Метинвест
Метинвест је међународна група компанија из области рударства и производње челика која поседује операције у Украјини, Италији, Бугарској, Великој Британији и САД. Бави се ископавањем руде и угља, производњом кокса, топљењем челика и производи цеви и друге челичне производе. Имовином групе управља Метинвест Холдинг ЛЛЦ.[1][2][3][4]
| Метинвест | |
|---|---|
| Вертикално интегрисана група предузећа, јавно предузеће и приватна компанија | |
| Делатност | Рударство и метали |
| Основано | 6. јун 2006. године |
| Седиште | Запорожје, Украјина |
Руководиоци | Јуриј Риженков, Ринат Ахметов, Вадим Новинскиј[5] |
Број запослених | 90.000 (2022) |
| Веб-сајт | metinvestholding |
Компанија данас
[уреди | уреди извор]Метинвест је данас највећи украјински произвођач железне руде и челика. Капацитет производње челика је 15 милиона тона годишње. У 2021. години, Метинвест је био рангиран међу 10 највећих произвођача руде гвожђа у свету.
У 2021. години, Метинвест је био на врху Форбсове листе највећих приватних компанија у Украјини.[6] Исте године, светска асоцијација за челик сврстала је групу на 42. место међу 50 најбољих челичана у свету..
Објекти групе се налазе у близини главних транспортних чворишта и морских лука, што даје додатне предности у снабдевању производа купцима у Украјини и другде у свету у односу на конкуренцију.
Шерхолдери и менаџмент
[уреди | уреди извор]Метинвест је групација за рударство и метале која је у власништву Рината Ахметова, олигарха из Украјине.
Главни акционари групе су СЦМ (71,24%) и Смарт Холдинг (23,76%), који у управљању Метинвестом учествују на партнерској основи. Главна холдинг компанија Метинвест групе је Метинвест Б.В. (Холандија, регистарски број 24321697). Од 2006. до 2013. године компанију је водио Ихор Сириј. 2009. године проглашен је за најбољег топ менаџера Украјине. Од 2013. године компанију води Јуриј Риженков. 2020. године се нашао на Форбсовој листи 25 најбољих украјинских извршних директора.[7]
Однос према животној средини и спољашњем свету
[уреди | уреди извор]У 2020. години, три предузећа Метинвеста су била међу десет највећих загађивача животне средине у Украјини.[8] Метинвест је био први украјински члан Светске асоцијације челика, која захтева да се њени чланови придржавају принципа еколошки одговорног пословања.
Да би смањио утицај на животну средину у Маријупољу, Метинвест је 2011. године обуставио производњу пећи отвореног ложишта у Азовстаљу. У 2012. години, три застареле коксне батерије у Азовстаљу су такође повучене, а фабрика за синтеровање је затворена. У 2020. години, Метинвест је завршио реконструкцију постројења за пречишћавање гаса у фабрици за синтеровање у компанији по цени од преко 160 милиона долара. Нови систем третмана је дизајниран да смањи емисије прашине за 90% и емисије сумпор оксида за 43%.[9][10]
У 2015. Запорижстал је завршио изградњу нове линије за кисељење хлороводоничне киселине са јединицом за регенерацију течности за кисељење. Цена пројекта износила је око 77 милиона долара. Након покретања линије, фабрика је потпуно престала да испушта коришћена раствора за кисељење у реку Дњепар.[11]
Азовстаљ је 2019. године реконструисао аспирациони систем у ливници и подбункерима високе пећи бр. 3. Цена пројекта је била преко 14 милиона долара. Емисије загађења које се испуштају у ваздух су смањене за 88% и задовољавају европске стандарде заштите животне средине.[12][13]
"Северни ГОК" је 2017. године заменио опрему за чишћење гаса машине за печење Лурги 552-Б. Пројекат, који је коштао око 14 милиона долара, омогућио је постизање концентрације емисије до 50 мг по кубном метру, што задовољава украјинске еколошке стандарде.[14]
У периоду 2011–2020, Метинвест је издвојио 3,5 милијарди долара за пројекте са еколошком компонентом и 1 милијарду долара за пројекте који су искључиво фокусирани на област животне средине. Група је 2021. године изјавила да намерава да уложи још 0,5 милијарди долара у еколошке пројекте у наредних пет година.[15]
У периоду 2011–2020, инвестиције у животну средину омогућиле су групи да смањи емисије загађења за 37%, укључујући смањење емисије прашине за 51%.[16][17][18]
Реакција компаније на инвазију Русије на Украјину 2022. године
[уреди | уреди извор]Током првих 100 дана рата, Метинвест је потрошио више од 1,5 милијарди хривни за помоћ украјинској војсци, цивилима и запосленима.[19][20]
2022. године, Метинвест и ДТЕК су, у координацији са Фондацијом Рината Ахметова, креирали хуманитарни пројекат Спасавање живота, који је закључно са јуном 2022. године обезбедио помоћ за 85.000 украјинаца. Такође, закључно са јуном 2022. године, акционар Метинвеста Ринат Ахметов донирао је 100 милиона евра украјинским оружаним снагама и хуманитарну помоћ становништву од почетка руске инвазије.[21][22][23]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „About us - Metinvest”. metinvestholding.com. Приступљено 2023-05-31.
- ^ „SCM - Media centre - Press kit - Fact sheets - Metinvest”. web.archive.org. 2011-09-30. Архивирано из оригинала 30. 09. 2011. г. Приступљено 2023-05-31.
- ^ „History Metinvest Azovstal Ilyich System Capital Management”. www.steelonthenet.com. Приступљено 2023-05-31.
- ^ „Colossi With Feet of Clay | The Ukrainian Week” (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-31.
- ^ „Power structure Metinvest”. Ukrainian group of steel and mining companies. 2023-07-06. Приступљено 2023-09-14.
- ^ „Метинвест: новости компании, информация о Метинвест”. forbes.ua (на језику: руски). 2022-11-01. Приступљено 2023-05-31.
- ^ „25 найкращих СЕО — Forbes.ua”. forbes.ua (на језику: украјински). 2020-12-03. Приступљено 2023-05-31.
- ^ „Сотню крупнейших загрязнителей окружающей среды возглавили Ахметов и Миттал – Минприроды”. Экономическая правда (на језику: руски). Приступљено 2023-05-31.
- ^ „"Метинвест" завершил экопроект по реконструкции аглофабрики на ММК им. Ильича более чем на $160 млн”. Интерфакс-Украина (на језику: руски). Приступљено 2023-05-31.
- ^ Times, The Brussels. „The European Green Deal: Is it possible to protect the climate and free trade? A steelmaker’s perspective”. www.brusselstimes.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-31.
- ^ „"Запорожсталь" отмечена за активную работу по природоохранной реконструкции объектов”. Интерфакс-Украина (на језику: руски). Приступљено 2023-05-31.
- ^ „"Метинвест" модернизирует доменное производство в Мариуполе”. РБК-Украина (на језику: украјински). Приступљено 2023-05-31.
- ^ „Azovstal Iron and Steel Works — Information about Ukrainian iron and steel producers — GMK Center”. GMK (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-31.
- ^ „СЕВЕРНЫЙ ГОК ИНВЕСТИРОВАЛ 95 МЛН ГРН. В КАПИТАЛЬНЫЙ РЕМОНТ ОБЖИГОВОЙ МАШИНЫ”.
- ^ „"Метінвест" має намір в найближчі 5 років інвестувати півмільярда доларів в екологічні проекти”. www.unian.ua (на језику: украјински). Приступљено 2023-05-31.
- ^ „"Метинвест" за 10 лет сократил загрязняющие выбросы на 37% — DSnews.ua”. www.dsnews.ua (на језику: руски). 2021-07-14. Приступљено 2023-05-31.
- ^ „"Метинвест" разрабатывает "дорожную карту" для декарбонизации производственных процессов предприятий”. Интерфакс-Украина (на језику: руски). Приступљено 2023-05-31.
- ^ „Процесс декарбонизации дал "вторую жизнь" украинской металлургии, – гендиректор "Метинвеста" — DSnews.ua”. www.dsnews.ua (на језику: руски). 2021-07-15. Приступљено 2023-05-31.
- ^ „Метинвест передал 1,5 миллиарда гривень на помощь стране”. www.unian.net (на језику: руски). Приступљено 2023-05-31.
- ^ „Since the beginning of the war, Metinvest has donated UAH 1.5 billion to support Ukraine — News — GMK Center”. GMK (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-31.
- ^ „Понад 85 тис. українців отримали допомогу від гуманітарного проєкту "Рятуємо життя"”. gordonua.com. 2022-06-17. Приступљено 2023-05-31.
- ^ „Помощь Ахметова Украине в войну достигла 100 млн евро - СМИ”. korrespondent.net (на језику: руски). Приступљено 2023-05-31.
- ^ Fubini, Federico (2022-07-18). „Akhmetov: Russia is stealing Ukraine's wealth”. Corriere della Sera (на језику: италијански). Приступљено 2023-05-31.