Липа
| Липа | |
|---|---|
| |
| Сребрнолисна липа у манастиру Градац. | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Rosids |
| Ред: | Malvales |
| Породица: | Malvaceae |
| Потпородица: | Tilioideae |
| Род: | Tilia L. |
| врсте | |
| |
Липе (Tilia sp. L.) су род који обухвата око 30 врста листопадног дрвећа у северној умереној зони[1]. Назив рода од античког назива за (T. tomentosa) од грчког τιλος = влакно, јер су у употреби ликина влакна; по другом тумачењу назив потиче од грчког измењеног назива за брест πτελεα. Од српских назива наводи се за род само назив липа, док за аутохтоне врсте липа постоји више назива[2]. У нашим крајевима расту бела или сребрна липа (Tilia tomentosa), крупнолисна липа (Tilia platyphyllos) и ситнолисна липа (Tilia cordata).
Опис биљке
[уреди | уреди извор]Липе досежу висину од 25 до 30 m, а старост од неколико стотина година. Листови двореди са дугом петељком, већином срцасто и по ободу тестерасто. Цветови липе су мали, хермафродитни, актиноморфни, петочлани зеленкастожуте боје, пријатног мириса у штитовима са заједничким приперком цвасти до пола сраслим са дршком. Ентомофилне, медоносне и анемохорне врсте. Цветање у јуну траје 2 до 3 недеље, а некад се деси да прође и за 5 до 6 дана. Плод је орашица настала срастањем пет карпела (на плоду пет уздужних шавова — места срастања). Перикарп чврст длакав, го или брадавичаст зависно од врсте[1]
Историјско значење
[уреди | уреди извор]Стари Словени су живели у липовим шумама. У литератури се спомиње липа као свето словенско дрво па се може закључити да су Словени пре прелаза на хришћанство поштовали божанство шуме. Према предању вршили су обреде и подносили жртве липи као божанству. Обичај обожавања липе задржао се и код Словена који су напустили стару домовину па утичу огранке липе у кров своје куће или стана, да је тиме очувају од громова и пожара. Уобичајено је било и веровање да липа чува човека од зла и урока. У липовим шумама Словени су сакупљали мед и восак.[3]
Употреба
[уреди | уреди извор]Липов цвет се користи за справљање чаја, а дрво се може користити за прављење играчака, јер је лагано. Није подесно за употребу у грађевинарству и индустрији намештаја јер му је чврстоћа мала.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Кора сребрнолисне липе. -
Лист. -
Цвасти сребрнолисне липе. -
Цветни дијаграм. -
Недозрели плод крупнолисне липе. -
Клијавац липе са карактеристичним режњевитим котиледонима.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд
- ^ Симоновић, Д. (1959): Ботанички речник, имена биљака. Српска академија наука — посебна издања, књига CCCXVIII
- ^ Чајкановић, Веселин (1985). Речник српских народних веровања о биљкама. Београд стр. 164: Српска књижевна задруга.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
