Извор странице Оплођење

{{Развој човека}}

'''Оплођење''' представља спајање женског и мушког гамета коме следи спајање њихових једара. Резултат оплођења је [[зигот]] (оплођена [[јајна ћелија]]) која се веома сложеним процесима развија у нов организам.

== Начини оплођења и развића ==

У животињском свету се, према месту одвијања, разликују два основна типа оплођења.
* '''спољашње''', при коме се гамети избацују у спољашњу водену средину где се спајају и 
* '''унутрашње''', приликом кога сперматозоиди доспевају у полне канале женке.

У зависности од тога какво је оплођење и где се одвија даље развиће ембриона, разликују се три типа развића: 
* '''овипарност''', 
* '''ововивипарност''' и 
* '''вивипарност'''. 

[[Овипарност]] (ovum = јаје; parere = рађати) је такво развиће при коме се и оплођење и развиће ембриона врше у спољашњој средини (код риба и водоземаца). 

Ако је оплођење унутрашње и развиће се одвија у телу мајке али се ембриони хране жуманцетом јајне ћелије и по завршеном ембрионалном развићу женке рађају живе младунце онда је то [[ововивипарност]] (vivum = жив); присутно је код неких гмизаваца. Ововивипарност се сматра прелазним ступњем ка још бољој заштити потомства, ка вивипарности. 

Код [[вивипарност]]и и оплођење и комплетно развиће ембриона се врши у телу мајке (код сисара). Исхрана и заштита ембриона сисара остварује се развићем посебног органа – [[постељица|постељице]] (плаценте).

== Оплођење код сисара ==

Оплођење је унутрашње и врши се у полним одводима женке, односно у [[јајовод]]у. Транспорт сперматозоида до места оплођења, поред покретљивости самог сперматозоида, потпомажу покрети трпљи у полним каналима и контракције мишића материце. На путовању кроз полни тракт женке сперматозоиди довршавају своје сазревање ([[капацитација]]).

У току оплођења најважнији процеси су:
* '''активација сперматозоида''';
* '''активација јајне ћелије''' и 
* '''спајање једара полних ћелија'''.

Активација сперматозоида почиње када он додирне омотач јајне ћелије што доводи до тзв. [[акрозом]]ске реакције. '''Акрозомска реакција''' састоји се у издуживању акрозома у виду цеви и ослобађању његовог садржаја – [[ензим]]а који ће разложити омотаче јајне ћелије. 
 
Контакт сперматозоида са јајном ћелијом доводи до њене активације која се огледа у '''кортикалној реакцији''' и образовању фертилизационе купе. У површинском слоју јајне ћелије (cortex – кора) налазе се везикуле (кесице) са гранулама (зрнцима). Чим први сперматозоид додирне јајну ћелију, везикуле прскају и грануле се ослобађају. То спречава патолошку [[полиспермија|полиспермију]] тј. да и други [[сперматозоид]]и, који су доспели до јајне ћелије у њу продру. На месту додира сперматозоида и цитоплазме јајне ћелије образује се испупчење названо '''фертилизациона купа'''. Помоћу ње се сперматозоид увлачи у унутрашњост јајне ћелије. 
 
Једра сперматозоида и јајне ћелије називају се '''пронуклеуси''' (хаплоидна су). Пре њиховог спајања женски пронуклеус завршава [[ћелијска деоба|мејозу II]] (била је заустављена у [[метафаза|метафази]]). У оба пронуклеуса долази до [[репликација ДНК|репликације]] ДНК, чиме сваки [[хромозом]] има две [[хроматида|хроматиде]]. Два се пронуклеуса приближавају један другом и при томе губе своје омотаче. Хромозоми им се међусобно помешају, настаје [[диплоидан|диплоидно]] једро зигота и одмах почиње прва деоба. Пошто јајна ћелија сисара нема [[центрозом]] (центриоле), деобно вретено образују центриоли сперматозоида.

== Значај оплођења ==
* успоставља се диплоидан број хромозома у зиготу чиме потомци имају исти број хромозома као и њихови родитељи;
* потпуно случајно, насумично спајање гамета омогућава огромну разноврсност потомства; тако нпр. број могућих комбинација хромозома зигота при оплођењу код човека износи 2 на 23 x 2 на 23 = 2 на 46, што представља готово неограничен број могућих комбинација хромозома; другачије речено: '''вероватноћа да исти сперматозоид и јајна ћелија се два пута узастопно оплоде је скоро једнака 0;'''
* оплођењем се генетички одређује пол, који код сисара зависи од сперматозоида; ако се јајна ћелија оплоди X сперматозоидом образоваће се женски (садржи XX хромозоме), а ако се оплоди Y сперматозоидом мушки пол (има XY хромозоме);
* активира се јајна ћелија да отпочне са [[браздање]]м, односно ембрионалним развићем.

== Оплођење код човека ==
[[Датотека:Sperm-egg.jpg|мини|[[Сперматозоид]] на површини [[Јајна ћелија|јајне ћелије]].|274п|десно]]
* раздаљину у јајнику од 15 -{cm}- (3000 пута је већа од дужине сперматозоида) сперматозоиди превале за 1 сат путујући брзином од 3 mm/min;
* просечан ејакулат (избачена семена течност) мушкарца садржи око 182 милиона сперматозоида, од чега у материцу доспева око милион (највећи број се изгуби на самом почетку), а у почетни део јајовода мање од 1000; до места оплођења стигне тек 20-200 сперматозоида;
* сперматозоиди се производе у великом броју: минимална процена је око 100.000 на час у сваком тестису; максимална животна производња сперматозоида је око 500 милијарди што значи на сваку ооциту ослобођену из [[јајник]]а [[овулација|овулацијом]] произведе се милијарду сперматозоида; 
* пре овулације [[примарна ооцита]] завршава [[ћелијска деоба|мејозу I]] за само 24 часа;
* од момента додира опни сперматозоида и јајне ћелије па до прве деобе зигота протекне 12 сати;
* кортикална зрнца се избаце за 1 min у простор између мембране јајне ћелије и зоне пелуциде
* од првог контакта сперматозоида са првим омотачем јајне ћелије (корона радиата) па све до поделе зигота на две ћелије протекне 24 сата
* однос полова међу новорођеном децом је 105 мушких на 100 женских, али је много већи у првом тромесечју трудноће када износи 120 мушких напрема 100 женских. То се углавном тумачи мањом масом и већом покретљивошћу Y сперматозоида (Y хромозом је знатно краћи од X хромозома) што се касније донекле изједначава већом смртношћу мушких ембриона (мушких ембриона и фетуса има више међу спонтано побаченим и мртворођеним)
* када се овулацијом ослободе, уместо као што је уобичајено једна, две јајне ћелије и оплоде са два сперматозоида настају дизиготни или двојајни близанци; када се из једне оплођене јајне ћелије образују два независна ембриона онда су то монозиготни (једнојајни) близанци; ако они остану спојени неким делом тела онда су то сијамски близанци
* и на крају ова слика сперматозоида на површини јајне ћелије:

== Види још ==
* [[Акрозом]]
* [[Гаметогенеза]]
* [[Сперматогенеза]]
* [[Разлика између оогенезе и сперматогенезе]]

== Литература ==
* Ћурчић, Б: Развиће животиња, [[Научна књига]], Београд, 1990.
* Поповић, С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990
* Пантић, В: Ембриологија, [[Научна књига]], Београд, 1989
* Hale. W, G, Morgham, J, P: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд
* Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија. научна књига, Београд, 1986
* Швоб, Т. и сурадници: Основе опће и хумане генетике, [[Школска књига]], Загреб, 1990. 
{{Развојна психологија}}

== Спољашње везе ==
* [http://www.bionet-skola.com/w/Oplo%C4%91enje Бионет школа]

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Биологија развића]]
[[Категорија:Размножавање]]