Надер Ебрахими

С Википедије, слободне енциклопедије
Надер Ебрахими (نادر ابراهیمی)
Лични подаци
Датум рођења(1936-04-03)3. април 1936.
Место рођењаТехеран,, Иран
Датум смрти5. јун 2008.(2008-06-05) (72 год.)
Место смртиТехеран,, Иран
НационалностИранска
ЗанимањеПисац, новинар, сценариста, текстописац, преводилац
Књижевни рад
Период1961-2008
Језик стварањаПерсијски
Најважнија дела
  • Три погледа на човека који долази
  • Четрдесет писама мојој жени
  • Човек у трајном изгнанству
  • Ватра без дима
  • Кућа за ноћ

Надер Ебрахими (персијски نادر ابراهیمی‎‎; 3. април 1936 –5. јун 2008) ирански писац, сценариста, фотограф, редитељ и глумац. Син Ата-ол-молка Ебрахимија, који је био потомак једне од највећих породица Кермана, стекао је диплому из персијске књижевности, а затим је добио лиценцу за енглеску књижевност. Такође је био повезан са спорним политичким активностима, што је резултирало његовим затварењем. Радио је на различитим пословима, укључујући наставу и банкарство. Режирао је неколико ТВ серија и документараца, као што је „Звук пустиње“. Али, најпознатији је као романописац, јер је написао романе попут „Три погледа на човека који долази“, „Четрдесет писама мојој жени“, „Човек у трајном изгнанству“ и „Ватра без дима“. Његова каријера завршила се када му је дијагностикован алцхајмер. Умро је у 72. години од последица Алцхајмерове болести.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1936. године у Техерану. По завршетку средње школе у Техерану уписао се на Правни факултет, али се након две године повукао да би стекао диплому из енглеског језика и књижевности. Испробао се на разним пословима. Током свог живота био је мајстор у пустињи, штампарски радник, рачуновођа у банци, дизајнер часописа, преводилац и уредник, продуцент документарних и играних филмова, продавац књига, калиграф, сликар, универзитетски предавач и писац. Почео је да пише у 16 години и никада није одустао. Његова прва књига „Кућа за ноћ” постигла је велики успех. Поред стотина књижевних чланака, објавио је више од 100 књига. Написао је и режирао неколико филмова, документараца и две добро урађене и популарне телевизијске серије. Основао је институт за дечију књижевност „Хамгам“, који је добио награде „Најбољи издавач у Азији“ и „Најбољи издавач света“ на азијским и светским сајмовима књига за децу. Добитник је прве награде Братиславе (1970), UNESCO награде за образовање, награде Ирана за књигу године (1970) и неколико других награда. Добио је титулу „Најбољи писац фикције 20 година након револуције“ за роман „Ватра без дима“. Његова дела су преведена на више језика. [1]

Дела[уреди | уреди извор]

  • "Аташ бедуне дуд" (Ватра без дима)
  • "Седаје Сахра" (Звук пустиње)
  • "Аан ке хијал бафт, Аан ке амал кард" (Онај који је сањао, онај који је делао)
  • "Ивн машагел" (Син послова), први пут издата 1966. године, издавач "РУЗБЕХАН", са Ебрахимијевом аутобиографијом, прва књига
  • "Абу ал-машагел" (Отац послова), први пут издата 1986, издавач Roozbehan, са Ебрахимијевом аутобиографијом, друга књига
  • "Марди дар Табиид Авади" (Човек у трајном изгнанству)
  • "Бар џаде-хаје аби сорх" (На плавоцрвеним путевима)


Референце[уреди | уреди извор]