Извор странице Нацистичка пропаганда

{{без извора|date=октобар 2024.}}
{{Нацизам}}
'''Нацистичка пропаганда''' се односи на пропагандне активности [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Националсоцијалистичке немачке радничке партије]] у циљу остваривања утицаја на јавно мњење и стварање симпатија унутар [[немци|немачке популације]] за остваривање [[Националсоцијалистички програм|националсоцијалистичког програма]].

У периоду од оснивања до забране рада [[1923]]. године, [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Националсоцијалистичка немачка радничка партија]] је своје пропагандне активности темељила искључиво на издавању свог партијског листа [[Фелкишер беобахтер|Народни посматрач]]. У времену док је њен рад био забрањен, од [[1923]]. до [[1925]]. године, изашла је књига [[Мајн кампф|Моја борба]] - аутобиографија њеног лидера [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]], која је била темељ [[нацизам|националсоцијалистичке идеологије]].

[[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-L04035, Joseph Goebbels.jpg|мини|лево|180п|Др [[Јозеф Гебелс]], шеф пропаганде [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|НСДАП]]]]
Шеф пропаганде [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Националсоцијалистичке немачке радничке партије]] био је [[Јозеф Гебелс|др Јозеф Гебелс]], који ће, по доласку партије на власт, постати [[Министарство пропаганде|министар пропаганде]] [[Нацистичка Њемачка|Трећег рајха]]. Он је пропаганду [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|НСДАП]] водио у периоду док се она налазила у опозицији, и имао је кључну улогу у њеном довођењу на власт у Немачкој.

== Хронологија ==
=== У опозицији (1919—1933) ===

Све до доласка [[Јозеф Гебелс|Јозефа Гебелса]] на место шефа пропаганде [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Националсоцијалистичке немачке радничке партије]], она је била изузетно слаба. Њихове пропагандне активности су се заснивале на организовању маршева [[Штурмабтајлунг|Јуришних одреда]] ([[Штурмабтајлунг|СА]]), који су носили партијске заставе кроз [[Минхен]]. Партија је, од [[1920]]. године, издавала новине [[Фелкишер беобахтер|Народни посматрач]] (''Völkischer Beobachter''). Прва озбиљнија активност те врсте, [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|НСДАП]] је доживела објављивањем књиге [[Мајн кампф|Моја борба]], чији је аутор био лидер партије [[Адолф Хитлер]]. Он је књигу написао у затвору, за време издржавања казне због неуспешног [[Пивнички пуч|Минхенског пуча]], а записао ју је његов заменик у партији [[Рудолф Хес]]. У књизи је била најпре изложена [[Адолф Хитлер|Хитлерова]] биографија, која одухвата период од рођења до тренутка писања. Кроз свој живот, [[Адолф Хитлер|Хитлер]] описује своје политичко сазревање и стицање првих политичких ставова.

[[Јозеф Гебелс]] се у [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Националсоцијалистичку немачку радничку партију]] учланио [[1924]]. године. Од самог почетка је био против [[Адолф Хитлер|Хитлеровог]] вођства партије, да би касније променио свој став и постао један од његових најужих сарадника. Убрзо је стекао место шефа свих пропагандних активности партије.

Партија је наставила да издаје свој лист, али је сада главна тачка пропаганде била уперена против [[Јевреји|Јевреја]]. Доста је посвећено и раду на пољу пропагирања економског плана партије, па се тако често истицао рад као врлина сваког [[Немци|Немца]].

=== На власти (1933—1939) ===
[[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Националсоцијалистичка немачка радничка партија]] је доживела велику подршку [[немци|немачког народа]]. Захваљујући томе, постала је доминантна партија у [[Рајхстаг]]у ([[Рајхстаг|немачком парламенту]]), те је немачки председник [[Паул фон Хинденбург]] био принуђен да [[Адолф Хитлер|Хитлеру]] понуди место [[канцелар (Њемачка)|канцелара]] ([[премијер|председника Владе]]). [[Адолф Хитлер|Хитлер]] је прихватио ту функцију, [[27. јануар]]а [[1933]]. године. Након само месец дана, у згради [[Паљење Рајхстага|Рајхстага је подметнут пожар]], [[27. фебруар]]а [[1933]]. године, за који је оптужен Маријус ван дер Лубе. [[Адолф Хитлер]] је искористио панику која је настала у држави, и увео тоталитарни режим:
* дужност [[председник Немачке|председника Немачке]] је прешла на дужност канцелара — чиме је [[Адолф Хитлер|Хитлер]] постао неограничени владар
* забрањена је многобројна штампа, првенствено [[комунизам|комунистичка]]
* укинута је [[слобода говора]], штампе и комуникације.
[[Нацизам|Националсоцијалистички]] режим је сада пропагирао [[механички рад|рад]] као врлину, борбу против мешања немачке крви са другим нацијама, фаворизовао [[еугеника|еугенику]], критиковао [[комунизам]] и [[бољшевици|бољшевизам]], агитовао за [[Велика Немачка|уједињење свих Немаца у једну државу]], и др.

==== Олимпијске игре у Берлину ====
[[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-G00978, Berlin, Olympiade, Jugendvorführung.jpg|мини|десно|160п|Немачки спортисти носе [[Свастика (симбол)|нацистичке заставе]] на олимпијском стадиону]]
:''За више информација погледајте [[Летње олимпијске игре 1936.]]''
[[Нацистичка Њемачка|Националсоцијалистички режим]] је вешто искористио оргнанизовање [[Летње олимпијске игре 1936.|Олимпијских игара у Берлину]], [[1936]]. године, за промоцију своје [[нацизам|националсоцијалистичке]] идеологије и својих погледа на свет.

Немачки спортисти су носили заставе [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Националсоцијалистичке немачке радничке партије]], са доминантним [[Свастика (симбол)|симболом свастике]].

Иако су немачки такмичари убедљиво односили победе у готово свим спортским дисциплинама, [[нацизам|нацисти]] се нису уздржали од демонстрације својих [[Расизам|расистичких]] ставова. Када је амерички атлетичар [[Џеси Овенс]] освојио четири златне медаље, лидер [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Националсоцијалистичке немачке радничке партије]] и немачки [[фирер]] [[Адолф Хитлер]] је напустио [[олимпијски стадион]] у [[Берлин]]у, не желећи да му додели медаље због његове [[негроидна раса|црне боје коже]].

Противници [[нацизам|националсоцијалистичке]] идеологије ([[комунизам|комунисти]], [[анархизам|анархисти]], [[анархокомунизам|анархокомунисти]], [[Antifašizam|антифашисти]] и др) су покушали да организују [[Народна олимпијада|Народну олимпијаду]] у [[Барселона|Барселони]], као одговор на ширење идеологије [[нацизам|националсоцијализма]] на редовним [[Летње олимпијске игре 1936.|Олимпијским играма у Берлину]]. Њихов план је пропао због избијања [[Шпански грађански рат|Шпанског грађанског рата]], где су се сукобили левичари ([[комунизам|комунисти]] и [[анархизам|анархисти]]) са [[фашизам|фашистом]] [[генералисимус]]ом [[Франсиско Франко|Франсиском Франком]].

=== Током рата (1939—1945) ===
У периоду [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[нацизам|националсоцијалистичка]] пропаганда је била базирана на учешће немачке војске [[Вермахт]]а на фронту. Често се истицало, иако то није увек било сасвим тачно, да немачке снаге односе победу на свим фронтовима, нарочито на [[Источни фронт (Други светски рат)|Источном фронту]] против [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]].

== Медији ==
=== Новине ===
==== Народни посматрач ====
:''За више информација погледајте [[Фелкишер беобахтер|Народни посматрач (новине)]]''

[[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Националсоцијалистичка немачка радничка партија]] је, од 1920. године, издавала свој званични лист [[Фелкишер беобахтер|Народни посматрач (новине)]] ([[Немачки језик|нем]]. ''Völkischer Beobachter''). Лист је најпре штампан као '''Борбене новине националсоцијалистичког покрета Велике Немачке''' (''Kampfblatt der nationalsozialistischen Bewegung Großdeutschlands''), све до [[1919]]. године када добијају назив [[Фелкишер беобахтер|Народни посматрач]]. Партија је лист откупила 1920. године, и он од тада постаје њено званично гласило, а први уредник листа био је Дитер Екарт. Следеће године, лидер партије [[Адолф Хитлер]] је откупио све акције, и тако постао једини власник ових новина.

Новине су најпре штампане у тиражу од 8.000 примерака, а од [[1923]]. године у туражу од 23.000 примерака. Од тада, нови уредник новина је био [[Алфред Розенберг]], истакнути члан [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|НСДАП]]. Забраном [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Националсоцијалистичке немачке радничке партије]], након неуспелог [[Пивнички пуч|Минхенског пуча]], забрањено је и излажење њеног листа. Лист је обновљен [[1925]]. године, и од тада је излазио у тиражу од 120.000 примерака. Јачањем популације партије, повећавао се и тираж њених новина, па је тако [[1931]]. године тираж достигао 1.700.000 примерака. Сви примерци су штампани у стилу [[Готика|готике]].

Последњи број новина је припремљен [[30. април]]а [[1945]]. године, али није дистрибуиран због објаве о капитулацији Немачке, а и због самоубистава водећих људи попут [[фирер]]а [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] и [[Министарство пропаганде|Министра пропаганде]] [[Јозеф Гебелс|Јозефа Гебелса]].

==== Јуришник ====
:''За више информација погледајте [[Јуришник (новине)]]''

Други лист у издању [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Националсоцијалистичке немачке радничке партије]] је био часопис [[Јуришник (новине)|Јуришник]], који је излазио од [[1923]]. године, као привремена замена за [[Фелкишер беобахтер|Народни посматрач]] који је био забрањен. Овај лист је био популаран међу млађом немачком популацијом, а био је познат по антисемитизму и гротескним карикатурама [[Јевреји|Јевреја]]. На дну сваког примерка је било исписано:

{{cquote|''Die Juden sind unser Unglück! (Јевреји су наша несрећа!)''}}

Главни уредник листа је био [[Јулијус Штрајхер]]. [[Јуришник (новине)|Јуришник]] је био недељник [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|НСДАП]], и објављиван је у сталном тиражу од 27.000 до 300.000 примерака, док су специјална издања доживљавала милионски тираж.

Године [[1944]], лист је поново сведен на свега 16 страница, као и на почетку свог излажења [[1923]]. године. Број читалаца се свео на свега 200.000 људи. Последњни број [[Јуришник (новине)|Јуришника]] је изашао [[22. фебруар]]а [[1945]]. године.

По завршетку [[Други светски рат|Другог светског рата]], главни уредник [[Јуришник (новине)|Јуришника]] [[Јулијус Штрајхер]], који се обогатио његовим издавањем, осуђен је на смртну казну за ширење [[Антисемитизам|антисемитизма]] и говора мржње на [[Нирнбершки процес|Нирнбершком процесу]], и обешен.

== Плакати ==
Највећи део [[националсоцијалистичка њемачка радничка партија|нацистичке]] пропаганде био је кроз плакате, који су имали доминантан утицај у тадашњем друштву, због недостатака модерне технологије. Плакати су носили најразличитије поруке.

=== Еугеника ===
{{main|Нацистичка еугеника}}
[[Нацизам|Нацисти]] су сматрали да сви [[Инвалидност|инвалиди]] и војно неспособно становништво, односно онај део популације који није способан да се сам стара о себи, мора бити најбрже могуће истребљен из немачког народа, како не би био сметња развоју [[Нацистичка Њемачка|нацистичке немачке државе]].

Да би обезбедили подршку грађана [[Нацистичка Њемачка|Немачке]] за остваривање овог свог циља, [[нацизам|нацисти]] су покренули пропаганду популаризације [[Еугеника|еугенике]]. Тако се најпре почело са плакатима, да би се касније [[еугеника]] легализовала ''Законом о превенцији наследних болести код потомака'', који је донет средином [[13. јул|јула]] [[1933]]. године. Убрзо су основани и Судови за наследно здравље, који су доносили одлуке о присилној стерилизацији становништва. Таквих судова је било преко 200, и у првој години рада је изречено 4.000 одлука о стерилизацији, а одбијено 3.559 жалби.

На крају, [[нацизам|нацисти]] су спровели [[Акција Т4|акцију Т4]], у којој је убијено 70.000 а присилно стерилизовано 400.000 људи, за које се говорило да су недостојни живота (нем. Lebensunwertes Leben) У ту категорију су спадали [[криминал]]ци, противници режима, особе заостале у развоју, [[хомосексуалност|хомосексуалци]], слаби и неактивни, и уопште људи са посебним потребама.

=== Антисемитски плакати ===
На [[Антисемитизам|антисемитским]] плакатима које је пласирала [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Националсоцијалистичка немачка радничка партија]], [[Јевреји]] су често били приказивани као окрутни капиталисти у својим националним ношњама, и карактеристичким носем.

=== Популаризација рада ===
Једна од главних тема [[нацизам|нацистичких]] плаката била је популаризација рада. На таквим плакатима су увек бил иприказивани немачки сељаци и радници, како вредно обрађују своја имања или раде у фабрикама.

== Поштанске марке ==

Како је један од основа [[нацизам|националсоцијалистичке идеологије]] култ и неограничено поверење у вођу, нацистичка пропаганда је инсистирала на поверењу у свог [[фирер]]а [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]]. Тако се његов лик могао видети на плакатима, филмовима, поштанским маркама и др.

Готово на свим поштанским маркама у [[Њемачка|Немачкој]], [[Аустрија|Аустрији]], [[Чехословачка|Чехословачкој]] и свим окупираним земљама од стране [[Нацистичка Њемачка|нацистичке Немачке]], али и земаљама које су јој били савезници попут [[Краљевина Италија|Италије]] и територија које је она окупирала, лик немачког вође [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] је био доминантан.

Тако, на пример, у фашистичкој Италији на поштанским маркама су заједно били приказивани ликови италијанског [[дуче]]а [[Бенито Мусолини|Бенита Мусолинија]] и немачког [[фирер]]а [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]]. У [[Либија|Либији]], коју је окупирала фашистичка Италија, такође су се појавиле поштанске марке са ликовима два диктатора.

{{подножје}}

[[Категорија:Пропаганда]]
[[Категорија:Нацизам]]
[[Категорија:Нацистичка пропаганда| ]]