Извор странице Мексико (град)

{{друге употребе|Мексико (вишезначна одредница)}}
{{Град у Мексику
| назив = Мексико
| изворни_назив = {{native name|es|Ciudad de México}}
| слика = Montaje Ciudad de México.jpg
| опис_слике = <small>'''У смеру казаљки на сату одозго''': Поглед на [[Пасео де ла Реформа]] са Чапултепек замка, [[Метрополитанска катедрала Мексико Ситија]], поглед на [[Поланко, Мексико Сити|Поланко]], [[Палата лепих уметности]], [[Национална палата (Мексико)|Национална палата]], [[Анђео независности]] и [[Латиноамерички торањ]].</small>
| градска_застава = Flag of Mexican Federal District.svg
| грб = Coat of arms of Mexican Federal District.svg
| савезна_држава = [[Савезни округ Мексика]]
| оснивање = 
* 13. март [[1325]]:<br />-{''Mexico-Tenochtitlan''}-<ref>{{cite web|url=http://www.sre.gob.mx/ligas/info_general/fechas.htm |title = Secretaría de Relaciones Exteriores – México |publisher = Sre.gob.mx |accessdate=17. 4. 2011 |archiveurl = https://web.archive.org/web/20110420232605/http://www.sre.gob.mx/ligas/info_general/fechas.htm |archivedate=20. 4. 2011}}</ref>
* 13. аугуст [[1521]]:<br />-{''Ciudad de México''}-<ref>{{cite web|url=http://redescolar.ilce.edu.mx/redescolar/act_permanentes/historia/histdeltiempo/mexicana/colonia/c_coteno.htm |title = De la Colonia / 13 agosto de 1521: rendición de México-Tenochtitlan |publisher = Redescolar.ilce.edu.mx |accessdate=17. 4. 2011 |archive-url = https://web.archive.org/web/20080701210417/http://redescolar.ilce.edu.mx/redescolar/act_permanentes/historia/histdeltiempo/mexicana/colonia/c_coteno.htm |archive-date=1. 7. 2008 |url-status=dead |df = }}</ref>
* 18. новембар [[1824]]:<br />-{''Distrito Federal''}-<ref>{{cite web|url=http://www.cultura.df.gob.mx/index.php/sala-de-prensa/boletines/2536-601-09- |title = Conmemora la SecretarĂa de Cultura el 185 Aniversario del Decreto de CreaciĂłn del Distrito Federal |publisher = Cultura.df.gob.mx |accessdate=17. 4. 2011 |archiveurl = https://web.archive.org/web/20110722225100/http://www.cultura.df.gob.mx/index.php/sala-de-prensa/boletines/2536-601-09- |archivedate=22. 7. 2011}}</ref>
* 29. јануар [[2016]]:<br />-{''Ciudad de México''}-<ref name="guardianname">{{cite web|url=https://www.theguardian.com/world/2016/jan/29/mexico-city-name-change-federal-district-df |title = Mexico City officially changes its name to – Mexico City |work = [[Гардијан|The Guardian]] |last=Agren|first=David|date=29. 1. 2015 |accessdate=30. 1. 2016}}</ref>
| површина = 1485
| становништво = 8918653
| извор_становништво =<ref>{{cite web|title=Encuesta Intercensal 2015 |url = http://www.inegi.org.mx/est/contenidos/proyectos/encuestas/hogares/especiales/ei2015/doc/eic_2015_presentacion.pdf |accessdate=8. 12. 2015}}</ref>
| година_становништво = 2015
| густина = 
| агломерација = 20,4 милион<ref>{{cite web|title=Mexico Demographics Profile 2014 |url = http://www.indexmundi.com/mexico/demographics_profile.html}}</ref>
| извор_агломерација = 
| година_агломерација = 
| гшир = 19.419444 
| гдуж = -99.145556
| надморска_висина = 2.240<ref>{{cite web|title=Relieve |url = http://cuentame.inegi.gob.mx/monografias/informacion/df/territorio/relieve.aspx?tema=me&e=09 |publisher = Cuentame INEGI |accessdate=20. 10. 2010 |archive-url = https://web.archive.org/web/20110302151509/http://cuentame.inegi.gob.mx/monografias/informacion/df/territorio/relieve.aspx?tema=me&e=09 |archive-date=2. 3. 2011 |url-status=dead |df = }}</ref>
| временска_зона = UTC-6
| позивни_број = 55
| регистарска_ознака =
| веб-страна = [http://www.df.gob.mx/ www.df.gob.mx]
| градоначелник = Клаудија Шеинбаум<ref>[http://www.senado.gob.mx/index.php?ver=int&mn=4&sm=3 Senate of Mexico website: LXII & LXIII legislatures, Distrito Federal.] Retrieved November 26, 2013</ref><ref>{{cite web |title = Listado de Diputados por Grupo Parlamentario del Distrito Federal |url = http://sitl.diputados.gob.mx/LXI_leg/listado_diputados_gpnp.php?tipot=Edo&edot=9 |publisher = Camara de Diputados |accessdate = 20. 10. 2010 |archive-date = 09. 03. 2018 |archive-url = https://web.archive.org/web/20180309001745/http://sitl.diputados.gob.mx/LXI_leg/listado_diputados_gpnp.php?tipot=Edo&edot=9 |url-status = dead }}</ref>
| странка = 
}}

'''Мексико'''{{sfn|Клајн|2004|p=127|ps=: ''Није оправдано употребљавати енгл. облик Мексико Сити (-{Mexico City}-)''}} ({{јез-шпа|México}}) или  '''Сијудад Мексико''' ({{јез-шпа|Ciudad de México}}), [[главни град|главни]] је и највећи град [[Мексико|Мексика]], а уједно је и истоимени [[Федерални дистрикт]].<ref>{{cite web|title=Artículo 44 |url=http://www.ordenjuridico.gob.mx/Constitucion/articulos/44.pdf |publisher=Constitución Política de los Estados Unidos Mexicanos |accessdate=14. 5. 2010}}</ref> Мексико је политички, привредни, транспортни и културни центар мексичке државе. У њему се налазе бројни универзитети, високе школе, позоришта, музеји и споменици културе. Историјски центар града и баште на води у четврти [[Општина Сочимилко (Мексико Сити)|Сочимилко]] су од [[1987]]. године на [[Унеско]]вој листи [[светска баштина|светске културне баштине]].<ref>{{cite web|last=Policy|first=Foreign|title=The 2008 Global Cities Index|year=2008|url=http://www.foreignpolicy.com/story/cms.php?story_id=4509&page=1|accessdate=27. 12. 2009|archive-date=10. 01. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100110131155/http://www.foreignpolicy.com/story/cms.php?story_id=4509&page=1|url-status=dead}}</ref>

Према процени из 2015. у граду је живело 8.918.653 становника, а у ширем градском подручју, „Зони долине Мексика“ -{(''Zona Metropolitana del Valle de México'')}- живи 20,4 милиона људи. По овоме је Мексико један од највећих градова на свету. Подручје ове метрополе се сматра најбрже растућим на [[земља|земљи]]. Тако снажан раст узрокује с једне стране велико досељавање у Мексико, а с друге висока стопа [[природни прираштај|природног прираста]] становништва. Ту је политичко, економско и културно средиште као и најважнији саобраћајни чвор земље с бројним универзитетима, високим школама, позориштима, музејима и грађевинским споменицима.

== Име града ==
Свој главни град Мексиканци најчешће називају -{''México''}- или -{''El D.F.''}- (-{''El De Effe''}-). Кад се каже Мексико, уобичајено је да се то односи на град, кад се пише -{Mexico D.F. - ''Distrito Federal''}- реч је о федералном дистрикту Федералне државе [[Мексико]]. Пуно ређе, и готово искључиво у службеним документима или приликама се спомиње -{''La Ciudad de México''}-. Земља, односно држава Мексико је добила име по главном граду, али је њени становници ретко називају -{''México''}-, углавном кажу -{''La República''}- или једноставно -{''La Patria''}- (Домовина). У свету се често (погрешно) користи енглески назив -{''Mexico City''}-.{{sfn|Клајн|2004|p=127|ps=: ''Није оправдано употребљавати енгл. облик Мексико Сити (-{Mexico City}-)''}}<ref>{{cite web|url=http://www.sre.gob.mx/ligas/info_general/fechas.htm |title=Secretaría de Relaciones Exteriores – México |publisher=Sre.gob.mx |accessdate=17. 4. 2011}}</ref><ref>{{cite web|url=http://redescolar.ilce.edu.mx/redescolar/act_permanentes/historia/histdeltiempo/mexicana/colonia/c_coteno.htm |title=De la Colonia / 13 agosto de 1521: rendición de México-Tenochtitlan |publisher=Redescolar.ilce.edu.mx |accessdate=17. 4. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080701210417/http://redescolar.ilce.edu.mx/redescolar/act_permanentes/historia/histdeltiempo/mexicana/colonia/c_coteno.htm |archive-date=1. 7. 2008 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.cultura.df.gob.mx/index.php/sala-de-prensa/boletines/2536-601-09- |title=Conmemora la SecretarĂa de Cultura el 185 Aniversario del Decreto de CreaciĂłn del Distrito Federal |publisher=Cultura.df.gob.mx |accessdate=17. 4. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110722225100/http://www.cultura.df.gob.mx/index.php/sala-de-prensa/boletines/2536-601-09- |archive-date=22. 7. 2011 |url-status=dead }}</ref>
 
== Географија ==
[[Савезни округ Мексика]] -{(''Distrito Federal'')}-, који обухвата градско подручје, има површину од 1485&nbsp;km².<ref>{{cite web|title=Resumen |url = http://cuentame.inegi.gob.mx/monografias/informacion/df/default.aspx?tema=me&e=09 |publisher = Cuentame INEGI |accessdate=20. 10. 2010 |archive-url = https://web.archive.org/web/20100130091033/http://cuentame.inegi.gob.mx/monografias/informacion/df/default.aspx?tema=me&e=09 |archive-date=30. 1. 2010 |url-status=dead |df = }}</ref> На северу, истоку и западу се простире мексичка савезна [[Мексико (држава)|Држава Мексико]], док је на југу [[морелос|држава Морелос]].

Мексико се налази на југу долине дуге 60 и широке 100&nbsp;km, која се налази на средњој надморској висини од 2.308 m.<ref name="natresearch">{{Cite book|title=Mexico City's Water Supply: Improving the Outlook for Sustainability. |url=https://archive.org/details/mexicocityswater0000unse |author=National Research Council Staff |year=1995|publisher = National Academies Press |location = Washington, D.C., USA |isbn=978-0-309-05245-0|pages=}}</ref> Ова долина је окружена [[вулкан]]има [[Попокатепетл]] и [[Ицаксиватл]], као и планинама [[Трансмексички вулкански појас|Сијера Невада]].<ref name="PorruaCuenca">{{Cite book|title=Diccionario Porrua de Historia, Biografia y Geografia de Mexico 6th ed. – Mexico, Cuenca de |year=1995|publisher = Editorial Porrua |location = Mexico City |language = Spanish |isbn=9789684529076 |volume = 3 |pages=2238}}</ref><ref name="casestudy">{{cite web|url=http://casestudies.lead.org/index.php?cscid=100 |title = Mexico City: Opportunities and Challenges for Sustainable Management of Urban Water Resources |year=2004|accessdate=25. 11. 2008 |archiveurl = https://web.archive.org/web/20081207190625/http://casestudies.lead.org/index.php?cscid=100 |archivedate=7. 12. 2008}}</ref> Услед оваквог положаја, Мексико је често покривен [[смог]]ом.<ref>{{cite web|url=http://www.sma.df.gob.mx/sma/download/archivos/proaire_2002-2010.pdf |title = Program to improve air quality in the Metropolitan zone of the valley of Mexico – 2002. Secretaría del Medio Ambiente del Distrito Federal, SMA (2002) Programa para Mejorar la Calidad del Aire de la Zona Metropolitana del Valle de México, Gobierno del Distrito Federal |url-status=dead |archiveurl = https://web.archive.org/web/20070126231119/http://www.sma.df.gob.mx/sma/download/archivos/proaire_2002-2010.pdf |archivedate=26. 1. 2007}}</ref>

Подручје метрополе "Зона Метрополитана де ла Циудад де Меxицо", у коју поред главног спадају још и 34 друга града из околине, има површину од 4.986 -{km}-².<ref name="ZMVM 2009">{{Cite book|author=OECD|title=OECD Territorial Reviews OECD Territorial Reviews: Mexico City 2004|url=https://books.google.com/books?id=p6n3IU1rMWUC&pg=PA26|year=2004|publisher=OECD Publishing|isbn=978-92-64-01832-7|pages=26}}</ref><ref>Brian W. Blouet, Olwyn M. Blouet. ''OECD Reviews of Regional Innovation OECD Reviews of Regional Innovation: 15 Mexican States 2009''. OECD Publishing. pp. 418 (p. 299). {{page|year=2009|isbn=978-92-64-06012-8|pages=}}</ref>

Ово подручје које подсећа на чинију је већ је вековима средиште државе, давно пре него што је могло бити и речи о мексичкој нацији. Долина је некада била испуњена низом језера али су их [[Шпанци]] углавном исушили. Хтели су да смање опасност од [[поплава]] након летних киша, и да повећају површину за насељавање. Међутим, терен је у граду још увек мекан па град Мексико тоне.<ref name="natresearch" /><ref name="yip" /><ref>[https://www.nytimes.com/interactive/2017/02/17/world/americas/mexico-city-sinking.html?emc=edit_ta_20170217&nl=top-stories&nlid=73270920&ref=headline&_r=0 New York Times: "Mexico City, Parched and Sinking, Faces a Water Crisis" By Michael Kimmelman] February 17, 2017</ref>

<div class="center">
<!-- galería de mapas -->
{|class="toc" cellpadding="0" cellspacing="2" style="width:600px; float:center; margin:0.5em 0.5em 0.5em 1em; padding:0.5e text-align:left;clear:all; margin-left:3px; font-size:90%;"
|colspan="4" style="background:#black; color:white; font-size:100%; text-align:center; background-color:black;"|Геофизичке мапе Федералног дистрикта
|-
|style="text-align:center; vertical-align:center; background:white;"|[[Датотека:MX-DF-Relieve.png|120px]]
|style="text-align:center; vertical-align:center; background:white;"|[[Датотека:MX-DF-hidro.png|120px]]
|style="text-align:center; vertical-align:center; background:white;"|[[Датотека:MX-DF-clima.png|120px]]
|- style="text-align:center; background:#e9e9e9; background:#e9e9e9;"
||Топографија
||Хидрологија
||Климатски трендови
|}
</div>

=== Геологија ===
Град Мексико се налази на подручју угроженом потресима.<ref name="yip">{{Cite journal|last=Yip|first=Maricela|last2=Madl|first2=Pierre|title=Air Pollution in Mexico City|publisher=University of Salzburg, Austria|date=16. 4. 2002|url=http://biophysics.sbg.ac.at/mexico/air.htm|accessdate=25. 11. 2008|pages=16|archive-date=14. 09. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110914131727/http://biophysics.sbg.ac.at/mexico/air.htm|url-status=}}</ref> Потреси мањег и средњег интензитета су редовни. [[19. септембар|19. септембра]] [[1985]]. је потрес снаге 8,1 по [[Рихтерова скала магнитуде потреса|Рихтеру]] са [[епицентар|епицентром]] у федералној држави [[Мичоакан]] удаљеној око 350 -{km}- однео, по званичним подацима, 9.500 људских живота, а 30.000 људи је остало без крова над главом. Према подацима спасилачких екипа број мртвих је био до 45.000 људи. Укупно је оштећено 2.800 зграда, од тога их се 880 срушило. Велики број жртава је био последица неквалитетне градње зграда, а мекана подлога града је још допринијела појачању ефекта потреса.

=== Подела града ===
[[Датотека:MX-DF-División política.svg|мини|220п|Градски окрузи града Мексика]]
Град Мексико је подељен на 16 градских општина:
<div style="column-count:4">
* [[Општина Алваро Обрегон (Мексико Сити)|Алваро Обрегон]]
* [[Општина Аскапозалко (Мексико Сити)|Аскапозалко]]
* [[Општина Бенито Хуарез (Мексико Сити)|Бенито Хуарез]]
* [[Општина Венустијано Каранза (Мексико Сити)|Венустијано Каранза]]
* [[Општина Густаво А. Мадеро (Мексико Сити)|Густаво А. Мадеро]]
* [[Општина Истакалко (Мексико Сити)|Истакалко]]
* [[Општина Истапалапа (Мексико Сити)|Истапалапа]]
* [[Општина Кваутемок (Мексико Сити)|Кваутемок]]
* [[Општина Којоакан (Мексико Сити)|Којоакан]]
* [[Општина Куахималпа де Морелос (Мексико Сити)|Куахималпа де Морелос]]
* [[Општина Ла Магдалена Контрерас (Мексико Сити)|Ла Магдалена Контрерас]]
* [[Општина Мигел Идалго (Мексико Сити)|Мигел Идалго]]
* [[Општина Милпа Алта (Мексико Сити)|Милпа Алта]]
* [[Општина Сочимилко (Мексико Сити)|Сочимилко]]
* [[Општина Тлавак (Мексико Сити)|Тлавак]]
* [[Општина Тлалпан (Мексико Сити)|Тлалпан]]
</div>

=== Клима ===
Захваљујући свом доста високом положају град се налази у [[Умерена клима|подручју умерене климе]]. Око поднева је јако вруће само лети, у раздобљу између априла и јуна. Од новембра до маја је сушно, а од јуна до септембра кишно раздобље кад киша пљушти углавном кратко и снажно.

Просечна годишња [[температура]] износи 16,5&nbsp;°C,<ref name="weatherspark">{{cite web|title=Average Weather for Mexico City |url = http://weatherspark.com/averages/32574/Mexico-City-Distrito-Federal |publisher = Weather Spark |accessdate=29. 10. 2013}}</ref> а просечна количина [[падавине|падавина]] је 894 милиметара. Најтоплији месец је мај с просеком од 18,6&nbsp;°C, а најхладнији децембар и јануар са 13,8&nbsp;°C.<ref name="Extreme temps">{{cite web|url=http://smn.cna.gob.mx/es/pronosticos/pronosticossubmenu/reporte-diario-del-observatorio-de-tacubaya |title = Reporte Diario del Observatorio de Tacubaya |publisher = Servicio Meteorológico Nacional |language = Spanish |accessdate=13. 10. 2016 |archive-url = https://web.archive.org/web/20161014033451/http://smn.cna.gob.mx/es/pronosticos/pronosticossubmenu/reporte-diario-del-observatorio-de-tacubaya |archive-date=14. 10. 2016 |url-status=dead |df = }}</ref> Највећа количина кише падне у августу, и то око 194 -{mm}-, а најмање у децембру, само 10 -{mm}-.<ref name="lafragua">{{Cite journal|last=Lafregua|first = J |last2=Gutierrez|first2=A|last3=Aguilar|first3=E|last4=Aparicio|first4=J|last5=Mejia|first5=R|last6=Santillan|first6=O|last7=Suarez|first7=MA|last8=Preciado|first8=M|title = Balance hídrico del Valle de Mexico |version = |publisher = Anuario IMTA |year=2003|url = http://www.imta.gob.mx/instituto/historial-proyectos/th/2003/HDR1-Balance.pdf |format = PDF |id = |accessdate=1. 12. 2008 |url-status=dead |archiveurl = https://web.archive.org/web/20081216230728/http://www.imta.gob.mx/instituto/historial-proyectos/th/2003/HDR1-Balance.pdf |archivedate=16. 12. 2008}}</ref>

{{Weather box
|width=auto
|location = Мексика ([[Такубаја]]) (1981–2000)
|metric first = N
|single line = N
|Jan record high C = 28.2
|Feb record high C = 29.3
|Mar record high C = 33.3
|Apr record high C = 33.4
|May record high C = 33.9
|Jun record high C = 33.5
|Jul record high C = 30.0
|Aug record high C = 28.4
|Sep record high C = 28.5
|Oct record high C = 28.9
|Nov record high C = 29.3
|Dec record high C = 28.0
|Jan high C = 21.7
|Feb high C = 23.4
|Mar high C = 25.7
|Apr high C = 26.8
|May high C = 26.8
|Jun high C = 25.3
|Jul high C = 23.8
|Aug high C = 23.9
|Sep high C = 23.3
|Oct high C = 22.9
|Nov high C = 22.9
|Dec high C = 21.9
|year high C = 24.0
|Jan mean C = 14.6
|Feb mean C = 15.9
|Mar mean C = 18.1
|Apr mean C = 19.6
|May mean C = 20.0
|Jun mean C = 19.4
|Jul mean C = 18.2
|Aug mean C = 18.3
|Sep mean C = 18.0
|Oct mean C = 17.1
|Nov mean C = 16.3
|Dec mean C = 15.0
|year mean C = 17.5
|Jan low C = 7.4
|Feb low C = 8.5
|Mar low C = 10.4
|Apr low C = 12.3
|May low C = 13.2
|Jun low C = 13.5
|Jul low C = 12.5
|Aug low C = 12.7
|Sep low C = 12.7
|Oct low C = 11.2
|Nov low C = 9.7
|Dec low C = 8.1
|year low C = 11.0
|Jan record low C = −4.1
|Feb record low C = −4.4
|Mar record low C = -4
|Apr record low C = −0.6
|May record low C = 3.7
|Jun record low C = 4.5
|Jul record low C = 5.3
|Aug record low C = 6
|Sep record low C = 1.6
|Oct record low C = 0
|Nov record low C = −3
|Dec record low C = −3
|year record low C = −4.4
|precipitation colour = green
|Jan precipitation mm = 7.6
|Feb precipitation mm = 7.0
|Mar precipitation mm = 8.9
|Apr precipitation mm = 22.5
|May precipitation mm = 66.5
|Jun precipitation mm = 140.0
|Jul precipitation mm = 189.5
|Aug precipitation mm = 171.2
|Sep precipitation mm = 139.8
|Oct precipitation mm = 72.4
|Nov precipitation mm = 12.6
|Dec precipitation mm = 8.2
|year precipitation mm = 846.1
|Jan humidity = 51
|Feb humidity = 47
|Mar humidity = 41
|Apr humidity = 43
|May humidity = 51
|Jun humidity = 63
|Jul humidity = 69
|Aug humidity = 69
|Sep humidity = 70
|Oct humidity = 64
|Nov humidity = 57
|Dec humidity = 54
|year humidity = 56
|unit precipitation days = 0.1 mm
|Jan precipitation days = 2.2
|Feb precipitation days = 2.5
|Mar precipitation days = 4.1
|Apr precipitation days = 6.8
|May precipitation days = 12.9
|Jun precipitation days = 18.7
|Jul precipitation days = 23.2
|Aug precipitation days = 20.9
|Sep precipitation days = 18.2
|Oct precipitation days = 9.6
|Nov precipitation days = 3.8
|Dec precipitation days = 2.0
|year precipitation days = 124.8
|Jan sun = 240
|Feb sun = 234
|Mar sun = 268
|Apr sun = 232
|May sun = 225
|Jun sun = 183
|Jul sun = 176
|Aug sun = 176
|Sep sun = 157
|Oct sun = 194
|Nov sun = 232
|Dec sun = 236
|year sun = 2555
|source 1 = Постдипломски колеџ (екстреми 1921–1989)<ref name= "clima">{{cite web|url=http://www.cm.colpos.mx/meteoro/progde/norm/norm24/33053.htm |archiveurl = https://web.archive.org/web/20130116054427/http://www.cm.colpos.mx/meteoro/progde/norm/norm24/33053.htm |archivedate=16. 1. 2013 |title = Normales climatológicas para Mexico-Central-Tacubaya D.F. |publisher = Colegio de Postgraduados |accessdate=20. 1. 2013}}</ref> Национални метереолошки сервис (нормале, преципитација и сунчани часови 1981–2000)<ref name="SMN">{{cite web|url=http://smn.cna.gob.mx/observatorios/historica/tacubaya.pdf |title = Normales climatológicas 1981–2000 |accessdate=5. 1. 2013 |publisher = Comision Nacional Del Agua |archive-url = https://web.archive.org/web/20130116054428/http://smn.cna.gob.mx/observatorios/historica/tacubaya.pdf |archive-date=16. 1. 2013 |url-status=dead |df = }}</ref>

}}

== Историја ==
[[Датотека:TizocStone.jpg|мини|Пјер де Тизок, Камен Азтечког владара Тизока]]

=== Раздобље Астека ===
Према записима [[Астеци|Астека]] (заправо -{''Méxica''}-, изговор Мехика), они су основали град [[1325]]. под именом [[Теночтитлан]] кад се група [[номад]]а са севера населила на острву у језеру [[Текскоко (језеро)|Текскоко]]. Према њиховом предању, од [[Huitzilopochtli|Уицилопочтлија]] су добили задатак да заснују град тамо где виде [[орао|орла]] да седи на [[кактус]]у и једе [[змије|змију]]. И нашли су га - на острву усред језера. Орао, змија и кактус су централни мотив данашње [[Мексико|Мексичке]] заставе.

Стварна историја насељавања је вероватно била ипак мало другачија. Мала острва на плитком језеру су била на првом месту стратешки добро изабран положај, а језеро их је снабдевало рибама. Како није било довољно земље за обрађивање, градили су [[сплав]]ове (чији су креатори били суседни [[Сочимилко]] индијанци) на којима су донијели земљу и на тако направљеним вештачким острвима узгајали су цвеће и поврће. Острва и обалу повезали су низом насипа који су кориштени за регулисање водостаја језера, тако су су могли у случају потребе, и све поплаве. Осим тога, имали су и мостове које су у случају напада могли подићи па тако спречити непријатеља да дође до њих, али и онемогућити бег.

Град на острвима је ускоро имао више од 13 -{km}-². Астеци су проширили своје подручје власти. Они су уз помоћ оружја, интрига и мењањем савезника освојили долину. Већ 100 година пре конквеста Астеци су владали огромним подручјем, трговина је била добро развијена, а чак су им и врло удаљена подручја плаћала данак.

=== Конквест ===
Године 1519, се [[Ернан Кортес]] искрцао са само неколико стотина људи на источној обали и кренуо према [[Теночтитлан]]у. Низ околности му је ишао на руку: поседовање ватреног оружја и ефект шока који су на индијанце имали јахачи (коњ је до тада био у тим крајевима непознат, па су коња и јахача сматрали '''једним''' бићем), подршка племена с којима су Астеци били у непријатељству или рату, али и оклевање њиховог владара [[Монтезума II|Монтезума -{II}-]] да им пружи отпор.

Владар Астека је био мисаон, дубоко религиозан човек, који је у Кортесу видио белог, брадатог бога [[Кецалкоатл]]а који се вратио да испуни једно старо [[прорицање|пророчанство]]. Дана 8. новембра [[1519]]. је пустио [[Шпанци|Шпанце]] у град; истина, са страхом, али уз величанствену добродошлицу. Кортес и његови пратиоци су били запањени погледом на главни град Астека. Град на језеру са 300.000 становника био је у сваком погледу сличан било ком европском великом граду тог времена.

Шпанци су заробили Монтезуму, опљачкали храмове и побили пуно свештеника. Ускоро је градом завладало незадовољство због пасивности њиховог владара и суровости његових гостију и побили су део Шпанаца заједно са својим владаром. Према извештајима Шпанаца, народ је каменовањем убио Монтезуму кад је покушао спречи побуну против незваних гостију. Шпанци су уз велике губитке истерани из града.

Кортес је с неколицином својих људи успео да побегне, и да се склони се код савезника у [[Тласкала (држава)|Тласкали]] гдје је саградио нове бродове, реорганизовао своје снаге и након 3 месеца опсаде уз помоћ савезничких индијанаца сломио самоубилачки отпор Астека и освојио град 13. августа [[1521]].

До данас је сећање на тај пораз болно уписано у историјско сећање Мексиканаца. Кортеса ни мало не воле, али једнако тако ни Монтезуму ни Малинче, Кортесову преводитељку, као ни племена која су помогла Кортесу.

Како је морала бити огорчена борба за Теночтитлан види се по томе што од некад цватуће метрополе није остало готово ни трага. Један Кортесов пратиоц је записао: „Све што сам тада видио је било згажено и уништено; није остао ни камен на камену“.

=== Шпанско и постколонијално доба ===
[[Датотека:Mexico.DF.HemicicloJuarez.01.jpg|мини|250п||десно|Споменик мексичком председнику [[Бенито Хуарез|Бениту Хуарезу]] (1806-1872)]]

Шпанци су победоносно уништавали сваки траг културе Астека и градњом цркви и палата на местима њихових храмова и зграда покушали да униште и сећање на њу. Утврдили су се, исушили највећи део језера Текскоко и одавде кренули у освајања далеко на север до подручја данашњег [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и на југ до [[Средња Америка|Средње Америке]].

Град Мексико је [[1535]]. постао главни град поткраља [[Вицекраљевство Нова Шпанија|Нове Шпаније]], која је обухватала све шпанске провинције у Америци северно од [[Костарика|Костарике]], [[Кариби|Карипска]] острва и [[Филипини|Филипине]]. Шпанска [[колонија]]лна власт трајала је пуних 300 година. Под крај 17. века, у граду је деловало 29 мушких и 22 женска самостана. Школа за Индијанце отворена је [[1525]], а универзитет је основан [[1551]]. године. Град се одликовао најбогатијом библиотеком из колонијалног доба. Самостан босоногих кармелићанки у којему је живео и чувени романописац Матео Алеман, у 17. веку имао је око 12.000 наслова. Прву штампарију у Америци отворио је у граду Хуан Кромбергер, син севиљског монополисте Јакоба, заједно с Ломбарђанином Хуаном Паблосом (Ђиовани Паоло). Према попису становништва Нове Шпаније, који је по налогу поткраља спроведен [[1794]]. године, у граду је живело 135 000 људи.<ref>Mirjana Polić-Bobić - Rađanje hispanskoameričkog svijeta, Naklada LJEVAK d.o.o., Zagreb 2007. pp. 119.</ref>

Године 1810, је под водством [[Мигел Идалго|Мигела Идалгоа]] почео [[Мексички рат за независност|рат за независност]], који је победоносно завршио уласком побуњеника под водством [[Агустин де Итурбиде|Агустина де Итурбиде]] у град [[1821]].

Током [[Америчко-мексички рат|Америчко-мексичког рата]] Американци су [[1847]]. освојили град и држали га пет месеци под окупацијом. Затим су градом од [[1863]]. до [[1867]]. владали цар [[Максимилијан I од Мексика|Максимилијан]] и [[француска]] војска док их из града и целог Мексика није [[1866]]. уз помоћ [[Сједињене Америчке Државе|САД]] истерао [[Бенито Хуарез]], који је још [[1858]]. био изабран за председника Мексика.

=== Ново време ===
[[Датотека:MexicoCityc1890.jpg|мини|250п|Улична сцена око 1890.]]
Град се полако ширио изван подручја исушених језера (диктатор [[Порфирио Дијаз]] је исушио задње остатке језера Текскоко), али је положај у више погледа био неповољан за развој у модеран град. Недовољно исушене мочваре су биле идеалне за развој [[маларија|маларичних]] комараца, а из [[Европа|Европе]] су повремено стизале болести које су тешко погађале индијанско становништво. Велики број зграда је све више тонуо у мекану подлогу.

За време револуције је погинуло готово два милиона људи, а још пуно већи број их је остао без имања и крова над главом. Прилив становника у град је био врло велик. Хиљаде очајних људи је долазило у град који се индустијализирао у потрази за послом и бољим условима живота. У времену од [[1920]]. до [[1940]]. се број становника удвостручио и нарастао на 1,8 милиона, а социјални су се проблеми заоштравали.

Дана 2. новембра [[1968]]. град је показао своју окрутну страну када су на готово 250.000 студената који су [[Демонстрације|демонстрирали]] против лоших социјалних услова, бедног стања образовања и мањка [[демократија|демократије]] изашли [[тенк]]ови и војска. Како је то било само 10 дана пре свечаног отварања мексичких [[Летње олимпијске игре 1968.|Летних олимпијских игара]], демонстрације су угушене бруталном силом. Према службеним подацима погинуло је 30, а према изјавама студената више од 500 људи.

Године 1968, је број становника прешао 6 милиона, а годишњи раст од 7% није било могуће следити ни градњом кућа, нити је већина придошлица могла то да приушти, нити је инфраструктура могла расти таквим темпом. Последица таквог вртоглавог раста је стварање [[divlje naselje|сламова]] дивовских размера, с кућицама које људи сами некако склапају. Већина без воде и санитарија. Сваки покушај власти да ситуацију поправе ширењем инфраструктуре завршава тако, да иза слама, који се некако реши, одмах расте следећи.

Саобраћајни проблеми су били више него огромни, па је градњом и сталним ширењем мреже [[метро|подземних жељезница]] ситуација донекле олакшана. Раст града, односно броја становника се не зауставља. Према проценама сваки дан у град стиже нових 1.000 људи. Као једно од најгушће насељених [[метропола|метрополитанско]] подручја на свету, град неизбежно муче многи социјални и структурни проблеми чије решење се у блиској будућности уопће не назире.

== Култура и знаменитости ==
[[Датотека:Teatro de la Ciudad de Mexico.jpg|thumb|upright|[[Teatro de la Ciudad|Градско позориште]] изграђено 1918. године]]
[[Датотека:Street_tacos_in_Mexico_City_(8495923877).jpg|thumb|Такоси се популарна улична храна у Мексику]]
Позоришна сцена је врло развијена и има просветитељску и друштвено-политичку улогу, презентовану широком лепезом савремених [[драма]]тичара. Један од најпознатијих и најважнијих културних центара у срцу града је [[1934]]. довршени '' Palacioo de Bellas Artes '' (палата лепих уметности). И национални фолклорни ансамбли са својим представама су значајни део културне сцене у граду. Овде се налази [[Позориште Фру Фру]].

Поред позоришта, у граду постоји читав низ музеја од којих свакако треба споменути [[Национални музеј антропологије]] ({{јез-шп|Museo Nacional de Antropologia}}) с најважнијом збирком претколумбијанског наслеђа Мексика и која се сматра једном од значајнијих збирки те врсте на свету.

[[Мексико]] је у свету познат по својој музичкој традицији. Сходно томе, и град је препун таквих догађања. Врло занимљива приредба се одвија на Плаза Гарибалди. Ту се сваки дан окупља стотине музичара који за опкладу свирају [[маријачи]]. Саставе у правилу чини група од четири [[виолина|виолине]], 3 [[труба|трубе]] које су у правилу мало по страни, 3-4 [[гитара|гитариста]] и једног певача.

Историјско језгро града је „Трг Устава" или „Зокало”. Налази се на месту где је некада била палата Астечког владара Моцтезума II (1465—1520). Окружен је објектима саграђеним између [[1573]]. и [[1792]]. Градско језгро је од [[1987]]. на [[Унеско|УНЕСКОвом]] списку објеката [[Светско културно наслеђе|Светског културног наслеђа]].

=== Теотивакан  ===

[[Теотивакан]] су ископине остатака града са огромним [[пирамиде|пирамидама]], око 40&nbsp;km североисточно од града Мексика. То су остаци владајуће културе „Класичног" периода претходника [[Царство Астека|Царства Астека]] у том подручју. Ту је живело око 300.000 људи чији се утицај простирао преко читаве земље и далеко на југ, све до подручја Маја на полуострву [[Јукатан]], па чак до [[Гватемала|Гватемале]].

На врхунцу снаге Теотивакан је са својих 75 [[храм]]ова и 600 радионица био, вероватно, најмоћније људско село претколумбијанског периода. Око 200 година п. н. е. саграђена су најважнија обележја града, [[Сунчева пирамида]], [[Месечева пирамида]] и Улица мртвих. Град обухвата 23&nbsp;km² од чега само Церемонијални центар има 4&nbsp;km². Пирамиде су тако дивовске, да су их пре ископавања сматрали брдима.

Моћна Сунчева пирамида је најзначајније знамење Теотихуацана. Што се [[антика|античких]] грађевина Мексика тиче, њену висину од 70 м надмашује само [[Колула пирамида]] - а она је у рушевинама. За њену градњу било је употребљено 2,5 милиона [[тона]] и то без кола с точковима или теретних животиња, као и без коришћења металног [[алат]] а јер ни једно ни друго старе мексичке културе нису познавале. Површина Сунчеве пирамиде је велика готово као и површина [[Кеопсова пирамида|Кеопсове пирамиде]], но због терасасте грађе и мање стрмине није ни приближно тако висока.

На крају Улице мртвих саграђена је Месечева пирамида. Она је мања и саграђена је нешто касније али још у време периода Теотиквана I, и тиме једна од најстаријих у земљи. Како се налази на узвишењу, њен врх је готово на истој висини као и врх Сунчеве пирамиде. Начин градње је сличан: 4 коса спрата на које се долази огромном преградом. Рушевине Теотикванаца су од [[1987]]. на листи Светског културног наслеђа.

== Становништво ==
Према процени из 2005. у граду је живело 8.463.906 становника.

{{ДемографијаМЕК
|1990=8092449
|1995=8288988
|2000=8391517
|2005=8463906<ref>{{Cite web|url=http://www.citypopulation.de/Mexico.html|title= MEXICO |accessdate=26. 9. 2012. |last=|first= |date=|work= |publisher=CityPopulation.de}}</ref>
|2010=
}}
 
== Привреда ==
{{...}}

=== Саобраћај ===
{{...}}

== Партнерски градови ==
{{div col|colwidth=20em}}
* {{зас|Андора}} [[Андора ла Веља]]
* {{зас|Грчка}} [[Атина]]
* {{зас|Перу}} [[Арекипа]]
* {{зас|Кина}} [[Пекинг]]
* {{зас|Либан}} [[Бејрут]]
* {{зас|Немачка}} [[Берлин]]
* {{зас|Колумбија}} [[Богота]]
* {{зас|Аргентина}} [[Буенос Ајрес]]
* {{зас|Порторико}} [[Сан Хуан]]
* {{зас|Египат}} [[Каиро]]
* {{зас|Венецуела}} [[Каракас]]
* {{зас|САД}} [[Чикаго]]
* {{зас|Мексико}} [[Сијудад Хуарез]]
* {{зас|Перу}} [[Куско]]
* {{зас|Катар}} [[Доха]]
* {{зас|Мексико}} [[Општина Долорес Идалго Куна де ла Индепенденсија Насионал (Гванахуато)|Долорес Идалго]]
* {{зас|Гватемала}} [[Гватемала (град)|Град Гватемала]]
* {{зас|Турска}} [[Истанбул]]
* {{зас|Индонезија}} [[Џакарта]]
* {{зас|Русија}} [[Калињинград]]
* {{зас|Украјина}} [[Кијев]]
* {{зас|Кувајт}} [[Кувајт]]
* {{зас|Боливија}} [[Ла Паз]]
* {{зас|Перу}} [[Лима]]
* {{зас|Португал}} [[Лисабон]]
* {{зас|САД}} [[Лос Анђелес]]
* {{зас|Шпанија}} [[Мадрид]]
* {{зас|Филипини}} [[Манила]]
* {{зас|Уругвај}} [[Монтевидео]]
* {{зас|Јапан}} [[Нагоја]]
* {{зас|Кипар}} [[Никозија]]
* {{зас|Панама}} [[Панама]]
* {{зас|Индија}} [[Ранчи]]
* {{зас|Бразил}} [[Рио де Жанеиро]]
* {{зас|Чиле}} [[Сантијаго де Чиле]]
* {{зас|Бразил}} [[Сао Пауло]]
* {{зас|Салвадор}} [[Сан Салвадор]]
* {{зас|Јужна Кореја}} [[Сеул]]
* {{зас|Шведска}} [[Стокхолм]]
* {{зас|Немачка}} [[Штутгарт]]
* {{зас|Аустралија}} [[Сиднеј]]
* {{зас|Израел}} [[Тел Авив]]
* {{зас|Канада}} [[Торонто]]
* {{зас|Италија}} [[Нијардо|Niardo]]
* {{зас|САД}} [[Хјустон]]
* {{зас|Јапан}} [[Токио]]
* {{зас|Куба}} [[Хавана]]
* {{зас|Венецуела}} [[Маракаибо]]
* {{зас|Доминиканска Република}} [[Санто Доминго]]
{{div col end}}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}

* {{cite book
| ref = harv
| first = Иван 
| last = Клајн
| title = Речник језичких недоумица
| publisher = Српска школска књига
| location = Београд
| year = 2004
| edition = 6.
}}

* {{Cite book| ref=harv|author=OECD|title=OECD Territorial Reviews OECD Territorial Reviews: Mexico City 2004|url=https://books.google.com/books?id=p6n3IU1rMWUC&pg=PA26|year=2004|publisher=OECD Publishing|isbn=978-92-64-01832-7|pages=26}}
* Hans G. Hofmeister: ''Mexico-City – Eine Metropole des Südens im globalen Restrukturierungsprozess.'' Kassel University Press, Kassel. {{page|year=2002|isbn=978-3-89958-016-7|pages=}}
* Martin Heintel, Heinz Nissel, Christof Parnreiter, Günter Spreitzhofer, Karl Husa, Helmut Wohlschlägl (Hrsg): ''Megastädte der Dritten Welt im Globalisierungsprozess. Mexico City, Jakarta, Bombay – Vergleichende Fallstudien in ausgewählten Kulturkreisen.'' Institut für Geographie, Wien. {{page|year=2000|isbn=978-3-900830-40-3|pages=}}
* Dieter Klaus, Wilhelm Lauer, Ernesto Jauregui: ''Schadstoffbelastung und Stadtklima in Mexiko-Stadt.'' F. Steiner. {{page1|publisher=|location=Stuttgart|year=1988|isbn=978-3-515-05410-2|pages=}}
* Oscar Lewis: ''Die Kinder von Sanchez. Selbstporträt einer mexikanischen Familie.'' Lamuv, Göttingen. {{page|year=1992|isbn=978-3-921521-62-5|pages=}}
* York Lohse: ''Mexiko-Stadt im 18. Jahrhundert. Das Bild einer kolonialen Metropole aus zeitgenössischer Perspektive.'' Peter Lang, Frankfurt. {{page|year=2005|isbn=978-3-631-53603-2|pages=}}
* Christof Parnreiter: ''Historische Geographien, verräumlichte Geschichte. Mexico City und das mexikanische Städtenetz von der Industrialisierung bis zur Globalisierung.'' Franz Steiner Verlag. {{page1|publisher=|location=Stuttgart|year=2007|isbn=978-3-515-09066-7|pages=}}
* Eckhart Ribbeck: ''Die informelle Moderne – Spontanes Bauen in Mexiko-Stadt „Informal Modernism – Spontaneous Building in Mexico-City“.'' AWF, Bensheim. {{page|year=2002|isbn=978-3-933093-25-7|pages=}}
* Uwe Schmengler: ''Umweltprobleme in Mexiko-Stadt.'' Schmengler. {{page1|publisher=|location=Berlin|year=1992|isbn=978-3-9801643-0-6|pages=}} (Kopie der ursprünglichen Examensarbeit: [https://web.archive.org/web/20070930073757/http://home.tiscali.de/uwe.schmengler/verlag/mexiko-stadt1-37.pdf],[https://web.archive.org/web/20070930170442/http://home.tiscali.de/uwe.schmengler/verlag/mexiko-stadt38-67.pdf],[https://web.archive.org/web/20070927210202/http://home.tiscali.de/uwe.schmengler/verlag/mexiko-stadt68-95.pdf],[https://web.archive.org/web/20070930073742/http://home.tiscali.de/uwe.schmengler/verlag/mexiko-stadt96-120.pdf],[https://web.archive.org/web/20070927205819/http://home.tiscali.de/uwe.schmengler/verlag/mexiko-stadt_literatur.pdf].)
* Ana Álvarez {Hrsg.}, Citámbulos (Mexiko), DAZ (Berlin): ''Citámbulos – Mexico City: Reise in die mexikanische Megacity.'' Jovis Verlag. {{page1|publisher=|location=Berlin|year=2008|isbn=978-3-939633-76-1|pages=}}
* Anne Becker, Olga Burkert, Anne Doose, Alexander Jachnow und Marianna Poppitz (ed): ''Verhandlungssache Mexiko-Stadt. Umkämpfte Räume, Stadtaneignungen, imaginarios urbanos.'' b-books. {{page1|publisher=|location=Berlin|year=2008|isbn=978-3-933557-89-6|pages=}}
* -{Acosta Ochoa, Guillermo (2007): [http://www.ucm.es/info/arqueoweb/word/8(2)/acostaochoa.doc "Las ocupaciones precerámicas de la Cuenca de México. Del poblamiento a las primeras sociedades agrícolas"] {{Wayback|url=http://www.ucm.es/info/arqueoweb/word/8(2)/acostaochoa.doc |date=20090225112400 }}, en ''Arqueoweb'' No. 8 (2), consultada el 22 de marzo de 2007.}-
* -{Álvarez Arredondo, Ricardo A (2002): ''Historia de las formas de gobierno de la Ciudad de México.'' Grupo Parlamentario del Partido de la Revolución Democrática: Cámara de Diputados, LVIII Legislatura: Congreso de la Unión. México, D. F.}-
* -{Rafael Bernal (1994): ''Mestizaje y criollismo en la literatura de la Nueva España del siglo XVI.'' Banco de México.}-
* -{Garibay K., Ángel María (1992) [1950]: ''Poesía indígena de la Altiplanicie''. Universidad Nacional Autónoma de México.}-
* Gustavo Garza Villarreal : ''La Ciudad de México en el fin del segundo milenio''. El Colegio de México, Centro de Estudios Demográficos y de Desarrollo Urbano. {{page|year=2000|isbn=978-968-12-0996-4|pages=}}
* Instituto Nacional de Geografía, Estadística e Informática : ''Distrito Federal. Anuario estadístico''. INEGI, Aguascalientes. {{page|year=2006|issn=0188-8544}}
* -{Mathieu, Dominique (2004): "¿Qué significó la democratización en la gestión urbana?" En: En: Rodríguez Kuri, Ariel y Sergio Tamayo Flores Alatorre (coord.): ''Los primeros cien años. Los próximos cien...''. Universidad Autónoma Metropolitana. pp.&nbsp;173–188.}-
* -{Organización de las Naciones Unidas (Naciones Unidas, 2003): [http://www.un.org/esa/population/publications/wup2003/2003WUPHighlights.pdf ''World urbanization prospects. The 2003 revision] {{Wayback|url=http://www.un.org/esa/population/publications/wup2003/2003WUPHighlights.pdf |date=20060513161036 }}'' (en inglés), en el sitio en internet de la ONU, consultado el 22 de marzo de 2007.}-
* {{Cite book| ref=harv|last=Bush|first=Partida|last2=Carlos|first2=Anzaldo Gómes|title=Escenarios demográficos y urbanos de la zona metropolitana de la Ciudad de México|url=http://www.conapo.gob.mx/publicaciones/Otras/zmcm/00.pdf|year=2010|isbn=978-970-628-300-9|accessdate=24. 1. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20100216005450/http://www.conapo.gob.mx/publicaciones/Otras/zmcm/00.pdf|archive-date=16. 2. 2010|url-status=dead}}
* -{Paz, Octavio (2003): ''El laberinto de la soledad'', Cátedra, Barcelona.}-
* -{Terrazas, Óscar (2004): "La centralidad metropolitana en la Ciudad de México." En: Rodríguez Kuri, Ariel y Sergio Tamayo Flores Alatorre (coord.): ''op. cit.'' pp. 235–266.}-
* -{Ward, Peter M (2004): "Gobierno y democracia en el Distrito Federal: Cárdenas, el PRD y el huevo del párroco." En: Rodríguez Kuri, Ariel y Sergio Tamayo Flores Alatorre (coord.): ''op. cit.'' pp. 189–234.}-
* -{Zolov, Eric (2004): "Notas sobre la capital en su contribución hegemónica". En: Rodríguez Kuri, Ariel y Sergio Tamayo Flores Alatorre (coord.): ''op. cit''. pp.&nbsp;111–126.}-
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==

* [http://www.imagenesaereasdemexico.com Снимци из ваздуха Града Мексика]
* [http://webarchive.loc.gov/all/20020808031049/http://www.df.gob.mx/ Влада Савезног дистрикта] {{es}}
* [https://web.archive.org/web/20080615231759/http://www.chilangolandia.com/ -{Chilangolandia}-] – Неформални водич кроз ресторане, барове и ноћне клубове {{es}}
* [http://urbanrail.net/am/mexi/mexico.htm -{El Metro de la Ciudad de México}-] – Метро у Граду Мексику
* [http://www.demographia.com/db-mxcward.htm Мексико, демографија]
* {{званични веб-сајт|http://www.cdmx.gob.mx}}

{{Град Мексико}}
{{Савезне државе Мексика}}
{{Главни градови у Северној Америци}}
{{Олимпијски градови домаћини-летњи}}
{{подножје|Географија|Мексико}}

[[Категорија:Мексико (град)| ]]
[[Категорија:Градови у Мексику]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Мексику]]
[[Категорија:Светска баштина у Мексику]]
[[Категорија:Градови домаћини Летњих олимпијских игара]]