Мартин Пољаков

С Википедије, слободне енциклопедије
Мартин Пољаков
Професор Мартин Пољаков
Лични подаци
Датум рођења(1947-12-16)16. децембар 1947.(76 год.)
Место рођењаЛондон, Уједињено Краљевство
ОбразовањеWestminster School
НаградеЧлан Краљевског друштва, Орден Британске империје

Мартин Пољаков (енгл. Martyn Poliakoff) је британски хемичар који се бави научном хемијом, као и развојем еколошки прихватљивих процеса и материјала. Основе његовог рада су суперкритични флуиди,[1][2] инфрацрвена спектроскопија и ласери. Редовни професор је на Универзитету у Нотингему.[3] Његова истраживачка група састоји се из неколицине осталих запослених. Упоредо са истраживањима на Универзитету у Нотингему држи разна предавања, укључујући неколико курсева зелене хемије[4][5] на којој се заснива већи део његових истраживања.

Додељен му је Орден Британске империје трећег реда (Commander of the Order of the British Empire) 2008. године, а члан је британског Савета за науку и инжењерство.[6] Преузео је улогу секретара иностраних послова и потпредседника Краљевског друштва новембра 2011. године.[7]

Каријера[уреди | уреди извор]

Пољаков је студирао на Кингс колеџу у Кембриџу, где је дипломирао 1969. а докторирао 1973. под менторством Џ. Џ. Тарнера.[3][8] Године 1972. прешао је на Универзитет у Њукаслу, док је 1979. заузео место професора на Универзитету у Нотингему[3]

Популарна наука[уреди | уреди извор]

Пољаков је наратор низа од око 300 кратких видеа названих The Periodic Table of Videos (срп. Периодни систем видеа),[9][10], који представљају пројекат популарне науке намењен за упознавање јавности са свих 118 елемената периодног система. Овај пројекат сада обухвата и молекуле; постоји и неколицина посебних видеа о другим хемијским темама. Нашао се на вестима када је прорачунао да Пехар Светског првенства у фудбалу није могао цео бити начињен од злата, јер би тада био сувише тежак да се дигне рукама.[11][12]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Пољаков је син енглеско-јеврејске мајке Ине и руско-јеврејског оца Александра Пољакова. [13][14] Пољаков има двоје деце, Елену Пољакову (професора психологије на Универзитету у Манчестеру)[15] и Сајмона Пољакова (професора физике). Његов брат Стивен Пољаков је сценариста и редитељ. Пољаков је одмалена пријатељ са Тонијем Џатом, коме је посветио видео 2010. године када је Џат преминуо.[16]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Parrott, A. J.; Bourne, R. A.; Akien, G. R.; Irvine, D. J.; Poliakoff, M. (2011). „Self-Optimizing Continuous Reactions in Supercritical Carbon Dioxide”. Angewandte Chemie International Edition. 50 (16): 3788—3792. PMID 21442710. doi:10.1002/anie.201100412. 
  2. ^ Bourne, R. A.; Han, X.; Chapman, A. O.; Arrowsmith, N. J.; Kawanami, H.; Poliakoff, M.; George, M. W. (2008). „Homogeneous photochemical oxidation via singlet O2 in supercritical CO2”. Chemical Communications (37): 4457—4459. PMID 18802589. doi:10.1039/b806063k. 
  3. ^ а б в Martyn Poliakoff's biography at the University of Nottingham, Приступљено 12. 4. 2013.
  4. ^ „Sustainable technology: green chemistry”. PMID 18064000. 
  5. ^ Asfaw, N.; Chebude, Y.; Ejigu, A.; Hurisso, B. B.; Licence, P.; Smith, R. L.; Tang, S. L. Y.; Poliakoff, M. (2011). „The 13 Principles of Green Chemistry and Engineering for a Greener Africa”. Green Chemistry. 13 (5): 1059. doi:10.1039/c0gc00936a. 
  6. ^ „Advisory Council of the Campaign for Science and Engineering”. Архивирано из оригинала 28. 08. 2010. г. Приступљено 11. 2. 2011. 
  7. ^ The Royal Society – profile, Приступљено 12. 4. 2013.
  8. ^ Poliakoff, M.; Turner, J. J. (1970). „The infrared spectra of trimetal carbonyl species in frozen gas matrices at 20 K”. Journal of the Chemical Society D: Chemical Communications (16): 1008. doi:10.1039/C29700001008. 
  9. ^ Haran, B.; Poliakoff, M. (2011). „How to measure the impact of chemistry on the small screen”. Nature Chemistry. 3 (3): 180—182. PMID 21336314. doi:10.1038/nchem.990. 
  10. ^ Haran, B.; Poliakoff, M. (2011). „The Periodic Table of Videos”. Science. 332 (6033): 1046—1047. PMID 21617067. doi:10.1126/science.1196980. 
  11. ^ „Professor says World Cup trophy cannot be solid gold”. BBC News. 12. 6. 2010. Приступљено 19. 7. 2010. 
  12. ^ „Doubts raised over World Cup trophy”. Rthk.org.hk. Архивирано из оригинала 29. 09. 2012. г. Приступљено 19. 7. 2010. 
  13. ^ screenonline: Poliakoff, Stephen (1952–) Biography, Приступљено 12. 4. 2013.
  14. ^ „Stephen Poliakoff Biography (1952?-)”. Filmreference.com. Приступљено 19. 7. 2010. 
  15. ^ Dr. Ellen Poliakoff, University of Manchester, Приступљено 12. 4. 2013.
  16. ^ http://www.periodicvideos.com/videos/feature_tony_judt.htm Tony Judt Tribute

Спољашње везе[уреди | уреди извор]