Пређи на садржај

Куперови парови

С Википедије, слободне енциклопедије

Куперови парови су парови електрона или неких других фермиона који се везују у систему слабо-интерагујућих честица. Куперови парови су предвиђени БСЦ теоријом суперпроводности.

Овако везани пар два фермиона чине један бозон, те се суперпроводност објашњава и као суперфлуидност Куперових парова. Суперпроводност се не манифестује у идеалним системима у којима нема никакве интеракције.

Куперов задатак

[уреди | уреди извор]

Куперов задатак је проблем формулисан 1956. године.

Основа Куперовог задатка је варијационим методом наћи таласну функцију једног фермионског пара под претпоставкама да електрон интерагује привлачном силом само са другим електроном у пару, док је његова интеракција са осталим електронима занемарљива. Привлачна интеракција електрона у Куперовом пару снижава енергију система, те ће енергија бити нижа од енергије Фермијеве сфере (F).

Спаривање између електрона у Куперове парове потиче од идеје БЦС теорије. Слободни електрони који се налазе у кристалној решетки делују Кулоновим силама, те од вишка наелектрисања долази до малих деформација и померања решетке. Осцилације у решетки се могу сматрати казичестичним ексцитацијама, фононима.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Tinkham, Michael (1996). Увод у суперпроводност. McGraw-Hill, Inc. стр. 43—46. ISBN 978-0-07-064878-4.