатори таксона}}

[[Категорија:Китови| ]]