Наполеон Луј Бонапарта (фр.Napoléon Louis Bonaparte; 11. октобар 1804—17. март 1831), такође познат као Луј II Холандски, био је син Луја I Бонапарте и Хортензије Боарне. Накратко је носио титулу холандског краља 1810. године.
Наполеон је био син Луја I Бонапарте, односно унук Карла Бонапарте. Стриц му је био чувени Наполеон I Бонапарта. Мајка му је била Хортензија Боарне, ћерка Наполеонове прве супруге Жозефине де Боарне из првог брака са Александреом Боарнеом. Наполеон Луј Бонапарта је био друго дете Луја и Хортензије. Имао је старијег брата Наполеона Шарла Бонапарту који је умро 1807. године као петогодишње дете. Његов млађи брат, Наполеон, рођен је 1808. године. Био је председник Друге француске републике и француски цар од 1852. до 1870. године. Наполеон Луј Бонапарта је био ожењен Шарлотом са којом је био у блиском сродству. Била му је сестра од стрица. Шарлота је била жерка Жозефа Бонапарте, најстаријег брата његовог оца. Није имао деце.
Наполеон Луј Бонапарта је рођен 1804. године у Паризу. Старији брат Наполеон Шарл Бонапарта умро му је 1807. године. Тако је Наполеон Луј постао наследник престола Холандије. Краљевство Холандија основао је Наполеон Бонапарта 1806. године јер је Батавијска република (некадашња Низоземска република) била превише независна за његов укус. Како би обезбедио верност холандског краља, Наполеон је на холандски престо инсталирао свог брата Луја. Луј је, међутим, дошао у сукоб са братом око Континенталне блокаде према Британији те је присиљен да абдицира 1810. године. Његов син понео је титулу холандског краља (1-13. јул 1810), а како је био малолетан, регентство је вршила његова мајка Хортензија[1]. Како је био најближи род чувеног стрица, једно време је био и први престолонаследник Француског царства. Титулу губи 1811. године када је Марија-Лујза родила Наполеону сина, Наполеона II. Наполеон је свог нећака именовао великим војводом Берга 1809. године. Титулу је задржао до 1813. године. Након Наполеоновог пораза у бици код Ватерлоа (1815) од стране снага Седме коалиције, Наполеон Луј Бонапарта одлази у егзил. Заједно са млађим братом бежи у Италију где ступа у везу са карбонарима. Карбонарски покрет је пропао, а Наполеон је 1831. године принуђен да бежи из Италије. Умро је 17. марта 1831. године од малих богиња[2].
.jpg)
Портрет Франсоа Кинсона, око 1810.
Са породицом и Александром Романовим
Портрет Феликса Кутроа
Портрет његовог оца, Луја Бонапарте
Наполеон Луј
.jpg)
