Форбс

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Форбс (вишезначна одредница).
Форбс
Forbes logo.svg
border
Насловница издања од 20. децембра 2010. године, на којој се нашао Џулијан Асанж
Тип пословни магазин
Власник Forbes, Inc.
(NSGV, Inc.)[1]
Оснивач Берти Чарлс Форбс
Волтер Дреј
Председник Стив Форбс(CM)
Мајк Перлис(CEO)
Уредник Рандал Лејн[2]
Главни уредник Стив Форбс
Оснивање 15. септембар 1917. год.; пре 99 година (1917-09-15)
Језик енглески
Седиште Џерзи Сити (Њу Џерзи)
Земља САД
Тираж 931.558 (2013)[3]
Веб-сајт www.forbes.com
Форбсово некадашње седиште у 5. авенији на Менхетну (сада у власништву Универзитета у Њујорку)

Форбс (енгл. Forbes, IPA/fɔrbz/) амерички је бизнис магазин. Излази сваке друге недеље и садржи оригиналне чланке о финансијским, индустријским, инвестиционим и маркетиншким темама. Форбс такође извештава о повезаним темама као што су технологија, комуникације, наука и право. Седиште листа је у Џерзи Ситију (Њу Џерзи). Главни конкуренти Форбса у националној категорији пословних часописа су Фортјун и Блумберг бизнисвик. Магазин је веома познат по својим листама и рангирањима, укључујући листе најбогатијих Американаца (Форбс 400) и рангирање водећих светских компанија (Форбс глобал 2000). Друга добро позната листа Форбса је листа Светских милијардера.

Мото магазина Форбс је „Капиталистичка алатка” (енгл. The Capitalist Tool). Председавајући и главни и одговорни уредник Форбса је Стив Форбс, а генерални извршни директор магазина је Мајк Перлис.

Историја[уреди]

Зграда Форбса у 5. авенији у Њујорку (сада у власништву Универзитета у Њујорку)

Берти Чарлс Форбс (финансијски колумниста за Херстове листове) и његов партнер Волтер Дреј (генерални менаџер Магазина Вол Стрита),[4] основали су магазин Форбс 15. септембра 1917. године (пре 100 година).[5][6] Форбс је дао новац и име за компанију, а Дреј је био одговоран за издавачку експертизу. Оригинално име магазина је било Форбс: Посвећен актерима и делима / Форбс: Дивоутед ту дуерс енд дуингс (енгл. Forbes: Devoted to Doers and Doings).[4] Дреј је постао потпредседник Издавачке компаније „Б. Ч. Форбс” (енгл. B. C. Forbes Publishing Company),[7] док је сам Форбс постао главни и одговорни уредник (положај на ком је био до своје смрти 1954). Б. Ч. Форбс је у својим позним годинама имао асистенте, своја два најстарија сина: Бруса Чарлса Форбса (19161964) и Малколма Стивенсона Форбса (19171990).

Б. Ч. Форбс млађи је преузео посао након очеве смрти, а његов значај за компанију се огледао у способностима којима је успео да рационализује пословање и развије маркетинг.[5] Током раздобља када је обављао своју функцију, од 1954. до 1964. године, Чарлс је између осталих заслужан за готово па удуплавање тиража магазина унутар само десет година.[5]

Након смрти М. С. Форбса, његов најстарији син Малколм Стивенсон „Стив” Форбс мл. (1947—) постао је председник и извршни директор Форбса те главни и одговорни уредник магазина Форбс.[8] У раздобљу од 1961. до 1999. године магазин је уређивао Џејмс Мајклс.[9] Године 1993, док је Мајклс још увек био на свом положају, Форбс је постао финалиста за доделу Награде за национални магазин (енгл. National Magazine Award).[10] Године 2006, инвестициона група Елевејшон партнерс (енгл. Elevation Partners) — у којој је и рок звезда Боно — исказала је минорно интересовање у Форбс проводећи реорганизацију кроз нову компанију Форбс мидија доо (енгл. Forbes Media LLC), којој данас припадају магазин Форбс и сајт Forbes.com заједно са другим медијским подјединицама.[8][11] У извештају Њујорк тајмса из 2009. године каже се следеће: „40 посто предузећа је продато ... за пријављених 300 милиона долара, па је према томе вредност предузећа 750 милиона долара. Према Марку М. Едмистону из Адмидија партнерса, ’сада вероватно не вреди ни пола од тога’”.[12]

Продаја седишта и премештање у Џерзи Сити[уреди]

Јануара 2010. године, Форбс је потписао уговор о продаји свог седишта — зграде која се налази у 5. авенији на Менхетну — и то Универзитету у Њујорку; услови уговора нису били јавно објављени, али Форбс би наставио да користи просторије продате зграде према одредницама уговора са повратним лизингом (енгл. sale-leaseback).[13] Седиште компаније је касније (2014. године) премештено у њупортски урбани део Џерзи Ситија (Њу Џерзи).[14][15]

Продаја Интегрејтед вејл мидији[уреди]

Новембра 2013. године, Форбс мидија (који је издавао магазин Форбс) дат је на продају.[16] Ово је делом била заслуга Елевејшон партнерса, који је био мањински део деоница Форбса. Документа о продаји која је припремила Дојче банк открила су да је издавачев EBITDA године 2012. био 15 милиона долара.[17] Форбс је наводно продат по цени од 400 милиона долара.[17] Јула 2014. године, Форбс је продат Интегрејтед вејл мидија инвестментсу (енгл. Integrated Whale Media Investments).[18][19] Касније је откривено да је у питању продаја 51 %деоница, док ће породица Форбс наставити да располаже с преосталих 49 % компаније.[20]

Друге публикације[уреди]

Осим Форбса и његове допуне за лајфстајл Форбс лајф (енгл. Forbes Life), остали наслови укључују Форбс Азија / Форбс Ејжа (енгл. Forbes Asia) те 15 локалних језичких издања. Стив Форбс и уредници његовог магазина дају савет за инвестирање у седмичном Фоксовом ТВ шоуу Форбс на Фоксу (енгл. Forbes on Fox) те у програму Форбс на радију (енгл. Forbes On Radio). Друге групе компаније укључују Форбсову конференцијску групу (енгл. Forbes Conference Group), Форбсову саветодавну групу за инвестирање (енгл. Forbes Investment Advisory Group) и Форбсове прилагођене медије (енгл. Forbes Custom Media). У извештају Тајмса из 2009. године наводи се следеће: „Стив Форбс се недавно вратио са отворења магазина Форбс у Индији, чиме је број страних издања повећан на 10.” Поред овога, исте године компанија је почела са издавањем Форбсвумена (енгл. ForbesWoman), кварталног магазина који издаје ћерка Стива Форбса Мојра Форбс и који такође има пратећи веб-сајт.[12]

Компанија је својевремено издавала магазин Америчко наслеђе / Американ легаси (енгл. American Legacy) као заједнички предузетнички подухват, али на крају се овај магазин одвојио од Форбса (14. маја 2007. године).[21]

Компанија је некада такође издавала и магазине Америчка баштина / Американ херитиџ (енгл. American Heritage) и Изуми и технологија / Инвеншон ен текнолоџи (енгл. Invention & Technology). Након што компанији Форбс није пошло за руком да пронађе купца, обуставила је издавање ових двају магазина (17. маја 2007. године).[22] Оба магазина је купила Компанија „Американ херитиџ паблишинг” (енгл. American Heritage Publishing Company) и наставила да их издаје до пролећа 2008. године.[23]

Форбс од 2009. године издаје Форбсов туристички водич / Форбс травел гајд (енгл. Forbes Travel Guide).

Дана 6. јануара 2014. године, магазин Форбс је објавио да у сарадњи са творцем апликација Мазом (енгл. Maz) покреће апликацију за повезивање на друштвеним мрежама по имену „Стрим” (енгл. Stream). Стрим омогућава читаоцима Форбса да спремају и деле визуелни садржај са другим читаоцима те да долазе до садржаја из магазина Форбс и са сајта Forbes.com помоћу апликације.[24]

Веб-сајт[уреди]

Сајт Forbes.com је део Форбс диџитала (енгл. Forbes Digital), подјединице Форбс мидије доо. Форбсова задужбина укључује део анкетног агрегатора RealClearPolitics. Ова два сајта заједно имају посећеност и до 27 милиона јединствених корисника сваког месеца. Forbes.com користи слоган „Почетна страница за светске пословне лидере” (енгл. Home Page For The World's Business Leaders) и понекад тврди да је најпосећенији пословни веб-сајт према распрострањености на свету.[25] У извештају Тајмса из 2009. године се наводи да иако „један од топ пет финансијских сајтова према саобраћају [премашује] преко процењених 70 милиона долара до 80 милиона долара годишњих прихода, [исти] никада није добио очекивану јавну понуду”.[12]

Forbes.com користи „сараднички модел” где широка мрежа „сарадника” пише и објављује чланке директно на веб-сајту.[26] Сарадници се плаћају на основу посећености њихових страница на сајту Forbes.com; сајту је допринело преко 2.500 појединаца, а неки сарадници су зарадили и преко 100.000 долара (према извешћима компаније).[26] Форбс тренутно омогућава оглашивачима да објављују блог постове на веб-сајту поред регуларног уредничког садржаја, и то кроз програм познат под именом „Брендвојс” (енгл. BrandVoice)[27] на који отпада више од 10 посто дигиталног прихода Форбса;[28] тренутно име оглашивача на сајту је „Адчојсис” (енгл. AdChoices). Forbes.com је такође објављивао претплатничке инвестиционе билтене и онлајн водич за веб-сајтове „Најбоље од веба” (енгл. Best of the Web). Тренутно постоје одељци сајта „Форбсови подкасти” (енгл. Forbes Podcasts) и „Видео” (енгл. Video).

Дејвид Чербак је покренуо Форбсов веб-сајт 1996. године. Тренутни главни извршни директор компаније је Мајк Перлис; тренутни главни продукцијски директор компаније је Луис Дворкин; тренутни уредник магазина је Рандал Лејн. На сајту је откривен новинарски скандал Стивена Гласа из Њу репаблика (1998), чланак који је одвукао пажњу до интернет новинарства. На врхунцу медијске попраћености наводног Тојотиног изненадног ненамерног убрзања (2010), открио је да је калифорнијски „необуздани Пријус” био обмана; поред овога, још пет других чланака које је написао Мајкл Фјументо против Тојоте показано је да су неистинити и медијска премиса да је фабрика избацивала покварене аутомобиле окончана. Сајт (као и магазин) садржи много листа о милијардерима и њиховој имовини, нарочито скупим кућама, што је критички аспект очигледне популарности веб-сајта.[29]

Тренутно, сајт блокира приступ за кориснике интернета који употребљавају ед блокере (као што је Adblock Plus). Читање чланака је онемогућено, све док сајт Форбса не стави поједини софтвер за блокирање реклама на белу листу и тако омогући приступ онима који га користе.[30] Ово је направљено овако зато што корисници који користе ед блокере не доприносе приходу сајта. Малвер напади са сајта Форбса су такође уочени.[31]

Сајт Forbes.com је карактеристичан по томе што се при сваком првом приступању истом кориснику исписује „цитат дана” (речи одређеног утицајног уметника, научника, бизнисмена и сл. или пак народна пословица). Тренутно се ови цитати могу наћи на засебној подстраници сајта.

Forbes.com је доступан у три издања (САД, Европа, Азија).

Списак листа[уреди]

Форбсове листе које се могу наћи на званичном сајту магазина подељене су у неколико категорија (53 главне листе[н. 1] у 6 категорија), и то:

  1. Листе богатих (енгл. Rich Lists)[а]
  1. Компаније (енгл. Companies)[б]
  1. Људи (енгл. People)[в]
  1. Места (енгл. Places)[г]
  1. Спортови (енгл. Sports)[д]
  1. Образовање (енгл. Education)[ђ]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Постоји још много подлиста главних листа или засебно од истих.
  1. Листе богатих углавном садрже слику особе, ранг, име, укупно богатство, годиште, порекло богатства и земљу. Могуће их је ’филтрирати’ према доби (најмлађи, најстарији), полу (жене) и локацији (земља), те претраживати према именима особа.
  2. Листе компанија углавном садрже лого компаније, име, приходе, број запосленика и државу. Могуће их је ’филтрирати’ према типу (индустрија) и локацији (држава), те претраживати према именима компанија.
  3. Листе људи углавном садрже слику особе, ранг, име, организацију и годиште. Могуће их је ’филтрирати’ према доби (најмлађи, најстарији), полу (жене), локацији (земља) и организацији (све категорије), те претраживати према именима људи.
  4. Листе места углавном садрже слику места, ранг, име и популацију (понекад и много параметара који одређују ранг, као што су БДП или трошкови пословања, економска клима, квалитет живота и сл.). Могуће их је ’филтрирати’ према називу (име), те претраживати према именима места.
  5. Листе за спортове углавном садрже слику спортисте, ранг, име, зараду, плату/награде, индорсмент и спорт [за спортисте] односно лого тима, ранг, име, тренутну вредност, једногодишњу промену вредности, дуг/вредност, приход и оперативни приход [за тимове]. Могуће их је ’филтрирати’ према доби (најмлађи, најстарији) и полу (жене) [за спортисте], те претраживати према именима спортиста односно тимова.
  6. Листе за образовање углавном садрже лого институције, ранг, име, локацију, цену и укупну студентску популацију. Могуће их је ’филтрирати’ према типу (јавне, приватне), те претраживати према именима институција.

Референце[уреди]

  1. „NSGV Inc.: Private Company Information”. Приступљено 19. април 2017. 
  2. Romenesko, Jim (9. август 2011). „Randall Lane returns to Forbes as editor”. Poynter.org. 
  3. „Consumer Magazines”. Alliance for Audited Media. Приступљено 10. фебруар 2014. 
  4. 4,0 4,1 „Notes of a Business Quizzer: Forbes” (6. јул 2007). bizgyan.blogspot.com.
  5. 5,0 5,1 5,2 Gorman, Robert F. ур. (2007). „September 15, 1917: Forbes Magazine is founded”. The Twentieth Century, 1901–1940. Salem Press. Pasadena, California, 3: 1374—1376, 1375. ISBN 978-1-58765-327-8.
  6. „Media Kit 2013” (PDF). Forbes Middle East. Приступљено 18. септембар 2014. 
  7. Commerce and Industry Association of New York (18. новембар 1922). „The Association Prepares for New Demands: The Volunteer Workers”. Greater New York: Bulletin of the Merchants' Association of New York. New York. стр. 6. OCLC 2447287.
  8. 8,0 8,1 „Forbes Announce Elevation Partners Investment in Family Held Company”. Elevation Partners press release. 6. август 2006.
  9. Pérez-Peña, Richard (4. октобар 2007). „James Michaels, Longtime Forbes Editor, Dies at 86”. The New York Times. Приступљено 5. јануар 2008. 
  10. „National Magazine Awards Database”. Приступљено 5. јануар 2008. 
  11. „NussbaumOnDesign Bono Buys Into Forbes, Launches Product Red in US and Expands His Brand. – BusinessWeek”. Приступљено 5. јануар 2008. 
  12. 12,0 12,1 12,2 Carr, David (14/15. јун 2009). „Even Forbes is Pinching Pennies”. The New York Times. Приступљено 15. јун 2009. »40 percent of the enterprise was sold ... for a reported $300 million, setting the value of the enterprise at $750 million. According to Mark M. Edmiston of AdMedia Partners, 'it's probably not worth half of that now'.« • »Steve Forbes recently returned from opening up a Forbes magazine in India, bringing the number of foreign editions to 10.« • »one of the top five financial sites by traffic [throwing] off an estimated $70 million to $80 million a year in revenue, [it] never yielded the hoped-for public offering«
  13. „Forbes Sells Building to N.Y.U.”. New York Timed Media Decoder. Приступљено 7. јануар 2010.
  14. Mike Schneider (18. децембар 2014). „Forbes Moves Across the Hudson to Jersey City”. WNET – NJTV. Приступљено 14. јун 2015. 
  15. „Forbes moving into Jersey City offices on Monday, report says”. The Jersey Journal. 12. децембар 2014. Приступљено 14. јун 2015. 
  16. Haughney, Christine; Gelles, David (15. новембар 2013). „Forbes Says It Is for Sale”. New York Times. Приступљено 25. новембар 2013. 
  17. 17,0 17,1 „The Newsonomics of Forbes' real performance and price potential”. Ken Doctor. Приступљено 10. фебруар 2014. 
  18. Jeffrey A. Trachtenberg (19. јул 2014). „Forbes sold to Asian investors”. Market Watch. 
  19. „Forbes Media Agrees To Sell Majority Stake To A Group Of International Investors To Accelerate The Company's Global Growth”. 18. јул 2014. Приступљено 24. јул 2015. 
  20. „Forbes Sells to Hong Kong Investment Group”. 18. јул 2014. Приступљено 19. април 2017. 
  21. „With The May 14 Announced Separation: Twelve-Year-Old American Legacy/Forbes Partnership Was Mutually Beneficial”. minonline.com.
  22. Charles McGrath (17. мај 2007). „Magazine Suspends Its Run in History”. The New York Times. 
  23. „Thank You for Your Feedback on the American Heritage Winter 2008 Issue”. Архивирано из оригинала на датум 30. децембар 2010. 
  24. „Forbes is the first magazine to launch its own social network site”. Forbes. 6. јануар 2014. 
  25. Edmonston, Peter (28. август 2006). „At Forbes.com, Lots of Glitter but Maybe Not So Many Visitors”. New York Times. Приступљено 2. мај 2011. 
  26. 26,0 26,1 Bartlett, Rachel. „The Forbes contributor model: Technology, feedback and incentives”. journalism.co.uk. Приступљено 13. октобар 2013. 
  27. „Forbes BrandVoice. brandvoice.com. Приступљено 20. октобар 2016. 
  28. „Forbes gives advertisers an editorial voice”. emedia. Архивирано из оригинала на датум 9. новембар 2013. 
  29. „Jobs: Motley to Leave Time Inc., Plus More Job-Hopping Fun”. 24. март 2006. Архивирано из оригинала на датум 26. јун 2006. Приступљено 5. јануар 2008. 
  30. Jason, Bloomberg. „Ad Blocking Battle Drives Disruptive Innovation”. Forbes. Приступљено 14. април 2017. 
  31. Hruska, Joel. Forbes forces readers to turn off ad blockers, promptly serves malware”. Extreme Tech. Приступљено 14. април 2017. 

Литература[уреди]

  • Forbes, Malcolm S. (1974). Fact and Comment. New York: Knopf. ISBN 0-394-49187-4.
  • Grunwald, Edgar A. (1988). The Business Press Editor. New York: New York University Press. ISBN 0-8147-3016-7.
  • Holliday, Karen Kahler (1987). A Content Analysis of 'Business Week', 'Forbes' and 'Fortune' from 1966–1986. Baton Rouge: Masters of Journalism thesis from Louisiana State University. стр. 69. OCLC 18772376.
  • Kohlmeier, Louis M.; Udell, Jon G.; Anderson, Laird B. ур. (1981). Reporting on Business and the Economy. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice-Hall. ISBN 0-13-773879-X.
  • Kurtz, Howard (2000). The Fortune Tellers: Inside Wall Street's Game of Money, Media, and Manipulation. New York: Free Press. ISBN 0-684-86879-2.
  • Pinkerson, Stewart (2011). The Fall of the House of Forbes: The Inside Story of the Collapse of a Media Empire. New York: St. Martin's Press. ISBN 0312658591. 
  • Tebbel, John William; Zuckerman, Mary Ellen (1991). The Magazine in America, 1741–1990. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-505127-0.
  • Parsons, D. W. (1989). The Power of the Financial Press: Journalism and Economic Opinion in Britain and America. New Jersey: Rutgers University Press. ISBN 0-8135-1497-5.

Спољашње везе[уреди]