Бутан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Бутан (вишезначна одредница).


Координате: 27° 27' СГ Ш, 90° 30' ИГД

Краљевина Бутан
Brug rGyal-Khab.svg
Brug rGyal-Khab (Вајли)
Dru Gäkhap
Застава Бутана Грб Бутана
Застава Грб
крилатица: „Један народ, једни људи“
Химна
Druk tsendhen
Положај Бутана
Главни град Тимбу
Службени језик џонга, енглески
Краљ: Џигме Хесар Намгјел Вангчук
Премијер: Церинг Тобгај
Независност: Од Индије
8. августа 1949.
Површина  
 — укупно 47.000 km² (128)
 — вода (%) занемарљиво
Становништво  
 — 2005. 672,425 (142)
 — густина 46/km² 
Валута Бутански нгултрум ((BTN))
Временска зона UTC +6
Интернет домен .bt
Позивни број +975

Бутан, званично Bhutan.ogg Краљевина Бутан је континентална земља у јужној Азији[1]. На југу, истоку и западу се граничи са Индијом, док се на северу граничи са Кином. Налази се на источном ободу Хималаја.

Бутан је био подељен на низ независних територија до 17. века када их је ујединио Шабдрунг Нгаванг Намгјал. У раном 20. веку, Бутан је дошао у контакт са Британском империјом, након чега је наставио јаке билатералне односе са Индијом до своје независности. Влада предузима мере за очување националне културе, традиције, идентитета и природе кроз концепт Бруто национална срећа. По истраживању магазина Businessweek становници Бутана су најсрећнији становници у Азији и осми најсрећнији становници неке земље у свету.[2]

Бутанов пејзаж варира од суптропских равница на југу до високих Хималаја на северу, које на неким местима прелазе и 7.000 метара надморске висине. Према подацима из 2009. у Бутану живи 691.141 становника. Државна религија у Бутану је Вађрајана будизам. Већина становништва су будисти, а друга по величини религија је хиндуизам. Главни град је Тимбу. Укупна површина државе је 38.394 km².[3]

Бутан је члан Уједињених нација и Јужноазијског удружења за међународну сарадњу. Члан је и Покрета несврстаних од 1973. године.

Етимологија[уреди]

Име „Бутан“ вероватно потиче од санскритске речи „Bhu-Utthan" што значи „планински регион“. Такође постоји још једна теорија која каже да име земље потиче од санскритске речи „Bhoṭa-anta", која у буквалном преводу значи крај „Тибета“, што има смисла, јер је Бутан одмах на јужној страни Тибета.[4]

Историјски Бутан је био познат са неколико имена, као што су „Lho Mon" (тамна јужна земља), „Lho Tsendenjong" (јужна земља чемпреса), „Lhomen Khazhi" (јужна земља од четири прелаза) и „Lho Men Jong "(јужна земља лековитог биља).[5][6]

Историја[уреди]

Рани период[уреди]

Камено оруђе, алати, слонови, и остаци великих камених структура пронађени у држави показују да је Бутан био насељен још 2000 пре нове ере. Историчари дају теорије да је држава Ломон (што дословно значи „јужна тама“ придев који се односи на религију Монт) или Моњул („тамне земље“, која означава староседелачки народ Монпа) постојала као држава између 500. п. н. е. и 600. године. Имена „Ломон Ценденџон“ (Сандалова држава) и „Ломон Каши“ (Јужни Монт) пронађени су у делима античких Бутанаца и у тибетанским хроникама.[7]

Будизам се први пут појављује у Бутану у 7. веку нове ере. Тибетански краљ Сонгтсен Гампо (владао 627-49),[8] наредио је изградњу два будистичка храма у Бумтхангу у центалном Бутану и у регији Паро.[9] Будизам се убрзано развијао[8] од 746.[10] под прогнаним индијским краљем Sindhu Rāja који је основао владу у Бумтхангу.[11][12]

Један од најранијих записа о догађајима у Бутану је био пролаз будистичког свеца Падма самба 747 године.[13] Рана историја Бутана није у потпуности јасна, јер многи записи су уништени у пожару у древном граду Бутана, Пунаки, 1827. године.[14] До 10. века развој бутанског политичког живота био је под јаким утицајем религије. Различите будистичке погрупе почеле да се појављују у Бутан током инвазије Монгола. После пада Монгола у 14. веку, ове под-групе су се ујединиле у будистичку религијску подгрупу Друкпа у 16. веку.

Од средњег века до 19. века[уреди]

Италијанска карта из 17 века која приказује Бутан.

Све до почетка 17. века, Бутан је био подељен на неколико области којима су управљали локални феудалци, који су се касније уједињени под тибетанским ламом и војним лидером Шабдрунг Нгаванг Намгјалом који је на Тибету верски прогањан. За борбу против верских силеџија, он је изградио ланац утврђења, познат као Дзонг и локалним лидерима успоставио централну власт. Многе од ових тврђава су опстале и данас су центар верских и политичких збивања. Око 1627., португалски језуит Естевао Касела и неколико свештеника су били први Европљани који су посетили Бутан у шетњи према Тибету. Тада су се срели са Нгаванг Намгиалом коме су представили барут и телескоп и понудили му помоћ у рату против Тибета, али Нгаванг је ову понуду одбио. После боравка од око осам месеци, Касела је написао писмо у манастиру Чагри-гомпа у којем описује путовање у Бутан. Ово је један од ретких писаних података о Бутану у том периоду.

После смрти Намгиал 1652, у Бутан је избио грађански рат. У таквој хаотичној ситуацији, Тибет је уз помоћ Монгола два пута нападао Butan, 1710. и 1730. године. У оба напада су били поражени и мировни споразум је потписан 1759. године.

У 18. веку, Бутанци су напали и окупирали царство Бехар, које се налазило јужно од Бутана. Године 1772, краљевство Бехар је затражиоло помоћ од Британско источноиндијске компаније који су помогли у одбрани од напада, а касније су и напали Бутан 1774. години. Мировни споразум који је потписан Бутан је морао да врати окупиране територије и да се сачува границе из 1730. године. После споразума, чарке између Бутана и Британске Индије наставиле су се и у наредих 100 година, што је довело до Бутанског рата (1864–65), сукоб за превласт над Бенгалом. Након годину дана ратовања потписан је споразум између Британске Индије и Бутана. Бенгал је припојен Британској Индији, а Бутан је добио новаз за узврат.

Током 1870-их, моћни ривалитет области Паро и Тонгса довело до новог грађанског рата у земљи, а превласт је остварила област Тонгса на челу са Уген Вангчуком. Из његовог центра у центалном Бутану је победио своје политичке непријатеље и уједињенио земљу у којој ће у наредном периоду бити још грађанских ратова.

Од 19. века до данас[уреди]

Мапа Бутана 2010. године.

Године 1907. дошло је до значајних промена у држави. Уген Вангчук је једногласно изабран за наследног краља земље од стране скупштине водећих будистичких монаха и утицајних бутанских породица. Британска влада признале је 1910. нову бутанску монархију, Бутан је потписао споразум да Британија прузима њихову спољну политику. То је уједно значило да је Бутан био третиран као део Британске Индије.

После независности Индије од Велике Британије 15. августа 1947., Бутан је био једна од првих земаља које су признале Индију. Дана 8. августа 1949. потписан је споразум сличан оном из 1910, сада је независна Индија стекла моћ над иностраним пословима Бутана.[7]

Године 1953. краљ Џигме Дорџи Вангчук донео је закон о коституисању народне скупштине са 130 места, ради промовисања демократских облика владавине. Вангчук је 1965. основао краљевски народни савет, а 1968. је формирао кабинет министра. Године 1971. Бутан је примљен у Уједињене нације, након што је три године имао статус посматрача. Џигме Синге Вангчук је у јулу 1972. када је имао шеснаест година наследио престо од свог оца Џигме Дорџи Вангчука.

Крајем осамдесетих и деведесетих година из државе је отишла или је била протерана петина становника у име очувања своје тибетанске будистичке културе и идентитета.[15] У једној од свету слабо познатих епизода за које научници тврде да је била етничко чишћење, Бутанци пореклом из Непала, претежно хиндуисти напустили су своју домовину. Према подацима Високог комесаријата ОУН за избеглице из 2008. године 107.000 избеглица из Бутана живи у седам избегличких кампова у источном Непалу.[16]

Крајем 2003. године војска Бутана покренула је велику операцију усмерену ка побуњеницима који су имали базу за обуку војника на југу Бутана. У операцији „Све чисто“ краљевска војска Бутана протерала је Уједињени ослободилачки фронт Асом, Национални демократски фронт Бодоланда и Ослободилачку организацију Кантампур који су се крили у џунглама Бутана.

Политичке реформе[уреди]

За време владавине краља Џигме Синге Вангчука уведене су значајне политичке реформе. Једна од њих је пренос већине административних овлашћења на Савет министара и омогућаваље разрешење краља ако постоји двотрећинска већина у Народној скупштини.[17]

Године 1999, влада је укунула забрану која се односила на телевизију и интернет. У свом говору, краљ је рекао да је телевизија била главни корак ка модернизацији Бутана, и да је дала велики допринос у повећању бруто националне среће.[18] Међутим он је такође упозорио да „злоупотреба“ телевизије могла угрозити традиционалне бутанске вредности.[19]

Нови устав је представљен почетком 2005. године. У децембру 2005, Џигме Синге Вангчук је најавио да ће абдицирати у корист свога сина. Дана 14. децембра 2006, он је најавио да се одриче власти. Ово је било праћено првим националним парламентарним изборима у децембру 2007. и марту 2008. године.

Дана 28. новембра 2006. 28-годишњи Џигме Хесар Намгјел Вангчук, најстарији син краља Џигме Синге Вангчука је крунисан је за краља.[20]

Влада и политика[уреди]

Џигме Вангчук
Поглед на седиште парламента

Политички систем Бутана развио из апсолутне монархије у уставну монархију. Године 1999, четврти краљ Бутана створио је тело које се зове Lhengye Zhungtshog (Савет министара). Краљ Бутана (Druk Gyalpo) је шеф државе. Извршна власт врши савет министара. Законодавна власт је била поверена обема владама и бившој Великој народној скупштини.

Дана 17. децембра 2005, 4. краљ, Џигме Синге Вангчук, најавио је нацији да ће први општи избори бити одржани 2008. године, и да ће се одрекнути престола у корист свог најстаријег сина, престолонаследник Џигме Хесара Намгјела Вангчука.[21] Хесар је преузео трон 14. децембра 2006, након абдикације свога оца. Краљ Џигме Хесар Намгјел Вангчук је круну преузео након раскошне свечаности у Тимбу, у четвртак 6. новембра и тако постао најмлађи светски владајући монарх.[22]

Нови политички систем садржи горњи и доњи дом, други на основу партијских опредељења. Избори за горњи дом (Национални савет) одржани су 31. децембра 2007. и 23. априла 2013. године, док су избори за доњи дом, који броји 47 посланика Народне скупштине, одржане 24. марта 2008. и 13. јула 2013. године. Две политичке партије, Народна демократска партија на челу са Сангај Нгедупом, и Партија мира и напретка на челу са Џигме Тинлијем такмичили су са на првим изборима за место у народној скупштини. Партија мира и напретка освојила је убедљиву већину освојивши 45 од 47 места у парламенту.[23]

На изборима 2013. већину је освојила народна демократска партија која је совојила 54% гласова и 32 места, док је Партија мира и пријатељства забележила огроман пад и освојила 17 места.[24] Поред ове две странке учествовале су и две нове странке Druk Nyamrup Tshogpa и Druk Chirwang Tshogpa које су освојиле 17,04% и 5.90% и нису прошле у други круг и тиме нису обезбедиле места у скупштини.[25]

Судска власт припада судовима Бутан. Председник Врховног суда је административни шеф правосуђа.

Војска и спољни послови[уреди]

Етнички конфликт[уреди]

Деведесетих година двадесетог века Бутан је протерао скоро једну петину свог становништва под изговором очувања своје тибетанске будистичке Махајана културе и индентитета, тврдећи да су протерани били илегални становници.[15][26][16] Одлука је била мотивисана забринутошћу да ће брзо растућа Непалска хинду мањина преузети земљу, као што су слични догађаји довели до колапса у оближњем краљевству Сиким 1975. године. Непалци су наводно били изложени малтретирању и хапшењу.[27] Према подацима УНХЦР-а из 2008. године, више од 107.000 избеглица, живи у седам кампова у источном Непалу.[16] После много година у избегличким камповима, многи становници су сада као избеглице отишле у Канаду, Норвешку, Сједињене Америчке Државе, Уједињеном Краљевству и Аустралији. САД је признала 60.773 избеглица у периоду од 2008. до 2012. године.[28]

Влада не даје држављанство за Бутанским избеглицама, тако да су већина њих постали избеглице без држављанства.[29] Превелике бирократске препреке су коришћени да би их омеле од добијања личне карте и гласачких права.[29] Бутан сматра политичке странке ових избеглица су нерегистроване или забрањене. Штавише, многе су дефинисане као екстремне или терористичке групе.[29] Групе за људска права тврде крше људска права захтевајући од свих грађана, укључујући и припаднике националних мањина, да носе традиционалну хаљину етничке већине на јавним местима. Влада стриктно примењује тај закон у будистичким верским објекатима, владиним канцеларијама, школама, званичним функцијама и јавним церемонијама.[29]

Административна подела[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Административна подела Бутана

Бутан је подељен на четири административне зоне. Свака зона је подељена на области. Бутан има 20 округа. Веће области су даље подељене на мање области (дунгхаг). На најнижем нивоу, група села стварају мале административне јединице (гевог) којима управља гуп, кога је изабрао народ.

  1. Бумтанг
  2. Чука
  3. Дагана
  4. Гаса
  5. Ха
  6. Лунце
  7. Монгар
  8. Паро
  9. Пемагацел
  10. Пунака
  1. Самдруп Џонгкар
  2. Самце
  3. Сарпанг
  4. Тимбу
  5. Трашиганг
  6. Трашијанце
  7. Тронгса
  8. Циранг
  9. Вангдуе Подранг
  10. Шемганг

Најважнији градови[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Градови у Бутану

Највећи градови[уреди]

Тимбу
Тимбу
Пхунчолинг
Пхунчолинг

Поредак Град Округ Популација

Паро
Паро
Трашиганг
Трашиганг

1. Тимбу Тимбу 62.500
2. Пхунчолинг Чукха 60.400
3. Пунакха Пунакха 21.500
4. Самдруп-Џонгхар Самдруп-Џонгхар 13.800
5. Гелепху Сарпанг 6.700
6. Паро Паро 4.400
7. Трашиганг Трашиганг 4.400
8. Вангди-Пходранг Вангди-Пходранг 3.300
9. Тага Џонг Дагана 3.100
10. Тронгса Тронгса 2.300


Привреда[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Привреда Бутана

Бутанска валута је Нгултрум, чија вредност је фиксирана према Индијској рупији. Рупија је такође прихваћена као законско средство плаћања у земљи.

И ако је Бутанска економија једна од најмањих на свету,[30] он је нагло порастао у последњих неколико година, од осам процената 2005. и 14 процената 2006. године. Бутан је 2007 је имала економију другу по реду најбже растућу на свету, са годишњом стопом економског раста од 22,4 посто. То је углавном због пуштања рада Хидроелектране Тал. Од 2012. године приход по глави становника је 2.420 долара.[31]

Привреда Бутана се заснива на пољопривреди, шумарству, туризму и продаји хидроелектричне енергије у Индију. Пољопривреда је главна грана привреде за 55,4 посто становништва.[32] Велика пажња се посвећује рукотворинама, посебно ткање и израда религиозне уметности. Недостатак приступа мору, значио је да Бутан није био у могућности да значајно тргује својим производима. Бутан нема железнице, мада индијскске железнице планирају да се повежу са јужнним Бутаном у складу са споразумом који је потписан у јануару 2005. године.[33] Бутан и Индија потписале су 2008. споразум о слободној трговини , што је додатно повећало Бутански увоз и извоз на трећим тржиштима преко Индије без царина.[34] Бутан је до 1960. године имао трговинске односе са Тибетом, када је затворио границу са Кином, након прилива избеглица.[35]

Индустријски сектор је у повоју, а иако већина производња долази из домаће радиности, подстиче се и индустријска проиводња. Индустрија обухвата производњу цемента, производе од дрвета, прераду воћа, алкохолних пића и калцијум-карбида. Већина развојних пројеката, као што је изградња путева, ослања се на индијски уговор о раду. Пољопривредни производи су пиринач, хељда, јечам, корени усева, цитрус, кукуруз по нижим висинама, као и млекарска индустрија (углавном краве и понеки јак). У Бутану је примећен раст у сектору технологије, у областима као што су зелена технологија и потрошачког интернета (Електронско пословање)[36]

Приходи од преко 100.000 бутанских нгултрум годишње се опорезују, али веома мали број људи успева да заради годишње толико новца. Стопа инфлације Бутана је процењена на око три посто у 2003. години. Бутан има бруто друштвени производ од око 2.913 милијарди долара што их ставља на 162. месту по величини економија у свету. Приход по глави становника је око 1.400 долара што их рангира на 124. место у свету.[37] Владини приходи су укупно 272 милиона, а расходи 350 милиона долара. Међутим 60 посто бутанских расхода финасира Министарство спољних послова Индије.[38] Бутан извози струју, кардамон, гипс, дрво, рукотворине, цемент, воће, зачине и драго камење, укупно 128 милиона долара. Увоз, међутим износи 164 милиона долара што доводи до дефицита. Главне ставке обухватају увозна горива и мазива, жито, машине, возила, тканине и пиринач. Главни извозни партнер Бутана је Индија, која увози 58,6 посто производа, затим Хонг Конг 30,6 и Бангладеш 7,3 посто.[37] Пошто је њена граница са Тибетом затворена, трговина између Кине и Бутана сада готово да не постоји. Бутан увози највише из Индије (74,5 посто), Јапана (7,4 посто) и Шведске (3,2 посто).

Пољопривреда[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Пољопривреда у Бутану

Удео пољопривредног сектора у Бруто домаћем производу, смањена је са око 55% колико је било 1985. на 33% 2003. године. Влада је 2013. године најавила да ће Бутан постала прва земља у свету са 100 одсто органске пољопривреде.[39]

Саобраћај и транспорт[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Транспорт у Бутану
Аеродром Паро једини међународни аеродром у држави

Ваздушни саобраћај[уреди]

Аеродром Паро је једини међународни аеродром у Бутану, а налази се 6 километара од града Паро у долини истоимене реке на 2.237 метара надмосрске висине. Због околних врхова високих 5.500 м аеродром Паро се сматра једном од најзахтевнијих на свету.[40] Осим аеродрома Паро, у Бутану постоје и аеродроми Бартхпалатханг и Јонгпхула који служе за домаће летове.[41]

Железнички саобраћај[уреди]

Бутан нема железницу, иако је склопио споразум са Индијом да повеже јужни Бутан са Индијом изградњом пруге у дужине од 18 -(km)-. Пруга би ишла од села Хасимара у Западном Бенгалу до села Торибари у Бутану.[42]

Друмски саобраћај[уреди]

Источно-западни коридор повезује Пхунчолинг на југозападу и Трашиганг на истоку земље. Пут пролази кроз Вангди-Пходранг, Тронгсу и друга важна места. Пут повезује главни град Тимбу са другим већим градовима, са Паром и Пунакхом. Као и остали путеви у Бутану, тако и коловоз на источно-западном коридору није у најбољем стању због обилних киша и клизишта[43][44][45].

Демографија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија у Бутану

У Бутану можемо издвојити неколико етничких група. Нгалопи који се другачије називају западни Бутанци и првенствено састоје од Бутанаца који живи у западном делу земље. Њихова култура је тесно повезано са Тибетом. Шарчопи живе претежно у источном Бутану. Такође у Бутану живи и трећа велика група, Лоцампа или јужњаци који су хетерогена група углавном непалског порекла.

Спорт[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Спорт у Бутану

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  2. ^ The World's Happiest Countries, Приступљено 17. 4. 2013.
  3. ^ www.bhutan.gov.bt, Приступљено 17. 4. 2013.
  4. ^ "History of Bhutan: How Europe heard about Bhutan". Kuensel. 24 August 2003. Accessed 28 Sept 2011.
  5. ^ Grange, Kevin (2011). Beneath Blossom Rain: Discovering Bhutan on the Toughest Trek in the World. Outdoor Lives. University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-3433-8 Приступљено 1. 9. 2011.. 
  6. ^ Clements, William M. (2006). The Greenwood Encyclopedia of World Folklore and Folklife. The Greenwood Encyclopedia of World Folklore and Folklife: Southeast Asia and India, Central and East Asia, Middle East. 2. Greenwood Press. стр. 105-. ISBN 978-0-313-32849-7 Приступљено 1. 9. 2011.. 
  7. ^ а б „Bhutan“. World Institute for Asian Studies. 21. 8. 2006. Приступљено 23. 4. 2009.. 
  8. ^ а б Padel, Ruth (2006). Tigers in Red Weather: a Quest for the Last Wild Tigers. Bloomsbury Publishing USA. стр. 139-40. ISBN 978-0-8027-1544-9 Приступљено 21. 8. 2011.. 
  9. ^ "Arrival of Buddhism". Bhutan: A country study (Savada, Andrea Matles, ed.). Library of Congress Federal Research Division.  This article incorporates text from this source, which is in the public domain.
  10. ^ Hattaway, Paul (2004). Peoples of the Buddhist World: a Christian Prayer Diary. William Carey Library. стр. 30. ISBN 978-0-87808-361-9 Приступљено 20. 8. 2011.. 
  11. ^ Dorji, C. T. (1994). History of Bhutan Based on Buddhism. Sangay Xam, Prominent Publishers. ISBN 81-86239-01-4 Приступљено 12. 8. 2011.. 
  12. ^ Harding, Sarah, ed. (2003). The Life and Revelations of Pema Lingpa. Snow Lion Publications. ISBN 978-1-55939-194-8 Приступљено 10. 8. 2011.. 
  13. ^ Dorji, Kinley (30. 3. 2005.). „Taktshang: a Buddhist Legend“. Buddhist Channel. Kuensel online Приступљено 23. 4. 2009.. 
  14. ^ Main Page, Приступљено 17. 4. 2013.
  15. ^ а б „Family Portrait of Bhutan Nepalis in USA“. The Week Republica. 15. 4. 2011.. Archived from the original on 11. 5. 2011. Приступљено 19. 4. 2011.. 
  16. ^ а б в „Refugees from Bhutan Poised for New Start“. UNHCR. 1. 2. 2008. Приступљено 19. 4. 2011.. 
  17. ^ Hoffman, Klus (1. 4. 2006.). „Democratization from Above: The Case of Bhutan“ (PDF) Приступљено 24. 4. 2010.. 
  18. ^ Larmer, Brook (March 2008). „Bhutan's Enlightened Experiment“. National Geographic. ISSN 0027-9358 Приступљено 19. 6. 2010.. 
  19. ^ Scott-Clark, Cathy; Levy, Adrian (14. 6. 2003.). „Fast Forward into Trouble“. The Guardian Приступљено 1. 9. 2011.. 
  20. ^ Kaul, Nitasha (10. 11. 2008.). „Bhutan Crowns a Jewel“. UPI Asia. United Press International Приступљено 19. 6. 2011.. 
  21. ^ Jamtsho, Gelay; Keys to Bhutan (31. 10. 2008.). „His Majesty the King's Historic National Day Address – 2005“. Keystobhutan.com Приступљено 12. 3. 2014. 
  22. ^ „Bhutan King to be Crowned at Last“. BBC News online. 23. 7. 2008. Приступљено 12. 3. 2014. 
  23. ^ Sharma, Aradhana (25. 3. 2008.). „Royalist Party Wins Election in Bhutan“. NDTV.com Приступљено 12. 3. 2014.  archived
  24. ^ Други круг избора
  25. ^ Први круг избора
  26. ^ Грешка цитирања Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом CIDCM.; $2
  27. ^ Frelick, Bill (3 March 2011) For Bhutan's Refugees, There's no Place Like Home. Human Rights Watch.
  28. ^ Refugee Arrival Data. US Department of Health and Human Services, Office of Refugee Resettlement. 17 July 2012. Web. 25 December 2013.
  29. ^ а б в г 2009 Human Rights Report: Bhutan, U.S. Department of State, 25 February 2009
  30. ^ „World development idicators“. The World Bank Group Приступљено 5.3.2014. 
  31. ^ „World development idicators: size of economy“. The World Bank Group Приступљено 5.3.2014. 
  32. ^ „GNH Survey 2010“. The Centre for Bhutan Studies Приступљено 6. 3. 2014. 
  33. ^ Sharma, Rajeev (25. 1. 2011). „MoUs with Bhutan on Rail Links, Power Projects“. Tribuneindia.com Приступљено 6. 3. 2014. 
  34. ^ „MEMBER INFORMATION: India and the WTO“. World Trade Organization (WTO). Archived from the original on 22.4.2009 Приступљено 6. 3. 2014. 
  35. ^ Balaji, Mohan (12. 1. 2008.). „In Bhutan, China and India Collide“. Asia Times Приступљено 6. 3. 2014. 
  36. ^ Chester, Ken (6. 3. 2014). „A Bhutan tech primer: early signs of startups and e-commerce“. Tech in Asia Приступљено 29. 9. 2013. 
  37. ^ а б CIA—The World Factbook ().
  38. ^ „BUDGET“. The Tribune (India) online Приступљено 6. 3. 2014. 
  39. ^ „Bhutan set to plough lone furrow as world's first wholly organic country“. The Guardian online. 11. 2. 2013 Приступљено 5. 3. 2014. 
  40. ^ 737-700 Technical Demonstration Flights in Bhutan
  41. ^ Domestic air service to take wing soon
  42. ^ Page, Jeremy (30. 12. 2009.). „Isolated Buddhist kingdom of Bhutan to get its first railway link“. The Times (Times Newspapers Ltd) Приступљено 5. 3. 2014. 
  43. ^ Zeppa, Jamie (2000). Beyond the Sky and the Earth: A Journey into Bhutan. Penguin. ISBN 1-57322-815-X. 
  44. ^ „Icy Roads Claim Lives“. Kuensel online. 4. 12. 2004.. 
  45. ^ Yeshi, Samten (24.8 2010). „Landslide at Dzong Viewpoint“. Kuensel online Приступљено 5. 3. 2014. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Бутан Део Википедије посвећен темама везаним за Бутан.

Са других Викимедијиних пројеката :