Александар I Павлович

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александар I Павлович
Alexander I of Russia by F.Kruger (1837, Hermitage).jpg
Александар I
Датум рођења (1777-12-23)23. децембар 1777.
Место рођења Санкт Петербург
Руска Империја
Датум смрти 1. децембар 1825.(1825-12-01) (47 год.)
Место смрти Таганрог
Руска Империја
Династија Романов
Отац Павле I Петрович
Мајка Марија Фјодоровна
Супружник Elizabeth Alexeievna
Потомство Grand Duchess Elizabeth Alexandrovna of Russia, Nikolai Lukash
император Русије, краљ Пољске и велики кнез Финске
Период 18011825.
Претходник Павле I Петрович
Наследник Николај I Павлович

Александар I Павлович (рус. Александр I Павлович; Санкт Петербург, 23. децембар 1777Таганрог, 1. децембар 1825) био је руски император који је током своје владавине (1801—1825) проширио територију Русије.

После пораза Наполеона у Русији 1812, имао је водећу улогу у антифранцуској коалицији европских сила и један је од главних иницијатора стварања Свете алијансе 1815. године. Успешно је ратовао против Османског царства и помагао српским устаницима.

На престолу га је наследио млађи брат Николај I Павлович.

Унутрашња политика[уреди]

За више информација погледајте: Министарска реформа

Ширење Руске Империје[уреди]

Под владавином овог цара, Русија је задњи пут значајно проширила своје границе у Европи. У рату са Шведском краљевином, Русија је 1809. припојила Финску. Три године касније, припојена је Бесарабија, док су на конгресу великих сила у Бечу Русији додељени источни и централни делови данашње Пољске. Такође, у истом периоду, Русија започиње покоравање кавкаских земаља (Грузија 1801-1815, Јерменија и Азербејџан 1813-1828). У првом периоду освајања, руска држава је умела да давањем либерално устројених аутономија као и завођењем реда (али и давањем већих верских, економских и социјалних права какваским хришћанима) придобије или бар умири становништво освојених земаља. Приликом ових освајања, руски цар је одобрио либералне уставе, аутономну управу и персоналну унију за Варшавско војводство (Пољска) и Велику кнежевину Финску док је Бесарабија добила либералан статут и аутономну управу. У Кавказу, увођење руске власти је онемогућило даље пљачкашке походе како локалних разбојничких племена тако и иранских војски. Такође, заведена је стабилна управа, започета изградња путева (и још значајније, масивних одбрамбених утврђења подељених у три линије)и подстакнута трговина, пољопривреда и образовање. Уклоњене су све препреке слободном исповедању хришћанске вере у Грузији и Јерменији али су такође, поштована верска права муслиманских народа.[тражи се извор од 01. 2017.]

Кореспонденција Петра I Петровића са Алексадром I[уреди]

Петар I Петровић Његош је руског цара у својим бројним посланицима и писмима називао наш цар, а султан је био цар наших муслимана, па је и у дописивању са муслиманима нашег језика писао наш и ваш цар. Из неколико писама упућених цару Александру дознајемо тадашња политичке односе Црне Горе и Русије. Петар Цетињски извјештава цара да су црногорски и брцки чиноначалници примили његову царску грамату преко руског консула у Котору. Грамата је примљена са највећом радошћу. Певало се на Цетињу у славу њиховог протектора, пуцало због весеља и сви су велегласно викали "да живи велики Алексаднар". Петар му препоручује да се у Котору оформи комисија састављена од Руса, да би се отклонили неспоразуми услед злих клевета на рачун њега и народа. Народ црногорски и брдски је радостан због уређења консулата у Котору. [1]

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Frederick IV, Duke of Holstein-Gottorp
 
 
 
 
 
 
 
8. Charles Frederick, Duke of Holstein-Gottorp
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Princess Hedvig Sophia of Sweden
 
 
 
 
 
 
 
4. Петар III Фјодорович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Петар Велики
 
 
 
 
 
 
 
9. Grand Duchess Anna Petrovna of Russia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Катарина I Алексејевна
 
 
 
 
 
 
 
2. Павле I Петрович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. John Louis I, Prince of Anhalt-Dornburg
 
 
 
 
 
 
 
10. Christian August, Prince of Anhalt-Zerbst
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Christine Eleonore von Zeutch
 
 
 
 
 
 
 
5. Катарина Велика
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Christian August of Holstein-Gottorp, Prince of Eutin
 
 
 
 
 
 
 
11. Princess Johanna Elisabeth of Holstein-Gottorp
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Margravine Albertina Frederica of Baden-Durlach
 
 
 
 
 
 
 
1. Александар I Павлович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Frederick Charles, Duke of Württemberg-Winnental
 
 
 
 
 
 
 
12. Karl Alexander, Duke of Württemberg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Margravine Eleonore Juliane of Brandenburg-Ansbach
 
 
 
 
 
 
 
6. Frederick II Eugene, Duke of Württemberg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Anselm Franz, 2nd Prince of Thurn and Taxis
 
 
 
 
 
 
 
13. Maria Augusta of Thurn and Taxis
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Princess Maria Ludovika of Lobkowicz
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија Фјодоровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Philip William, Margrave of Brandenburg-Schwedt
 
 
 
 
 
 
 
14. Margrave Frederick William of Brandenburg-Schwedt
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Johanna Charlotte of Anhalt-Dessau
 
 
 
 
 
 
 
7. Margravine Friederike Dorothea of Brandenburg-Schwedt
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Фридрих Вилхелм I
 
 
 
 
 
 
 
15. Sophia Dorothea of Prussia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Софија Доротеја Хановерска
 
 
 
 
 
 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Павле I Петрович
Coat of Arms of Russian Empire.svg
Руски императори

(18011825)

Наследник:
Николај I Павлович



Референце[уреди]

  1. Петровић Његош, Петар I (2015). Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Петар I руском цару Александру I, стр. 252. и 253., писма 111. и 112., 16.8.1804. Цетиње: Светигора.