Коваријантност
Коваријантност физичког закона подразумева да једначина која га описује има исти облик у свим координатним или референтним системима. Коваријантност једначине значи да се обе стране једначине усклађено мењају преласком из једног у други координатни систем.
Величине које се могу коваријантно понашати су тензори, а међу њима вектори и четворовектори чија се коваријантност посебно често користи.
Особине[уреди | уреди извор]
Ако је једначина коваријантна, то значи да постоји трансформација која решење једначине у једном координатном систему једнозначно пресликава у одговарајуће решење једначине у другом координатном систему. Група таквих трансформација представља групу симетрије датог физичког закона.[1]
Примери[уреди | уреди извор]
- Други Њутнов закон је коваријантан на ротације и транслације.
- Електродинамика је једна од класичних теорија која има коваријантну формулацију. Међутим, коваријантност Максвелових једначина се не види у
- Лоренцова коваријантност неке једначине подразумева њену непроменљивост на Лоренцове трансформације.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Коваријантност Шредингерове једначине, pp. 165, Квантна механика, Маја Бурић, јун 2015