Ладислав Хуњади

С Википедије, слободне енциклопедије
Ладислав
Лични подаци
Датум рођења1431.
Датум смрти16. март 1457.(1457-03-16) (25/26 год.)
Место смртиБудим, Угарска
Породица
Супружникнема
Потомствонема
РодитељиЈанко Хуњади
Јелисавета Силађи
ДинастијаХуњади
Бан Хрватске и Далмације
Период1453
ПретходникПетар Таловец

Ласло или Ладислав Хуњади (1431 - 16. март 1457.) је био угарски државник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Ладислав је био старији син Јанка Хуњадија, војводе Трансилваније и регента Краљевине Угарске. Мајка му је била Јелисавета Силађи. Био је старији брат Матије Хуњадија који је касније постао угарски краљ. У раној младости учествовао је у пратњи свога оца у војним кампањама. Након Косовске битке (1448) и заробљавања Јанка Хуњадија од стране српског деспота Ђурђа Бранковића (1427-1456), остао је једно време као талац у Смедереву. Године 1452. члан је депутације која је отишла у Беч да позове натраг угарског краља Ладислава V. Следеће године оабвљао је функцију бана Хрватске и Далмације. Будимском дијету је 1455. године поднео оставку због оптужби Улриха II Цељског и других противника његове породице. Међутим, на крају је сукоб изглађен и Ладислав се верио за Марију, ћерку палатина Ладислава Горјанског.

Након смрти Јанка Хуњадија 1456. године губернатор Угарске постао је Улрих Цељски који је Ладислава прогласио одговорним за дугове који су настали током деловања његовог оца. Ладислав се успешно одбранио од оптужби на дијету у Футогу (октобар 1456). Улрих се претварао да се мири са ситуацијом. Обећао је покорност Хуњадијима уколико предају све замкове којима су управљали. Прва тврђава коју је требало да синови Јанка Хуњадија предају је Нандорфехервар у Београду. Међутим, Улрих је 9. новембра 1456. године убијен од стране Хуњадијевих људи под неразјашњеним околностима.

Заплашени млади краљ Ладислав помиловао је Хуњадија. Након разговора са њиховом мајком у Темишвару, обећао је да ће штитити целу породицу. Хуњади је пратио краља до Будима. Тамо је ухапшен и, под оптужбом за заверу против краља, осуђен на смрт без поштовања правног поступка. Погубљен је 16. марта 1457. године.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Коста (?)
 
 
 
 
 
 
 
8. Сербе
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Војвода Војко
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Јанко Хуњади
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Јелисавета Моржинаи(?)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Ладислав Хуњади
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Роланд Силађи
 
 
 
 
 
 
 
12. Милош Силађи
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Ладислав Силађи
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Јелисавета Силађи
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Катарина Бељени
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  •  Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништвуChisholm, Hugh, ур. (1911). „Hunyadi, László”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. 
  • Acsády, Ignác (1904). History of the Hungarian Realm. I. Budapest. 
  • Engel, Pál (1996). Magyarország világi archontológiája, 1301–1457. I. Budapest: História, MTA Történettudományi Intézete. ISBN 978-963-8312-44-0. 
  • Kubinyi, András: Hunyadi Mátyás, a személyiség és a király, AETAS 22, 83–100, 2007.
  • Bánhegyi, Ferenc: A Hunyadiak dicsősége, Celldömölk, Apáczai Kiadó, 2008.