Лајапи
Лајапи (ལ་ཡཔ་) аутохтон су народ који живи у високим планинама северозападног Бутана у селу Лаја. Број становника 2003. године износио је 1.100.[1] Етнички су повезани са Тибетанцима, а говоре лајанским дијалектом. Лајапи своју домовину називају Бе-иул - „скривена земља”.[2]
Религија
[уреди | уреди извор]Захваљујући тибетанском утицају, Лајапи практикују мешавину Бона (тибетанска традиционална религија) и тибетанског будизма. Према легенди, село Лаја је место где је Нгаванг Намгиал, оснивач Бутана, први пут ушао у земљу.[2]
Посебно јединствена међу Лајапима је обимна традиција „прљања живих”, која подразумева изопштење ритуално нечистих особа из друштвених активности. Лајапи избегавају „живе који су запрљани” како не би љутили божанства и како би се заштитили од болести стоке. Међу ритуално нечистим делима су рођење, развод и смрт, укључујући и смрт коња.
Одећа
[уреди | уреди извор]Одећа Лајапа је слична тибетанској народној ношњи, осим неколико разлика. Док мушкарци носе народну ношњу из Бутана, која се састоји од свилене или ланене одеће која је обично боје шафрана и црвене боје[3]. Жене носе црне вунене јакне дужине до глежњева, које на дну дугачких рукава имају плаве шаре. Украшавају се сребрним накитом и бисерима.[3]
Најистакнутија карактеристика женске лајапске ношње је њихов шпицасти шешир. Израђен од тамних бамбусових трака, шешир се завршава оштром тачком која упире на небо, крст сличан хришћанском крсту, преокренут.[3]
Начин живота
[уреди | уреди извор]
Због чињенице да живе у близини тибетанске границе, Лајапи се традиционално баве трговином. Данас то укључује кријумчарење кинеских ћебади и пластичних производа који су забрањени од стране владе Бутана, али у великој мери захтевани од становника Бутана.
Традиционално, Лајапи су живели полу-номадским начином живота, који је подразумевао узгајање јакова и дзоова[2][3]. Због хладног времена на овој надморској висини, може се садити само неколико усева, изузев неких трава. Лајапи такође традиционално сакупљају кордесепс (врста гљиве), вредне медицинске и магичне гљиве којих има у региону. Са повећаном заштитом животне средине Бутана, Лајапи и уопште пољопривредници суочавају се са већим изазовима у заштити стоке од природних предатора, посебно леопарда. Поплаве су нарочито озбиљне претње лајапском начину живота, који је у великој мери зависан од стоке и водних ресурса.
Брак и породица
[уреди | уреди извор]Лајапи су познати по својој традицији полиандрије, коју практикују да би одржали породицу и имовину на окупу, иако овај обичај губи на значају.[2] Лајапи такође имају традицију дечјег брака, са невестама млађим од 10 година.[4] Жене које се обраћају медијима, предвиђају да ће повећање школовања довести до смањења бракова код деце. Многе Лајапкиње сматрају да је здравствена заштита тешко приступачна током трудноће због изолованих насеља и номадског начина живота.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Layakha - Ethnologue
- ^ а б в г BBC - Tribe - Layap
- ^ а б в г Kuensel Online
- ^ „News in Bhutan other than Dzongkha and English – KuenselOnline”. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 19. 09. 2017.
Извори
[уреди | уреди извор]- Lewis, M. Paul, ed. (2009) Ethnologue: Layakha
- Thinley, Gyem (2009), Kuensel, Layaps
- BBC, 2006, Племе Лајап
- Wangdi, Kencho (2003), "Лајап-не тако скривена земља"