Извор странице Међународна фонетска абецеда

{{Кутијица за писмо
|назив	= Међународна фонетска абецеда
|тип	= делимично [[налични алфабет|налични]] [[алфабет]] 
|језици	= користи се за [[фонетика|фонетску]] и [[глас|фонемску]] транскрипцију било којег језика
|време	= од {{start date and age|1888||}} 
|фам1	= [[ромишки алфабет]] 
|фам2	= [[фонотипски алфабет]] 
|пример = IPA in IPA.svg
|imagesize= 200п
|ИПАКарта = укључи
}}
'''Међународна фонетска абецеда/алфабет''' ({{јез-енг|International Phonetic Alphabet}}; незванична, али честа скраћеница: ''-{IPA}-'';{{напомена|„Акроним ''-{IPA}-'' се стриктно односи [...] на ''-{[[Међународно фонетско друштво|International Phonetic Association]]}-''. Међутим, сада је тако честа пракса да се акроним такође корисити за означавање самог алфабета (односно за назив ''-{International Phonetic Alphabet}-''), тако да се отпор чини ситничавим. Контекст обично служи да разјасни две употребе.”<ref name="Lever-1994">{{cite book|author=Laver, John |title=Principles of Phonetics |url=https://archive.org/details/principlesofphon0000lave |location=New York |publisher=Cambridge University Press|year=1994|isbn=978-0-521-45031-7|pages=[https://archive.org/details/principlesofphon0000lave/page/n590 561]}}</ref>}} {{јез-фра|Alphabet phonétique international}}, скраћено ''-{API}-''), скраћено '''МФА''' или (према енглеском акрониму) '''IPA''', систем је знакова за [[гласовна транскрипција|фонетску транскрипцију]] који се темељи на [[латиница|латиници]]. Развило га је [[Међународно фонетско друштво]] као начин за стандардизовани приказ звукова говорних језика. IPA користе [[лингвистика|лингвисти]], [[логопедија|логопеди]], учитељи и ученици [[страни језик|страних језика]], [[певач]]и, [[глумац|глумци]], [[лексикографија|лексикографи]] и [[превођење|преводиоци]].<ref name="world">{{Cite book|last=MacMahon|first=Michael K. C.|chapter=Phonetic Notation|editor=P. T. Daniels|editor2=W. Bright|title=The World's Writing Systems|pages=[https://archive.org/details/isbn_9780195079937/page/821 821–846]|publisher=Oxford University Press|year=1996|location=New York|isbn=978-0-19-507993-7|url=https://archive.org/details/isbn_9780195079937/page/821}}</ref><ref>{{Cite book|first=Joan |last=Wall |title=International Phonetic Alphabet for Singers: A Manual for English and Foreign Language Diction |publisher=Pst |year=1989 |isbn=978-1-877761-50-8 }}</ref>

IPA је створен да представи само оне одлике говора које су карактеристичне у [[говорни језик|говорном језику]]: [[глас|фонеме]], [[интонација (лингвистика)|интонација]], раздвајање [[реч]]и и [[слог]]ова.

Међународно фонетско друштво повремено додаје, уклања или мења симболе. Године [[2008]]. IPA садржи 107 различита слова, 52 [[дијакритик]]а, и 4 ознаке за [[прозодија|прозодије]].

== Историја ==
Године 1886, група [[Француска|француских]] и [[Уједињено Краљевство|британских]] учитеља језика, предвођена француским лингвистом [[Пол Паси|Полом Пасијем]], створила је оно што је касније постало познато (од 1897. године надаље) као [[Међународно фонетско друштво]] ({{јез-фр|l’Association phonétique internationale}}).<ref name="IPA194-196">Међународно фонетско друштво, ''Приручник'', стр. 194–196</ref> Оригинални алфабет је заснован на [[правописна реформа|правописној реформи]] енглеског језика познатој као [[ромикшка абецеда]], али да би била корисна и за друге језике, било је допуштено да се вредности симбола разликују од језика до језика.<ref>„Оригинално, циљ је био да се направи доступни скуп фонетских симбола који би дао ''различите'' артикулисане вредности, ако је потребно, на различитим језицима.“ (Међународно фонетско друштво, ''Приручник'', стр. 195–196)</ref> На пример, звук [{{IPA|ʃ}}] (ш) је првобитно заступљен словом {{lang|fr|<nowiki><c></nowiki>}} на енглеском, али словом {{lang|en|<nowiki><x></nowiki>}} на француском.<ref name="IPA194-196"/>Међутим, 1888. године, алфабет је ревидиран како би био једнолик у односу на језике, чиме је осигуран темељ за све будуће измене.<ref name="IPA194-196"/>

Од свог настанка, IPA је прошао кроз бројне промене. Након велике промене и проширења у 1900. и 1932. години, IPA је остао непромењен до IPA Конвенције у Килу 1989. године.

== Опис ==
Општи принцип IPA је да даје један симбол за сваки карактеристичан звук (или [[говорни део]]).<ref>„Од својих најранијих дана ... Међународно фонетско друштво је имало циљ да пружи 'посебан знак за сваки карактеристичан звук, То јест, да сваки звук, који се користи уместо другог, у истом језику, може променити значење речи'.“ (Међународно фонетско друштво, ''Приручник'', стр. 27)</ref> Ово значи да се не користе комбинације слова за представљање јединственог звука, или једно слово за представљање више звукова. Нема слова код кога вредност звука зависи од контекста, и коначно, IPA обично нема посебна слова за два звука ако никакав познат језик не чини разлику између њих (карактеристика позната као „одабраност“).

Међу симболима IPA, 107 представљају [[сугласник]]е и [[самогласник]]е, 31 су [[дијакритик|дијакритици]] који се користе да додатно опишу ове звукове, а 19 се користе да опишу квалитете као што су [[дужина (фонетика)|дужина]], [[тонски језик|тон]], [[акценат (лингвистика)|нагласак]] и [[интонација (лингвистика)|интонација]].

=== Облик слова ===
За IPA су изабрани такви симболи како би били усклађени са [[латиница|латиницом]]. Због тога, већина симбола су или [[латиница|латинична]] или [[грчко писмо|грчка]] слова, или њихове модификације.

== Слова ==
Међународна фонетска абецеда дели своја слова у три категорије: [[Плућни егрес|плућни]] сугласници, преградни сугласници, и самогласници.<ref>„Сегменти се могу поделити у две главне категорије, сугласници и самогласници.“ (Међународно фонетско друштво, ''Приручник'', стр. 3)</ref><ref>Међународно фонетско друштво, ''Приручник'', стр. 6.</ref> Сваком карактеру је додељен број, како би се спречила конфузија између сличних слова (као што су {{IPA|ɵ}} и {{IPA|θ}}), нпр. у штампању рукописа. Различитим категоријама звукова су додељени различити опсези бројева.

=== Плућни сугласници ===
Плућни сугласници чине већину сугласника у IPA, као и у људском језику.

Табела плућних сугласника, која укључује већину сугласника, уређена је тако да по врстама одређује [[начин изговора]], који говори како се сугласник производи, док колоне одређују [[место изговора]], што значи где се у вокалном простору сугласник производи. Главна шема садржи само сугласнике са једним местом артикулације.

{{IPA табела сугласника}}

===== Напомене =====
* Симболи {{IPA|[ʁ]}}, {{IPA|[ʕ]}} и {{IPA|[ʢ]}} представљају звучне фрикативе или апроксиманте.
* Првенствено облик језика (а не његов положај) прави разлику између фрикатива {{IPA|[ʃ ʒ]}}, {{IPA|[ɕ ʑ]}} и {{IPA|[ʂ ʐ]}}.

==== Коартикуларни сугласници ====
[[Коартикуларни сугласник|Коартикуларни сугласници]] су звуци који укључују два истовремена [[место изговора|места изговора]] (проглашена су помоћу два дела [[вокална шупљина|вокалне шупљине]]).

{| class="IPA wikitable"
|-
| style="text-align:center; font-size:larger; width:2em;" | [[Безвучни лабијализовани веларни апроксимант|ʍ]]
| Безвучни лабијализовани веларни апроксимант
|-
| style="text-align:center; font-size:larger;" | [[звучни лабијализовани веларни апроксимант|w]]
| Звучни лабијализовани веларни апроксимант
|-
| style="text-align:center; font-size:larger;" | [[звучни лабијализовани палатални апроксимант|ɥ]]
| Звучни лабијализовани палатални апроксимант
|-
| style="text-align:center; font-size:larger;" | [[Безвучни алвеоло-палатални фрикатив|ɕ]]
| Безвучни алвеоло-палатални (предњо-тврдонепчани) фрикатив
|-
| style="text-align:center; font-size:larger;" | [[Звучни алвеоло-палатални фрикатив|ʑ]]
| Звучни алвеоло-палатални (предњо-тврдонепчани) фрикатив
|-
| style="text-align:center; font-size:larger;" | [[Безвучни палатално-веларни фрикатив|ɧ]]
| Безвучни палатално-веларни фрикатив
|-
| style="text-align:center; font-size:larger;" | [[Звучни палатално-веларни фрикатив|ɧ̬]]
| Звучни палатално-веларни фрикатив
|}

; Напомена
* {{IPA|[ɧ]}} је описан истовремено као „{{IPA|[ʃ]}} и {{IPA|[x]}}“.
* {{IPA|[ɧ̬]}} је описан истовремено као „{{IPA|[ʒ]}} и {{IPA|[ɣ]}}“.

=== Преградни сугласници ===
Преградни сугласници су звуци код којих проток ваздуха не зависи од плућа. То укључује кликове (пронађене у [[коисански језици|коисанским језицима]] Африке) и [[убачајник|убачајници]] (у језицима као што је [[свахили (језик)|свахили]]).

{| class="IPA wikitable"
|- valign=top
! colspan="2" | [[кликови|кликови или клокници]]
! colspan="2" | [[Убачајник|убачајници]]
! colspan="2" | [[Избачајник|избачајници]]
|- valign=top
| style="text-align:center; font-size:larger; width:2em;" | [[билабијални клокник|{{IPA|ʘ}}]]
| билабијални
| style="text-align:center; font-size:larger; width:2em;" | [[Звучни билабијални убачајник|{{IPA|ɓ}}]]
| билабијални
| style="text-align:center; font-size:larger; width:2em;" | {{IPA|ʼ}}
| ''На пример:''
|- valign=top
| style="text-align:center; font-size:larger;" | [[дентални клокник|{{IPA|ǀ}}]]
| дентални клокник
| style="text-align:center; font-size:larger;" | [[Звучни алвеоларни убачајник|{{IPA|ɗ}}]]
| алвеоларни
| style="text-align:center; font-size:larger;" | [[билабијални избачајник|{{IPA|pʼ}}]]
| билабијални
|- valign=top
| style="text-align:center; font-size:larger;" | [[посталвеоларни клокник|{{IPA|ǃ}}]]
| посталвеоларни клокник
| style="text-align:center; font-size:larger;" | [[Звучни палатални убачајник|{{IPA|ʄ}}]]
| палатални
| style="text-align:center; font-size:larger;" | [[алвеоларни избачајник |{{IPA|tʼ}}]]
| алвеоларни
|- valign=top
| style="text-align:center; font-size:larger;" | [[палатални клокник|{{IPA|ǂ}}]]
| палатални клокник
| style="text-align:center; font-size:larger;" | [[Звучни веларни убачајник|{{IPA|ɠ}}]]
| веларни
| style="text-align:center; font-size:larger;" | [[веларни избачајник |{{IPA|kʼ}}]]
| веларни
|- valign=top
| style="text-align:center; font-size:larger;" | [[алвеоларни латерални клокник|{{IPA|ǁ}}]]
| алвеоларни латерални клокник
| style="text-align:center; font-size:larger;" | [[Звучни увуларни убачајник|{{IPA|ʛ}}]]
| увуларни
| style="text-align:center; font-size:larger;" | [[алвеоларни избачајник фрикатив|{{IPA|sʼ}}]]
| алвеоларни фрикатив
|}

=== Самогласници ===
{{Главни|Самогласник}}
[[Датотека:Cardinal vowels-Jones x-ray.jpg|мини|200п|Рендгенски снимак показује звуке {{IPA|[i, u, a, ɑ]}}]]
[[Датотека:Cardinal vowel tongue position-front.png|мини|200п|Положај језика [[кардинални самогласник|кардиналних]] предњих самогласника (највиша тачка је назначена). Позиција највише тачке се користи да одреди висину и задњи положај самогласника.]]
IPA дефинише самогласнике као звук који се појављује у центру. Испод је слика са приказом самогласника IPA. IPA разврстава самогласнике према положају језика.

Ордината показује висину језика. Самогласници настали спуштеним језиком су на дну, а самогласници направљени уздигнутим језиком су на врху. На пример, {{IPA|[ɑ]}} је на дну, јер је језик спуштен у том положају. Међутим, {{IPA|[i]}} је на врху јер је звук настао уздигнутим језиком на врху уста.

На сличан начин, апсциса (водоравна оса) на карти се одређује према [[место изговора|месту изговора]]. Самогласници са језиком постављеним испред уста (као што је {{IPA|[ɛ]}}) су на левој страни дијаграма, док су они код којих је позади (као што је {{IPA|[ʌ]}}) постављени на десну страну дијаграма.

Тамо знакови стоје у пару, леви представља нелабијализовани а десни лабијализовани самогласник.

{{Шема самогласника ИПА}}

;Напомена
* Знак {{IPA|{{угласта заграда|a}}}} дефинисан је као отворени предњи нелабијализовани самогласник али користи се и за отворени ''средњи'' нелабијализовани самогласник. Прецизнија ознака за отворени ''средњи'' нелабијализовани самогласник је {{IPA|{{угласта заграда|ä}}}}.
* {{IPA|{{угласта заграда|ʊ}}}} и {{IPA|{{угласта заграда|ɪ}}}} су били обележавани као {{IPA|{{угласта заграда|ɷ}}}} и {{IPA|{{угласта заграда|ɩ}}}} у старијим верзијама шеме IPA.

== Супрасегментали ==
Ови симболи описују карактеристике језика изнад нивоа појединачних сугласника и самогласника, као што су [[прозодија]], [[тонски језик|тон]], [[дужина (фонетика)|дужина]], и [[акценат (лингвистика)|нагласак]], које често делују на слогове, речи, или [[израз]]е.

== Напомене ==
{{напомене}}

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite journal|last=Ball|first=Martin J. |author2=John H. Esling |author3=B. Craig Dickson|year=1995|title=The VoQS system for the transcription of voice quality|journal=Journal of the International Phonetic Association|volume=25|issue=2|pages=71–80|doi=10.1017/S0025100300005181}}
* {{Cite journal|last=Duckworth |first=M. |author2=G. Allen |author3=M.J. Ball |date=децембар 1990 |title=Extensions to the International Phonetic Alphabet for the transcription of atypical speech |journal=Clinical Linguistics and Phonetics |volume=4 |issue=4 |pages=273–280 |doi=10.3109/02699209008985489}}
* {{Cite journal|last=Hill |first=Kenneth C. |authors= |date=март 1988 |last2=Pullum  |first2=Geoffrey K. |last3=Ladusaw |first3=William |title=Review of ''Phonetic Symbol Guide'' by G. K. Pullum & W. Ladusaw |url=https://archive.org/details/sim_language_1988-03_64_1/page/143 |journal=Language |volume=64 |issue=1 |pages=143–144 |doi=10.2307/414792 |jstor=414792}}
* {{Cite journal|author=International Phonetic Association|year=1989|title=Report on the 1989 Kiel convention|journal=Journal of the International Phonetic Association|volume=19|issue=2|pages=67–80|doi=10.1017/s0025100300003868}}
* {{Cite book| ref = harv | author=International Phonetic Association|year=1999|title=Handbook of the International Phonetic Association: A guide to the use of the International Phonetic Alphabet| url = https://archive.org/details/handbookofintern0000inte |location=Cambridge|publisher=[[Cambridge University Press]]|isbn=978-0-521-65236-0}} (hb). {{page|year=|isbn=978-0-521-63751-0|pages=}} (pb).
* {{Cite book | ref = harv | last=Jones |first=Daniel |authorlink=Daniel Jones (phonetician) |title=English pronouncing dictionary |year=1988 |edition=ревидирано 14. |publisher=Dent |location=London |oclc=18415701 |isbn=978-0-521-86230-1 |url=https://archive.org/details/englishpronounci00dani }}
* {{Cite journal|last=Ladefoged |first=Peter|authorlink=Peter Ladefoged |date=септембар 1990 |title=The revised International Phonetic Alphabet |url=https://archive.org/details/sim_language_1990-09_66_3/page/550 |journal=Language |volume=66 |issue=3 |pages=550–552 |doi=10.2307/414611 |jstor=414611}}
* {{Cite journal|last=Ladefoged |first=Peter | last2 = Hale | first2 = Morris |date=септембар 1988 |title=Some major features of the International Phonetic Alphabet |url=https://archive.org/details/sim_language_1988-09_64_3/page/577 |journal=Language |volume=64 |issue=3 |pages=577–582 |doi=10.2307/414533 |jstor=414533}}
* {{Cite book| ref = harv | last=Laver|first=John|title=Principles of Phonetics| url = https://archive.org/details/principlesofphon0000lave |year=1994|publisher=Cambridge University Press|location=New York|isbn=978-0-521-45031-7}} (hb). {{page|year=|isbn=978-0-521-45655-5|pages=}} (pb).
* {{Cite book| ref = harv | last=Pullum |first=Geoffrey K. |authorlink=Geoffrey Pullum |author2=William A. Ladusaw |title=[[Phonetic Symbol Guide]] |year=1986 |publisher=[[University of Chicago Press]] |location=Chicago |isbn=978-0-226-68532-8}}
* {{Cite book| ref = harv | last=Skinner |first=Edith | last2 = Monich | first2 = Timothy | last3 = Mansell | first3 = Lilene |title=Speak with Distinction | url = https://archive.org/details/speakwithdistinc0000skin |location=New York |publisher=Applause Theatre Book Publishers |year=1990|isbn=978-1-55783-047-0}}
* {{Cite book| ref = harv | last=Fromkin|first=Victoria|last2=Rodman|first2=Robert|last3=Hyams|first3=Nina|title=An Introduction to Language| url = https://archive.org/details/introductiontola00from_616 |date=2011|publisher=Wadsworth, Cenage Learning|location=Boston|pages=[https://archive.org/details/introductiontola00from_616/page/n252 233]–234|edition=9.|isbn=978-1-4282-6392-5}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|IPA charts|IPA табеле}}
* {{Official website|http://www.internationalphoneticassociation.org}}
* [http://linguistics.ucla.edu/people/keating/IPA/inter_chart_2018/IPA_2018.html Интерактивни IPA дијаграм]
* [https://web.archive.org/web/20080731165926/http://www.phil.uni-mannheim.de/sprachpraxis/ Речник лингвистичке терминологије: немачки — енглески — хрватски — српски]

{{IPA navigation|state=plain}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:ИПА| ]]
[[Категорија:Транслитерација и транскрипција]]
[[Категорија:Уникод]]