Пређи на садржај

Маслиница (биљка)

С Википедије, слободне енциклопедије

Маслиница
Daphne laureola L.
У цвету
Научна класификација уреди
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Rosids
Ред: Malvales
Породица: Thymelaeaceae
Род: Daphne
Врста:
D. laureola
Биномно име
Daphne laureola
Синоними[1][2]
  • Thymelaea laureola (L.) Scop.
  • Daphne philippi Gren.

Маслиница, велики јеремичак или ловоролисни јеремичак (лат. Daphne laureola) је вишегодишња биљка из фамилије Thymeleaceae. Настањује већи део Европе, као и северну Африку и Азорска острва.[1][3]

Опис врсте

[уреди | уреди извор]

Маслиница је зимзелена биљка жбунасте форме, висине од 40 до 120 cm. Жбун није интензивно разгранат, а боја коре се током сезоне мења од жутозелене до светло мрке. Листови су клинасти или обрнуто ланцетасти, имају кратку дршку или су седећи. Голи су и уочљиво дебело кожасти. Цветови су у пазуху листова и формирају гроздаству цваст. Зелени су или зеленкастожућкасти. Плод је коштуница јајастог облика, благо ушиљена. Пре сазревања је зелене, а после је црне боје. Цвета од фебруара до априла.[3]

Распрострањење у Републици Србији

[уреди | уреди извор]
Цваст маслинице

У Србији, маслиница се јавља у Војводини (на Фрушкој гори), на Косову и Метохији, а среће се местимично у храстовим и брдским буковим шумама у читавој ужој Србији. Може се јављати и у шикарама и на свежем тлу.[3][4]

Маслиница

Угроженост и заштита врсте

[уреди | уреди извор]

Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива Републике Србије наводи маслиницу као строго заштићену биљну врсту. [5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Daphne laureola L.”. Приступљено 08. 11. 2023. 
  2. ^ Pedrol, J. (2011). „Daphne laureola”. In: Euro+Med Plantbase - the information resource for Euro-Mediterranean plant diversity. Приступљено 08. 11. 2023. 
  3. ^ а б в Јосифовић, М. (1975). Флора СР Србије 7. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 528-530. 
  4. ^ Јанковић, М. (2000). „Садашње стање и угроженост две реликтне врсте: Taxus baccata и Daphne laureola, на основу анализе одговарајућих фитоценолошких табела”. Заштита природе 52/1: 5—16. 
  5. ^ „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива”. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]