Пређи на садржај

Курсан

С Википедије, слободне енциклопедије
Курсан
Лични подаци
Датум смрти904.
Породица
РодитељиКенд

Курсан (мађ. Kurszán; ? – 904), син Кенда (Könd)[1] био је духовни вођа мађарских племена приликом доласка Мађара у Панонску низију. Курсан је у периоду до 904. године владао Мађарима, заједно са војсковођом Арпадом.[2][3].

Курсан је имао једну од најзначајнијих улога у мађарском досељавању на данашње просторе (Honfoglalás).[4].

Током 892. и 893. године он и Арпад су на молбу Арнулфа Карантанијског заједно напали Великоморавску кнежевину. Разлог је био осигуравање источних граница Франачког царства.

Арнулф је Мађарима дао све освојене територије и прихватио их је као савезнике. Овај догађај је у ствари био основа стварања краљевине Мађара. Курсан и Арпад су ово искористили и заузели су и јужни део низије који је до тада био под бугарском доминацијом. Такође у његово време су Мађари ушли у савез са Лавом VI Мудрим, византијским царем, пошто су и једни и други увидели могућност осигуравања својих граница. Мађарске и Византијске снаге су напале и поразиле бугарског цара Симеона I.

У лето 904. године немачки краљ Лудвиг је позвао Курсана на преговоре код реке Фиша (Fischa), где је побио целу преговарачку делегацију заједно са Курсаном[5][6]. Од тог времена па надаље Арпад је остао једини владар над мађарским племенима[3][7] и преузео је већину Курсанових поседа који су били са десне стране реке Дунав[8]. Курсанови наследници су се населили у пределе у околини Обуде, где су саградили Курсанвар (Kurszánvára), што у преводу значи замак Курсана, после Курсанове смрти живели су под именом Картал (Kartal).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Kurszán (на језику: Hungarian). Pallas Great Lexicon. Архивирано из оригинала 27. 09. 2007. г. Приступљено 25. 03. 2009. 
  2. ^ „Budapest”. Encyclopædia Britannica. 2008. 
  3. ^ а б Fallon 2003, стр. 11.
  4. ^ Györffy, György (1959). „Tanulmányok a magyar állam eredetéről”. Budapest: Akadémiai Publishing Company. 
  5. ^ Timothy Reuter; Rosamond McKitterick (2005). The New Cambridge Medieval History. Cambridge University Press. ISBN 978-0521364478. 
  6. ^ Andrew L. Simon, Istvan Lazar (2001). Transylvania: A Short History. ISBN 978-1931313216. Архивирано из оригинала 21. 07. 2011. г. Приступљено 25. 03. 2009. 
  7. ^ „Conquest, Settlement, and Raids (History of Transylvania)”. Institute of History of the Hungarian Academy of Sciences, joint publication with the Hungarian Research Institute of Canada, a research ancillary of the University of Toronto. 2001. Архивирано из оригинала 16. 07. 2011. г. Приступљено 25. 03. 2009. 
  8. ^ „Gyula and the Gyulas (History of Transylvania)”. Institute of History of the Hungarian Academy of Sciences, joint publication with the Hungarian Research Institute of Canada, a research ancillary of the University of Toronto. 2001. 

Литература

[уреди | уреди извор]


Велики везир Мађара
(895907)