Опсада Севастопоља (1854—1855)
| Опсада Севастопоља | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Кримског рата | |||||||
 Опсада Севастопоља, Франц Рубо | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Руска Империја |
 Друго француско царство Уједињено Краљевство Османско царство Краљевина Пијемонт-Сардинија | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
|
Владимир Корнилов Павел Нахимов Едвард Тотлбен |
Фицрој Сомерсет Омер-паша Латас Франсоа Карноберт Џејмс Симсон Вилијам Кодрингтон | ||||||
| Јачина | |||||||
|
Октобар 1854: 36.600 или 38.000:[1] Мај 1855: 43.000 гарнизон и 42.000 армија на Криму са 8886 оруђа[2] |
Октобар 1854: 67.000[3] Јул 1855: 175.000[2] Појачања у августу: 37.500[тражи се извор] | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| Укупно 102.000 убијених, рањених и страдалих од болести[4] | Укупно 128.387[5] | ||||||
Опсаду Севастопоља (1854—1855) представља највећи окршај руских и савезничких (француско-британско-турских) снага у Кримском рату. Трајала је од 17. октобра 1854. до 9. септембра 1856. године. Руси су више пута покушали да деблокирају тврђаву. Сваки покушај је, међутим, завршен неуспехом те су браниоци принуђени да се повуку и оставе град непријатељу. Обе стране имале су велике губитке. Опсада Севастопоља један је од класичних примера опсаде у историји.[6]
Увод
[уреди | уреди извор]Након искрцавања код Јевпаторије (18. септембар 1854), савезничке снаге, око 57.000 људи, одбациле су војску од 34.000 Руса који су им запречили пут ка речици Аљми. Потом су наставиле наступање према Севастопољу. Пошто су се одлучили за напад с јужне стране, савезници од 25. до 27. септембра заузимају положаје и са око 67.000 људи започињу опсаду Севастопоља, минирање неких бастиона и припреме за напад које су завршене 17. октобра.
Снаге
[уреди | уреди извор]Дана 17. октобра започело је бомбардовање Севастопоља. Руске снаге (35.000 дана 10. октобра) искористиле су то време за појачавање постојећих и изградњу нових фортификационих објеката тако да су до 5. октобра имали 5 нових батерија дуж северне и јужне обале залива (са старим батеријама укупно 13). На копну с јужне стране постојало је више од 20 батерија са око 340 оруђа, а са северне тврђаве са око 50 оруђа. За заштиту улаза у луку, браниоци су 23. септембра потопили 5 старих линијских бродова и 2 фрегате. Од посада потопљених и других бродова, Руси формирају 7 поморских батаљона, а демонтирана оруђа са бродова употребљавају за ојачавање копненог фронта. Од бродова флоте, 16 је искоришћено за израду преко јужног залива, 3 пароброда и чамци на весла служили су за одржавање саобраћаја у луци, већи број једрењака усидрено је у луци тако да својом артиљеријом пружа подршку деловима на копну. Шест парних фрегата предвиђено је да дејствује по потреби.
Опсада
[уреди | уреди извор]
Први покушај савезника да 17. октобра 1854. године бомбардовањем неутралишу одбрану Севастопоља (29 линијских и 21 пароброд, укупно 1340 оруђа на мору и 126 на копну), завршен је неуспехом. Због предстојеће зиме, савезници су принуђени да приступе систематској опсади. У нападу је погинуо организатор опсаде, начелник Штаба Црноморске флоте, адмирал Владимир Корнилов. Његово место преузео је Павел Нахимов, али и он касније гине. Руски покушаји деблокаде опседнутог Севастопоља из правца Балаклаве (25. октобар) и Инкермана (5. новембар), завршени су неуспешно. Све до пролећа 1855. године води се позициони рат. Савезници су узастопним нападима проредили браниоце (од 9. априла до 8. септембра 1855. године погинуло је 25.000 бранилаца).
Пораз Руса
[уреди | уреди извор]Главнокомандујући руских снага на Криму, генерал Горчаков, безуспешно покушава да 8. августа деблокира Севастопољ. Како би олакшао положај браниоцима, Горчаков 16. августа по други пут напада савезнике на реци Чернаји, али је поново одбијен. Због великих губитака, евакуисао је јужни део тврђаве. Због тога је 8. септембра наредио уништење преосталих утврђења и складишта, потапање флоте, напуштање јужне обале залива и прелазак на северну преко унапред припремљеног моста. Руси су потопили 6 линијских бродова, 4 фрегате и низ мањих пловних јединица. Након преласка Руса на северну обалу, савезници 11. септембра улазе у Севастопољ. Одустали су од даљих активних дејстава.
Битке током опсаде Севастопоља
[уреди | уреди извор]- Битка код Аљме (септембар 1854)
- Битка код Балаклаве (октобар 1854)
- Битка код Инкермана (новембар 1854)
- Битка на реци Чернаји (август 1855)
- Битка код Малакофа (септембар 1855)
Последице
[уреди | уреди извор]Опсада Севастопоља представља највећи окршај Кримског рата. За 349 дана опсаде, око 150.000 Руса је, упркос тешким губицима (око 102.000 погинулих и рањених), херојски одолевало надмоћнијем непријатељу које су у мају 1855. године на фронту Севастопоља имале 200.000 људи моранара и војника. Париским миром, Севастопољ је 30. марта 1856. године враћен Русији која се обавезала да распусти Црноморску флоту и да не сме градити нова утврђења на црноморским областима.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Chandler 1980, стр. 145.
- ^ а б Советская Военная Энциклопедия, М., Воениздат 1979, т.7. стр. 279.
- ^ Bellamy, Christopher; Ed. Richard Holmes. The Oxford Companion to Military History: Crimean War. . Oxford University Press. 2001. ISBN 978-0-19-866209-9.
- ^ Советская Военная Энциклопедия, М., Воениздат 1979, т.7. стр. 280.
- ^ Sweetman 2001, стр. 89.
- ^ Elphinstone, H.C (2003). Siege of Sebastopol 1854–55: Journal of the Operations Conducted by the Corps of Royal Engineers.
Литература
[уреди | уреди извор]- Sweetman, John (2001). Crimean War, Essential Histories 2. Osprey Publishing. стр. 89. ISBN 978-1-84176-186-2.
- Chandler, David G. (1980). Atlas of Military Strategy. Lionel Levental Ltd. стр. 145. ISBN 978-0-85368-134-2.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- Војна енциклопедија, том 8 (526-7)
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
