Извор странице Нови Зеланд

{{Разликовати|[[Краљевство Нови Зеланд|Краљевством Новог Зеланда]]}}
{{Друга употреба|Зеланд}}
{{Кутијица за државе
| име државе = Нови Зеланд
| изворно име државе = {{native name|en|New Zealand}}{{-}}{{native name|mi|Aotearoa}}
| име генитив = Новог Зеланда
| положај = New Zealand (orthographic projection).svg 
| застава = Flag of New Zealand.svg
| грб = Coat of arms of New Zealand.svg
| службени језик = [[Енглески језик|енглески]]<br />[[Маорски језик|маорски]]<br />[[новозеландски знаковни језик]]
| главни град = [[Датотека:Wellington COA.svg|16п]] [[Велингтон]]
| latd=41 | latm=17 | latNS=S | longd=174 | longm=47 | longEW = E
| највећи град = [[Окланд]]
| тип владавине = [[Уставна монархија]]
| титула владара = [[Монархија на Новом Зеланду|Краљ]]
| титула владара1 = [[Генерални гувернер Новог Зеланда|Генерални гувернер]]
| титула владара2 = [[Премијер Новог Зеланда|Премијер]]
| име владара = [[Чарлс III]]
| име владара1 = [[Синди Киро]]
| име владара2 = [[Кристофер Лаксон]]
| површина поредак = 75
| површина = 268021
| воде = 1,6
| становништво поредак = 123
| становништво = 5132241 
| извор_становништво =<ref>{{Cite web|url=https://www.stats.govt.nz/tools/population-clock | title = Национална агенција за статистику | accessdate = 19. 11. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20221119125714/https://www.stats.govt.nz/tools/population-clock |archive-date=2022-11-19}}</ref>
| попис становништва = 4.699.755
| година пописа = 2022
| година пописа2 = 2018
| густина становништва = 16,5
| густина поредак = 202
| БДП година = 2022.
| БДП = $242,7 милијарди
| БДП поредак = 51
| БДП по глави становника = $47.278
| БДП поредак по глави становника = 23
| HDI година = 2021.
| HDI = 0,937
| HDI поредак = 13
| HDI категорија = <span style="color:#090;">веома висок</span>
| независност тип = Стварање и [[независност]] од [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]]
| приступница догађај1 = Уставни акт о Новом Зеланду 1852.
| приступница датум1 = [[30. јун]]а [[1852]].
| приступница догађај2 = Статус доминиона
| приступница датум2 = [[26. септембар|26. септембра]] [[1907]].
| приступница догађај3 = [[Вестминстерски статут 1931.]]
| приступница датум3 = [[11. децембар|11. децембра]] [[1931]].
| приступница догађај4 = Уставни акт 1986.
| приступница датум4 = [[13. децембар|13. децембра]] [[1986]].
| валута = [[Новозеландски долар|Долар]]
| стоти део валуте = -{NZD}-
| временска зона = +12 до +13
| химна = -{[[Химна Новог Зеланда|Боже, чувај Нови Зеланд!]]}-<br />{{small|({{јез-енг|God, Defend New Zealand!}})}} [[Датотека:God Defend New Zealand instrumental.ogg|центар]]<hr />-{[[Боже, чувај краља!]]}-<sup>1</sup><br />{{small|({{јез-енг|God, Save the King!}})}}
[[Датотека:United States Navy Band - God Save the King.oga|центар]]
| домен = [[.nz]]
| позивни број = 64
| коментар = <sup>1</sup> Званична химна -{[[Боже, чувај краља!]]}- {{small|({{јез-енг|God, Save the King}})}}, се користи само приликом монархијских прилика.| |специфичност резултат=левом страном|специфичност=[[:en:Right- and left-hand traffic|Вози се]]|БДП поредак напомена=<ref>{{cite web |url=https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2022/October |title=World Economic Outlook Database, October 2022 |newspaper=Https: |date=  |author= |accessdate= November 19, 2022}}</ref>|HDI поредак напомена=<ref name="HDI">{{cite web|url=https://hdr.undp.org/system/files/documents/global-report-document/hdr2021-22pdf_1.pdf|title=Human Development Report 2021/2022|language=en|publisher=[[United Nations Development Programme]]|date = 8. 9. 2022|access-date = 8. 9. 2022}}</ref>}}

'''Нови Зеланд''' ({{јез-енг|New Zealand}}, изговор: {{ИПА|[ˌnjuː ˈziːlənd]}}; {{јез-ми|Aotearoa}}, изговор: {{ИПА|[-{aoˌteaˈroa}-]}}) је [[острвска држава]] у југозападном делу [[Тихи океан|Тихог океана]] у [[Океанија|Океанији]].<ref>{{Cite web |url=http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm |title=United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications |access-date=10. 04. 2014 |archive-date=13. 07. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110713041240/http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm |url-status= }}</ref> Састоји се од два велика острва ‒ [[Северно острво|Северног]] и [[Јужно острво|Јужног]] ‒ као и већег броја мањих острва.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/place/New-Zealand|title=New Zealand|url-status=live}}</ref> Званично име државе на маорском је '''Аотеароа''', што се често преводи као „''Земља дугог белог облака''“.<ref>{{Cite web|url=http://novazelandia.atspace.com/|title=Nev Zeland - zemlja dugog belog oblaka|url-status=live}}</ref> Нови Зеланд је географски најизолованија држава на свету. Најближи сусед, [[Аустралија]], удаљена је 1.500 km северозападно од главних острва, преко [[Тасманово море|Тасмановог мора]].<ref>{{Cite web|url=https://outthere.kiwi/new-zealand-travel-guide/is-new-zealand-part-of-australia/|title=Australia and New Zealand|url-status=live}}</ref> Једина значајнија копнена маса ка југу је [[Антарктик]], ка северу су [[Нова Каледонија]], [[Фиџи]] и [[Тонга]].

Због своје изолованости Нови Зеланд је једно од последње насељених места на планети.<ref>{{Cite web|url=https://www.abc.net.au/radionational/programs/scienceshow/new-zealand-e28093-the-last-major-land-mass-settled-by-humans/5368356|title=New Zealand - tle last major land mass settled by humans|url-status=live}}</ref> Током ове изолације развијен је карактеристичан [[Биодиверзитет Новог Зеланда|диверзитет]] [[Флора Новог Зеланда|флоре]] и [[Фауна Новог Зеланда|фауне]]. Најзначајнији је велики број јединствених птица, од којих су многе изумрле доласком људи и сисара.<ref>{{Cite web|url=https://www.biologyonline.com/tutorials/ecology-biodiversity-new-zealand-flora-fauna|title=Ecology & Biodiversity: New Zealand flora & fauna|url-status=live}}</ref> Са умереном морском климом, земљиште је углавном покривено шумом.<ref>{{Cite web|url=https://environment.govt.nz/facts-and-science/land/how-land-is-used-in-new-zealand/|title=How land is used in New Zealand|url-status=|access-date=25. 01. 2023|archive-date=25. 01. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230125124430/https://environment.govt.nz/facts-and-science/land/how-land-is-used-in-new-zealand/}}</ref> Разноврсну топографију земље чине и оштри планински врхови који су резултат [[Тектонски покрети|тектонског померања]] [[Тихоокеанска плоча|тихоокеанске]] и [[Индо-аустралијска плоча|индо-аустралијске]] плоче.

[[Полинежани]] су населили територију данашњег Новог Зеланда између [[1250]]. и [[1300]]. године, притом развивши карактеристичну [[Маори]] културу.<ref>{{Cite web|url=https://nzhistory.govt.nz/culture/encounters/polynesian-voyaging|title=Pacific voyaging and discovery|url-status=live}}</ref> Први контакт Европљана је био [[1642]]. када је до обала допловио [[Абел Тасман]].<ref name="Именован-20240420173311">{{Cite web|url=https://nzhistory.govt.nz/culture/history-of-new-zealand-1769-1914|title=History of New Zealand|url-status=live}}</ref> Појава кромпира и [[мускета]] је довела до преокрета у маорском начину живота, и као последица наступили су међуплеменски [[Мускетни ратови]].<ref name="Именован-20240420173311"/> [[Британска империја]] и Маори су [[1840]]. потписали [[Уговор из Вајтангија]] којим је Нови Зеланд посао британска колонија, а Маори су добили заштиту од надолазећих француских колонизатора и самовоље колонијалних компанија. Уследио је прилив великог број имиграната из Европе што је довело до бројних сукоба и напослетку [[Новозеландски ратови|Новозеландских ратова]], после којих је дошло до масовне конфискације маорске имовине.<ref name="Именован-20240420173311"/> Економске кризе су пратили периоди политичке реформе, жене су добиле пуно право гласа током деведесетих година 19. века, а од тридесетих година 20. века формирана је социјална држава благостања.<ref name="Именован-20240420173311"/> Након Другог светског рата, Нови Зеланд се прикључио [[АНЗУС]] пакту заједно са САД и Аустралијом,<ref>{{Cite web|url=https://history.state.gov/milestones/1945-1952/anzus|title=Milestones: 1945-1952|url-status=live}}</ref> али је уговор касније суспендован од стране САД када је Нови Зеланд прогласио своју територију за слободну зону од нуклеарне енергије и обновљен је тек [[2010]]. Нови Зеланд је део договора [[УКУСА]] о дељењу обавештајних података између држава англосфере — Уједињеног Краљевства, САД, Канаде и Аустралије.<ref>{{Cite web|url=www.nsa.gov/public_info/press_room/2010/ukusa.shtml|title=Declassified UKUSA Signals Intelligence Agreement Documents Available|url-status=live}}</ref> Током педесетих година 20. века [[животни стандард]] је био међу највишима на свету али је седамдесетих година наступила рецесија која је додатно погоршана стањем на тржишту нафте и уласком Велике Британије у [[Европска економска заједница|ЕЕЗ]]. Током осамдесетих година извршене су бројне економске реформе познате под називом ''-{Rogernomics}-'' по Роџеру Дагласу, министру финансија, када је укинута политика [[протекционизам|протекционизма]] и уведена [[слободна трговина]].<ref>{{Cite web|url=https://link.springer.com/chapter/10.1007/978-1-349-23927-6_3|title=Rogernomics — The Neoclassical Revolution|url-status=live}}</ref> Тржишта за пољопривредне производе са Новог Зеланда су умногоме промењена након седамдесетих, па је некада најпопуларнији извозни производ вуна, замењена млечним и месним производима а у скорије време и вином.

Већина [[Демографија Новог Зеланда|Новозеланђана]] је европског порекла. Највећа мањинска група су домороци Маори, а осим њих бројни су досељеници из Азије и других држава Полинезије.<ref name="Именован_2-20240420173311">{{Cite web|url=https://www.britannica.com/place/New-Zealand/People|title=People of New Zealand|url-status=live}}</ref> Енглески је најдоминантнији језик, док маорски и новозеландски знаковни језик имају статус званичног језика.<ref name="Именован_2-20240420173311"/> [[Култура Новог Зеланда|Културу Новог Зеланда]] углавном чине елементи маорске и културе раних британских досељеника. У раном периоду европског досељавања сликарску уметност су углавном чинили пејзажи и у мањој мери портрети Маора. У скорије време су популаризоване класичне маорске уметности попут дубореза, плетења и тетоважа. Многи уметници данас комбинују елементе маорских и западних техника у стварању јединствених форми.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/place/New-Zealand/Cultural-life|title=Cultural life|url-status=live}}</ref> Култура Новог Зеланда је додатно проширена глобализацијом и повећаном имиграцијом са острва у Пацифику и из Азије. Разнолик пејзаж Новог Зеланда пружа многе могућности за спољне активности и коришћен је као позадина низа високобуџетних филмова.<ref>{{Cite web|url=https://www.wisemove.co.nz/post/inside-new-zealands-film-industry-from-local-productions-to-global-blockbusters|title=Inside New Zealand's Film Industry: From Local Productions to Global Blockbusters|url-status=live}}</ref>

Нови Зеланд се састоји од 11 региона, 67 територијалних управа у сврху локалне самоуправе али уз мање овлашћења од некадашњих провинција.<ref>{{Cite web|url=https://www.lgc.govt.nz/about-local-government-in-nz/overview/|title=Overview|url-status=|access-date=25. 01. 2023|archive-date=25. 01. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230125141918/https://www.lgc.govt.nz/about-local-government-in-nz/overview/}}</ref> На националном нивоу власт врши кабинет министара, предвођен [[Премијер Новог Зеланда|премијером]]. [[Šef države|Шеф државе]] је краљ [[Чарлс III]] кога представља [[Генерални гувернер Новог Зеланда|генерални гувернер]].<ref>{{Cite web|url=https://www.aa.com.tr/en/asia-pacific/britain-s-charles-iii-also-proclaimed-king-of-australia-new-zealand/2682757|title=Britain’s Charles III also proclaimed King of Australia, New Zealand|url-status=live}}</ref> [[Краљевство Нови Зеланд]] чине још и [[Токелау]] (зависна територија), [[Кукова Острва|Кукова острва]] и [[Нијуе]] (самоуправне територије у слободној асоцијацији) и [[Росова зависна територија|Росова територија]] (територијална претензија Новог Зеланда на Антарктик). Нови Зеланд је чланица међународних организација [[Организација уједињених нација|ОУН]], [[Азијско-тихоокеанска економска сарадња|АПЕК]], [[Комонвелт нација]], [[Организација за економску сарадњу и развој|ОЕСР]], [[Форум пацифичких острва|ФПО]] и [[Светска трговинска организација|СТО]].

== Етимологија ==
[[Датотека:Detail of 1657 map Polus Antarcticus by Jan Janssonius, showing Nova Zeelandia.png|мини|лево|Детаљ холандске мапе из 1657. који приказује западну обалу Новог Зеланда под именом ''-{Nova Zeelandia}-'']]
[[Маори]] данас Нови Зеланд називају Аотеароа (што се преводи као „земља дугог белог облака“),{{sfn|King|2003|p=41}} а овај назив је у употреби и у [[Новозеландска варијанта енглеског језика|новозеландској варијанти]] [[Енглески језик|енглеског језика]]. Овај назив потиче од једног назива за [[Северно острво]] на [[маорски језик|маорском]]. Непознато је да ли су Маори имали назив за територију целе државе пре доласка Европљана.{{sfn|Hay|Maclagan|Gordon|2008|p = 72}} [[Абел Тасман]] је [[1642]]. приметио обалу Новог Зеланда и ову земљу назвао ''-{Staten Landt}-'', уверен да је у питању део истоименог јужног дела [[Јужна Америка|Јужне Америке]].<ref>{{cite web|last=Wilson| first = John| title = European discovery of New Zealand – Tasman's achievement| publisher = [[Te Ara - the Encyclopedia of New Zealand]]|date=март 2009| url = http://www.teara.govt.nz/en/european-discovery-of-new-zealand/3| accessdate=24. 1. 2011}}</ref> [[Холандија|Холандски]] картографи су променили име ове земље у ''-{Nova Zeelandia}-'' [[1645]]. године, по провинцији [[Зеланд (провинција)|Зеланд]].<ref name="StatenLandt">{{cite web|url=http://www.teara.govt.nz/en/european-discovery-of-new-zealand/3 | title = Tasman’s achievement | publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand |date=септембар 2007 | accessdate=16. 2. 2008 | last=Wilson| first = John}}</ref>{{sfn|Mackay|1986|pp=52–54}} Британски истраживач [[Џејмс Кук]] који га је први опловио, је прилагодио овај назив енглеском језику и назвао га ''-{New Zealand}-'', што је име које се и данас користи.

Маори су имали више назива за ова два острва, укључујући ''-{Te Ika-a-Māui}-'' (риба Мауија) за Северно и ''-{Te Wai Pounamu}-'' (вода зеленог камена) и ''-{Te Waka o Aoraki}-'' (кану Аоракија) за Јужно острво.{{sfn|Mein Smith|2005|p=6}} На првобитним европским мапама Јужним острвом је називано мало острво [[Стјуарт острво|Стјуарт]] а садашње Јужно острво је називано Средњим острвом.{{sfn|Brunner|1851|pp=}} Садашња подела потиче из [[1830]]. године а од [[1907]]. је стандардна.<ref name="NZ name">{{cite web|last=McKinnon| first = Malcolm|authorlink= Malcolm McKinnon| title = Place names – Naming the country and the main islands| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=новембар 2009| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/place-names/1| accessdate=24. 1. 2011}}</ref> Географски савет Новог Зеланда је [[2009]]. године открио да имена острва никада нису озваничена.<ref>{{cite news|title=Confusion over NZ islands' names| newspaper = BBC News |date=22. 4. 2009| url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/asia-pacific/8011846.stm}}</ref><ref name="Eriksen 2009">{{cite news|title=Name quest unveils historic titles| first = Alanah| last=May Eriksen|date=25. 4. 2009| newspaper = [[The New Zealand Herald]]| url = http://www.nzherald.co.nz/nz/news/article.cfm?c_id=1&objectid=10568595}}</ref><ref>{{cite news|last=Davison| first = Isaac| url = http://www.nzherald.co.nz/nz/news/article.cfm?c_id=1&objectid=10567873| title = North and South Islands officially nameless| newspaper = The New Zealand Herald|date=22. 4. 2009}}</ref> Називи су озваничени [[2013]], а истовремено су дати и називи на маорском језику - ''-{Te Ika-a-Māui}-'' за Северно острво и ''-{Te Waipounamu}-'' за Јужно острво.<ref>{{cite news|url=http://www.nzherald.co.nz/nz/news/article.cfm?c_id=1&objectid=11138153| title = Two official options for NZ island names| newspaper = The New Zealand Herald|date=10. 10. 2013}}</ref>

== Географија ==
{{главни|Географија Новог Зеланда}}

=== Геологија и рељеф ===

[[Датотека:New Zealand 23 October 2002.jpg|мини|200п|Нови Зеланд из сателита.]]
Нови Зеланд чине два главна и већи број мањих острва, која се налазе близу центра [[Водена хемисфера|Водене хемисфере]] (насупрот [[Копнена хемисфера|Копнене]] чији је центар у Француској). Северно и Јужно острво раздваја [[Куков пролаз]], широк 22 km на најужој тачки.<ref>{{cite encyclopedia|editor-first=Alexander|editor-last=McLintock|title=The Sea Floor| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/1966/cook-strait/1| accessdate=13. 1. 2011|date=Април 2009| origyear=originally published in 1966| encyclopedia = from An Encyclopaedia of New Zealand| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand}}</ref> Осим ова два острва, пет највећих насељених острва су Острво Стјуарт, [[Чатам (острво)|Чатам]], Острво Велики гребен (у заливу Хаураки), Острво Дурвил (у Марлборо мореузу) и Острво Вајхеке (22 km од Окланда).<ref>{{Cite web|url=http://nzdotstat.stats.govt.nz/wbos/Index.aspx?DataSetCode=TABLECODE7979|title=nzdotstat.stats.govt-Subnational population estimates|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=}}</ref>.

Нови Зеланд је дугачак (преко 1600 km дуж северо-североисточне осе) и узак (на најширем делу 400 km између обала){{sfn|McKenzie|1987|pp=}} са приближно 15.134 km обале и укупном површином од 268.021 km.<ref>{{cite web|url=http://www2.stats.govt.nz/domino/external/PASFull/pasfull.nsf/84bf91b1a7b5d7204c256809000460a4/4c2567ef00247c6acc25697a00043f15?OpenDocument| title = Geography| publisher = [[Statistics New Zealand]]| accessdate=21. 12. 2009|year=1999|archive-url=https://web.archive.org/web/20100522061011/http://www2.stats.govt.nz/domino/external/PASFull/pasfull.nsf/84bf91b1a7b5d7204c256809000460a4/4c2567ef00247c6acc25697a00043f15?OpenDocument|archive-date=22. 5. 2010|url-status=dead}}</ref> Због удаљених острва и дуге обале, држава је богата морским ресурсима. Ексклузивна економска зона је једна од највећих на свету и више од 15 пута је већа од површине самог Новог Зеланда.<ref name="mfe">{{Cite book|title=Offshore Options: Managing Environmental Effects in New Zealand's Exclusive Economic Zone| publisher = [[Ministry for the Environment (New Zealand)|Ministry for the Environment]]|year=2005| location = Велингтон| url = http://www.mfe.govt.nz/publications/oceans/offshore-options-jun05/offshore-options-jun05.pdf|isbn=978-0-478-25916-2| format = PDF| accessdate=13. 3. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120111075405/http://www.mfe.govt.nz/publications/oceans/offshore-options-jun05/offshore-options-jun05.pdf|archive-date=11. 1. 2012|url-status=dead|pages=}}</ref>

[[Датотека:Mt Taranaki.JPG|лево|мини|250п|Вулкан Маунт Таранаки на Северном острву]]

Јужно острво је највећа [[копно|копнена маса]] Новог Зеланда, и подељена је уздужно [[Јужни Алпи|Јужним Алпима]].{{sfn|Coates|2002|p=15}}На њима се налази више од 18 врхова висине преко 3.000 m, од којих је највиши [[Маунт Кук]] са 3.754 метра што је и највиши врх на целом Новом Зеланду. У подножју Јужних Алпа налази се област [[Фјордленд]] са дубоким [[фјорд]]овима, од којих је најпознатији [[Милфорд Саунд]].<ref>{{cite web|last=Grant| first = David| title = Southland places – Fiordland’s coast| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=март 2009| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/southland-places/10| accessdate=14. 1. 2011}}</ref> Северно острво има мање планинских венаца али има велики број [[вулкан]]а. Најактивнија је вулканска зона Таупо око које је формирана вулканска [[висија]] коју обележава највиши врх Северног острва, [[Руапеху|Маунт Руапеху]] (2,797 m). На овој висији налази се и највеће језеро на Новом Зеланду, [[Таупо (језеро)|Таупо]]<ref>{{cite web|first=Carl| url = http://www.teara.govt.nz/en/natural-environment/1| last=Walrond| title = Natural environment – Geography and geology| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=март 2009| accessdate=14. 1. 2010}}</ref> које се налази у [[Калдера|калдери]] једног од највећих [[супер вулкан|супервулкана]].<ref>{{cite web|url=http://www.geonet.org.nz/volcano/activity/taupo/about.html | title = Taupo | publisher = [[GNS Science]] | accessdate=2. 4. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110324025353/http://www.geonet.org.nz/volcano/activity/taupo/about.html |archive-date=24. 3. 2011 |url-status=dead }}</ref>

Разноврсност топографије, а вероватно и појаву као копна, Нови Зеланд дугује [[Тектоника плоча|тектонском померању]] [[Тихоокеанска плоча|тихоокеанске]] и [[Индо-аустралијска плоча|индо-аустралијске]] плоче.<ref name = "Keith 2009">{{cite web|first=Keith| last=Lewis| first2 = Scott| last2=Nodder| first3 = Lionel| last3=Carter| title = Sea floor geology – Active plate boundaries| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=март 2009| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/sea-floor-geology/2| accessdate=4. 2. 2011}}</ref> Нови Зеланд је део [[Зеландија (континент)|Зеландије]], микроконтинента величине половине Аустралије, који је постепено потапан након одвајања од [[Гондвана|Гондване]]. Пре 25 милиона година започела је [[орогенеза]] „Кајокура“. Доказ овога данас је видљив на Јужним Алпима који су настали у склопу [[Континентална колизија|континенталне колизије]] дуж Алпског [[расед]]а. У другим деловима граница плоча је обележена [[субдукција|субдукцијом]] једне плоче испод друге што је произвело Пујсегуров ров на југу, ров Хикуранги на истоку и ровове Кермадеков и Тонга на северу.{{sfn|Keith|2009|pp=}}<ref>{{cite journal|doi=10.1023/A:1026514914220| journal = Marine Geophysical Researches| volume = 21| issue = 5|year=2000| title = Bathymetry of the Tonga Trench and Forearc: A Map Series| first = Dawn| last=Wright| first2 = Sherman| last2=Bloomer| first3 = Christopher| last3=MacLeod| first4 = Brian| last4=Taylor| first5 = Andrew| last5=Goodliffe|pages=489-512 | issn=0025-3235 }}</ref>

=== Клима ===

Нови Зеланд има благу и умерену [[морска клима|морску климу]] са средњим годишњим температурама од 10&nbsp;°C на југу до 16&nbsp;°C на северу.<ref>{{cite web|first=Brett| last=Mullan| first2 = Andrew| last2=Tait| first3 = Craig| last3=Thompson| title = Climate – New Zealand’s climate| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=март 2009| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/climate/1| accessdate=15. 1. 2011}}</ref> Историјски максимум је забележен у месту Рангиора и износио је 42,4&nbsp;°C а историјски минимум је забележен у месту Ренфарли и износио је −25,6&nbsp;°C.<ref name="niwa">{{cite web|url=http://www.niwa.co.nz/education-and-training/schools/resources/climate/extreme | title = Summary of New Zealand climate extremes | publisher = [[National Institute of Water and Atmospheric Research]] |year=2004| accessdate=30. 4. 2010}}</ref> Клима се разликује између региона, па је тако на западној обали Јужног острва заступљена изузетно влажна клима, у централним деловима влада [[семиаридна клима]] а на самом северу [[суптропска клима]].<ref>{{cite web|last=Walrond| first = Carl| title = Natural environment – Climate| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=март 2009.| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/natural-environment/3| accessdate=15. 1. 2011}}</ref> Од седам највећих градова, [[Крајстчерч]] је најсувљи са око 640 мм падавина годишње, а са око дупло више највлажнији је [[Окланд]].<ref>{{cite web|url=http://www.niwa.co.nz/__data/assets/file/0006/44268/rain.xls| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110503221956/http://www.niwa.co.nz/__data/assets/file/0006/44268/rain.xls| archivedate=3. 5. 2011| title = Mean monthly rainfall| publisher = National Institute of Water and Atmospheric Research| format = XLS| accessdate=4. 2. 2011}}</ref> Окланд, Велингтон и Крајстчерч имају преко 2.000 сунчаних сати годишње. Јужни и југозападни делови Јужног острва имају хладнију и облачнију климу са око 1.400 до 1.600 сунчаних сати; северни и североисточни делови Јужног острва су најсунчанији делови и имају у просеку 2.400 до 2.500 сунчаних сати.<ref>{{cite web|url=http://www.niwascience.co.nz/__data/assets/file/0006/44655/sunshine.xls| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110610201128/http://www.niwascience.co.nz/__data/assets/file/0006/44655/sunshine.xls| archivedate=10. 6. 2011| title = Mean monthly sunshine hours| publisher = National Institute of Water and Atmospheric Research| format = XLS| accessdate=4. 2. 2011}}</ref>

=== Воде ===
{{...}}

=== Флора и фауна ===
{{главни|Флора Новог Зеланда|Фауна Новог Зеланда}}
[[Датотека:Kiwifugl.jpg|мини|лево|180п|[[Кивији|Киви]] је национална птица]]
Географска изолација Новог Зеланда од преко 80 милиона година и острвска [[биогеографија]] је одговорна за ендемичност врста [[флора Новог Зеланда|флоре]] и [[фауна Новог Зеланда|фауне]] Новог Зеланда. Они су настали или еволуцијом живог света Гондване или преко врста које су успеле да дођу до удаљених обала Новог Зеланда преко ваздуха или мора.{{sfn|Lindsey|2000|p=14}} Од свих васкуларних биљака, 82% су ендемске врсте и чини их 1.944 врсте у 65 [[Род (биологија)|родова]] и у једној [[породица (биологија)|породици]].<ref name="FAQ">{{cite web| date = мај 2010| url = http://www.nzpcn.org.nz/page.asp?help_faqs_NZ_plants| title = Frequently asked questions about New Zealand plants| publisher = [[New Zealand Plant Conservation Network]]| accessdate = 15. 1. 2011| archive-date = 08. 09. 2012| archive-url = https://web.archive.org/web/20120908012124/http://www.nzpcn.org.nz/page.asp?help_faqs_NZ_plants| url-status = dead}}</ref><ref name="NZPCN 2006">{{harvnb|de Lange|Sawyer|Rolfe|2006|pp=}}</ref> Велике површине острва су под шумама [[подокарп]]а и [[јужна буква|јужне букве]]. Подокарп је врста зимзеленог дрвета – [[голосеменице]] и формира шуме углавном у северним деловима Новог Зеланда. На крајњем северу Северног острва у овим шумама расте [[каури]] – џиновско дрво које нарасте до 50 м у висину. Шуме јужне букве су заступљене у јужнијим пределима острва.<ref>{{cite encyclopedia|editor-first =Alexander|editor-last=McLintock|encyclopedia=from An Encyclopaedia of New Zealand | title = Mixed Broadleaf Podocarp and Kauri Forest | url = http://www.TeAra.govt.nz/en/1966/forests-indigenous/4| accessdate=15. 1. 2011 |date=април 2010| origyear=1966| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand}}</ref> За Северно острво су карактеристична папратишта и шикаре. У њима расте већи број папрати (сребрнасте, дрвене итд) и разног жбунастог растиња. На Јужном острву су велике планинске површине под пашњацима и ниским жбуновима.<ref>{{cite web|last=Mark| first = Alan| title = Grasslands – Tussock grasslands| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=март 2009| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/grasslands/1| accessdate=17. 1. 2010}}</ref>

[[Датотека:Silver-fern.jpg|мини|200п|Сребрна папрат (''Cyathea dealbata'') је национална биљка]]
[[Датотека:Yellow-eyed Penguins Auckland Islands.jpg|мини|лево|180п|[[Жутооки пингвин]] насељава југ Новог Зеланда]]

[[Датотека:PohutukawaCornwallis.jpg|мини|200п|Похутукава (''Metrosideros excelsa'') је ендемска врста]]

Пре доласка људи око 80% површине Новог Зеланда је било покривено шумом, практично цела територија осим планинских врхова, мочвара, неплодног земљишта и вулканских подручја.<ref>{{cite web|title=Commentary on Forest Policy in the Asia-Pacific Region (A Review for Indonesia, Malaysia, New Zealand, Papua New Guinea, Philippines, Thailand and Western Samoa)|
year=1997| publisher = Forestry Department| url = http://www.fao.org/docrep/w7730e/w7730e09.htm#new%20zealand| accessdate=4. 2. 2011}}</ref> Након доласка људи долази до масовне дефорестације, посебно од пожара насталих након полинежанског насељавања.{{чињеница|date=08. 2017. }}<!-- mrtva veza od tog datuma--> Остатак шума су искрчили Европљани створивши оранице, тако да данас површина покривена шумом износи 23%.<ref>Taylor, R. and Smith, I. (1997). [http://www.mfe.govt.nz/publications/ser/ser1997/index.html The state of New Zealand’s environment 1997] {{Wayback|url=http://www.mfe.govt.nz/publications/ser/ser1997/index.html |date=20150122070627 }}. Ministry for the Environment, Wellington.</ref>

Шумама су доминирале птице а у недостатку сисара, неке од врста попут [[Кивији|кивија]], [[какапо]]а и [[такахе]]а су еволуирале у нелетачице.<ref>{{cite web|url=http://www.terranature.org/flightlessbirds.htm| title = New Zealand ecology: Flightless birds| publisher = TerraNature| accessdate=17. 1. 2011}}</ref> Доласком људи долази и до појаве [[пацов]]а, творова, разних других глодара и сисара што је довело до [[Изумирање|изумирања]] бројних врста, укључујући и велике птице као што су [[моа]] и [[хастов орао]].<ref name = "extinction">{{cite web|last=Holdaway| first = Richard| title = Extinctions – New Zealand extinctions since human arrival| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=март 2009| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/extinctions/4| accessdate=4. 2. 2011}}</ref><ref>{{cite news|date=јануар 2005| title = Huge eagles 'dominated NZ skies'| last=Kirby| first = Alex| publisher = BBC News | url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/4138147.stm}}</ref>

Друге ендемске врсте чине рептили ([[туатаре]], [[скинкови]] и [[гекони]]),<ref>{{cite web|url=http://www.doc.govt.nz/conservation/native-animals/reptiles-and-frogs/tuatara/| publisher = Department of Conservation| title = Tuatara: New Zealand reptiles| accessdate=17. 1. 2011| archive-url = https://web.archive.org/web/20110131210804/http://www.doc.govt.nz/conservation/native-animals/reptiles-and-frogs/tuatara/| archive-date=31. 1. 2011|url-status=dead| df = }}</ref> [[жаба|жабе]] (укључујући 4 врсте најстаријих и најпримитивнијих жаба на свету, рода ''-{Leiopelma}-'' а то су [[Хамилтонова жаба|хамилтонова]], [[Арчијева жаба|арчијева]], [[Хохштетерова жаба|хохштетерова]] и [[маудска жаба]]), пауци ([[катипо]]), инсекти ([[вета]]) и пужеви.<ref>{{cite web|last=Ryan| first = Paddy| title = Snails and slugs – Flax snails, giant snails and veined slugs| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=март 2009| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/snails-and-slugs/2| accessdate=4. 2. 2011}}</ref> Одређене врсте попут птица [[царићи|царића]] и гмизаваца туатара су толико јединствене да се сматрају за живе фосиле. Једини доказ о постојању сисара на Новом Зеланду су три врсте слепих мишева (једна изумрла а једна од две преостале је -{[[Chalinolobus tuberculatus]]}-) и фосил малог сисара величине миша који је пронађен 2006. и процењен на 16 милиона година старости.<ref>{{cite web|url=http://www.science.unsw.edu.au/news/2006/nzmammal.html | title = Tiny Bones Rewrite Textbooks, first New Zealand land mammal fossil | publisher = University of New South Wales |date=31. 5. 2007| archiveurl = https://web.archive.org/web/20070531085218/http://www.science.unsw.edu.au/news/2006/nzmammal.html| archivedate=31. 5. 2007}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Worthy| first = Trevor H. | last2=Tennyson| first2 = Alan J. D. | last3=Archer| first3 = Michael| last4=Musser| first4 = Anne M. | last5=Hand| first5 = Suzanne J. | last6=Jones| first6 = Craig| last7=Douglas| first7 = Barry J. | last8=McNamara| first8 = James A. | last9=Beck| first9 = Robin M. D. | title = Miocene mammal reveals a Mesozoic ghost lineage on insular New Zealand, southwest Pacific | journal = [[Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America]] | volume = 103 | issue = 51 |year=2006| doi = 10.1073/pnas.0605684103|pages=19419-23}}</ref> Морски сисари су бројни, половина врста китова, делфина и плискавица као и фока живи у водама Новог Зеланда.<ref>{{cite web|url=http://www.doc.govt.nz/conservation/native-animals/marine-mammals/| publisher = Department of Conservation| title = Marine Mammals| accessdate=17. 1. 2011| archive-url = https://web.archive.org/web/20110308103617/http://www.doc.govt.nz/conservation/native-animals/marine-mammals/| archive-date=8. 3. 2011|url-status=dead| df = }}</ref> Такође уз обалу се може видети велики број морских птица, од чега је трећина ендемских врста.<ref>{{cite web|url=http://www.doc.govt.nz/conservation/native-animals/birds/sea-and-shore-birds/ | title = Sea & shore birds | publisher = New Zealand Department of Conservation | accessdate=7. 3. 2011 | archive-url = https://web.archive.org/web/20110301153339/http://www.doc.govt.nz/conservation/native-animals/birds/sea-and-shore-birds/ | archive-date=1. 3. 2011 |url-status=dead | df = }}</ref> На Новом Зеланду се налази највећи број врста пингвина, укључујући ендемске врсте [[Жутооки пингвин|жутооког пингвина]], [[Мали пингвин|малог пингвина]], [[Снерски пингвин|снерског пингвина]] и [[Фјордландски пингвин|фјордландског пингвина]], од свих држава на свету.<ref>{{cite web|url=http://www.doc.govt.nz/conservation/native-animals/birds/sea-and-shore-birds/penguins/penguins/ | title = Penguins | publisher = New Zealand Department of Conservation | accessdate=7. 3. 2011 | archive-url = https://web.archive.org/web/20110503202743/http://www.doc.govt.nz/conservation/native-animals/birds/sea-and-shore-birds/penguins/penguins/ | archive-date=3. 5. 2011 |url-status=dead | df = }}</ref>

Од доласка људи близу половине ендемских врста је изумрло, укључујући 51 врсту птица (нпр. [[хуија]]), 3 врсте жаба, 3 врсте речних риба, 4 врсте биљака и 1 врсту слепог миша.<ref name = "extinction"/> Преостале врсте су угрожене и њихово станиште је значајно смањено.<ref name = "extinction"/> Ипак на Новом Зеланду су настале неке од успешнијих метода очувања угрожених врста попут заштићених острва, борбе против штеточина, премештања живог света, удомљавања као и еколошке обнове острва и других одабраних области.{{sfn|Jones|2002|p=362}}<ref>{{cite journal|title=Island restoration: Exploring the past, anticipating the future| last=Rauzon| first = Mark| journal = Marine Ornithology| volume = 35|year=2008| url = http://marineornithology.org/PDF/35_2/35_2_97-107.pdf|pages=97-107}}</ref>{{sfn|Diamond|1990|pp=3–8}}

=== Национални паркови ===
[[Датотека:Map of New Zealand National Park.svg|мини|200п|Мапа националних паркова Новог Зеланда]]

На Новом Зеланду постоји четрнаест [[национални парк|националних паркова]]:<ref>{{cite web |author= |url=http://www.doc.govt.nz/parks-and-recreation/national-parks/ |title=New Zealand National Parks |date= |website= |publisher= |access-date=15. 4. 2013 |archive-date=26. 12. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121226230350/http://www.doc.govt.nz/parks-and-recreation/national-parks/ |url-status= }}</ref>
{| class="wikitable collapsible collapsed"
|-
!Национални паркови Новог Зеланда
|-
! Име
! Основан
! Величина (-{km²}-)
! class="unsortable" | Слика
|-
| Национални парк [[Те Уревера]]
| style="text-align:right" | 1954.
| style="text-align:right" | 2127
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Lake Waikaremoana sun set.jpg|200п]]
|-
| Национални парк [[Тонгариро]]
| style="text-align:right" | 1887.
| style="text-align:right" | 796
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Tongariro Mahuia River n.jpg|200п]]
|-
| Национални парк [[Вангануи]]
| style="text-align:right" | 1986.
| style="text-align:right" | 742
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Whanganui River.jpg|200п]]
|-
| Национални парк [[Егмонт]]
| style="text-align:right" | 1900.
| style="text-align:right" | 335
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Mt Taranaki.JPG|200п]]
|-
| Национални парк [[Кахуранги]]
| style="text-align:right" | 1996.
| style="text-align:right" | 4520
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:HeaphyRiver.jpg|200п]]
|-
| Национални парк [[Абел Тасман]]
| style="text-align:right" | 1942.
| style="text-align:right" | 225
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:AbelTasmanNP.jpg|200п]]
|-
| Национални парк [[Нелсон Лејкс]]
| style="text-align:right" | 1956.
| style="text-align:right" | 1018
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Lake Rotoroa.jpg|200п]]
|-
| Национални парк [[Папароа]]
| style="text-align:right" | 1987.
| style="text-align:right" | 306
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Pancake Rocks, Punakaiki.jpg|200п]]
|-
| Национални парк [[Артурс Пас]]
| style="text-align:right" | 1929.
| style="text-align:right" | 1144
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:NZ arthurs pass SI.jpg|200п]]
|-
| Национални парк [[Вестленд Таи Поутини]]
| style="text-align:right" | 1960.
| style="text-align:right" | 1175
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Franz Josef glacier.JPG|200п]]
|-
| Национални парк [[Аораки/Маунт Кук]]
| style="text-align:right" | 1953.
| style="text-align:right" | 707
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Hooker Valley Pano MC.jpg|200п]]
|-
| Национални парк [[Маунт Аспајаринг]]
| style="text-align:right" | 1964.
| style="text-align:right" | 3555
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Matukituki valley.jpg|200п]]
|-
| Национални парк [[Фјордланд]]
| style="text-align:right" | 1952.
| style="text-align:right" | 12519
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:MilfordSound.jpg|200п]]
|-
| Национални парк [[Ракијура]]
| style="text-align:right" | 2002.
| style="text-align:right" | 1500
| style="text-align:center; padding:0;"| [[Датотека:Stewart Island Rakiura Track.jpg|200п]]
|}

== Историја ==
{{Главни чланак|Историја Новог Зеланда}}

Нови Зеланд је једно од последњих насељених копна на Земљи. [[Метод радиоактивног угљеника|Радиоугљенично датирање]], [[дефорестација]] и маорски [[митохондријски геном]]<ref>{{Cite journal|last=Murray-McIntosh | first= Rosalind P. | last2=Scrimshaw| first2 = Brian J. | last3=Hatfield| first3 = Peter J. | last4=Penny| first4 = David| title = Testing migration patterns and estimating founding population size in Polynesia by using human mtDNA sequences | journal = [[Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America]] | volume = 95 | issue = 15 |year=1998| doi = 10.1073/pnas.95.15.9047|pages=9047-52}}</ref> сугеришу да је Нови Зеланд први пут насељен од стране источних [[Полинежани|Полинежана]] између [[1250]]. и [[1300]].{{sfn|Mein Smith|2005|p=6}}<ref name="PNAS2008">{{Cite journal|last=Wilmshurst| first = J. M. | last2=Anderson| first2 = A. J. | last3=Higham| first3 = T. F. G. | last4=Worthy| first4 = T. H. | title = Dating the late prehistoric dispersal of Polynesians to New Zealand using the commensal Pacific rat | doi = 10.1073/pnas.0801507105 | journal = Proceedings of the National Academy of Sciences | volume = 105 | issue = 22 |year=2008| pmid = | pmc = | bibcode = 2008PNAS..105.7676W |pages=7676}}</ref> након серија дугих путовања преко острва у јужном Пацифику.<ref>{{Cite journal|doi=10.1126/science.1166083 | last=Moodley| first = Y. | last2=Linz| first2 = B. | last3=Yamaoka| first3 = Y. | last4=Windsor| first4 = H. M. | last5=Breurec| first5 = S. | last6=Wu| first6 = J. -Y. | last7=Maady| first7 = A. | last8=Bernhoft| first8 = S. | last9=Thiberge| first9 = J. -M. | title = The Peopling of the Pacific from a Bacterial Perspective | journal = Science | volume = 323 | issue = 5913 |year=2009| pmid = 19164753 | pmc = 2827536 | bibcode = 2009Sci...323..527M |pages=527-530}}</ref> Током наредних векова ти досељеници су развили засебну културу данас познату под називом Маори. Становништво је подељено на ''[[иви]]'' (племена) и ''[[хапу]]'' (подплемена), која су имала разнолике односе, од међусобне сарадње до сукоба. Група Маора је у једном тренутку населила [[Чатам острва|Чатамска острва]] (која су назвали ''Рекоху'', данас ''Варекаури''), на самом југу, где су развили сопствену културу која се зове [[Мориори]].{{sfn|Clark|1994|pp=123–135}}<ref>{{cite web|url=http://www.teara.govt.nz/en/moriori/4 | title = The impact of new arrivals | publisher = Te Ara Encyclopedia of New Zealand | last=Davis| first = Denise|date=септембар 2007 | accessdate=30. 4. 2010}}</ref> Популација Мориори је била десеткована између [[1835]]. и [[1862]], углавном због маорске инвазије и поробљавања, уз болести које су донели Европљани. До 1862. преживео је свега 101 припадник овог племена а последњи пунокрвни Мориори је умро [[1933]]. Данас се око 1.000 становника Новог Зеланда изјашњава као Мориори.<ref>{{cite web|first=Denise| last=Davis| first2 = Māui| last2=Solomon| title = 'Moriori – The impact of new arrivals'| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=март 2009| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/moriori/4| accessdate=23. 3. 2011}}</ref>

Први [[Европа|Европљани]] који су дошли до Новог Зеланда били су [[Холанђани]]н [[Абел Тасман]] и његова посада који су допловили до Новог Зеланда [[1642]].{{sfn|Mein Smith|2005|p=23}} Сусрет са домородачким становништвом је био непријатељски, четири члана посаде су убијена а један Маор је погођен из топа.{{sfn|Salmond||p=82}} Европљани нису поново долазили на Нови Зеланд све до [[1769]]. када је британски истраживач [[Џејмс Кук]] опловио и мапирао целу обалу.{{sfn|Mein Smith|2005|p=23}} Након Кука, Нови Зеланд су посећивали бројни бродови који су се бавили ловом на китове и фоке као и трговачки бродови. Трговали су храном, оруђем, оружјем и другом робом у замену за дрво, храну и воду.{{sfn|King|2003|p=122}} Појава кромпира и [[мускета]] су значајно изменили маорску пољопривреду и ратништво. Кромпири су обезбедили довољну количину хране, што је омогућило дуже и одрживије војне акције.<ref>{{cite journal|last=Fitzpatrick| first = John|year=2004| title = Food, warfare and the impact of Atlantic capitalism in Aotearo/New Zealand| journal = Australasian Political Studies Association Conference: APSA 2004 Conference Papers| url = https://www.adelaide.edu.au/apsa/docs_papers/Others/Fitzpatrick.pdf| accessdate=30. 1. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110511142553/https://www.adelaide.edu.au/apsa/docs_papers/Others/Fitzpatrick.pdf|archive-date=11. 5. 2011|url-status=dead}}</ref> Као последица наступили су међуплеменски [[Мускетни ратови]], више од 600 битака између [[1801]]. и [[1840]]. у којима је убијено 30-40.000 Маора.{{sfn|Brailsford|1972|p=35}} Од почетка 19. века хришћански мисионари су почели да насељавају Нови Зеланд и као резултат њиховог рада већина маорског становништва је прихватила хришћанство.{{sfn|Wagstrom|2005|pp=71–73}}Маорско становништво је током 19. века спало на око 40% броја пре контакта са Европљанима, а главни фактор су биле нове болести док су сукоби са Европљанима били веома ретки.{{sfn|Lange|1999|p=18}}

[[Датотека:Treatyofwaitangi.jpg|мини|лево|190п|Фрагмент Вајтанги договора]]

Британска влада је [[1832]]. поставила [[Џејмс Басби|Џејмса Басбија]] за намесника на Новом Зеланду<ref name = "Busby"/> а 1835, након најаве Француске да жели да колонизује Нови Зеланд, лабава конфедерација под називом [[Уједињена племена Новог Зеланда]] је дала проглас о независности и обратила се британском краљу [[Вилијам IV од Уједињеног Краљевства|Вилијаму -{IV}-]] са молбом за заштиту.<ref name = "Busby">{{cite encyclopedia|editor-first=Alexander|editor-last=McLintock|title=Busby, James| last=Rutherford| first = James| url = http://www.teara.govt.nz/en/1966/busby-james/1| accessdate=7. 1. 2011|date=април 2009| origyear=originally published in 1966| encyclopedia = from An Encyclopaedia of New Zealand| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand}}</ref> Немири који су уследили и праве нејасноће о карактеру ове декларације о независности су приморали британско Министарство колонија да пошаље капетана [[Вилијам Хобсон|Вилијама Хобсона]] да успостави суверенитет британске круне и да испреговара договор са Маорима.<ref>{{cite encyclopedia|editor-first=Alexander|editor-last=McLintock|title=Sir George Gipps| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/1966/gipps-sir-george/1| accessdate=7. 1. 2011|date=април 2009| origyear=originally published in 1966| encyclopedia = from An Encyclopaedia of New Zealand| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand}}</ref> У Заливу острва је [[6. фебруар]]а 1840. потписан [[Уговор из Вајтангија]], један од најзначајнијих докумената из историје Новог Зеланда.<ref name = "Wilson2009">{{cite web|last=Wilson| first = John| title = Government and nation – The origins of nationhood| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=март 2009| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/government-and-nation/1| accessdate=7. 1. 2011}}</ref> Као одговор на покушај колонијалних компанија да оснују независну насеобину у [[Велингтон]]у<ref>{{cite encyclopedia|editor-first=Alexander|editor-last=McLintock|title=Settlement from 1840 to 1852| url = http://www.teara.govt.nz/en/1966/land-settlement/3| accessdate=7. 1. 2011|date=април 2009| origyear=originally published in 1966| encyclopedia = from An Encyclopaedia of New Zealand| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand}}</ref> и покушаја колонизације од стране Француза у [[Акароа|Акарои]]<ref>{{cite encyclopedia|last=Foster| first = Bernard|editor-first=Alexander|editor-last=McLintock| title = Akaroa, French Settlement At| url = http://www.teara.govt.nz/en/1966/akaroa-french-settlement-at/1| accessdate=7. 1. 2011|date=април 2009| origyear=originally published in 1966| encyclopedia = from An Encyclopaedia of New Zealand| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand}}</ref> Хобсон је [[21. мај]]а 1840. прогласио британски суверенитет на територији целог Новог Зеланда.<ref>{{cite encyclopedia|last=Simpson| first = K|editor-first=Alexander|editor-last=McLintock| title = Hobson, William – Biography| url = http://www.teara.govt.nz/en/biographies/1h29/1| accessdate=7. 1. 2011|date=септембар 2010| encyclopedia = from the Dictionary of New Zealand Biography| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand}}</ref> Након потписивања уговора и проглашења суверенитета, број имиграната, углавном из [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]] се повећава.<ref>{{cite web|last=Phillips| first = Jock|date=април 2010| title = British immigration and the New Zealand Company| url = http://www.teara.govt.nz/en/history-of-immigration/3| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand| accessdate=7. 1. 2011}}</ref>

[[Датотека:Polynesian Migration.svg|десно|мини|250п|[[Маори]] вероватно потичу од народа који су вршили сеобу са [[Тајван]]а у [[Меланезија|Меланезију]] а одатле источно ка [[Друштвена острва|Друштвеним острвима]]. Након паузе од 70–265 година, у новом таласу истраживања открили су и населили Нови Зеланд.<ref>{{Cite journal|doi=10.1073/pnas.1015876108 | last=Wilmshurst| first = J. M. | last2=Hunt| first2 = T. L. | last3=Lipo| first3 = C. P. | last4=Anderson| first4 = A. J. | title = High-precision radiocarbon dating shows recent and rapid initial human colonization of East Polynesia | journal = [[Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America]] | volume = 108 | issue = 5 |pages=1815-1820|year=2011
}}</ref>]]

Нови Зеланд је у првом периоду био део колоније [[Нови Јужни Велс]], али убрзо [[1841]]. године постаје засебна крунска колонија.<ref>{{cite web|title=Crown colony era – the Governor-General| url = http://www.nzhistory.net.nz/politics/history-of-the-governor-general/crown-colony-era| publisher = Ministry for Culture and Heritage|date=март 2009| accessdate=7. 1. 2011}}</ref> Аутономију добија [[1852]]. године а први сазив парламента је заседао [[1854]]. године.<ref name = "G and N">{{cite web|last=Wilson| first = John| title = Government and nation – The constitution| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=март 2009| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/government-and-nation/3| accessdate=2. 2. 2011}}</ref> Добија пуну аутономију по практично свим унутрашњим питањима [[1856]]. године.<ref name = "G and N"/> Постојало је страховање да би Јужно острво могло да оформи засебну колонију, па је премијер [[Алфред Домет]] донео одлуку да пресели главни град из [[Окланд]]а (који је био главни град од 1841. а пре тога свега годину дана то је био ''Расел'', данашњи ''Окијато'') на локацију у [[Куков пролаз|Куковом пролазу]].{{sfn|Temple|1980|pp=}} Одабран је Велингтон због луке и централне позиције а прва седница парламента у новом главном граду била је [[1865]]. године. Како је растао број имиграната долазило је до сукоба око земље што је довело до [[Новозеландски ратови|Новозеландских ратова]] током 1860-их и 1870-их и конфискације маорских поседа.<ref>{{cite web|url=http://www.nzhistory.net.nz/war/new-zealands-19th-century-wars/introduction|title=New Zealand's 19th-century wars – overview|publisher=[[Ministry for Culture and Heritage]]|date=април 2009|accessdate=7. 1. 2011|archive-date=14. 11. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161114212246/http://www.nzhistory.net.nz/war/new-zealands-19th-century-wars/introduction|url-status=}}</ref> Нови Зеланд је постао прва земља која је дала [[право гласа]] женама<ref>{{cite web|first=John| last=Wilson.| title = History – Liberal to Labour| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=март 2009| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/history/5| accessdate=2. 2. 2011}}</ref> а [[1894]]. је донет један од првих закона о обавезној арбитражи између послодаваца и синдиката.<ref>{{Cite web|url=https://teara.govt.nz/en/strikes-and-labour-disputes/page-3|title=The Industrial Conciliation and Arbitration Act|url-status=live}}</ref><!-- mrtva veza od tog datuma-->

Нови Зеланд се прогласио за [[доминион]] [[Британска империја|Британске империје]] [[1907]]. године а пуну независност у виду [[крунске земље Комонвелта]] добио је [[Вестминстерски статут 1931.|Вестминстерским статутом]] који је донет [[1931]], а службено прихваћен [[1947]]. године.<ref name = "G and N"/> Нови Зеланд је учествовао у светским дешавањима као савезник Британске империје током [[Први светски рат|Првог]] и [[Други светски рат|Другог]] светског рата<ref>{{cite web| url = http://www.nzhistory.net.nz/war-and-society| title = War and Society| publisher = Ministry for Culture and Heritage| accessdate = 7. 1. 2011| archive-date = 09. 11. 2016| archive-url = https://web.archive.org/web/20161109201601/http://www.nzhistory.net.nz/war-and-society| url-status = }}</ref> а био је погођен и [[Велика криза|Великом кризом]]<ref>{{cite web|authorlink=Brian Easton| last=Easton| first = Brian| title = Economic history – Interwar years and the great depression| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=април 2010| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/economic-history/7| accessdate=7. 1. 2011}}</ref> Криза је довела до избора прве лабуристичке владе и успостављања [[држава благостања|државе благостања]] и [[Протекционизам|протекционистичке привреде]].<ref>{{cite web|last=Derby| first = Mark| title = Strikes and labour disputes – Wars, depression and first Labour government| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=мај 2010| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/strikes-and-labour-disputes/6| accessdate=1. 2. 2011}}</ref> Након Другог светског рата Нови Зеланд улази у период растућег економског успеха<ref>{{cite web|last=Easton| first = Brian| title = Economic history – Great boom, 1935–1966| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=новембар 2010| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/economic-history/9| accessdate=1. 2. 2011}}</ref> а маорско становништво почиње да напушта села и да се сели у градове у потрази за послом.<ref>{{cite web|last=Keane| first = Basil| title = Te Māori i te ohanga – Māori in the economy – Urbanisation| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=новембар 2010| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/te-maori-i-te-ohanga-maori-in-the-economy/6| accessdate=7. 1. 2011}}</ref> Долази до развоја маорског протестног покрета који критикује [[евроцентризам]] и ради на већем признању маорске културе и Уговора из Вајтангија.<ref>{{cite web|first=Te Ahukaramū| last=Royal| title = Māori – Urbanisation and renaissance| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=март 2009| accessdate=1. 2. 2011| url = http://www.teara.govt.nz/en/maori/5}}</ref> [[Вајтанги трибунал]] је успостављен [[1975]]. да би се бавио кршењем Уговора а од [[1985]]. има мандат да се бави и историјским притужбама.<ref name = "Wilson2009"/> Влада је постигла договор о накнади за кршење Уговора са многим племенима али током 2000-их долази до неспоразума око власништва над приморском зоном у зони плиме и осеке и океанског дна у склопу Новог Зеланда јер Маори захтевају да овај простор од важности за рибарство припада њима.

== Становништво ==
{{главни|Демографија Новог Зеланда}}

Нови Зеланд има око 4,4 милиона житеља.<ref>{{cite web|url=http://www.stats.govt.nz/tools_and_services/tools/population_clock.aspx| publisher = Statistics New Zealand| title = Estimated resident population of New Zealand| accessdate=30. 1. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110724200026/http://www.stats.govt.nz/tools_and_services/tools/population_clock.aspx|archive-date=24. 7. 2011|url-status=dead}} The population clock updates every 10 minutes.</ref> Нови Зеланд је већим делом урбана земља, са 72 процента становништва у једној од 16 градских зона, и 53 процента у једном од четири највећа града [[Окланд]]у, [[Крајстчерч]]у, [[Велингтон]]у и [[Хамилтон (Нови Зеланд)|Хамилтону]].<ref name="Urban">{{cite web|url=http://www.stats.govt.nz/methods_and_services/access-data/tables/subnational-pop-estimates.aspx | title = Subnational population estimates at 30. јун 2009 | accessdate=30. 4. 2010 | publisher = Statistics New Zealand |date=30. 6. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100513142947/http://www.stats.govt.nz/methods_and_services/access-data/tables/subnational-pop-estimates.aspx |archive-date=13. 5. 2010 |url-status=dead }}</ref> Градови Новог Зеланда су често високо рангирани у истраживањима о квалитету живота. Окланд се, по истраживању консултантске куће Мерсер за 2010. годину, налази на четвртом месту по квалитету живота и стандарту а Велингтон на дванаестом месту.<ref name="Mercer">{{cite web|url=http://www.mercer.com/referencecontent.htm?idContent=1128060 | title = Mercer 2010 Quality of Living survey highlights – Global | accessdate=30. 4. 2010 | publisher = Mercer |date=мај 2010}}</ref>

Очекивана животна доб на Новом Зеланду 2008. је била 82,4 године за жене и 78,4 за мушкарце.<ref>{{cite web|url=http://www.stats.govt.nz/browse_for_stats/population/births/BirthsAndDeaths_HOTPDec09qtr/Commentary.aspx| title = Commentary | accessdate=27. 4. 2010 | work = Births and Deaths: децембар 2009 quarter | publisher = [[Statistics New Zealand]]}}</ref> Очекивана животна доб при рођењу ће по предвиђању бити повећана на 85 година до [[21. век|2050]]. године а морталитет новорођенчади ће опасти.<ref name="Именован_3-20240420173311">{{Cite web|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3502153/|title=Life and Living in Advanced Age: A Cohort Study in New Zealand|url-status=live}}</ref> Очекује се да 2050. године Нови Зеланд достигне 5,3 милиона становника а да просечна старост буде повећана са 36 на 43 године, и да проценат старијих од 60 година буде повећан са 18 на 29%.<ref name="Именован_3-20240420173311"/>

{{Највећи градови на Новом Зеланду}}
{{-}}

=== Етничка припадност и имиграција ===

[[Датотека:New Zealand population over time - small.png|мини|лево|300п|Историјат броја становника Новог Зеланда (црно) и предвиђени раст (црвено)]]

На попису [[2006]]. године, 67,6% становништва се изјаснило као Европљани а 14,6% као Маори.<ref>{{cite web | url = http://www.stats.govt.nz/Census/2006CensusHomePage/QuickStats/quickstats-about-a-subject/culture-and-identity/ethnic-groups-in-new-zealand.aspx | title = Ethnic groups in New Zealand | accessdate = 18. 1. 2011 | work = 2006 Census QuickStats National highlights | publisher = [[Statistics New Zealand]] | archive-date = 23. 11. 2017 | archive-url = https://web.archive.org/web/20171123211544/http://www.stats.govt.nz/Census/2006CensusHomePage/QuickStats/quickstats-about-a-subject/culture-and-identity/ethnic-groups-in-new-zealand.aspx | url-status =  }}</ref> Друге важније етничке групе су Азијати (9,2%) и Пацифички народи (6,9%) док се 11,1% изјаснило као Новозеланђани а 1% је припадало некој другој етничкој групи.<ref name="Ethnicity 2006 Census">{{cite web|url=http://www.stats.govt.nz/Census/2006CensusHomePage/QuickStats/quickstats-about-a-subject/national-highlights/cultural-diversity.aspx | title = Cultural diversity | accessdate=30. 4. 2010 | work = 2006 Census QuickStats National highlights | publisher = [[Statistics New Zealand]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20100525062433/http://stats.govt.nz/Census/2006CensusHomePage/QuickStats/quickstats-about-a-subject/national-highlights/cultural-diversity.aspx |archive-date=25. 5. 2010 |url-status=dead }}</ref><ref name="Māori 2006 Census">{{cite web|url=http://www.stats.govt.nz/Census/2006CensusHomePage/QuickStats/quickstats-about-a-subject/maori/maori-ethnic-population-te-momo-iwi-maori.aspx| title = Māori Ethnic Population / Te Momo Iwi Māori| accessdate=30. 4. 2010| work = QuickStats About Māori, Census 2006| publisher = [[Statistics New Zealand]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20100525055954/http://stats.govt.nz/Census/2006CensusHomePage/QuickStats/quickstats-about-a-subject/maori/maori-ethnic-population-te-momo-iwi-maori.aspx|archive-date=25. 5. 2010|url-status=dead}}</ref> Резултати су доста различити у односу на ранији период, на попису [[1961]]. 92% се изјаснило као Европљани а 7% као Маори, док су азијске и пацифичке мањине чиниле преосталих 1%.<ref>{{cite news|url=http://www.nzherald.co.nz/nz/news/article.cfm?c_id=1&objectid=10678220| title = Ethnic mix changing rapidly| newspaper = New Zealand Herald|date=октобар 2010| first = Simon| last=Collins}}</ref> Иако је званичан термин за становника Новог Зеланда „Новозеланђанин“ ({{јез-ен|New Zealander}}) неформално се користи израз „Киви“, како међународно, тако и од стране локалаца.<ref>{{cite journal|journal=New Zealand Population Review| volume = 30| issue = 1&2|year=2004| title = Seeking an Ethnic Identity: Is "New Zealander" a Valid Ethnic Category?| last=Callister| first = Paul| url = http://www.callister.co.nz/nzethnicgroup.pdf| accessdate=7. 6. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130207234302/http://callister.co.nz/nzethnicgroup.pdf|archive-date=7. 2. 2013|url-status=dead|pages=5-22}}</ref> Маорска реч ''-{Pākehā}-'' означава Новозеланђане европског порекла, мада ова реч није прихваћена од стране свих,<ref>{{Cite news|last=Misa| first = Tapu| url = http://www.nzherald.co.nz/nz/news/article.cfm?c_id=1&objectid=10371473| title = Ethnic Census status tells the whole truth | newspaper=New Zealand Herald
|date=8. 3. 2006}}</ref><ref>{{cite web|title=Draft Report of a Review of the Official Ethnicity Statistical Standard: Proposals to Address the ‘New Zealander’ Response Issue|date=април 2009| format = PDF| url = http://www.stats.govt.nz/~/media/Statistics/Methods%20and%20Services/Review%20ethnicity/draft-reportof-reviewo-official-ethnicity-standard.ashx| archiveurl = https://web.archive.org/web/20101113182918/http://www.stats.govt.nz/~/media/Statistics/Methods%20and%20Services/Review%20ethnicity/draft-reportof-reviewo-official-ethnicity-standard.ashx| archivedate=13. 11. 2010| publisher = Statistics New Zealand| accessdate=18. 1. 2011}}</ref> а неки Маори је користе за све неполинежане на Новом Зеланду.<ref name="Pakeha">{{cite web|url=http://maorinews.com/writings/papers/other/pakeha.htm | title = 'Pakeha', Its Origin and Meaning | last=Ranford| first = Jodie| accessdate=20. 2. 2008 | publisher = Māori News}}</ref>

Маори су били први људи на Новом Зеланду, а за њима су уследили први европски досељеници. Након периода колонизације имигранти су били углавном из Британије, Ирске и Аустралије, због рестриктивне политике сличне политици Беле Аустралије.{{sfn|Walrond|2007|p=2}} Укупно је 23% становника Новог Зеланда рођена у другој држави и већина њих живи у региону Окланда.<ref>{{cite web|title=QuickStats About Culture and Identity: Birthplace and people born overseas| publisher = Statistics New Zealand| url = http://www.stats.govt.nz/Census/2006CensusHomePage/QuickStats/quickstats-about-a-subject/culture-and-identity/birthplace-and-people-born-overseas.aspx|date=март 2006| accessdate=19. 1. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110517155119/http://www.stats.govt.nz/Census/2006CensusHomePage/QuickStats/quickstats-about-a-subject/culture-and-identity/birthplace-and-people-born-overseas.aspx|archive-date=17. 5. 2011|url-status=dead}}</ref> Већина је дошла из Уједињеног Краљевства и Ирске (29%) убрзано се повећава број имиграната из Источне Азије, понајвише из Кине али и из Кореје, Тајвана, Јапана и Хонгконга.<ref name="Birthplace 2006 Census">For the percentages: {{cite web|url=http://www.stats.govt.nz/Census/2006CensusHomePage/QuickStats/quickstats-about-a-subject/culture-and-identity/birthplace-and-people-born-overseas.aspx| title = QuickStats About Culture and Identity – Birthplace and people born overseas| accessdate=30. 4. 2010| work = 2006 Census| publisher = [[Statistics New Zealand]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20100430061254/http://www.stats.govt.nz/Census/2006CensusHomePage/QuickStats/quickstats-about-a-subject/culture-and-identity/birthplace-and-people-born-overseas.aspx|archive-date=30. 4. 2010|url-status=dead}}</ref> Број страних студената је тако повећан након 1990-их и у [[2002]]. години 20.000 њих је студирало на високошколским установама Новог Зеланда.<ref>{{cite journal| journal = International Education Journal| volume = 5| issue = 4| year = 2004| title = International Students in New Zealand: Needs and Responses| first = Andrew| last = Butcher| first2 = Terry| last2 = McGrath| url = http://ehlt.flinders.edu.au/education/iej/articles/v5n4/butcher/paper.pdf| access-date = 28. 02. 2012| archive-date = 09. 03. 2012| archive-url = https://web.archive.org/web/20120309072621/http://ehlt.flinders.edu.au/education/iej/articles/v5n4/butcher/paper.pdf| url-status = dead}}</ref>

=== Језик ===
Енглески је доминантан језик, и њиме се служи 98% становништва.<ref name="SpokenLanguage"/> Новозеландска варијанта енглеског је најсличнија аустралијској варијанти енглеског језика и странцима је тешко да разликују ова два акцента.{{sfn|Hay|Maclagan|Gordon|2008|p=14}} Најпрепознатљивија одлика новозеландског енглеског је промена кратких предњих вокала - тврдо „и“ које звучи као глас [[шва]] (као нпр. „а“ у речи ''-{about}-''), кратко „е“ које звучи као кратко „и“ и кратко „а“ које звучи као стандардно кратко „е“.<ref>* {{cite journal|last=Bauer
| first = L.|last2=Warren
| first2 = P.|last3=Bardsley| first3= D.|last4=Kennedy| first4 = M.|last5=Major| first5 = G.| title = New Zealand English| journal = Journal of the International Phonetic Association|year=2007| volume = 37| issue = 1|pages=97-102| doi = 10.1017/S0025100306002830| ref = harv| url = http://journals.cambridge.org/production/action/cjoGetFulltext?fulltextid=995732
}}</ref> Стога странцима речи -{„bad“}-, -{„dead“}-, -{„fish“}- и -{„chips“}- звуче као -{„bed“}-, -{„did“}-, -{„fush“}- и -{„chups“}-.

Након Другог светског рата Маори су обесхрабривани да користе свој језик у школама и на радним местима и он је као језик заједнице опстајао само у забаченим крајевима.<ref name="Maori language"/> У скорије време наступио је процес ревитализације,<ref name="MLW">{{cite web|url=http://www.nzhistory.net.nz/culture/maori-language-week| title = Māori Language Week – Te Wiki o Te Reo Maori| publisher = Ministry for Culture and Heritage| accessdate=фебруар 2008}}</ref><ref>{{cite news|title=British influence ebbs as New Zealand takes to talking Māori | url = http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/australiaandthepacific/newzealand/1490814/British-influence-ebbs-as-New-Zealand-takes-to-talking-Maori.html| last=Squires| first = Nick|date=мај 2005| newspaper = The Telegraph| location = Great Britain}}</ref> маорски је проглашен за званични језик [[1987]].<ref name = "Maori language act">{{cite web|title=Waitangi Tribunal claim – Māori Language Week|url=http://www.nzhistory.net.nz/culture/maori-language-week/waitangi-tribunal-claim|publisher=Ministry for Culture and Heritage|date=јул 2010|accessdate=19. 1. 2011|archive-date=02. 06. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230602204914/http://nzhistory.net.nz/culture/maori-language-week/waitangi-tribunal-claim|url-status=}}</ref> и говори га 4,1% становника.<ref name="SpokenLanguage">{{cite web|url=http://www.stats.govt.nz/Census/2006CensusHomePage/QuickStats/quickstats-about-a-subject/culture-and-identity/languages-spoken.aspx| title = QuickStats About Culture and Identity: Languages spoken|date=март 2006| publisher = Statistics New Zealand| accessdate=20. 2. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20091113185604/http://www.stats.govt.nz/Census/2006CensusHomePage/QuickStats/quickstats-about-a-subject/culture-and-identity/languages-spoken.aspx|archive-date=13. 11. 2009|url-status=dead}}</ref> Данас постоје школе на маорском као и два канала Маорске телевизије.<ref>{{cite web|url=http://media.maoritelevision.com/default.aspx?tabid=211&pid=367| title = Māori Television Launches 100 percent Māori Language Channel| publisher = Māori Television| accessdate=30. 4. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110511151530/http://media.maoritelevision.com/default.aspx?tabid=211&pid=367|archive-date=11. 5. 2011|url-status=dead}}</ref> Многа места имају двоструке називе, на маорском и енглеском. Према подацима са почетка 21. века маорски у свакодневном животу као матерњи језик говори око 30.000 људи (4,2% од укупног новозеландског становништва), а 150.000 га повремено говори те га разуме.<ref>[http://www.stats.govt.nz/browse_for_stats/people_and_communities/maori/2001-survey-on-the-health-of-the-maori-language.aspx www.stats.govt.nz], "2001 Survey on the health of the Māori language", преузето 30. априла 2016.</ref><ref>[http://www.ethnologue.com/language/mri www.ethnologue.com], "Maori", преузето 30. априла 2016.</ref> После енглеског и маорског најраспрострањенији је [[самоански језик|самоански]] који са по више од 40.000 људи прате француски, хинди, јуе и северни кинески.<ref name="SpokenLanguage"/><ref name="2006Census"/> Новозеландски знаковни језик користи око 28.000 људи и постао је званичан језик [[2006]]. године.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.legislation.govt.nz/act/public/2006/0018/latest/DLM372754.html |title=New Zealand Sign Language Act 2006 No 18 (as at 30. јун 2008), Public Act – New Zealand Legislation |date= |website= |publisher= |access-date=29. 11. 2011}}. Legislation.govt.nz (2008-06-30)</ref>

=== Образовање и вероисповест ===

Основно и средње образовање је обавезно за децу до 6 до 16 година, док већина у школу креће са 5 година.<ref name = "Education Stats">{{cite web|title=Education Statistics of New Zealand: 2009| publisher = Education Counts| last=Dench| first = Olivia|date=јул 2010| url = http://www.educationcounts.govt.nz/publications/ece/2507/80221| accessdate=19. 1. 2011}}</ref> Постоји 13 разреда а јавне школе су бесплатне. Нови Зеланд има стопу писмености одраслих од 99%,<ref name="CIA"/> док половина становништва од 15 до 29 година има неки вид вишег образовања.<ref name = "Education Stats"/> Постоји пет типова високошколских установа, универзитети, колеџи, политехничке школе, специјалистички колеџи и „''вананге''“<ref name="EducationAct1989">{{cite web|url=http://www.legislation.govt.nz/act/public/1989/0080/latest/DLM183668.html | title = Education Act 1989 No 80 (as at 0<!-- no reformat -->1. фебруар 2011), Public Act. Part 14: Establishment and disestablishment of tertiary institutions, Section 62: Establishment of institutions | publisher = New Zealand Parliamentary Counsel Office/Te Tari Tohutohu Pāremata | work=Education Act 1989 No 80 |date=1. 2. 2011 | accessdate=15. 8. 2011}}</ref> (маорски универзитети) као и приватне високошколске образовне установе.<ref name="NZQA">{{cite web|url=http://www.nzqa.govt.nz/studying-in-new-zealand/tertiary-education | title = Studying in New Zealand: Tertiary education | publisher = New Zealand Qualifications Authority | accessdate=15. 8. 2011}}</ref> Факултетску диплому има 14,2% становништва, 30,4% има неку врсту вишег образовања а 22,4 процента нема никакво звање.<ref name="TertiaryEdStats">{{cite web|url=http://www.educationcounts.govt.nz/__data/assets/excel_doc/0007/17836/Education_attainment_of_the_population.xls | format = xls | title = Educational attainment of the population | publisher = Education Counts | accessdate=21. 2. 2008 |year=2006 |archive-url=https://web.archive.org/web/20081015143050/http://www.educationcounts.govt.nz/__data/assets/excel_doc/0007/17836/Education_attainment_of_the_population.xls |archive-date=15. 10. 2008 |url-status=dead }}</ref>

Хришћанство је главна религија на Новом Зеланду. према попису 2006. 55,6% становништва се изјаснило као хришћани, 34,7% се изјаснило да нема вероисповест а око 4 процента се изјаснило према некој другој религији.<ref>{{cite web|title=QuickStats About Culture and Identity: Religious affiliation| url = http://www.stats.govt.nz/Census/2006CensusHomePage/QuickStats/quickstats-about-a-subject/culture-and-identity/religious-affiliation.aspx| publisher = Statistics New Zealand| accessdate=20. 1. 2011|archive-url=https://www.webcitation.org/6Fc6Twaqe?url=http://www.stats.govt.nz/Census/2006CensusHomePage/QuickStats/quickstats-about-a-subject/culture-and-identity/religious-affiliation.aspx|archive-date=3. 4. 2013|url-status=dead}}</ref> Главни хришћанске деноминације су [[англиканизам]], [[католицизам]], [[презбитеријанизам]] и [[методизам]]. Такође постоји значајан број [[пентекостализам|пентекосталаца]], [[баптисти|баптиста]] и припадника [[Црква Исуса Христа светаца последњих дана|Цркве Исуса Христа светаца последњих дана]] као и мароске цркве „''Ратана''“. Мањинске вероисповести по попису су [[хиндуизам]], [[будизам]] и [[ислам]].<ref name="2006Census">{{cite web|url=http://www.stats.govt.nz/~/media/statistics/publications/census/2006-reports/quickstats-subject/culture-identity/quickstats-about-culture-and-identity-tables.aspx| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110610100515/http://www.stats.govt.nz/~/media/statistics/publications/census/2006-reports/quickstats-subject/culture-identity/quickstats-about-culture-and-identity-tables.aspx| archivedate=10. 6. 2011 | format = XLS| title = 2006 Census Data – QuickStats About Culture and Identity – Tables| publisher = Statistics New Zealand| work = 2006 Census| accessdate=30. 4. 2010}} In tables 28 (Religious Affiliation) and 19 (Languages Spoken by Ethnic Group)</ref><ref>{{cite web|url=http://www.stats.govt.nz/~/media/Statistics/Publications/Census/2006-reports/quickstats-subject/Culture-Identity/qstats-about-culture-and-identity-2006-census.pdf | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110610100533/http://www.stats.govt.nz/~/media/Statistics/Publications/Census/2006-reports/quickstats-subject/Culture-Identity/qstats-about-culture-and-identity-2006-census.pdf | archivedate=10. 6. 2011 | title = Quick Stats About culture and Identity— 2006 Census | publisher = Statistics New Zealand | format = PDF | accessdate=28. 9. 2007}}</ref>

== Привреда ==
{{главни|Привреда Новог Зеланда}}
Нови Зеланд има савремену, просперитетну развијену тржишну привреду са бруто друштвеним производом ([[паритет куповне моћи]]) процењеним на око 28.250 америчких долара по особи.<ref>{{cite web|url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2010/02/weodata/weorept.aspx?sy=2008&ey=2015&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&pr1.x=30&pr1.y=9&c=196&s=PPPPC&grp=0&a=| title = Report for Selected Countries and Subjects| publisher = [[Међународни монетарни фонд|International Monetary Fund]]| accessdate=30. 1. 2011|date=октобар 2010}}</ref><ref>{{cite web| url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2004rank.html| title = GDP – per capita (PPP)| publisher = [[The World Factbook]], [[Централна обавештајна агенција|Central Intelligence Agency]]| accessdate = 22. 1. 2011| archive-date = 24. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130424075526/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2004rank.html| url-status = }}</ref><ref>{{cite web|url=http://data.worldbank.org/indicator/NY.GDP.PCAP.CD| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110511123254/http://data.worldbank.org/indicator/NY.GDP.PCAP.CD| archivedate=11. 5. 2011| publisher = World Bank| accessdate=22. 1. 2011| title = GDP per capita (current US$)}}</ref> [[Валута]] на Новом Зеланду зове се [[новозеландски долар]] или често неформално као ''киви долар''. Уз локалне кованице користи се и на [[Кукова Острва|Куковим острвима]], [[Нијуе]]у, [[Токелау]]у и на [[Острва Питкерн|Острвима Питкерн]].<ref>{{cite web|url=http://www.bsi.si/en/financial-data.asp?MapaId=1239| title = Currencies of the territories listed in the BS exchange rate lists| publisher = Bank of Slovenia| accessdate=22. 1. 2011}}</ref> Нови Зеланд се налази на петом месту извештаја УН о [[Показатељ хуманог развоја|Индексу хуманог развоја]] за [[2011]]. годину.<ref>{{cite web|url=http://hdr.undp.org/en/media/HDR_2011_EN_Table1.pdf| format = PDF| title = Human Development Index and components| publisher = [[Програм Организације уједињених нација за развој|United Nations Development Programme]]| accessdate=3. 1. 2012}}</ref>

[[Датотека:AucklandCBDfromRangitoto.jpg|мини|лево|250п|[[Окланд]], пословна зона сликана са Рангитото острва]]

Током историје сировинска индустрија је имала важну позицију у привреди Новог Зеланда, укључујући лов на фоке, китоловство, новозеландски лан, злато, каури гуму и дрвну грађу.<ref name="RWT export evolution">{{cite web|url=http://www.TeAra.govt.nz/en/1966/trade-external/1 | title = Historical evolution and trade patterns | work = An Encyclopaedia of New Zealand |year=1966| accessdate=10. 2. 2011}}</ref> Са развојем хладњача током 1880-их месо и млечни производи су извожени у Британију, што је био основ за јак економски развој Новог Зеланда.<ref>{{cite web|first=Hugh| last=Stringleman| first2 = Robert| last2=Peden| url = http://www.teara.govt.nz/en/sheep-farming/5/2| title = Sheep farming – Growth of the frozen meat trade, 1882–2001| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=октобар 2009| accessdate=6. 5. 2010}}</ref> Велика потражња за пољопривредним производима у Уједињеном Краљевству и у САД је омогућила да животни стандард на Новом Зеланду буде виши него у Аустралији и Западној Европи током 1950-их и 1960-их.<ref>{{cite encyclopedia|editor-first=Alexander|editor-last=McLintock|title=Some Indicators of Comparative Living Standards|last=Baker|first=John|url=http://www.TeAra.govt.nz/en/1966/standard-of-living/1/1|accessdate=330. 4. 2010|date=фебруар 2010|origyear=originally published in 1966|encyclopedia=from An Encyclopaedia of New Zealand|publisher=Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand}} Table pdf downloadable from [http://www.teara.govt.nz/files/3_308_StandardOfLiving_Comparison_0.pdf], Приступљено 15. априла 2013.</ref> Када је Уједињено Краљевство приступило [[Европске заједнице|Европској заједници]] новозеландско извозно тржиште се смањило,<ref>{{cite web|last=Wilson| first = John| title = History – The later 20th century | publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand |date=март 2009 | url = http://www.TeAra.govt.nz/en/history/6 | accessdate=2. 2. 2011}}</ref> што је заједно са [[Нафтна криза из 1973.|нафтном кризом]] [[1973]]. године и енергетском кризом [[1979]]. довело до економске депресије.<ref>{{cite web|first=Chris| first2 = John | last2=Yeabsley| title = Overseas trade policy – Difficult times – the 1970s and early 1980s| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=април 2010| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/overseas-trade-policy/5| accessdate=22. 1. 2011| last=Nixon| unused_data = lastNixon}}</ref> Животни стандард је опао у односу на Аустралију и државе западне Европе а [[1982]]. године су лични приходи Новозеланђана били најнижи од свих развијених земаља за које је Група Светске банке радила процену.<ref>{{cite journal|last=Evans| first = N. | title = Up From Down Under: After a Century of Socialism, Australia and New Zealand are Cutting Back Government and Freeing Their Economies | journal = National Review | volume = 46 | issue = 16 |pages=47-51}}</ref> Након[[1984]]. бројне владе су спроводиле структурне макроекономске реформе (познате као {{јез-ен|Rogernomics}} и {{јез-ен|Ruthanasia}}) када је протекционистичка привреда замењена либералном слободном привредом.<ref name="Liberalisation">{{cite web|last=Easton| first = Brian| title = Economic history – Government and market liberalisation | publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand |date=новембар 2010 | url = http://www.TeAra.govt.nz/en/economic-history/11 | accessdate=1. 2. 2011}}</ref>{{sfn|Hazledine|1998|pp=}}

Незапосленост је била највиша [[1991]]. и [[1992]]. када је била изнад 10%,<ref>{{cite web|url=http://www.socialreport.msd.govt.nz/paid-work/unemployment.html| title = Unemployment| publisher = 2010 Social report| accessdate=4. 2. 2011}}</ref> као резултат [[Црни понедељак 1987.|слома берзе]] [[1987]]. године, али је до [[2007]]. године дошло до пуног опоравка када је незапосленост износила 3,4 процента (што је Нови Зеланд поставило на пето место од двадесет и седам рангираних држава у склопу истраживања ОЕСР).<ref>{{cite news|url=http://www.nzherald.co.nz/business/news/article.cfm?c_id=3&objectid=10502512| title = The miracle of full employment | last=Bingham| first = Eugene|date=7. 4. 2008| work = The New Zealand Herald| accessdate=17. 9. 2008}}</ref> Ипак светска економска криза која је уследила је довела до рецесије у пет узастопних квартала што је најдужа економска депресија за 30 година<ref>{{cite news|url=http://www.nytimes.com/2009/06/11/business/global/11nzrate.html| title = New Zealand Takes a Pause in Cutting Rates |date=10. 6. 2009 | work = The New York Times| accessdate=30. 4. 2010}}</ref><ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/8120196.stm| title = New Zealand's slump longest ever |date=26. 6. 2009| work = BBC News | accessdate=30. 4. 2010}}</ref> и незапосленост је порасла на 7% током [[2009]]. године.<ref>{{cite web|title=Household Labour Force Survey: децембар 2010 quarter – Media Release| url = http://www.stats.govt.nz/browse_for_stats/work_income_and_spending/employment_and_unemployment/HouseholdLabourForceSurvey_MRDec10qtr.aspx| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110429174323/http://www.stats.govt.nz/browse_for_stats/work_income_and_spending/employment_and_unemployment/HouseholdLabourForceSurvey_MRDec10qtr.aspx| archivedate=29. 4. 2011| last=Bascand| first = Geoff|date=фебруар 2011| publisher = Statistics New Zealand| accessdate=4. 2. 2011}}</ref> Незапосленост међу младима је у јуну 2011. износила 17,4 процента.<ref>{{Cite web|url=https://www.socialreport.msd.govt.nz/paid-work/unemployment.html|title=The Social Report 2016 – Te pūrongo oranga tangata|url-status=live}}</ref> Од 1970-их до данас Нови Зеланд се суочава са проблемом „одлива мозгова“.<ref>{{cite journal| doi = 10.1016/j.respol.2004.01.006| last = Davenport| first = Sally| url =https://archive.org/details/sim_research-policy_2004-05_33_4/page/617| title = Panic and panacea: brain drain and science and technology human capital policy| journal = Research Policy| volume = 33| year = 2004| issue = 4| pages = 617-630}}</ref><ref>{{cite news|title=New Zealand brain-drain worst in world| first = Sean| last=O'Hare|date=септембар 2010| newspaper = [[The Daily Telegraph|The Telegraph]]| location = United Kingdom| url = http://www.telegraph.co.uk/expat/expatnews/7973220/New-Zealand-brain-drain-worst-in-world.html}}</ref> Око четвртине високо квалификованих радника живи у иностранству, углавном у Аустралији и Британији, што је највиша стопа међу развијеним државама.<ref>{{cite news|title=Quarter of NZ's brightest are gone| last=Collins| first = Simon|date=март 2005| newspaper = New Zealand Herald| url = http://www.nzherald.co.nz/nz/news/article.cfm?c_id=1&objectid=10114923}}</ref> Ипак постоји и супротан процес „прилива мозгова“ кроз имиграцију стручњака из Европе и мање развијених држава.<ref>{{Cite journal|title=The labour market performance of European immigrants in New Zealand in the 1980s and 1990s | journal = The International Migration Review |year=2000| last=Winkelmann| first = Rainer| volume = 33 | doi = 10.2307/2676011 | jstor = 2676011 | issue = 1 | publisher = The Center for Migration Studies of New York|pages=33-58}}</ref>{{sfn|Bain|2006|p=44}}

=== Рударство ===

Пре доласка Европљана Маори су се бавили вађењем [[аргилит]]а.<ref>{{cite web|url=http://www.teara.govt.nz/en/nelson-region/4/2 | title = Argillite quarry |author = |date=| work = Te Ara - the Encyclopedia of New Zealand | accessdate=20. 11. 2010}}</ref> Нови Зеланд је богат налазиштима угља, сребра, руде гвожђа, кречњака и злата. У свету је рангиран на 22. месту по производњи руде гвожђа и 29. по производњи злата. Укупна вредност производених руда на Новом Зеланду [[2006]]. износила је 1,5 милијарди долара (не рачунајући нафту и гас). Најважније руде метала су злато (10.62 тона), сребро (27.2 тоне) и титаномагнетит гвозденог песка (2,15 милиона тона). У извештају из [[2008]]. процењује се да су неискоришћени ресурси од само седам основних руда (укључујући злато, бакар, гвожђе и молибден) вредни око 140 милијарди долара.<ref name="GREENZONE">{{cite news|url=http://www.nzherald.co.nz/pollution/news/article.cfm?c_id=281&objectid=10630166&pnum=0| title = Miners press to enter the green zone|date=6. 3. 2010| work = [[The New Zealand Herald]]| accessdate=24. 3. 2010| first = Geoff| last=Cumming}}</ref> Рударство је једна од значајнијих грана новозеландске привреде. Према процени из [[2010]]. године око 4000 хектара, или 0,016% територије Новог Зеланда је покривена рудницима, углавном каменоломима.<ref name="GREENZONE"/>

=== Инфраструктура ===

Снабдевање енергијом потиче од нафте, гаса и угља (69%) и из [[Обновљиви извори енергије|обновљивих извора енергије]], првенствено [[хидроелектрана|хидро]] и [[Геотермалне електране|геотермалних]] електрана.<ref name="EDF2011">{{cite web|url=http://www.med.govt.nz/sectors-industries/energy/pdf-docs-library/energy-data-and-modelling/publications/energy-data-file/energydatafile-2011.pdf| title = Energy Data File 2011| publisher = Ministry for Economic Development|date=јул 2011| accessdate=29. 1. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140114063936/http://www.med.govt.nz/sectors-industries/energy/pdf-docs-library/energy-data-and-modelling/publications/energy-data-file/energydatafile-2011.pdf|archive-date=14. 1. 2014|url-status=dead}}</ref> Саобраћајна мрежа Новог Зеланда се састоји од 93.805 km путева вредних 23 милијарде долара,<ref>{{cite web|url=http://www.nzta.govt.nz/network/operating/faqs.html| title = Frequently Asked Questions| publisher = New Zealand Transport Agency| accessdate=22. 1. 2011}}</ref> и 4.128 km железничке пруге.<ref>{{cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/nz.html |title=CIA – The World Factbook – New Zealand |accessdate=18. 9. 2009 |archive-date=18. 09. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190918165831/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/nz.html |url-status=dead }}</ref> Већина градова је повезана аутобуским линијама али је доминантан вид превоза приватни аутомобил.<ref>{{cite web|last=Humphris| first = Adrian| title = Public transport – Passenger trends| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=април 2010| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/public-transport/8| accessdate=22. 1. 2011}}</ref> Железнице су приватизоване [[1993]]. године али су поново враћене под окриље државе [[2008]]. године.<ref>{{cite web|last=Atkinson| first = Neill| title = Railways – Rail transformed| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=новембар 2010| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/railways/11| accessdate=22. 1. 2011}}</ref> Пруга се протеже целом дужином државе али данас служи углавном за теретни а не путнички транспорт.<ref>{{cite web|last=Atkinson| first = Neill| title = Railways – Freight transport| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=април 2010| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/railways/6| accessdate=22. 1. 2011}}</ref> Већина страних посетилаца долази авионом,<ref>{{Cite web|url=https://www.transport.govt.nz/statistics-and-insights/air-and-sea-transport/sheet/air-passengers|title=Air and sea transport|url-status=live}}</ref> преко неког од седам међународних аеродрома (везе са другим државама осим Аустралије и Фиџија имају аеродроми у Окланду и Крајстчерчу). Национална [[авио-компанија]] је [[Ер Нови Зеланд]]. Пошта Новог Зеланда је имала монопол на телекомуникације до [[1989]]. када је формирана компанија „Телеком Нови Зеланд“ која је приватизована [[1990]]. године. Телеком у свом власништву има већину телекомуникационе инфраструктуре али је повећана конкуренција других провајдера.<ref>{{cite web|title=New Zealand – Telecommunications – Major Players| url = http://www.budde.com.au/Research/New-Zealand-Telecommunications-Major-Players.html| publisher = Budde Comm| last=Budde| first = Paul| accessdate=30. 1. 2011}}</ref>

=== Трговина ===
[[Датотека:Territorial waters - New Zealand.svg|мини|десно|250п|Ексклузивна економска зона Новог Зеланда.]]
Привреда Новог Зеланда веома зависи од међународне трговине,<ref>{{cite web|last=Groser| first = Tim|date=март, 2009| title = Speech to ASEAN-Australia-New Zealand Free Trade Agreement Seminars| url = http://www.beehive.govt.nz/speech/speech-asean-australia-new-zealand-free-trade-agreement-seminars| publisher = New Zealand Government| accessdate=30. 1. 2011}}</ref> посебно у области пољопривредних производа.<ref>{{Cite web|url=https://www.gov.uk/government/publications/exporting-to-new-zealand/exporting-to-new-zealand|title=Doing business in New Zealand: New Zealand trade and export guide|url-status=live}}</ref> Извоз чини високих 24 процента производње,<ref name="CIA"/> због чега је Нови Зеланд осетљив на међународне цене робе и на глобалне економске рецесије. Главне извозне гране су [[пољопривреда]], [[цвећарство]], [[риболов]], [[шумарство]] и [[рударство]] који чине око половине извоза.<ref>{{cite web|url=http://www.treasury.govt.nz/economy/overview/2010/09.htm| title = New Zealand Economic and Financial Overview 2010: Industrial Structure and Principal Economic Sectors| publisher = [[New Zealand Treasury]]|date=април 2010| accessdate=30. 1. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110123200035/http://www.treasury.govt.nz/economy/overview/2010/09.htm|archive-date=23. 1. 2011|url-status=dead}}</ref> Главни извозни партнери су Аустралија, САД, Јапан, Кина и Уједињено Краљевство.<ref name="CIA"/> Од [[7. април]]а [[2008]]. Нови Зеланд и Кина су потписници уговора о слободној трговини.<ref>{{cite news| url = http://www.nzherald.co.nz/trade-deal-with-china/news/article.cfm?c_id=1501819&objectid=10502506&pnum=0| title = Trade agreement just the start – Clark| publisher = [[The New Zealand Herald]]| date = април 2008| first = Fran| last = O'Sullivan| accessdate = 30. 4. 2010| archive-date = 27. 03. 2019| archive-url = https://web.archive.org/web/20190327101900/https://www.nzherald.co.nz/trade-deal-with-china/news/article.cfm?c_id=1501819&objectid=10502506&pnum=0| url-status = dead}}</ref><ref>{{cite news|title=China and New Zealand sign free trade deal|date=април 2008| url = http://www.nytimes.com/2008/04/07/business/worldbusiness/07iht-7tradefw.11718461.html| work = The New York Times}}</ref> Услужни сектор је најјача грана у привреди Новог Зеланда а за њим следе производња и грађевинарство, а затим пољопривреда и вађење сировина.<ref name="CIA">{{cite web|title=The World Factbook – New Zealand|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/nz.html|date=15. 11. 2007|work=CIA|accessdate=30. 11. 2007|archive-date=18. 09. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190918165831/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/nz.html|url-status=dead}}</ref> [[Туризам]] игра важну улогу у новозеландској привреди, у [[2010]]. је допринео 15 милијарди долара новозеландском БДП и у овој области је запослено 9,6% радне снаге.<ref name="TourismStats">{{cite web|url=http://www.tourismresearch.govt.nz/Documents/Key%20Statistics/KeyTourismStatisticsApr2010.pdf | title = Key Tourism Statistics |year=2010 | publisher = Ministry of Tourism | format = PDF | accessdate=30. 4. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100522035210/http://www.tourismresearch.govt.nz/Documents/Key%20Statistics/KeyTourismStatisticsApr2010.pdf |archive-date=22. 5. 2010 |url-status=dead }}</ref> Број страних туриста се током 2010. повећао 3,1%<ref>{{Cite web|url=/www.beehive.govt.nz/speech/tourism-rendezvous-new-zealand-2010|title=Tourism Rendezvous New Zealand 2010|url-status=live}}</ref> и очекује се да ће до 2015. бележити годишњи раст 2,5%.<ref name="TourismStats"/>

Током [[19. век]]а [[вуна]] је била главни извозни артикал Новог Зеланда.<ref name="RWT export evolution"/> Све до 1960-их вуна је чинила трећину извоза,<ref name="RWT export evolution"/> али је од тада њена цена у сталном паду у односу на друге робе<ref>{{cite web|last=Easton| first = Brian| title = Economy – Agricultural production|date=март 2009| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/economy/2| accessdate=22. 1. 2011| unused_data = publisher}}</ref> и више није исплатива за многе пољопривреднике.<ref>{{cite web|first=Hugh| last=Stringleman| first2 = Robert| last2=Peden| title = Sheep farming – Changes from the 20th century| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=март 2009| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/sheep-farming/7| accessdate=22. 1. 2011}}</ref> Насупрот томе млекарска индустрија је у сталном порасту, број крава је дуплиран у периоду између [[1990]]. и [[2007]].<ref>{{cite web|last=Stringleman| first = Hugh| first2 = Frank| last2=Scrimgeour| title = Dairying and dairy products – Dairying in the 2000s| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=новембар 2009| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/dairying-and-dairy-products/10| accessdate=22. 1. 2011}}</ref> чиме је ова грана доспела на прво место по извозној заради.<ref>{{cite web|last=Stringleman| first = Hugh| first2 = Frank| last2=Scrimgeour| title = Dairying and dairy products – Dairy exports| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=март 2009| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/dairying-and-dairy-products/11| accessdate=4. 2. 2011}}</ref> Млечни производи су [[2009]]. износили 21% (9,1 милијарда долара) укупног робног извоза,<ref>{{cite web|url=http://www.stats.govt.nz/browse_for_stats/industry_sectors/imports_and_exports/global-nz-jun-09/key-points.aspx| publisher = Statistics New Zealand| title = Global New Zealand – International Trade, Investment, and Travel Profile: Year ended јун 2009 – Key Points |date=јун 2009| accessdate=4. 2. 2011}}</ref> а највећа компанија на Новом Зеланду, [[Фонтера]], контролише трећину међународне трговине млечним производима.<ref>{{cite web|first=Hugh| last=Stringleman| first2 = Frank| last2=Scrimgeour| title = Dairying and dairy products – Manufacturing and marketing in the 2000s| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=март 2009| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/dairying-and-dairy-products/12| accessdate=22. 1. 2011}}</ref> Други пољопривредни извозни производи су месо са 13,2 процента, вуна са 6,3 процента, воће са 3,5% и риба са 3,3 процента. Број винарија је такође удвостручен,<ref>{{cite web|last=Dalley| first = Bronwyn| title = Wine – The wine boom, 1980s and beyond| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=март 2009| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/wine/6| accessdate=22. 1. 2011}}</ref> што је довело до тога да вино 2007. године престигне вуну у извозу.<ref>{{cite news|title=Wine in New Zealand | work = The Economist |date=март 2008 | url = http://www.economist.com/node/10926423}}</ref>

== Политика ==
{{главни|Политика Новог Зеланда}}
[[Датотека:LUXON,_Christopher_-_Botany_(cropped).jpg|мини|десно|150п|[[Кристофер Лаксон]], [[премијер Новог Зеланда|премијерка Новог Зеланда]] од 2023.]]
=== Влада ===
Нови Зеланд је [[уставна монархија]] и [[парламентарни систем|парламентарна демократија]],<ref>{{cite web| url = http://www.royal.gov.uk/MonarchAndCommonwealth/NewZealand/NewZealand.aspx| title = Queen and New Zealand| publisher = [[The British Monarchy]]| accessdate = 28. 4. 2010| archive-date = 02. 04. 2019| archive-url = https://web.archive.org/web/20190402150615/http://www.royal.gov.uk/MonarchAndCommonwealth/NewZealand/NewZealand.aspx| url-status = }}</ref> иако нема кодификован [[Устав Новог Зеланда|устав]].<ref name="Economist factsheet">{{cite news|title=Factsheet – New Zealand – Political Forces| newspaper=[[Економист|The Economist]] | publisher = [[The Economist Group]] |date=15. 2. 2005| url = http://economist.com/countries/NewZealand/profile.cfm?folder=Profile-Political%20Forces| archiveurl = https://web.archive.org/web/20060514204533/http://economist.com/countries/NewZealand/profile.cfm?folder=Profile-Political%20Forces| archivedate=14. 5. 2006| accessdate=4. 8. 2009}}</ref> Шеф државе је [[Монархија на Новом Зеланду|краљ Новог Зеланда]] [[Чарлс III]].<ref>{{cite web|title=New Zealand Legislation: Royal Titles Act 1974| url = http://www.legislation.govt.nz/act/public/1974/0001/latest/DLM411814.html|date=фебруар 1974| publisher = [[New Zealand Government]]| accessdate=8. 1. 2011}}</ref> Краља представља [[генерални гувернер Новог Зеланда]],<ref>{{cite web|url=http://www.gg.govt.nz/| title = The Governor General of New Zealand| publisher = Official website of the Governor General| accessdate=8. 1. 2011}}</ref> кога поставља на предлог [[Премијер Новог Зеланда|премијера Новог Зеланда]].<ref>{{cite web| url = http://www.royal.gov.uk/MonarchAndCommonwealth/NewZealand/TheQueensroleinNewZealand.aspx| title = The Queen's role in New Zealand| publisher = The British Monarchy| accessdate = 28. 4. 2010| archive-date = 26. 09. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130926053754/http://www.royal.gov.uk/monarchandcommonwealth/newzealand/thequeensroleinnewzealand.aspx| url-status = }}</ref> Генерални гувернер може да спроводи крунске прерогативе (као што је разматрање случајева неправде или постављање кабинетских министара, амбасадора и других кључних јавних функционера)<ref name="Именован_4-20240420173311">{{Cite web|url=https://dpmc.govt.nz/our-business-units/cabinet-office/supporting-work-cabinet/cabinet-manual/1-sovereign-governor-2|title=Governor-General|url-status=live}}</ref><!-- mrtva veza od tog datuma-->

{{multiple image
| align = left
| width1 = 158
| footer = [[Монархија на Новом Зеланду|Краљ Новог Зеланда]] и његов представник, [[Генерални гувернер Новог Зеланда|генерална гувернерка]]
| image1 = Charles, Prince of Wales in 2021 (cropped) (3).jpg
| caption1 = Чарлс III
| alt1 =
| width2 = 175
| image2 = Cindy Kiro 2021.jpg
| caption2 = [[Синди Киро]] 
| alt2 =
}}

[[Парламент Новог Зеланда]] је [[Законодавна власт|законодавно тело]] и чине га суверен (представља га генерални гувернер) и [[Представнички дом Новог Зеланда|Представнички дом]].<ref name="parliament facts"/> Раније је постојао и горњи дом ''Законодавни савет'' али је укинут [[1950]]. године.<ref name="parliament facts"/> Превласт Представничког дома над сувереном је настала у [[Енглеска|Енглеској]] по [[Повеља о правима|Повељи о правима]] из [[1689]]. који је Нови Зеланд ратификовао као закон.<ref name="parliament facts"/> Представнички дом је демократски изабрано тело, а владу формира странка или коалиција са највише места.<ref name="parliament facts"/> Може бити формирана и [[мањинска влада]] уколико се обезбеди подршка за гласања о поверењу влади и буџету. Генерални гувернер поставља министре по савету премијера, који је такође вођа посланичке групе која чини власт.<ref name="Именован_4-20240420173311"/> Кабинет, који чине министри које предводи премијер, највише је извршно тело које доноси најважније одлуке и ствара државну политику.<ref>{{cite web|last=Wilson| first = John| title = Government and nation – System of government| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=новембар 2010| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/government-and-nation/4| accessdate=9. 1. 2011}}</ref> По [[Конвенција|конвенцији]], чланови Кабинета су везани колективном одговорношћу за одлуке које доноси кабинет.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/place/New-Zealand/Government-and-society|title=Government and society|url-status=live}}</ref>

Судије и судски службеници се именују неполитички и под строгим правилима о доживотном мандату која помажу у одржавању уставне независности судске власти.<ref name="Economist factsheet"/> Ово теоријски омогућава правосуђу да тумачи право искључиво по законима које је донео парламент без било каквог другог утицаја на њихове одлуке.<ref>{{Cite web|url=https://www.govt.nz/browse/engaging-with-government/government-in-new-zealand/|title=How government works|url-status=live}}</ref> [[Судски комитет Државног савјета|Судски комитет Државног савета]] у [[Лондон]]у је био врховни суд све до [[2004]]. године када је формиран [[Врховни суд Новог Зеланда]]. Правосудни систем, којим руководи [[Главни судија Новог Зеланда|главни судија]] ({{јез-ен|Chief Justice}}),<ref>{{cite web|url=http://www.courtsofnz.govt.nz/about/judges/current-chief| title = The Current Chief Justice| publisher = Courts of New Zealand| accessdate=9. 1. 2011|archive-url=https://www.webcitation.org/61jY3EJVs?url=http://www.courtsofnz.govt.nz/about/judges/current-chief|archive-date=16. 9. 2011|url-status=dead}}</ref> чине [[Апелациони суд Новог Зеланда|Апелациони суд]], [[Високи суд Новог Зеланда|Високи суд]] и подређени судови.<ref name="Economist factsheet"/>

[[Датотека:Bowen House Beehive Parliament.JPG|мини|десно|250п|[[Влада Новог Зеланда]] (''кошница'') и зграде [[Парламент Новог Зеланда|Парламента]] (десно) у [[Велингтон]]у]]
Готово сви избори од [[1853]]. до [[1996]]. су одржани по већинском систему (странка са већином гласова побеђује, није потребна апсолутна већина).<ref name = "road">{{cite web|title=First past the post – the road to MMP| url = http://www.nzhistory.net.nz/politics/fpp-to-mmp/first-past-the-post| publisher = Ministry for Culture and Heritage|date=септембар 2009 | accessdate=9. 1. 2011}}</ref> Од [[1930]]. политичком сценом доминирају две странке, [[Национална странка (Нови Зеланд)|Национална]] и [[Лабуристичка странка (Нови Зеланд)|Лабуристичка]].<ref name = "road"/> Од 1996. у употреби је пропорционални изборни систем који се зове комбиновано пропорционално представљање ({{јез-ен|Mixed-member proportional representation}}).<ref name="Economist factsheet"/> По овом систему свако има два гласа, један за посланика за седамдесет изборних јединица (седам је резервисано за Маоре),<ref>{{cite web |url=http://www.elections.org.nz/voting-system/electorates/electorate-boundaries-and-review |title=Reviewing electorate numbers and boundaries |publisher=[[Electoral Commission (New Zealand)|Electoral Commission]] |date=8. 5. 2005 |accessdate=23. 1. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130914092927/http://www.elections.org.nz/voting-system/electorates/electorate-boundaries-and-review |archive-date=14. 9. 2013 |url-status=dead }}</ref> а други за странку као листу. Преосталих 50 посланика се бира управо са листе, уз неопходност да партија освоји макар једну изборну јединицу или пет процената укупно да би имала право да уђе у парламент.<ref>{{cite web |url=http://www.elections.org.nz/voting-system/mmp-voting-system/sainte-lagu%C3%AB-allocation-formula |title=Sainte-Laguë allocation formula |publisher=Electoral Commission |date=30. 3. 2005 |accessdate=23. 1. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130914170452/http://www.elections.org.nz/voting-system/mmp-voting-system/sainte-lagu%C3%AB-allocation-formula |archive-date=14. 9. 2013 |url-status=dead }}</ref> Између марта [[2005]]. и [[2006]]. Нови Зеланд је био једина држава на свету у којој су све највише функције (шефа државе, генералног гувернера, председника владе, председника парламента и председника врховног суда) истовремено држале жене.<ref>{{cite news|title=Women run the country but it doesn't show in pay packets| last=Collins| first = Simon|date=мај 2005| newspaper = The New Zealand Herald| url = http://www.nzherald.co.nz/nz/news/article.cfm?c_id=1&objectid=10127960}}</ref>

=== Спољни односи и војска ===
{{главни|Спољни односи Новог Зеланда|Оружане снаге Новог Зеланда}}

У раном колонијалном периоду Нови Зеланд је препустио питања трговине и спољне политике британској влади.<ref>{{cite encyclopedia|editor-first=Alexander|editor-last=McLintock|title=External Relations| url = http://www.teara.govt.nz/en/1966/history-constitutional/10| accessdate=7. 1. 2011|date=април 2009| origyear=originally published in 1966| encyclopedia = from An Encyclopaedia of New Zealand| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand}}</ref> Током Империјских конференција [[1923]]. и [[1926]]. одлучено је да се Новом Зеланду дозволи склапање међународних уговора, а први такав уговор је био потписан са Јапаном [[1928]]. Без обзира на независност, Нови Зеланд је следио политику Уједињеног Краљевства, нпр. када је проглашен рат против Немачке [[3. септембар|3. септембра]] [[1939]]. када је тадашњи премијер [[Мајкл Севиџ]] у односу на Британску империју прогласио „где иде она, идемо и ми; где она стоји, стојимо и ми“.<ref>{{cite web|title=Michael Joseph Savage| url = http://www.nzhistory.net.nz/people/michael-joseph-savage-biography| publisher = Ministry for Culture and Heritage|date=јул 2010| accessdate=29. 1. 2011}}</ref>

[[Датотека:E 003261 E Maoris in North Africa July 1941.jpg|250п|мини|лево|Маорски батаљон изводи ратни плес хака у Египту 1941.]]
Нови Зеланд је од [[1951]]. у [[АНЗУС]] пакту са [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Аустралија|Аустралијом]].<ref>{{cite web|url=http://www.australianpolitics.com/foreign/anzus/anzus-treaty.shtml| title = Department Of External Affairs: Security Treaty between Australia, New Zealand and the United States of America|date=септембар 1951| publisher = [[Australian Government]]| accessdate=11. 1. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110629153135/http://www.australianpolitics.com/foreign/anzus/anzus-treaty.shtml|archive-date=29. 6. 2011|url-status=dead}}</ref> Утицај САД је убрзо почео да бледи због несугласица око [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]],<ref>{{cite web|title=The Vietnam War|url=http://www.nzhistory.net.nz/war/vietnam-war|publisher=Ministry for Culture and Heritage|date=јун 2008|accessdate=11. 1. 2011|archive-date=08. 11. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161108004233/http://www.nzhistory.net.nz/war/vietnam-war|url-status=}}</ref> одбијања САД да се прикључе осуди Француске због потапања [[Гринпис]] брода „Дугин ратник“ у Окланду,<ref>{{cite web|title=Sinking the Rainbow Warrior – nuclear-free New Zealand|url=http://www.nzhistory.net.nz/politics/nuclear-free-new-zealand/rainbow-warrior|publisher=Ministry for Culture and Heritage|date=август 2008|accessdate=11. 1. 2011|archive-date=19. 10. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161019073147/http://www.nzhistory.net.nz/politics/nuclear-free-new-zealand/rainbow-warrior|url-status=}}</ref> неслагања око трговинских питања и на крају проглашавања Новог Зеланда за слободну зону од нуклеарне енергије што је довело до тога да САД билатерално суспендују пакт све до [[2010]]. године.<ref>{{cite web|title=Nuclear-free legislation – nuclear-free New Zealand|url=http://www.nzhistory.net.nz/politics/nuclear-free-new-zealand/nuclear-free-zone|publisher=New Zealand History Online|date=август 2008|accessdate=11. 1. 2011|archive-date=03. 11. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161103231157/http://www.nzhistory.net.nz/politics/nuclear-free-new-zealand/nuclear-free-zone|url-status=}}</ref>{{sfn|Lange|1990|pp=}} Нови Зеланд одржава блиске политичке везе са Аустралијом, на снази су споразум о [[Слободна трговина|слободној трговини]] ({{јез-ен|Closer Economic Relations}}) и споразум о слободи кретања ({{јез-ен|Trans-Tasman Travel Arrangement}}) који дозвољава држављанима две државе да посећују, живе и раде у другој без ограничења.<ref name = "NZ in brief">{{cite web| title = New Zealand country brief| url = http://www.dfat.gov.au/geo/new_zealand/nz_country_brief.html| publisher = Department of Foreign Affairs and Trade| accessdate = 11. 1. 2011| archive-date = 12. 10. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20131012052030/http://dfat.gov.au/geo/new_zealand/nz_country_brief.html| url-status = }}</ref> Тренутно око 500.000 Новозеланђана живи у Аустралији и око 65.000 Аустралијанаца живи на Новом Зеланду.<ref name = "NZ in brief"/>

Нови Зеланд одржава присутност међу тихоокеанским државама. Велики део хуманитарне и друге помоћи са Новог Зеланда иде управо овим државама, док многи становници ових држава одлазе на Нови Зеланд ради запослења.<ref>{{cite web|last=Bertram| first = Geoff| title = South Pacific economic relations – Aid, remittances and tourism| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=април 2010| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/south-pacific-economic-relations/4| accessdate=11. 1. 2011}}</ref> Трајне миграције су одређене правилима ''-{1970 Samoan Quota Scheme}-'' и ''-{2002 Pacific Access Category}-'' која дозвољавају да до 1.000 становника [[Самоа|Самое]] и до 750 становника других тихоокеанских држава добије трајно пребивалиште на Новом Зеланду. Програм за сезонске раднике је уведен [[2007]]. године и 2009. је 8.000 острвљана било запослено на тај начин.<ref>{{cite web|url=http://devpolicy.org/making-migration-work-lessons-from-new-zealand/| title = Making migration work: Lessons from New Zealand| last=Howes| first = Stephen|date=новембар 2010| accessdate=23. 3. 2011| publisher = Development Policy Centre}}</ref> Нови Зеланд активно учествује у раду организација [[Форум пацифичких острва]], [[Азијско-тихоокеанска економска сарадња]], [[Асоцијација нација југоисточне Азије|Асоцијација нација Југоисточне Азије]]<ref name = "NZ in brief"/> а члан је такође и [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]],<ref>{{cite web|title=Member States of the United Nations| publisher = United Nations| url = http://www.un.org/en/members/index.shtml#n| accessdate=11. 1. 2011}}</ref> [[Комонвелт]]а<ref>{{cite web|title=New Zealand in the Commonwealth| url = http://www.commonwealthofnations.org/country/new_zealand/| publisher = Комонвелт| accessdate=7. 6. 2013}}</ref> и [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за економску сарадњу и развој]].<ref>{{cite web|title=Members and partners| publisher = [[Организација за економску сарадњу и развој|Organisation for Economic Co-operation and Development]]| url = http://www.oecd.org/pages/0,3417,en_36734052_36761800_1_1_1_1_1,00.html| accessdate=11. 1. 2011}}</ref>

[[Датотека:New Zealand trench Flers September 1916.jpg|250п|мини|Пешадија из 2. батаљона Окландског пука у [[Битка на Соми|бици на Соми]], септембар 1916.]]
Оружане снаге Новог Зеланда ({{јез-ен|New Zealand Defence Force}}) се састоји из гране: [[Краљевска морнарица Новог Зеланда]] ({{јез-ен|Royal New Zealand Navy}}), [[Оружане снаге Новог Зеланда|Војска Новог Зеланда]] ({{јез-ен|New Zealand Army}}) и [[Краљевска авијација Новог Зеланда]] ({{јез-ен|Royal New Zealand Air Force}}).<ref>{{cite web| url = http://www.nzdf.mil.nz/default.htm| title = Welcome to NZDF| publisher = New Zealand Defence Force| accessdate = 11. 1. 2011| archive-date = 03. 07. 2020| archive-url = https://web.archive.org/web/20200703145343/http://nzdf.mil.nz/default.htm| url-status = dead}}</ref> Одбрамбене потребе Новог Зеланда су скромне јер су процене да су шансе за спољни напад мале,{{sfn|Ayson|2007|p=132}} али је ипак учествовао у светским сукобима од којих је најзначајније учешће у [[Галипољска операција|Галипољској операцији]], [[Битка за Крит|бици за Крит]],<ref>{{cite web|title=The Battle for Crete| url = http://www.nzhistory.net.nz/war/the-battle-for-crete| publisher = Ministry for Culture and Heritage|date=мај 2010| accessdate=9. 1. 2011}}</ref> [[Друга битка код Ел Аламејна|другој бици код Ел Аламејна]],<ref>{{cite web|title=El Alamein – The North African Campaign| url = http://www.nzhistory.net.nz/war/the-north-african-campaign/el-alamein| publisher = Ministry for Culture and Heritage|date=мај-2009| accessdate=9. 1. 2011}}</ref> [[Битка за Монте Касино|бици за Монте Касино]].<ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/history/worldwars/wwtwo/battle_cassino_01.shtml| title = World War Two: The Battle of Monte Cassino| last=Holmes| first = Richard|authorlink= Richard Holmes (military historian)|date=септембар 2010| accessdate=9. 1. 2011}}</ref> Галипољска операција је била од изузетне важности за изградњу националног идентитета<ref>{{cite news|title=Gallipoli stirred new sense of national identity says Clark|date=април 2005| newspaper = New Zealand Herald| url = http://www.nzherald.co.nz/nz/news/article.cfm?c_id=1&objectid=10122323}}</ref>{{sfn|Prideaux|2007|p=18}} и јачање [[АНЗАК]] ({{јез-ен|Australian and New Zealand Army Corps}}) традиције.<ref>{{cite web|title=The Spirit of ANZAC| last=Burke| first = Arthur| url = http://www.anzacday.org.au/spirit/spirit2.html| publisher = ANZAC Day Commemoration Committee| accessdate=11. 1. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20101226110037/http://www.anzacday.org.au/spirit/spirit2.html|archive-date=26. 12. 2010|url-status=dead}}</ref> У [[Први светски рат|Првом светском рату]] је погинуло око 18.500 Новозеланђана а 41.000 је рањена од око 103.000 бораца на тадашњу популацију од једног милиона.{{sfn|Edmond-Paul|2008|p=77}} Нови Зеланд је такође одиграо кључну улогу у јединој бици у Јужној Америци током Другог светског рата, [[Битка код Ла Плате|бици код Ла Плате]]<ref>{{cite web|title=New Zealand and the Battle of River Plate| url = http://www.mfat.govt.nz/Foreign-Relations/Latin-America/News/0-river-plate.php| publisher = New Zealand Ministry of Foreign Affairs and Trade| accessdate=29. 1. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110511071209/http://www.mfat.govt.nz/Foreign-Relations/Latin-America/News/0-river-plate.php|archive-date=11. 5. 2011|url-status=dead}}</ref> као и у [[Битка за Британију|бици за Британију]].<ref>{{cite web|title=New Zealand's contribution – The Battle of Britain| url = http://www.nzhistory.net.nz/war/battle-of-britain/kiwi-contribution| publisher = Ministry for Culture and Heritage|date=септембар 2010| accessdate=10. 1. 2011}}</ref> Током рата САД су имале око 400.000 војника стационираних на Новом Зеланду.<ref name="gov">{{cite web|title=Bureau of East Asian and Pacific Affairs Background Note: New Zealand| publisher = [[US Department of State]]|date=август 2010| url = http://www.state.gov/r/pa/ei/bgn/35852.htm| accessdate=10. 1. 2011}}</ref>

Поред оба светска рата и рата у Вијетнаму, Нови Зеланд је учествовао и у [[Корејски рат|Корејском рату]], [[Други бурски рат|Другом бурском рату]],<ref>{{cite web|title=South African War 1899–1902| url = http://www.nzhistory.net.nz/war/the-south-african-boer-war/introduction| publisher = Ministry for Culture and Heritage|date=фебруар 2009| accessdate=11. 1. 2011}}</ref> [[Побуна у Малаји|Побуни у Малаји]],<ref>{{cite web|title=NZ and the Malayan Emergency| url = http://www.nzhistory.net.nz/war/the-malayan-emergency| publisher = Ministry for Culture and Heritage|date=август 2010| accessdate=11. 1. 2011}}</ref> [[Заливски рат|Заливском рату]] и [[рат у Авганистану (2001—2014)|рату у Авганистану]]. Током [[Рат у Ираку|рата у Ираку]] Нови Зеланд је одбио учешће у директном сукобу већ је на годину дана послао тим инжењера да помажу у обнови државе. Нови Зеланд је учествовао и у миротворачким мисијама у Киперу, Сомалији, Босни и Херцеговини, на Синају, Анголи, Камбоџи, на Иранско-ирачкој граници, на Бугенвилу, на Источном Тимору и на Соломонским острвима.<ref name="Deployments">{{cite web|url=http://www.nzdf.mil.nz/operations/default.htm | title = New Zealand Defence Force Overseas Operations | publisher = [[New Zealand Defence Force]]| accessdate=17. 2. 2008 |date=јануар 2008 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080125104529/http://www.nzdf.mil.nz/operations/default.htm | archivedate=25. 1. 2008}}</ref>

== Административна подела ==
{{главни|Краљевство Нови Зеланд|Административна подела Новог Зеланда}}

[[Датотека:Kraljevstvo Novi Zeland.png|мини|десно|350п|[[Краљевство Нови Зеланд]]]]

Рани европски досељеници су Нови Зеланд поделили на провинције са одређеним нивоом аутономије.<ref name="nine_provinces">{{cite web | url = http://www.library.otago.ac.nz/pdf/hoc_fr_bulletins/31_bulletin.pdf | title = New Zealand's Nine Provinces (1853–76) | publisher = Friends of the Hocken Collections | date = март 2000 | accessdate = 13. 1. 2011 | archive-url = https://web.archive.org/web/20110205012614/http://www.library.otago.ac.nz/pdf/hoc_fr_bulletins/31_bulletin.pdf | archive-date = 05. 02. 2011 | url-status = dead }}</ref> Због финансијског притиска и жеље да се консолидују железнице, образовање, продаја земље и друге политике власти, власт је централизована и провинције су укинуте [[1876]]. године.<ref>{{cite encyclopedia|editor-first=Alexander|editor-last=McLintock|title=Provincial Divergencies| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/1966/provinces-and-provincial-districts/3| accessdate=7. 1. 2011|date=април 2009| origyear=originally published in 1966| encyclopedia = from An Encyclopaedia of New Zealand| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand}}</ref> Као резултат тога Нови Зеланд нема посебно представљене поднационалне ентитете. Сећање на провинције одржавају регионални празници и спортска ривалства.<ref>{{cite web|url=http://www.dol.govt.nz/er/holidaysandleave/publicholidays/index.asp | title = Public holidays | publisher = New Zealand Department of Labour | accessdate=2. 4. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110404101003/http://www.dol.govt.nz/er/holidaysandleave/publicholidays/index.asp |archive-date=4. 4. 2011 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|title=Overview – regional rugby| url = http://www.nzhistory.net.nz/culture/regional-rugby/overview| publisher = Ministry for Culture and Heritage|date=септембар 2010| accessdate=13. 1. 2011}}</ref>

Од 1876. године, разне врсте локалних самоуправа су вршиле власт на локалном нивоу по одлукама централне владе.<ref name="nine_provinces"/> Влада је [[1989]]. из тадашњих 249 општина извршила реорганизацију локалне самоуправе у садашњи систем 11 региона ({{јез-ен|Region}}) којим управљају регионални савети и 67 територијалних управа.<ref name = "merga mania">{{harvnb|Sancton|2000|p=84}}</ref><ref name = "Subnat Pop Ests">{{cite web|url=http://www.stats.govt.nz/~/media/Statistics/Methods%20and%20Services/Tables/Subnational%20population%20estimates/subpopest2001-10.ashx | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110610051916/http://www.stats.govt.nz/~/media/Statistics/Methods%20and%20Services/Tables/Subnational%20population%20estimates/subpopest2001-10.ashx | archivedate=10. 6. 2011| title = Subnational population estimates at 30. јун 2010 (boundaries at 1. новембар 2010) |date=26. 10. 2010| publisher = Statistics New Zealand| accessdate=2. 4. 2011}}</ref> Улога регионалних савета је да регулишу „природно окружење са посебним нагласком на управљање ресурсима“,<ref name = "merga mania"/> док су територијалне управе надлежне за питања водовода и канализације, локалних путева, издавања грађевинских дозвола и разних локалних питања.<ref name="Smelt 2009">{{harvnb|Smelt|Jui|2009|pp= 33-}}</ref>

[[Краљевство Нови Зеланд]] је једна од 16 [[Крунске земље Комонвелта|крунских земаља Комонвелта]]<ref>{{cite web | url = http://www.royal.gov.uk/MonarchAndCommonwealth/QueenandCommonwealth/WhatisaCommonwealthRealm.aspx | publisher = [[Royal Households of the United Kingdom|Royal Household]] | title = What is a Commonwealth Realm? | accessdate = 6. 10. 2009 | archive-url = https://web.archive.org/web/20101202194643/http://www.royal.gov.uk/MonarchAndCommonwealth/QueenandCommonwealth/WhatisaCommonwealthRealm.aspx | archive-date = 02. 12. 2010 | url-status = dead }}</ref><ref name = "GG constitution">{{cite web|title=New Zealand’s Constitution | url = http://www.gg.govt.nz/role/constofnz.htm | publisher = The Governor-General of New Zealand | accessdate=13. 1. 2010}}</ref> и обухвата Нови Зеланд, [[Токелау]] (зависна територија), [[Кукова Острва|Кукова острва]] и [[Нијуе]] (самоуправне територије у слободној асоцијацији) и [[Росова зависна територија|Росова територија]] (територијална претензија Новог Зеланда на Антарктик).<ref name = "GG constitution"/> Парламент Новог Зеланда не може да доноси законе за Кукова острва и Нијуе, али уз њихов пристанак може да их представља у питањима спољне политике и одбране.<ref>{{cite web|publisher=[[Government of the Cook Islands]]| title = Government – Structure, Personnel| url = http://www.ck/govt.htm#con| accessdate=13. 1. 1010}}</ref> Токелау је по дефиницији УН недеколонизована територија и несамоуправна територија ({{јез-ен|non-self-governing territory}}) која користи заставу и химну Новог Зеланда али њом управља савет стараца, са сваког од три атола по један.<ref>{{cite web|publisher=Tokelau.com | title = Tourism, Travel, & Information Guide to the New Zealand Territory of Tokelau | url = http://www.tokelau.com/ | accessdate=13. 1. 2010}}</ref><ref>{{cite web|publisher=[[Tokelau Government]] | title = Government | url = http://www.tokelau.org.nz/Tokelau+Government/Government.html | accessdate=13. 1. 2010}}</ref> Росова територија је територијална претензија Новог Зеланда на [[Антарктик]] где се налази истраживачка станица [[Скотова база]].<ref>{{cite web|title=Scott Base | url = http://www.antarcticanz.govt.nz/scott-base | publisher = [[Antarctica New Zealand]] | accessdate=13. 1. 2010}}</ref> Законодавство Новог Зеланда по питањима држављанства третира све земље краљевства једнако уколико су рођени пре [[2006]]. а за оне рођене након те године постоје одређени услови.<ref>{{Cite web|url=http://ehlt.flinders.edu.au/education/iej/articles/v5n4/butcher/paper.pdf|title=International Students in New Zealand:
Needs and Responses|url-status=|access-date=28. 02. 2012|archive-date=09. 03. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120309072621/http://ehlt.flinders.edu.au/education/iej/articles/v5n4/butcher/paper.pdf}}</ref><!-- mrtva veza od tog datuma-->
{{Административна подела Новог Зеланда}}

== Култура ==
Рани Маори су адаптирали културу источне Полинезије, у складу са изазовима у вези са већим и разноврснијим окружењем, из чега на крају развијају сопствену специфичну културу. Друштвена организација је била у великој мери комунална са породицама (''-{whanau}-''), под-племенима (''-{hapu}-'') и племенима (''-{iwi}-'') којима је руководио поглавица (''-{rangatira}-'') чија позиција је била предмет сагласности заједнице.{{sfn|Kennedy|2007|p=398}} Британски и ирски имигранти су донели аспекте своје културе на Нови Зеланд и такође су утицали на маорску културу,<ref>{{cite web|last=Hearn| first = Terry| title = English – Importance and influence| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=март 2009| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/english/| accessdate=21. 1. 2011}}</ref><ref>{{cite web|title=Conclusions – British and Irish immigration| url = http://www.nzhistory.net.nz/culture/home-away-from-home/conclusions| publisher = Ministry for Culture and Heritage|date=март 2007| accessdate=21. 1. 2011}}</ref> посебно увођењем хришћанства.<ref>{{cite web|last=Stenhouse| first = John| title = Religion and society – Māori religion| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=новембар 2010| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/religion-and-society/4| accessdate=21. 1. 2011}}</ref> Међутим, Маори и даље сматрају своју лојалност племенским групама као витални део свог идентитета, а маорске родбинске улоге личе на оне из других полинежанских народа.<ref>{{cite web|title=Māori Social Structures|publisher=Ministry of Justice|url=http://www.justice.govt.nz/publications/publications-archived/2001/he-hinatore-ki-te-ao-maori-a-glimpse-into-the-maori-world/part-1-traditional-maori-concepts/maori-social-structures|date=март 2001|accessdate=21. 1. 2011|archive-date=10. 06. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160610051020/http://www.justice.govt.nz/publications/publications-archived/2001/he-hinatore-ki-te-ao-maori-a-glimpse-into-the-maori-world/part-1-traditional-maori-concepts/maori-social-structures|url-status=}}</ref> У скорије време америчка, аустралијска, азијска и друге европске културе су извршиле утицај на Новом Зеланду. Немаорске полинежанске културе су такође очигледне, као нпр. фестивал „Пасифика“, највећи полинежански фестивал на свету који се одржава у Окланду.

У великој мери рурални живот у раном Новом Зеланду је допринео томе да Новозеланђани имају углед робусних и вредних мајстора.{{sfn|Kennedy|2007|p=400}} Тада се очекивала скромност а сви успешни људи су били изложени критици.{{sfn|Kennedy|2007|p=399}} Нови Зеланд тада није био држава интелектуалаца.<ref>{{cite web|last=Phillips| first = Jock| title = The New Zealanders – Post-war New Zealanders| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=март 2009| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/the-new-zealanders/10| accessdate=21. 1. 2011}}</ref> Маорска култура је такође сузбијана све до касних 1960-их.<ref name="Maori language">{{cite web|last=Phillips| first = Jock| title = The New Zealanders – Bicultural New Zealand| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=март 2009| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/the-new-zealanders/12| accessdate=21. 1. 2011}}</ref> Тада је започео процес урбанизације а високо образовање је постало доступно ширем кругу људи.<ref>{{cite web|last=Phillips| first = Jock| title = The New Zealanders – Ordinary blokes and extraordinary sheilas| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=март 2009| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/the-new-zealanders/11| accessdate=21. 1. 2011}}</ref> Иако данас већина становништва живи у градовима добар део новозеландске уметности, књижевности, кинематографије и хумора има руралне теме.

=== Уметност ===
Као део оживљавања маорске културе, традиционални занати попут резбарења и ткања су шире распрострањени а маорски уметници су све бројнији и утицајнији.<ref name="Creative">{{cite web|last=Swarbrick| first = Nancy| title = Creative life – Visual arts and crafts| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=јун 2010| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/creative-life/2| accessdate=4. 2. 2011}}</ref> Већина маорских резбарија приказују људске фигуре, углавном са три прста и са главом која је приказана природно и са пуно детаља или гротескно.<ref>{{cite encyclopedia|editor-first=Alexander|editor-last=McLintock|title=Elements of Carving| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/1966/maori-art/4| accessdate=15. 2. 2011|date=април 2009| origyear=originally published in 1966| encyclopedia = from An Encyclopaedia of New Zealand| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand}}</ref> Шаре на површини се састоје од спирала, бразда засека и рибљих крљушти ради декорације резбарија.<ref>{{cite encyclopedia|editor-first=Alexander|editor-last=McLintock|title=Surface Patterns| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/1966/maori-art/5| accessdate=15. 2. 2011|date=април 2009| origyear=originally published in 1966| encyclopedia = from An Encyclopaedia of New Zealand| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand}}</ref> Изражена маорска архитектура се састојала од резбарених кућа за састајање (''-{wharenui}-'') које одликују симболичке резбарије и илустрације. Иницијално ове зграде су осмишљене да се стално обнављају, мењају и адаптирају према различитим потребама.<ref>{{cite journal|last=McKay| first = Bill|year=2004| title = Māori architecture: transforming western notions of architecture| journal = Fabrications: the Journal of the Society of Architectural Historians, Australia and New Zealand| volume = 14| issue = 1&2| url = http://www.library.uq.edu.au/ojs/index.php/fab/article/viewFile/108/126| accessdate=21. 1. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110513145228/http://www.library.uq.edu.au/ojs/index.php/fab/article/viewFile/108/126|archive-date=13. 5. 2011|url-status=dead|pages=1-12}}</ref>

Маори су декорисали бело дрво на зградама, кануима и кенотафима користећи црвену (мешавина окера и ајкулине масти) и црну (од чађи) боју и цртали су слике птица, рептила и друго на зидовима пећина.<ref>{{cite encyclopedia|editor-first=Alexander|editor-last=McLintock|title=Painted Designs| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/1966/maori-art/8| accessdate=15. 2. 2011|date=април 2009| origyear=originally published in 1966| encyclopedia = from An Encyclopaedia of New Zealand| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand}}</ref> Маорске тетоваже (''-{moko}-'') су цртане мешавином обојене чађи и гуме а уцртаване су уз помоћ коштаног длета.<ref>{{cite encyclopedia|editor-first=Alexander|editor-last=McLintock|title=Tattooing| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/1966/maori-art/9| accessdate=15. 2. 2011|date=април 2009| origyear=originally published in 1966| encyclopedia = from An Encyclopaedia of New Zealand| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand}}</ref> Прве европске слике и фотографије су приказивале пејзаже, али нису биле осмишљене као уметност већ ради приказивања Новог Зеланда.<ref name="beginnings">{{cite web|title=Beginnings – history of NZ painting| url = http://www.nzhistory.net.nz/culture/nz-painting-history/beginnings| publisher = Ministry for Culture and Heritage|date=децембар 2010| accessdate=17. 2. 2011}}</ref> Портрети Маора су такође били уобичајени а уметници су их приказивали као „племените дивљаке“, егзотичну лепоту или пријатељски настројене староседеоце.<ref name="beginnings"/> Изолација Новог Зеланда је допринела развоју особене локалне уметности.<ref>{{cite web|title=A new New Zealand art – history of NZ painting| url = http://www.nzhistory.net.nz/culture/nz-painting-history/a-new-new-zealand-art| publisher = Ministry for Culture and Heritage|date=новембар 2010| accessdate=16. 2. 2011}}</ref> Током 1960-их и 70-их многи уметници су стварали јединствене форме комбинујући маорске и западне технике.<ref>{{cite web|title=Contemporary Maori art | url = http://www.nzhistory.net.nz/culture/nz-painting-history/contemporary-maori-art| publisher = Ministry for Culture and Heritage|date=новембар 2010| accessdate=16. 2. 2011}}</ref> Постепено су новозеландска уметност и занат достигли шире међународно признање а посебно су били запажени наступи на [[Бијенале у Венецији|Бијеналу у Венецији]] [[2001]]. и на изложби у [[Њујорк]]у [[2004]].<ref name="Creative"/><ref>{{cite web|title=Paradise Lost: Contemporary Pacific Art At The Asia Society | last=Rauer| first = Julie| url = http://www.asianart.com/exhibitions/paradise/article.html | publisher = Asia Society and Museum | accessdate=17. 2. 2011}}</ref>

Маорски огртачи су прављени од лана и украшени су црним, црвеним и белим облицима.<ref>{{cite encyclopedia|editor-first=Alexander|editor-last=McLintock|title=Textile Designs| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/1966/maori-art/10| accessdate=15. 2. 2011|date=април 2009| origyear=originally published in 1966| encyclopedia = from An Encyclopaedia of New Zealand| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand}}</ref> Од локалног жада се праве минђуше и огрлице, а најпознатији је облик -{„''hei-tiki''“}-, изобличена људска фигура која седи прекрштених ногу са главом помереном у страну.<ref>{{cite web|last=Keane| first = Basil| title = Pounamu – jade or greenstone – Implements and adornment| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=март 2009| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/pounamu-jade-or-greenstone/4| accessdate=17. 2. 2011}}</ref> Европљани су донели и свој смисао за моду и до 1950-их већина људи се посебно облачила за друштвене догађаје.<ref>{{cite web|last=Wilson| first = John| title = Society – Food, drink and dress| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=март 2009| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/society/9| accessdate=17. 2. 2011}}</ref> Од тада су стандарди облачења промењени и новозеландска мода се оцењује као неформална, практична и без сјаја.<ref>{{cite web|last=Swarbrick| first = Nancy| title = Creative life – Design and fashion| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=јун 2010| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/creative-life/3| accessdate=22. 1. 2011}}</ref><ref name="The Economist print edition"/> Ипак, локална модна индустрија је доживела велики раст од 2000, а извоз је дуплиран и број произвођача је повећан са неколико на око 50 познатих фирми, од којих су неке постале признате и на међународном нивоу.<ref name="The Economist print edition">{{cite news|title=Fashion in New Zealand – New Zealand's fashion industry | work=The Economist |date=28. 2. 2008 | url = http://www.economist.com/displayStory.cfm?Story_ID=E1_TDSGGNTD | accessdate=6. 8. 2009}}</ref>

=== Књижевност ===
Маори су брзо прихватили идеју о записивању као начину дељења идеја, и многе њихове приче и песме су тада записане.<ref>{{cite web|last=Swarbrick| first = Nancy| title = Creative life – Writing and publishing| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=јун 2010| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/creative-life/6| accessdate=22. 1. 2011}}</ref> Већина раних књига на енглеском је потицала из Британије, и тек 1950-их локални писци добијају на значају.<ref>{{cite web|title=The making of New Zealand literature|url=http://www.nzhistory.net.nz/culture/literature-in-new-zealand-1930-1960|publisher=Ministry for Culture and Heritage|date=новембар 2010|accessdate=22. 1. 2011|archive-date=14. 11. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161114212203/http://www.nzhistory.net.nz/culture/literature-in-new-zealand-1930-1960|url-status=}}</ref> Иако под утицајем глобалних трендова ([[модернизам]]) и ситуација ([[Велика криза]]) писци су од 1930-их почели да развијају приче које су биле фокусиране на њихове доживљаје на Новом Зеланду. Током овог периода, књижевност се померила из извештачког стила ка више академским тежњама.<ref>{{cite web|title=New directions in the 1930s – New Zealand literature| url = http://www.nzhistory.net.nz/culture/literature-1940-60/1930s| publisher = Ministry for Culture and Heritage|date=август 2008| accessdate=12. 2. 2011}}</ref> Учешће у светским ратовима је дало неким од писаца нову перспективу на новозеландску културу а након рата експанзија универзитета је довела до процвата локалне књижевности.<ref>{{cite web|title=The war and beyond – New Zealand literature| url = http://www.nzhistory.net.nz/culture/nz-literature/the-growth-of-publishing| publisher = Ministry for Culture and Heritage|date=новембар 2007| accessdate=12. 2. 2011}}</ref>

=== Забава ===
Основни музички правци на Новом Зеланду су [[bluz|блуз]], [[џез]], [[Кантри музика|кантри]], [[рокенрол]] и [[хип хоп]] са локалним елементима.<ref name="music">{{cite web| last = Swarbrick| first = Nancy| title = Creative life – Music| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand| date = јун 2010| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/creative-life/7| accessdate = 21. 1. 2011| archive-url = https://web.archive.org/web/20110514223830/http://www.teara.govt.nz/en/creative-life/7| archive-date = 14. 05. 2011| url-status = dead}}</ref> Маори су развили сопствено појање и песме на основи древних корена из југоисточне Азије које има сетан призвук.<ref>{{cite encyclopedia|editor-first=Alexander|editor-last=McLintock|title=Maori Music| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/1966/maori-music/1| accessdate=15. 2. 2011|date=април 2009| origyear=originally published in 1966| encyclopedia = from An Encyclopaedia of New Zealand| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand}}</ref> Флауте и трубе су коришћене као локални инструменти<ref>{{cite encyclopedia|editor-first=Alexander|editor-last=McLintock|title=Musical Instruments| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/1966/maori-music/6| accessdate=16. 2. 2011|date=април 2009| origyear=originally published in 1966| encyclopedia = from An Encyclopaedia of New Zealand| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand}}</ref> или за сигнализацију током рата и у посебним приликама.<ref>{{cite encyclopedia|editor-first=Alexander|editor-last=McLintock|title=Instruments Used for Non-musical Purposes| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/1966/maori-music/7| accessdate=16. 2. 2011|date=април 2009| origyear=originally published in 1966| encyclopedia = from An Encyclopaedia of New Zealand| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand}}</ref> Рани досељеници су донели своју музику, [[дувачки инструменти|дувачке групе]] и [[хор]]ове, а прве музичке турнеје су организоване 1860-их.<ref>{{cite encyclopedia|editor-first=Alexander|editor-last=McLintock|title=Music: General History| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/1966/music/1| accessdate=15. 2. 2011|date=април 2009| origyear=originally published in 1966| encyclopedia = from An Encyclopaedia of New Zealand| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand}}</ref><ref>{{cite encyclopedia |editor-first=Alexander |editor-last=McLintock|title=Music: Brass Bands | url = http://www.TeAra.govt.nz/en/1966/music/3 | accessdate=14. 4. 2011 |date=април 2009 | origyear=originally published in 1966 | encyclopedia = from An Encyclopaedia of New Zealand | publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand}}</ref> Групе састављене од гајдаша и перкусиониста, су биле изузетно популарне током раног 20. века.<ref>{{cite encyclopedia |editor-first=Alexander |editor-last=McLintock|title=Music: Pipe Bands | url = http://www.TeAra.govt.nz/en/1966/music/7 | accessdate=14. 4. 2011 |date=април 2009 | origyear=originally published in 1966 | encyclopedia = from An Encyclopaedia of New Zealand | publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand}}</ref> Музичка индустрија је почела да се развија 1940-их а многи новозеландски музичари су остварили успех у Британији и САД.<ref name="music"/> Неки уметници издају песме на маорском језику а музичко-сценска уметност „капа хака“ је поново заживела.<ref>{{cite web| last = Swarbrick| first = Nancy| title = Creative life – Performing arts| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand| date = јун 2010| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/creative-life/8| accessdate = 21. 1. 2011| archive-url = https://web.archive.org/web/20110515153908/http://www.teara.govt.nz/en/creative-life/8| archive-date = 15. 05. 2011| url-status = dead}}</ref> Новозеландске музичке награде се додељују сваке године од стране „РИАНЗ-а“ почев од [[1965]]. под називом -{„''Loxene Golden Disc Awards''“}- у организацији компаније „Рекит и Колман“.<ref>{{Cite web|url=https://www.reckitt.com/newsroom/latest-news/news/2021/february/our-story-l-our-heritage-l-our-future/|title=OUR STORY I OUR HERITAGE I OUR FUTURE…|url-status=|access-date=25. 01. 2023|archive-date=25. 01. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230125173837/https://www.reckitt.com/newsroom/latest-news/news/2021/february/our-story-l-our-heritage-l-our-future/}}</ref> „РИАНЗ“ такође објављује званичну топ-листу.{{чињеница|date=08. 2017. }}<!-- mrtva veza od tog datuma-->

Радио је на Нови Зеланд стигао [[1920]]. године а телевизија [[1960]].<ref>Trisha Dunleavy and Hester Joyce, eds. ''New Zealand Film and Television: Institution, Industry, and Cultural Change'' (Intellect Books, distributed by University of Chicago Press; 2012).</ref> Број новозеландских филмова је посебно порастао 1970-их.<ref name="NZ TV"/> Новозеландска филмска комисија је од [[1978]]. почела да помаже локалне филмске ствараоце а многи од филмова су доживели међународни успех. Дерегулација током 1980-их је допринела наглом повећању броја радио и ТВ станица.<ref name="NZ TV">{{cite web|last=Swarbrick| first = Nancy| title = Creative life – Film and broadcasting| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=јун 2010| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/creative-life/5| accessdate=21. 1. 2011}}</ref> Новозеландска телевизија углавном емитује емисије америчке и британске производње уз велики број аустралијских и локалних продукција. Пејзажи Новог Зеланда, компактност државе и државни подстицаји<ref>{{cite news|newspaper=New York Times| title = New Zealand Bends and ‘Hobbit’ Stays| first= Michael| last=Cieply| first2 = Jeremy| last2=Rose|date=октобар 2010| url = http://www.nytimes.com/2010/10/28/business/media/28hobbit.html}}</ref> су допринели да се неки од високобуџетних филмова попут трилогије [[Господар прстенова]], новозеландског режисера [[Питер Џексон|Питера Џексона]], снимају на Новом Зеланду.<ref>{{Cite web|url=https://www.newzealand.com/us/feature/the-lord-of-the-rings-trilogy-filming-locations/|title=The Lord of the Rings filming locations|url-status=live}}</ref> Медијском индустријом Новог Зеланда доминира мањи број компанија, већином у страном власништву уз неколико државних ТВ и радио-станица. Репортери без граница сврставају Нови Зеланд у сам врх у својим годишњим извештајима о слободи медија.<ref>{{Cite web|url=https://rsf.org/en/index|title=New Zealand|url-status=live}}</ref><!-- mrtva veza od tog datuma-->

=== Спорт на Новом Зеланду ===
[[Датотека:Haka.jpg|мини|десно|250п|Новозеландски рагбисти изводе плес „хака“ пред почетак утакмице]]
Већина најпопуларнијих спортова на Новом Зеланду су енглеских корена.<ref>{{cite web|last=Hearn| first = Terry| title = English – Popular culture| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=март 2009| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/english/12| accessdate=22. 1. 2022}}</ref> Рагби је национални спорт. Рагби репрезентација Новог Зеланда ([[Рагби јунион репрезентација Новог Зеланда|"Ол блекси"]]) била је 3 пута [[Светско првенство у рагбију|шампион Света]]. Рагби репрезентација Новог Зеланда је најбољи спортски тим на Свету. Рагби репрезентација Новог Зеланда је победила у 77% одиграних [[Тест меч (рагби 15)|тест мечева]]. 54% младих људи на Новом Зеланду се баве неким спортом. Највише људи игра [[голф]], [[нетбол]], [[тенис]] и [[крикет]], међу млађима најпопуларнији спорт је [[фудбал]] док највише посетилаца има [[рагби]].<ref name = "Organised Sport">{{cite web|last=Phillips| first = Jock| title = Sports and leisure – Organised sports| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=фебруар 2011| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/sports-and-leisure/4| accessdate=23. 3. 2011}}</ref> Победничке турнеје у рагбију у Аустралији и Уједињеном Краљевству касних 1880-их и раних [[1900]]их су играле важну улогу у консолидовању националног идентитета,<ref>{{Cite book|editor-last=Nauright|title=Sport, Power And Society In New Zealand: Historical And Contemporary Perspectives|url=http://www.la84foundation.org/SportsLibrary/ASSHSSH/ASSHSSH11.pdf|publisher=ASSH Studies In Sports History|year=1999|editor-first=John|chapter=Rugby and the Forging of National Identity|first=Scott|last=Crawford|accessdate=6. 3. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120119025021/http://www.la84foundation.org/SportsLibrary/ASSHSSH/ASSHSSH11.pdf|archive-date=19. 1. 2012|url-status=dead}}</ref> иако је утицај спорта од тада опао.{{sfn|Fougere|1989|pp=110–122}} Коњске трке су такође биле популарне и биле су важан део доминантне културе током 1960-их која је позната под називом „рагби, трке и пиво“.<ref>{{cite web|title=Rugby, racing and beer| url = http://www.nzhistory.net.nz/media/photo/rugby-racing-and-beer| publisher = Ministry for Culture and Heritage|date=август 2010| accessdate=22. 1. 2011}}</ref> Учешће Маора у европским спортовима је посебно приметно у рагбију и у „хака“ плесу који национални тимови изводе пред међународне утакмице.<ref>{{cite web|last=Derby| first = Mark| title = Māori–Pākehā relations – Sports and race| publisher = Te Ara – the Encyclopedia of New Zealand|date=децембар 2010| url = http://www.TeAra.govt.nz/en/maori-pakeha-relations/4| accessdate=4. 2. 2011}}</ref>

Новозеландски тимови који имају резултате на међународном нивоу су рагби, [[рагби лига]], нетбол, крикет, и [[софтбол]] тимови а на појединачном нивоу резултати су остваривани у триатлону, веслању, једрењу и бициклизму. Однос броја становника и освојених медаља на Олимпијским и Комонвелт играма се сматра за успешан.<ref name = "Organised Sport"/><ref name="OlympicRatio">{{cite web|url=http://www.abs.gov.au/Ausstats/abs@.nsf/57a31759b55dc970ca2568a1002477b6/be9f47591541e29eca256ef40004f25a!OpenDocument | title = ABS medal tally: Australia finishes third | publisher = Australian Bureau of Statistics | accessdate=17. 2. 2008 |date=30. 8. 2004}}</ref> Популарни су и екстремни спортови, авантуристички туризам{{sfn|Bain|2006|p=69}} и постоји јака традиција [[планинарење|планинарења]] — новозеландски алпиниста и истраживач [[Едмунд Хилари]] је заједно са [[непал]]ским [[шерпас]]ом [[Тензинг Норгај|Тензингом Норгајем]], [[29. мај]]а [[1953]]. први успешно освојио највиши врх [[Монт Еверест]].<ref>{{cite news|title=World mourns Sir Edmund Hillary|date=јануар 2008| newspaper = The Age| location = Australia| url = http://news.theage.com.au/national/world-mourns-sir-edmund-hillary-20080111-1ldx.html}}</ref> Поред тога спољне активности попут бициклизма, пецања, пливања, трчања, трампинга (активност популарна на Новом Зеланду која се састоји у камповању у унутрашњости), кануинга, лова и спортова на снегу су такође популарне.<ref name="SportsParticipation">{{cite web|url=http://www.activenzsurvey.org.nz/Documents/Participation-Levels.pdf | title = Sport and Recreation Participation Levels | publisher = [[Sport and Recreation New Zealand]] | accessdate=30. 4. 2010 |year=2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100602024504/http://www.activenzsurvey.org.nz/Documents/Participation-Levels.pdf |archive-date=2. 6. 2010 |url-status=dead }}</ref> Трке „''-{waka ama}-''“ у аутригер кануима полинезијског порекла су такође све популарније и данас је то међународни спорт, са такмичењима у целом тихоокеанском региону.<ref>{{cite news|title=Waka ama: Keeping it in the family| last=Yousef| first = Robyn|date=јануар 2011| newspaper = New Zealand Herald| url = http://www.nzherald.co.nz/maori/news/article.cfm?c_id=252&objectid=10703178}}</ref>

== Празници ==

Државни празници на Новом Зеланду су:<ref>{{cite web |author= |url=http://www.dol.govt.nz/er/holidaysandleave/publicholidays/index.asp |title=Public holidays, Department of Labour |date= |website= |publisher= |access-date=15. 4. 2013 |archive-date=04. 04. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110404101003/http://www.dol.govt.nz/er/holidaysandleave/publicholidays/index.asp |url-status= }}</ref>

{| class="wikitable"
|- style="background:#efefef;"
!align="left"|Празник !! Дан
|-
|Нова Година || style="text-align:right;"|1. и 2. јануар
|-
|Вајтанги дан|| style="text-align:right;"| 6. фебруар
|-
|Велики петак|| style="text-align:right;"|последњи петак пред Ускрс
|-
|Ускрс|| style="text-align:right;"| према црквеном календару
|-
|Ускрсни понедељак|| style="text-align:right;"|први понедељак после Ускрса
|-
|Дан АНЗАК-а|| style="text-align:right;"|25. април
|-
|Рођендан краљице|| style="text-align:right;"|први понедељак у јуну
|-
|Дан рада|| style="text-align:right;"|4. понедељак у октобру
|-
|Божић|| style="text-align:right;"|25. децембар
|-
|Дан поклона|| style="text-align:right;"| 26. децембар
|}

== Референце ==
{{reflist|30em| refs=
<ref name="parliament facts">{{cite web|title=Parliament Brief: What is Parliament?| url = https://www.parliament.nz/en/visit-and-learn/how-parliament-works/fact-sheets/pbrief7/| publisher = New Zealand Parliament| accessdate=30. 11. 2016}}</ref>

}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{Cite book| ref=harv|author=Mary Edmond-Paul| title = Lighted windows: critical essays on Robin Hyde |year=2008| url = |publisher=Otago University Press|| location = |isbn=978-1-877372-58-2|pages=77}}
* {{Cite book| ref=harv|chapter=Sport, culture and identity: the case of rugby football|last=Fougere|first=Geoff|editor1-first=David|editor1-last=Novitz|editor2-first=Bill|editor2-last=Willmott|title=Culture and identity in New Zealand|year=1989|isbn=978-0-477-01422-9|url=http://www.cabdirect.org/abstracts/19901879245.html;jsessionid=9057684DAADD50F83FAE7254DC066545|pages=110-122|access-date=6. 3. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120512095949/http://www.cabdirect.org/abstracts/19901879245.html;jsessionid=9057684DAADD50F83FAE7254DC066545|archive-date=12. 5. 2012|url-status=dead}}
* {{Cite book| ref=harv| title = Merger mania: the assault on local government| last=Sancton| first = Andrew|year=2000| publisher = [[McGill-Queen's University Press]]|isbn=978-0-7735-2163-6|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| title = New Zealand| url=https://archive.org/details/newzealand0000smel| first= Roselynn| last=Smelt| first2 = Yong| last2=Jui Lin| publisher = [[Marshall Cavendish]]|year=2009| edition = 2nd| location = New York| series = Cultures of the World|isbn=978-0-7614-3415-3|pages=[https://archive.org/details/newzealand0000smel/page/33 33]}}
* {{Cite book| ref=harv| title = New Zealand In World Affairs, Volume IV: 1990–2005|editor-first=Roderic|editor-last=Alley| publisher = [[Victoria University Press]]|year=2007| chapter = New Zealand Defence and Security Policy,1990–2005| last=Ayson| first = Robert|isbn=978-0-86473-548-5| location = Wellington|pages=132}}
* {{Cite book| ref=harv| title = Trends in international migration: continuous reporting system on migration| publisher = [[Организација за економску сарадњу и развој|Organisation for Economic Co-operation and Development]]|year=2000|author=Socidad Peruana de Medicina Intensiva (SOPEMI)|pages=276-278}}
* {{Cite book| ref=harv| title = May the people live: a history of Māori health development 1900–1920 | last=Lange| first = Raeburn| publisher = Auckland University Press |year=1999|isbn=978-1-86940-214-3 |pages=18}}
* {{Cite book| ref=harv| title = Two Worlds: First Meetings Between Maori and Europeans 1642–1772|authorlink= Anne Salmond| last=Salmond| first = Anne| publisher = [[Penguin Books]]| location = Auckland|isbn=978-0-670-83298-9|pages=82}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Diamond| first = Jared|year=1990| title = New Zealand as an archipelago: An international perspective| editor1-first = D| editor1-last=Towns| editor2-first = C| editor2-last=Daugherty| editor3-first = I| editor3-last=Atkinson| url = http://192.206.154.93/upload/documents/science-and-technical/EcologicalRestorationNZIslands.pdf#page=8| publisher = Conservation Sciences Publication No. 2. Department of Conservation| location = Wellington| accessdate=13. 3. 2012| archive-url = https://web.archive.org/web/20120316075313/http://192.206.154.93/upload/documents/science-and-technical/EcologicalRestorationNZIslands.pdf#page=8| archive-date=16. 3. 2012|url-status=dead| df = |pages=3-8}}
* {{Cite book| ref=harv| publisher = New Zealand Plant Conservation Network|year=2006| title = New Zealand indigenous vascular plant checklist|isbn=978-0-473-11306-3| first= Peter| last=de Lange| first2 = John| last2=Sawyer| first3 = Jeremy| last=Rolfe}}
* {{Cite book| ref=harv| title = Offshore Options: Managing Environmental Effects in New Zealand's Exclusive Economic Zone| publisher = [[Ministry for the Environment (New Zealand)|Ministry for the Environment]]|year=2005| location = Велингтон| url = http://www.mfe.govt.nz/publications/oceans/offshore-options-jun05/offshore-options-jun05.pdf|isbn=978-0-478-25916-2| format = PDF| accessdate=13. 3. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120111075405/http://www.mfe.govt.nz/publications/oceans/offshore-options-jun05/offshore-options-jun05.pdf|archive-date=11. 1. 2012|url-status=dead}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Brunner| first = Thomas|authorlink= Thomas Brunner| url = http://www.nzetc.org/tm/scholarly/BruJour-fig-BruJour_P001a.html | title = The Great Journey: an expedition to explore the interior of the Middle Island, New Zealand, 1846-8| publisher = [[Royal Geographic Society]]|year=1851}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Mackay| first = Duncan|year=1986| chapter = The Search For The Southern Land|editor-last=Fraser|editor-first= B.| title = The New Zealand Book Of Events| url=https://archive.org/details/newzealandbookof0000fras| location = Auckland| publisher = [[Methuen Publishing|Reed Methuen]]|pages=[https://archive.org/details/newzealandbookof0000fras/page/52 52]-54}}
* {{Cite book| ref=harv| title = Heinemann New Zealand atlas| publisher = [[Heinemann (publisher)|Heinemann Publishers]]| first = D. W.| last=McKenzie|year=1987|isbn=978-0-7900-0187-6|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| title = The rise and fall of the Southern Alps| url=https://archive.org/details/risefallofsouthe0000coat| last=Coates| first = Glen| publisher = Canterbury University Press|year=2002|isbn=978-0-908812-93-6|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| title = Handbook of ecological restoration: Principles of Restoration| chapter = Reptiles and Amphibians| last=Jones| first = Carl|editor1-first=Martin|editor2-last=Davy|editor2-first=Anthony| publisher = Cambridge University Press|year=2002|isbn=978-0-521-79128-1| volume = 2|pages=362}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Clark| first = Ross|year=1994| chapter = Moriori and Māori: The Linguistic Evidence|editor-last=Sutton|editor-first=Douglas| title = The Origins of the First New Zealanders| location = Auckland| publisher = [[Auckland University Press]]|pages=123-135}}
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Brock| editor-first = Peggy | title = Indigenous Peoples and Religious Change | publisher = Brill Academic Publishers | chapter = Broken Tongues and Foreign Hearts| last=Wagstrom| first = Thor| location = Boston |year=2005|isbn=978-90-04-13899-5 |pages=71-73}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Temple| first = Philip|year=1980| title = Wellington Yesterday|isbn=978-0-86868-012-5| publisher = John McIndoe|authorlink= Philip Temple}}
* {{Cite book| ref=harv| title = Taking New Zealand Seriously: The Economics of Decency| last=Hazledine| first = Tim| publisher = HarperCollins Publishers| format = PDF| url = http://www.ariplex.com/~economic-myth-busters/hazledine-taking%20nz%20seriously.pdf|isbn=978-1-86950-283-6|year=1998| accessdate=22. 1. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110510082643/http://www.ariplex.com/~economic-myth-busters/hazledine-taking%20nz%20seriously.pdf|archive-date=10. 5. 2011|url-status=dead}}
* {{Cite book| ref=harv| title = Battlefield tourism: history, place and interpretation| url=https://archive.org/details/battlefieldtouri00ryan| last=Prideaux| first = Bruce|editor-first=Chris|editor-last=Ryan|year=2007| publisher = [[ElsevierScience]]|isbn=978-0-08-045362-0|pages=[https://archive.org/details/battlefieldtouri00ryan/page/n40 18]}}
* {{Cite book| ref=harv| title = Sport, Power And Society In New Zealand: Historical And Contemporary Perspectives| url = http://www.la84foundation.org/SportsLibrary/ASSHSSH/ASSHSSH11.pdf| publisher = ASSH Studies In Sports History|date=јануар 1999| editor-first = John| editor-last=Nauright| chapter = Rugby and the Forging of National Identity| first = Scott| last=Crawford| accessdate=6. 3. 2012| archive-url = https://web.archive.org/web/20120119025021/http://www.la84foundation.org/SportsLibrary/ASSHSSH/ASSHSSH11.pdf| archive-date=19. 1. 2012|url-status=dead| df = }}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
;Влада
* [http://www.mch.govt.nz/ Министарство културе и наслеђа]
* [http://www.stats.govt.nz/ Статистика Новог Зеланда] {{Wayback|url=http://www.stats.govt.nz/ |date=20110226234248 }}

;Туризам
* [http://www.newzealand.com/ Туристички водич]

;Остало
* [http://www.teara.govt.nz/ Те Ара, енциклопедија Новог Зеланда]
* [http://www.nzhistory.net.nz/ Историја Новог Зеланда]
* [http://www.metservice.co.nz/ Клима Новог Зеланда]
* [http://www.svetikralj.org.nz/ Црквено-школска општина Свети краљ Милутин српски за Окланд и Хамилтон]

{{Аустралија и Океанија}}
{{Полинезија}}
{{Административна подела Новог Зеланда}}
{{Комонвелт}}
{{Подножје|Географија}}
{{Сјајан чланак}}

[[Категорија:Нови Зеланд| ]]
[[Категорија:Полинезија]]