На Газиместану

На Газиместану је родољубива лирска песма Милана Ракића.

Инспирација

Пре Првог балканског рата, Милан Ракић је био конзул у Приштини, која је тада припадала Турској. Обилазећи српске манастире и светиње на Косову, добио је инспирацију да напише неколико родољубивих песама. Тада су настале песме Симонида и Јефимија. Након посете Газиместану (место где се одиграо главни догађај у Косовској бици), написао је песму На Газиместану.

Анализа песме

Песма На Газиместану је састављена од две тематске целине.

Прва тематска целина се односи на славну српску прошлост. Прве три строфе говоре о песниковој визији Косовског боја. За њега су ратници „силни оклопници без мане и страха“, a сама Косовска битка „облак праха, крвава трка и олуја“. Песник види Косово поље након битке као „непрегледну јаму и костурницу страшну“ (хипербола). Диви се косовским јунацима који су се свесно жртвовали за своју отаџбину.

Други део песме говори o песниковом добу, о томе како старије генерације замерају млађим генерацијама да су изгубиле родољубиво осећање и да су потпале под утицај запада, заборављајући на славну прошлост свог народа. Песник истиче своју љубав према отаџбини и спремност да се свесно жртвује за њу уколико то буде потребно.

Песма је испевана у дванаестерцу. У неким стиховима је заступљена паралелна рима, а у неким укрштена.