Конзервација пластике

С Википедије, слободне енциклопедије
Кућни предмети израђени од пластике

Конзервација пластике једна је од специјалности унутар конзервације рестаурације предмета културне баштине. Посвећена је како превентивној конзервацији тако и интервентивној конзервацији предмета од пластике. Од изразитог значаја за процес конзервације пластичних предмета је и темељно, минимално барем теоретско, а пожељно и практично познавање узрока и функција пропадања истих, те најважнијих техника израде израђевина од пластике. Неопходно је и барем елементарно познавање историјског развоја пластике. Велику важност има и познавање савремене конзерваторске праксе и теорије, али и етике, те познавање научно заснованих метода истраживања.

Историја пластике[уреди | уреди извор]

Методе обраде[уреди | уреди извор]

  • Ливење
  • Топло пресовање

Основне врсте, те почеци примене појединих врста пластике[уреди | уреди извор]

  • Вулканизирана гума - 1838.
  • Целулоид - 1870.
  • Казеинска смола - Галалит - 1897.
  • Фенолне смоле - бакелит - 1907.
  • Полистирол - 1930.
  • Полиетилен - 1933.
  • Полиестер - 1933.
  • Меламинске смоле - 1938.
  • Полиметиметакрилат - плексиглас - 1933.
  • Поливинил хлорид - PVC - 1935.
  • Полиамид - најлон - 1938.
  • Политетрафлуоретилен - тефлон - 1938.
  • Силиконске смоле - 1940.
  • Полиуретан - 1941.
  • Полиетилентерефталат - 1941.
  • Епоксидне смоле - 1946.
  • Стиропор - 1949.
  • Полипропилен - 1954.
  • Поликарбонат - 1958.
  • Акрилнитрил-бутадиен-стирол - абс - 1945.

Узроци пропадања[уреди | уреди извор]

Од изузетно великог броја синтетских полимера као изразито проблематичне и склоне пропадању можемо издвојити следеће: ацетилцелулоза, нитроцелулоза, полиуретан, те поливинил хлорид.

Превентивна конзервација[уреди | уреди извор]

Пластичне предмете треба чувати на тамном, хладном и сувом мјесту. Температура у простору за чување не би требало да прелази 20 Ц, уз релативну влажност ваздуха 30-50%. Посебно пазити на потпуно редуковање ултраљубичастог зрачења. Ниво видљивог светла 50—150 лукса . Код руковања увек користити латекс рукавице.

Код појава пропадања — значи промене боје, губитка уобичајене конзистенције, избијања пластификатора на површину, мрвљивости и ломљивости — предмете издвојити из остатка колекције, за предмете од ацетил и нитроцелулозе температуру смањити на 2—5 Ц. Исто важи и за предмете од поливинил хлорида док код оних од полиуретана температуру држати на око 20 Ц.

Посебно пазити на коришћење примерених материјала код излагања или складиштења.

Што чешће контролисати стање похрањених предмета!

Интервентна конзервација[уреди | уреди извор]

Документовање затеченог стања[уреди | уреди извор]

Стање предмета пре, током и након захвата мора бити примерено документирано. Саставни део документације мора бити и детаљно навођење свих поступака и материјала коришћених при захвату. Документирати морамо и сва евентуална научна испитивања спроведена на предмету, ау документацију мора бити укључена и препорука за даље чување предмета.

Доношење одлука о потреби, обиму, те последицама захвата[уреди | уреди извор]

Идеално би било да код доношења одлука учешће узме што већи број стручњака, као минимум можемо узети стручњака за пропадање пластике, повијесничара уметности, те конзерватора рестауратора.

Чишћење[уреди | уреди извор]

За чишћење никако не користити раствараче, уз изузетак дестиловане воде. Предмете не уроњавати у воду већ их чистити минимално натопљеним тампонима вате. Могу се користити и крпе од микровлакана.

Предмете од ацетил и нитроцелулозе, те Казеинска формалдехидних смола нипошто не чистити водом!

Обрада оштећених предмета[уреди | уреди извор]

Код поправке оштећених предмета углавном се користимо лепљењем, но треба нагласити да је најбоље користити искључиво лепила која не растварају основни материјал, уз примену ојачања од Reemay® или сличне тканине, те типлова.

Израда недостајућих делова[уреди | уреди извор]

Идеално би било делове израдити од пластике од које је и сам предмет. Новоизрађени би делови морали бити лако и јасно уочљиви те примерено означени. У случају потребе морају бити лако уклоњиви са третираног предмета.


Литература[уреди | уреди извор]

  • Shashoua,J.Conservation of Plastics,London 2008.
  • Keneghan,B.;Egan,L.(Eds.)Plastics: Looking at the Future and Learning from the Past,London 2008.
  • Quye,A.;Williamson,C.(Eds.)Plastics: Collecting and Conserving,Edinburgh 1999.
  • Shashoua, Y & Ward, C. (1995) "Plastics: Modern Resins with Ageing Problems" SSCR Resins: Ancient and Modern. pp. 33-37.
  • Shashoua, Y (1996) "A Passive Approach to the Conservation of Polyvinyl Chloride" in ICOM-Modern Materials Working Group: 961-966.
  • Winsor, P. (1999) "Conservation of Plastics Collections", MGC Fact Sheets: September 1999. Museums and Galleries Commission: London
  • Young, L. & Young, A (2001) "The Preservation, Storage and Display of Spacesuits", Collections Care Report Number 5, Smithsonian National Air and Space Museum: Washington, DC.
  • Blank, S (1990) "An Introduction to Plastics and Rubbers in Collections", Studies in Conservation 35 (1990): 53-63.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Конзервација_пластике&oldid=26903032”