Извор странице Португалија

{{Преусмери|Португал}}
{{Инфокутија држава
| име државе = Португалска Република 
| изговор изворног имена државе = {{native name|pt|República Portuguesa}} 
| име генитив = Португалије
| положај = EU-Portugal with islands circled.svg 
| застава = Flag of Portugal.svg 
| грб = Coat of arms of Portugal.svg 
| службени језик = [[Португалски језик|португалски]] 
| главни град = [[Лисабон]] 
| latd=38|latm=43|latNS=N|longd=9|longm=9|longEW=W 
| тип владавине = [[Унитарна држава|Унитарна]] [[полупредсједнички систем|полупредседничка]] [[конституција португалије|конституционална]] [[република]] 
| титула владара = [[Председник Португалије|Председник]] 
| титула владара1 = [[Премијер Португалије|Премијер]] 
| титула владара2 = [[Председник Скупштине Португалије|Председник Скупштине]] 
| име владара = [[Марселу Ребелу ди Соза]] 
| име владара1 = [[Антонио Кошта]] 
| име владара2 = [[Едуардо Феро Родригез]]
| површина поредак = 110
| површина = 92.090
| воде = 0,5 
| становништво поредак = 90 
| становништво = {{pad}} 10.343.066
| извор_становништво =<ref name="auto2">{{cite web | website=Statistics Portugal - Web Portal | date=23 November 2022 | url=https://www.ine.pt/xportal/xmain?xpid=INE&xpgid=ine_destaques&DESTAQUESdest_boui=541064323&DESTAQUESmodo=2 | access-date=23 November 2022 | title=Censos 2021 - Principais tendências ocorridas em Portugal na última década | archive-date=23 November 2022 | archive-url=https://web.archive.org/web/20221123114641/https://www.ine.pt/xportal/xmain?xpid=INE&xpgid=ine_destaques&DESTAQUESdest_boui=541064323&DESTAQUESmodo=2 | url-status=live }}</ref>
| година пописа = 2021
| густина становништва = 112 
| година пописа2 = 2022
| становништво2 = 10.467.366<ref>{{cite web|url=https://www.ine.pt/xportal/xmain?xpid=INE&xpgid=ine_destaques&DESTAQUESdest_boui=594879758&DESTAQUESmodo=2|title=População residente aumenta mais de 46 mil pessoas - 2022|website=ine.pt|publisher=[[Instituto Nacional de Estatística (Portugal)|INE]]|access-date=7 February 2024|archive-date=28 June 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230628223656/https://www.ine.pt/xportal/xmain?xpid=INE&xpgid=ine_destaques&DESTAQUESdest_boui=594879758&DESTAQUESmodo=2|url-status=live}}</ref>
| независност тип = Стварање 
| независност коментар = [[868]]. 
| приступница догађај1 = Независност 
| приступница датум1 = [[24. јун]] [[1128]]. 
| приступница догађај2 = Краљевина 
| приступница датум2 = [[25. јул]] [[1139]]. 
| приступница догађај3 = Признавање 
| приступница датум3 = [[5. октобар]] [[1143]]. 
| Приступ у ЕУ датум = [[1. јануар]] [[1986]]. 
| валута = [[Евро]]<sup>1</sup> 
| стоти део валуте = [[цент]]‍
| временска зона = [[UTC+0|+0]] ([[Западноевропско време|WET]])<br />UTC [[UTC+1|+1]] (-{[[Западноевропско летње време|WEST]]}-)<sup>2</sup> 
| химна = -{[[Химна Португалије|Португалска]]}-<br />{{small|({{јез-пор|A Portuguesa}})}} [[Датотека:A Portuguesa.ogg|center]]
| домен = [[.pt]] 
| позивни број = 351
| коментар = <sup>1</sup> Пре [[2002]]: [[португалски ешкудо]].<br />
<sup>2</sup> [[Азорска острва|Азори]]: [[UTC]] [[UTC-1|-1]] (-{[[Азорскоострвско време|AZOST]]}-), [[Летње рачунање времена|лети]] -{UTC}-[[UTC-1|-1]] (-{[[Западноевропско време|WET]]}-)|
|БДП={{rast}} 465,1 млрд. $<ref name="IMFWEO.PT">{{cite web |url=https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2023/October/weo-report?c=182,&s=NGDPD,PPPGDP,NGDPDPC,PPPPC,&sy=2021&ey=2028&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1 |title=World Economic Outlook Database, October 2023 Edition. (Portugal) |website=IMF.org |publisher=[[International Monetary Fund]] |date=10 October 2023 |access-date=7 February 2024 |archive-date=14 October 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20231014021901/https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2023/October/weo-report?c=182,&s=NGDPD,PPPGDP,NGDPDPC,PPPPC,&sy=2021&ey=2028&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1 |url-status=live }}</ref>|БДП година=2023|БДП поредак=50|БДП по глави становника={{rast}} 45.227$<ref name="IMFWEO.PT">{{cite web |url=https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2023/October/weo-report?c=182,&s=NGDPD,PPPGDP,NGDPDPC,PPPPC,&sy=2021&ey=2028&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1 |title=World Economic Outlook Database, October 2023 Edition. (Portugal) |website=IMF.org |publisher=[[International Monetary Fund]] |date=10 October 2023 |access-date=7 February 2024 |archive-date=14 October 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20231014021901/https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2023/October/weo-report?c=182,&s=NGDPD,PPPGDP,NGDPDPC,PPPPC,&sy=2021&ey=2028&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1 |url-status=live }}</ref>|БДП поредак по глави становника=41|БДП номинални={{rast}} 276,4 млрд. $<ref name="IMFWEO.PT">{{cite web |url=https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2023/October/weo-report?c=182,&s=NGDPD,PPPGDP,NGDPDPC,PPPPC,&sy=2021&ey=2028&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1 |title=World Economic Outlook Database, October 2023 Edition. (Portugal) |website=IMF.org |publisher=[[International Monetary Fund]] |date=10 October 2023 |access-date=7 February 2024 |archive-date=14 October 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20231014021901/https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2023/October/weo-report?c=182,&s=NGDPD,PPPGDP,NGDPDPC,PPPPC,&sy=2021&ey=2028&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1 |url-status=live }}</ref>|БДП номинални година=2023|БДП номинални поредак=50|БДП номинални по глави становника={{rast}} 26.879$<ref name="IMFWEO.PT">{{cite web |url=https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2023/October/weo-report?c=182,&s=NGDPD,PPPGDP,NGDPDPC,PPPPC,&sy=2021&ey=2028&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1 |title=World Economic Outlook Database, October 2023 Edition. (Portugal) |website=IMF.org |publisher=[[International Monetary Fund]] |date=10 October 2023 |access-date=7 February 2024 |archive-date=14 October 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20231014021901/https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2023/October/weo-report?c=182,&s=NGDPD,PPPGDP,NGDPDPC,PPPPC,&sy=2021&ey=2028&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1 |url-status=live }}</ref>|БДП номинални поредак по глави становника=41|HDI={{rast}} 0,866<ref name="UNHDR">{{cite web|url=https://hdr.undp.org/system/files/documents/global-report-document/hdr2021-22pdf_1.pdf|title=Human Development Report 2021/2022|language=en|publisher=[[United Nations Development Programme]]|date=8 September 2022|access-date=7 February 2024|archive-date=8 September 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220908114232/http://hdr.undp.org/system/files/documents/global-report-document/hdr2021-22pdf_1.pdf|url-status=live}}</ref>|HDI година=2021|HDI поредак=38|HDI категорија=<span style="color:darkgreen;">веома висок</span>}}

'''Португалија''', или '''Португал'''<ref>{{Cite web |url=http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ambasade?lang=cyr |title=Амбасаде Републике Србије - МИП Републике Србије |access-date=14. 04. 2014 |archive-date=14. 04. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140414142541/http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/diplomatsko-konzularna-predstavnistva/diplomatske-misije/ambasade?lang=cyr |url-status=dead }}</ref> ({{јез-пор|Portugal}}), званично '''Португалска Република''' ({{јез-пор|República Portuguesa}}), [[држава]] је на западу и југозападу [[Пиринејско полуострво|Иберијског полуострва]] у [[пиринејско полуострво|југозападној Европи]], и најзападнија је земља континенталне Европе.<ref>{{Cite web |url=http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm |title=United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications |access-date=10. 04. 2014 |archive-date=13. 07. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110713041240/http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm |url-status= }}</ref> Португалија се граничи са [[Шпанија|Шпанијом]] на северу и истоку, а на западу и југу излази на [[Атлантски океан]]. Осим тога, у састав Португалије улазе два [[архипелаг]]а у [[Атлантски океан|Атлантику]], [[Азорска острва|Азори]] (''-{Açores}-'') и [[Мадеира]] (''-{Madeira}-''). Главни град је [[Лисабон]], а службени језик је португалски.

За културу Португалије, карактеристична је [[фадо]] музика, а најпознатије певачице су Амалија Родригуес и [[Мариза]], која је наступала у [[Београд]]у и широм света. Португалска храна је базирана на риби, туњевини и пиринчу, рижоту. Ова земља је позната по својим [[вино|винима]], [[сир]]евима, као и [[наранџа]]ма. Португалска колонијална архитектура је присутна у разним деловима света, највише у [[Бразил]]у, у [[Индонезија|Индонезији]] и у [[Макао|Макау]]. Кула Белем, Тврђава Светог Ђорђа и Трг Педра -{IV}- су примери португалске архитектуре.

== Историја ==
{{Главни чланак|Историја Португалије}}

Просторима Португалије током историје прошли су и задржали се многи народи и цивилизације: [[Ибери]], [[Келти]], [[Феникија|Феничани]] и [[Античка Картагина|Картагињани]], [[Грци]], [[германи|германска племена]] ([[Свеви]] и [[Визиготи]]) и [[Маври|Мавари]] својим културама оставили су трага у овој земљи. 
{{Историја Португалије}}
Име Португалија само по себи открива делове ране историје ове земље — оно потиче од римског имена -{''Portus Cale''}-, могуће мешавине [[грчки језик|грчког]] и [[латински језик|латинског]] имена које значи „Лепа лука“, или чак мешавине келтског и латинског, или мешавине феничанског и латинског.

[[Датотека:Castelo de Guimarães Castelo da Fundação.JPG|мини|лево|[[Замак]] из [[10. век]]а]]
Португалија се, као независна држава, први пут појавила током средњег века ([[1179]]), а свој утицај увећала је и проширила током [[15. век|15.]] и [[16. век]]а, у доба великих географских открића поставши велика економска, политичка и културна сила и створивши велику [[Португалска империја|Португалску империју]] која се простирала од [[Бразил]]а, преко [[Африка|Африке]], [[Индија|Индије]] и [[Кина|Кине]], до [[Источни Тимор|Источног Тимора]] у [[Индонезија|Индонезији]]. Португалија је била светска сила у доба открића, јер су португалски морепловци открили поморски пут до Америке, Африке, Индије и далеког Истока. [[Васко да Гама]] је [[1497]]. године открио поморски пут за [[Индија|Индију]], [[Педро Алварес Кабрал|Педро Кабрал]] је [[1500]]. године, на путу за Индију, открио [[Бразил]], а [[Фернандо Магелан]] предводио је шпанску експедицију која је прва (1519—1522) опловила свет. Крајем XVI века ([[1580]]), Португалија је први пут у историји изгубила независност, нашавши се под влашћу [[Шпанија|Шпаније]] чиме је почело пропадање Португалије као велесиле. И после поновног успостављања независности ([[1640]]) Португалија је наставила да губи економску и политичку моћ, и то због низа догађаја као што су [[Земљотрес у Лисабону 1755.|Земљотрес у Лисабону 1755]], Наполеонова освајања, независност Бразила ([[1822]]) и грађански рат између апсолутиста и либерала. Године [[1910]]. збачена је монархија. Добар део -{ХХ}- века, (1927—1974) Португалија је провела под десничарском диктатуром. Дана [[25. април]]а 1974, лево оријентисани војни пуч звани „[[Каранфилска револуција|Револуција каранфила]]“ збацио је репресивни режим после чега је земља прошла кроз велике демократске реформе. Године [[1975]], Португалија је дала независност својим преосталим колонијама. Португалија је једна од оснивача [[НАТО|НАТО-а]] а од [[1986]]. члан је [[Европска економска заједница|Европске економске заједнице]], данашње [[Европска унија|Европске уније]].

== Географија ==
{{Главни чланак|Географија Португалије}}
=== Положај ===
[[Датотека:Po-map.png|мини|д|Карта Португалије]]
Португалија заузима западни део [[Пиринејско полуострво|Пиринејског полуострва]] на [[пиринејско полуострво|југозападу Европе]], између [[Атлантски океан|Атлантског океана]] и [[Шпанија|Шпаније]]. По свом положају Португалија је изразито атлантска земља. Са површином од 92.391 спада међу најмање земље у Европи. У држави живи око 10.300.000 становника, па густина насељености износи 114 ст/km². Крајња западна тачка, која је истовремено крајња западна тачка континенталног дела Европе, је [[рт Рока]], док крајњу источну тачку чини место [[Миранда до Доуро]]. Са обала Португалије кретале су бројне истраживачке експедиције око [[Африка|Африке]] према [[Индија|Индији]] ([[Васко да Гама]]), око света ([[Фернандо Магелан]]), и према Јужној Америци. Као значајна поморска сила у прошлости је стекла велику прекоокеанску империју. У састав Португалије улазе атлантска острва [[Мадеира]] и [[Азорска острва|Азори]].

=== Геологија и рељеф ===
[[Датотека:Satellite image of Portugal in January 2004.jpg|мини|лево|Сателитски снимак Португалије из јануара 2004.]]
Територија Португалије је природно спуштање шпанске [[Мезета|Мезете]], грађене од старих кристаластих стена, према Атлантику. Речни токови поделили су висораван, која се лагано спушта према обали и претворили је у групе брегова.
 
На истоку државе простиру се планине, док је западни део низијски. Северни део Португалије чини планинска покрајина, која се пружа од реке [[Мињо]] до реке [[Дуеро|Доуро]]. Источни део ове покрајине чине висоравни, висине 700 — 800 -{m}-, настале у долинама истоимених река: Доуро и Мињо. Са тих висоравни дижу се бројне планине, висине 1000 — 1400 -{m}-. Овај крај се зове [[Траш ош Монтеш]].

Спуштајући се према мору, долази се до равница на 200 — 300 -{m}- надморске висине, а онда у приморски обални део. Средњи део Португалије се разликује од северног дела. Од Доура до Тежа, преко Квимбре, иде изразита тектонска линија која условљава благе облике рељефа изграђене од [[гранит]]а. Тектоника наводи реку Тежо да тече ка западу, да би потом скренула ка југозападу.

И овај део територије пресеца неколико планинских ланаца, Сера, међу којима се истиче висока [[Сера де Естрела]] (1990 -{m}-). На овом планинском ланцу налази се и највиша тачка у континенталној Португалији. На њему се опажају трагови глацијације. Ипак највиши врх у земљи је угасли вулкан [[Пико (планина)|Пико]] (2371 -{m}-), на [[Пико (острво)|истоименом]] [[азорска острва|азорском]] [[острво|острву]]. На њему се опажају трагови глацијације.

Од венца Сера де Естрела од венца Сера де Синтра простире се [[Естремадура|Естремадуру]], која је изграђена од [[Мезозоик|мезозојских]] стена, а покривена је оскудним културама и слабом шумом. Јужно од Сеере де Естрела пружају се уз руб Мезете прво [[Терцијар]]ни, затим [[Плеистоцен]]ски и најмлађи [[седимент]]и, који спуштајући се према мору сачињавају висораван [[Ремадура|Ремадуру]].

Југоисточно од ове висоравни пружају се равнице [[Рибатежо и Алентежо]]. Та равница се лагано уздиже у висораван [[Горњи Алентежо]]. Југозападно од Алентежа пружају се огранци Сеере Морене, а јужно од њих пружа се висораван [[Алгарве]], изграђена од мезозојских и терцијарних слојева, и делувијалних и алувијалних седимената.

=== Воде ===
{{...}}

=== Клима ===
[[Датотека:Algarve-1.jpg|мини|Атлантска обала Португалије]]
У Португалији разликујемо две врсте климе:
* океанску и 
* медитеранску.

На северу Португалије, под утицајем Атлантика, заступљена је [[морска клима|океанска клима]]. Карактеришу је благе зиме и лета влажнија и не тако жарка као на [[југ]]у. Планине на северозападу граде кишну баријеру облацима са Атлантика, па примају и више од 1000 -{mm}- кише годишње.

У јужном делу земље преовладавају утицаји с Медитерана, па он има сушнију климу од северне Португалије. Овде су заступљена жарка и сушна лета и благе али влажне зиме са средњом [[јануар]]ском температуром од 10&nbsp;°C. Годишња количина падавина не прелази 400 — 500 -{mm}-.

У унутрашњости државе лета су врела и сува, па су [[суша|суше]] уобичајене на истоку, захваљујући планинама које онемогућавају киши са Атлантика да продре у унутрашњост. Утицај климатских фактора са мора јачи је од утицаја климатских фактора са копна, што се види по [[изотерма]]ма. Јануарске изотерме од 12&nbsp;°C до 8&nbsp;°C нижу се паралелно од [[рт Сао Винсенте|рта Сао Винсенте]] према унутрашњости. Оне иду паралелно дуж осталог дела државе. Слично иду и јулске изотерме од 20&nbsp;°C до оне у унутрашњости од 25&nbsp;°C. Ветрови су знатно јачи и чешћи са западног него с источног квадранта, а зависе од померања азорског [[антициклон]]а.

=== Флора и фауна ===
Захваљујући изразитијим падавинама севернији део земље је шумовитији. Шуме заузимају 28% од укупне територије. Знатни простори у планинама су под травном формацијом. У [[песак|песковитом]] приморју засађен је на великим површинама приморски [[бор (биљка)|бор]]. У унутрашњости већи значај има посебна врста [[храст]]а од чије се коре добија [[плута]]. Југ је мање шумовит, али је јужни део [[Алгарве|Алгарва]] познат по узгоју [[рогач]]а, [[смоква|смокава]] и [[бадем]]а. У нижим пределима широм земље узгајају се [[маслина|маслине]].

У Португалији живи много дивљих [[сисари|сисара]] укључујући [[вук]]ове, [[divlja svinja|вепрове]] и [[рис]]ове. Вук и рис су на ивици истребљења и упркос великим напорима власти, тај се тренд не поправља. Рис се сматра практично истребљеним, пошто се рачуна да у земљи постоји свега још неколико парова. [[Гмизавци|Гмизаваца]] такође има у изобиљу, на југу посебно [[гуштери|гуштера]] и [[камелеон]]а. Птичији свет, у којем има и неких врста својствених само Пиринејском полуострву обогаћује се свакогодишњим миграцијама птица до Африке и назад.

=== Административна подела ===
Португалија се административно дели на општине којих има 308 (зову се ''-{concelhos}-''), које су подељене на свеукупно више од 4.000 парохија (''-{freguesias}-'').

Осим копненог дела Португалије на [[запад]]у [[Пиринејско полуострво|Иберијског полуострва]], саставни део Португалије су и две острвске групе: [[Азорска острва|Азори]] и [[Мадеира]], које представљају [[Аутономна област|аутономне регије]].

У копненом делу Португалије постоји 5 регија:
* [[Алентежу|Алентежо]]
* [[Алгарве]]
* [[Центар (Португал)|Центар]]
* [[Лисбоа е Вале до Тежо]]
* [[Норте]]

Највећи [[Агломерација|агломерације]] у Португалији су (са бројем становника, попис 2001)<ref>{{Cite web|url=https://www.uniserveuk.com/travel/guides/p/portugal/info/districts.html|title=Districts of Portugal|publisher=UniserveUK.com|access-date=12. 09. 2020|archive-date=27. 10. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201027142729/https://www.uniserveuk.com/travel/guides/p/portugal/info/districts.html|url-status=}}</ref>:
* [[Лисабон]] - 2.547.665
* [[Порто]] - 1.509.958
* [[Брага]] - 754.830
* [[Авеиро]] - 460.157
* [[Коимбра]] - 430.845
* [[Фаро]] - 391.819
* [[Визеу]] - 354.162

=== Хидрографија ===
==== Реке ====
[[Датотека:DouroPorto.jpg|мини|Река [[Дуеро|Доуро]] код Порта]]
Речна мрежа у Португалији је густа. Скоро сви речни токови долазе из суседне Шпаније, а то су: [[Мињо]], гранична река на северу, а затим следе [[Лима (река)|Лима]], [[Дуеро|Доуро]], на чијем ушћу лежи Порто, [[Мондего]], [[Тахо (река)|Тежо]], са Лисабоном на самом ушћу, [[Садо]] и [[Гвадијана]], гранична река на југу. Реке се делимично користе за пловидбу. Имају висок водостај зими, а низак лети. Планинске реке на северу располажу високим хидропотенцијалом.

Тежо је најдужа река на [[Пиринејско полуострво|Пиринејском полуострву]]. Извире у источној Шпанији и протиче на западу дужином од 1.007 -{km}- до ушћа у [[Атлантски океан|Атлантик]], код Лисабона. У Португалији протиче дужином од 226 -{km}-. Само доњи ток реке Тежо је плован, док је средњи ток веома значајан за [[наводњавање]]. Бројне [[брана|бране]], изграђене на реци Тежо, користе се за експлоатацију великог хидропотенцијала реке, а три од њих су велики резервоари воде. На самом ушћу реке Тежо налази се велика лука у Лисабону.

Река Доуро протиче северним делом Португалије. Извире у покрајини [[Соира]], (северни део средње Шпаније) протиче дужином од 895 -{km}- и улива се у Атлантски океан код града Порто. Највећим делом река протиче западно од границе Шпаније и Португалије, затим тече југозападно, чинећи границу дужине 97 -{km}- и на крају протиче кроз Португалију до свог ушћа. Долина реке Доуро специјализована је у узгајању винских сорти грожђа, а у њој успевају и маслине. Пловидба је могућа делимично на делу који протиче кроз Португалију, на дужини од 200 -{km}-, пошто је многобројни [[брзаци]] и повремене поплаве спречавају. Осим тога река Доуро са својим притокама због обиља воде важан је извор хидроенергије. На реци Доуро налази се [[хидроелектрана|хидроцентрала]] [[Миранда]], јачине 172 -{MWh}-. Од великог економског значаја је и систем наводњавања који је изграђен на овој реци. Дуж обале су се нанизала бројна рибарска села.

Гвадијана извире као Горња Гвадијана у Шпанији. Река тече према југу, образујући групе мањих језера, затим скреће у правцу северозапада и понире отприлике на удаљености 5 -{km}- од реке Зезере. На појединим деловима река чини природну границу Португалије са Шпанијом. Гвадијана доноси велику количину воде и материјала који седиментира одмах на ушћу, али јака струја у Кадиском заливу захвата тај материјал и супротно смеру казаљке преноси га према [[запад]]у. Због тога су се на ушћу развила два насеља [[Исла Кристина]] и [[Ајамонте]], важне извозне луке за стоку из Алентежа. Гвадијана се улива у Атлантски океан, образујући широки [[естуар]]. Од укупне дужине (829 -{km}-), пловна је само 68 -{km}- од ушћа.

==== Море ====
Атлантска обала је ниска, песковита и слабо разуђена. Деловање мора на португалску обалу, посебно [[плима и осека]], које уздижу и спуштају дуж обале висину мора од 3,5 до 4,30 -{m}-, утицало је на стварање естуара. Најдужи део равне обале од скоро 100 -{km}- налази се уз Тежо. На стварање осталих изразитих облика обале доста утичу [[Водени талас|таласи]], који се дижу и до 10 -{m}- висине, а имају ударну снагу до 20 тона по -{m²}-. Они су знатно већи и јачи него на [[Средоземно море|Медитерану]].

== Привреда ==
[[Датотека:Assembleia Republica Portugal 3.JPG|мини|Скупштина Португалије]]
{{Главни чланак|Привреда Португалије}}
Португалска привреда је тешко трпела због револуције [[1974]]. године као и због колонијалног рата у Африци и губитка прихода из колонија. Опоравак земље, који је сада у току, подстакнут је чланством у [[Европска унија|Европској унији]]. [[Пољопривреда]] чија је производња слаба, запошљава једва четвртину активног становништва. Мала газдинства поликултуре ([[кукуруз]], [[кромпир]], [[вино]]) насупрот су оним, јако распрострањеним на југу ([[житарице]], узгој [[овца|оваца]] и [[шупљорога говеда|говеда]]). Земља извози вино, [[поврће]] и [[воће]], [[дрво]] и [[плута|плуту]], али зато увози житарице и [[рибе|рибу]]. Индустријски сектор се развио. Текстилна индустрија предњачи са четвртином запослених у индустрији, а затим следе конфекцијска индустрија, металургија, монтажа [[аутомобил]]а, електронска, кожна, дрвна и прехрамбена индустрија. [[Туризам]] и одлазак у емиграцију не доводи у равнотежу баланс исплата. Увоз увелико превазилази извоз, и земља је у [[дуг]]овима. Стопа [[незапосленост]]и је још увек релативно ниска, али је [[инфлација]] висока. Улазећи почетком [[1986]]. у Европску економску заједницу, Португалија је нашла своје трговинске партнере, који играју важну улогу у [[увоз]]у.

=== Пољопривреда ===
[[Датотека:Nazaré.jpg|мини|200п|[[Назаре]], рибарско село северно од Лисабона]]
Претежно пољопривредна привреда Португалије има сразмерно ниску производњу. Мали сеоски поседи на северу ограничавају могућност увођења модерних метода. Велики поседи су на југу земље (латифундија) национализовани 1975. године, али још нису модернизовани. Главни производи су пшеница и кукуруз, али се свеједно велике количине још увек морају увозити. Од воћа се истиче род [[смоква|смокве]] и [[маслина|маслине]]. Вино је уз [[парадајз]] и плуту, најважнија извозна роба. Такође се извози дрвна грађа и [[Papir-maše|пулпа]].

=== Индустрија ===
Португалија има мале залихе енергије. Увозе се [[гас|плин]] и [[нафта]], а главни део електричне енергије дају [[хидроелектрана|хидроелектране]]. Извозе се мале количине [[волфрам]]а, бакарног пирита и [[каолин]]а. Мануфактура добија на важности. Тешка индустрија углавном бродоградилишта у Лисабону, страдала је због пада потражње. Најважније гране лаке индустрије су уједно и извозне гране, прерада [[Дуван (производ)|дувана]], конзервисање рибе, те израда [[цреп]]ова, одевних предмета, [[текстил]]а и [[папир]]а.

== Саобраћај ==
[[Датотека:Metro do Porto (407708996).jpg|мини|[[Метро]] у Порту]]
Железничке пруге повезују највећи део земље и сада се унапређују. Електрифициране су све пруге којима се повезују већи градови. 
Главне ваздушне луке су Портела де Сакавеј крај Лисабона, и Порто и [[Фаро]] у Алгарву. Португалија има велику трговачку флоту. [[Радио]] и [[телевизија]] су национализовани [[1975]]. године, а уобичајен је пријем сателитских телевизијских програма из других европских земаља. Постоје и две националне приватне телевизије. Цензура је укинута уставом [[1976]]. године.

== Култура ==
{{Главни чланак|Култура Португалије}}

=== Музика ===
[[Датотека:Lisbonne - Padrão dos Descobrimentos - Closeup.jpg|мини|десно|Споменик морепловцима који су откривали [[Нови свет]]]]
Португалијску музику представљају многи различити музички облици. Најпознатија португалска музика је [[фадо]], врста меланхоличне музике. Обично се повезује са португалском и португалском речју саудад. [[Саудад]] се може описати као чест људски осећај - као заљубљеност у некога, ко је врло далеко. Тај стил је чиста мешавина [[туга|туге]], [[бол]]а, [[носталгија (филм)|носталгије]], [[срећа|среће]] и [[љубав]]и. Фадо вероватно потиче од мешавине ритмова афричких [[ропство|робова]] и традиционалне музике португалских [[Морепловац|морнара]], са арапским утицајем. Постоје две варијације фада - фадо из [[Лисабон]]а и из [[Коимбре]]. Лисабонски фадо био је првенствено популарна музика, обично су га изводиле жене, док је фадо из Коимбре имао више литерарно обележје и обично су га изводили мушкарци. Оба правца су данас прихваћена као национална музика цењена у иностранству, упркос мањој популарности у самој Португалији.

=== Храна и пиће ===
Порто је појачано [[вино]] које је добило назив по [[Порто|истоименом]] граду-луци.

Производи се од чак 80 врста [[винова лоза|винове лозе]], а најпознатије су: -{Touriga National}-, -{Turiga Francesca}-, -{Tinta Cao}-, -{[[Tempranillo]]}- и -{Tinta Amerela}-.

Поред порта, познато је и розе вино под називом матеуш, која се флашира се у специфичним боцама.

== Становништво ==
{{Главни чланак|Демографија Португалије}}

=== Број и густина насељености ===
Португалски народ је хомогена група типично медитеранског изгледа. У држави живи око 10.400.000 становника, а густина насељености износи 114 ст/km². Највећи део становништва државе чине [[Португалци]] 84%, док на [[Бразилци|Бразилце]], [[Шпанци|Шпанце]] и [[Енглези|Енглезе]] и остале отпада укупно 16%. Последњих деценија велики је прилив имиграната из бивших колонија из Африке, Бразила, и однедавно из источне Европе, посебно из [[Украјина|Украјине]], [[Молдавија|Молдавије]], [[Румунија|Румуније]], и [[Русија|Русије]]. Знатно је већа густина насељености у приобаљу Атлантика. Природни услови за развој пољопривреде су све повољнији, али битну важност имају и други фактори, пре свега чињеница да се ту налазе два велика града [[Порто]] и [[Лисабон]], где је концентрисан највећи део португалске индустрије. Према статистичким подацима, у огромним агломерацијама Лисабона и Порта живи једна трећина становништва.

=== Миграције ===
Дубока економска и политичка криза (распадање колонијалног система, а управо је Португалија била последња европска колонијалистичка земља) праћена је највећом стопом емиграције, тако да је седамдесетих година број становника пао са 8.889.400 на 8.663.200 становника, тј. за 2,54%. Посебно изненађујућа је чињеница што се то догодило у релативно мирном раздобљу европске историје, па је то јединствен пример у свету да је смањен број становника једне земље у периоду кад није било светског рата.

Неповољност природних услова и малена португалска територија с једне, те велик природни прираштај, а тиме и пораст радне снаге, што повећава незапосленост, с друге стране узрок су вишевековних спољних миграција. Одлазак на рад, у ствари, бег у иностранство, за многе је био спас од војне обавезе и неизвесне будућности. Миграције су се углавном кретале према осталим западноевропским земљама и преко мора у [[Бразил]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]].

Имиграције - Крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година популацијске неприлике су се веома погоршале. Бивше колоније није напустио само управни апарат, него се с њим вратила у матицу земљу и већина осталих португалских колонизатора, па је у том периоду Португалија имала милион повратника, што значи да су око 11% становништва земље биле [[избеглица|избеглице]]. Досељеници из бивших колонија живе углавном у Лисабону и Порту.

=== Данашње становништво ===
До пре неколико година становништво Португалије убрајало се у биолошки најактивније становништво у Европи, што значи да су стопе [[наталитет]]а, [[стопа смртности|морталитета]] и [[природни прираштај]] биле релативно високе. Стопа наталитета износила је од 16 - 33 [[промил]]а. у појединим дистриктима. Међутим, стопа наталитета, иако је дуго времена била висока, данас је ниска и износи 12 промила .

Што се тиче старосне структуре, старосна пирамида је дуго била правилна са широком базом која се постепено према горе сужавала. Данас, међутим, старосна структура, односно пирамида португалског становништва постаје све комплекснија, односно неправилнија. Нагло смањивање стопе наталитета одразило се у сужавању основе, тако да расте део старијих добних група, а посебно је изражено смањивање дела зрелог становништва, које је највише захваћено спољашњим миграцијама.

За разлику од већине осталих европских земаља, губици у оба светска рата, па ни колонијални рат у [[Ангола|Анголи]] и [[Мозамбик]]у, нису се одразили на старосној структури.

Из старосне структуре примећује се, такође, да је однос мушког и женског становништва релативно једнак, јер већина португалских емиграната одлази на рад заједно са [[супруга]]ма и децом.

=== Верска структура ===
Према попису из 2021. године, 80,2% становништва били су [[Католицизам|римокатолици]], 2,1% [[Протестантизам|протестанти]], 1,04% остали хришћани, 0,7% [[Јеховини сведоци]], 0,7% [[Православље|православци]], 0,4% [[Ислам|муслимани]], 0,2% [[Хиндуизам|хиндуисти]], 0,2% [[Будизам|будисти]], 0,03% [[Јудаизам|јевреји]], 0,3% припадници осталих религија, док је 14% становништва било [[Нерелигиозност|нерелигиозно]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rtp.pt/noticias/pais/censos-2021-catolicos-diminuem-mas-ainda-sao-mais-de-80-dos-portugueses_n1449073|title=Censos 2021. Católicos diminuem, mas ainda são mais de 80% dos portugueses|date=2021|website=RTP Noticias|url-status=live|access-date=7.2.2024}}</ref>

=== Највећи градови ===
{{Највећи градови у Португалији}}

== Спорт ==
Популарни спортови у Португалији су: [[фудбал]], [[одбојка]], [[тенис]] и [[атлетика]].

[[Фудбалска репрезентација Португалије]] је након дуго чекања коначно успела да на [[Европско првенство у фудбалу 2016.|Европском првенству 2016.]] у Француској дође до свог првог, великог трофеја. У великом финалу Португалци су савладали домаће [[Фудбалска репрезентација Француске|триколоре]] победом од 1:0 у продужетку.<ref>{{cite web|title=Прва титула Португалаца|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/358941/Prva-titula-Portugalaca|work=Politika.rs|accessdate=14. 7. 2016}}</ref> Пре тога Португалци су до финала континенталног првенства дошли [[Европско првенство у фудбалу 2004.|2004.]] (када су били домаћини), али су изгубили од [[Фудбалска репрезентација Грчке|Грчке]].

Најпознатији спортиста је фудбалер [[Кристијано Роналдо]], вишеструки добитник [[Фифина Златна лопта|златне лопте]].

== Види још ==
* [[Португалски језик]]

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Bliss|first=Christopher|first2=Jorge Braga de |last2=Macedo|publisher=Centre for Economic Policy Research |location=London, England |title=Unity with Diversity in the European Economy: the Community's Southern Frontier |url=https://archive.org/details/unitywithdiversi0000unse|year=1990|isbn=978-0-521-39520-5|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|first=Richard M. |last=Juang|first2=Noelle Anne |last2=Morrissette|title=Africa and the Americas: Culture, Politics, and History: A Multidisciplinary Encyclopedia |volume=2 |year=2008|isbn=978-1-85109-441-7|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|first=Melvin Eugene |last=Page|first2=Penny M. |last2=Sonnenburg|title=Colonialism: An International, Social, Cultural, and Political Encyclopedia |volume=2 |year=2003|isbn=978-1-57607-335-3|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|first=Liam Matthew |last=Brockey|title=Portuguese Colonial Cities in the Early Modern World |url=https://archive.org/details/portuguesecoloni0000unse|year=2008|isbn=978-0-7546-6313-3|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ribeiro|first=Ângelo |last2=José Hermano |title=História de Portugal I — A Formação do Território |trans_title=History of Portugal: The Formation of the Territory |publisher=QuidNovi |year=2004|isbn=978-989-554-106-5 |language=Portuguese}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ribeiro|first=Ângelo |last2=Saraiva|first2=José Hermano |title=História de Portugal II — A Afirmação do País |trans_title=History of Portugal II: An Affirmation of Nation |publisher=QuidNovi |year=2004|isbn=978-989-554-107-2 |language=Portuguese}}
* {{Cite book|ref=harv|last=de Macedo |first=Newton |last2=Saraiva|first2=José Hermano |title=História de Portugal III — A Epopeia dos Descobrimentos |trans_title=History of Portugal III: The Epoch of Discoveries |publisher=QuidNovi |year=2004|isbn=978-989-554-108-9 |language=Portuguese}}
* {{Cite book|ref=harv|last=de Macedo |first=Newton |last2=Saraiva|first2=José Hermano |title=História de Portugal IV — Glória e Declínio do Império |trans_title=History of Portugal IV: Glory and Decline of Empire |publisher=QuidNovi |year=2004|isbn=978-989-554-109-6 |language=Portuguese}}
* {{Cite book|ref=harv|last=de Macedo |first=Newton |last2=Saraiva|first2=José Hermano |title=História de Portugal V — A Restauração da Indepêndencia |trans_title=History of Portugal IV: The Restoration of Independence |publisher=QuidNovi |year=2004|isbn=978-989-554-110-2 |language=Portuguese}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Saraiva|first=José Hermano |title=História de Portugal X — A Terceira República |trans_title=History of Portugal X: The Third Republic |publisher=QuidNovi |year=2004|isbn=978-989-554-115-7 |language=Portuguese}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Loução|first=Paulo Alexandre |title=Portugal, Terra de Mistérios |trans_title=Portugal: Land of Mysteries |publisher=Ésquilo |year=2000|edition=3rd |isbn=978-972-8605-04-9 |language=Portuguese}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Muñoz|first=Mauricio Pasto |title=Viriato, A Luta pela Liberdade |trans_title=Viriato: The Struggle for Liberty |publisher=Ésquilo |year=2003|edition=3rd |isbn=978-972-8605-23-0 |language=Portuguese}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Grande Enciclopédia Universal |publisher=Durclub |year=2004}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Constituição da República Portuguesa |trans_title=Constitution of the Portuguese Republic |edition=VI Revisão Constitucional |year=2004|language=Portuguese}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* [http://www.presidencia.pt/ Председник Португалије]
* [http://www.portugal.gov.pt/ Влада Португалије]
* [https://www.parlamento.pt/ Скупштина Португалије]
* [http://www.visitportugal.com/Cultures/en-US/default.html Званична туристичка презентација]
* [http://portuguese-american-journal.com/?s=portugal&x=0&y=0 News about Portugal] from the Portuguese American Journal
* {{CIA_World_Factbook link|po|Portugal}}
* [https://web.archive.org/web/20080727024243/http://ucblibraries.colorado.edu/govpubs/for/portugal.htm Portugal] at ''UCB Libraries GovPubs''
* {{dmoz|Regional/Europe/Portugal}}
* [http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-17758217 Portugal profile] from the [[Би-Би-Си њуз|BBC News]]
* [http://www.theportugalnews.com/ National English language newspaper]
* {{osmrelation-inline}}
* [https://viniportugal.pt/ National Wine Website]
* [http://www.loc.gov/rr/rarebook/coll/portpam.html Portuguese Pamphlets Collection] From the [http://www.loc.gov/rr/rarebook/ Rare Book and Special Collections Division at the Library of Congress]

{{Списак градова у Португалији}}
{{Европа}}
{{Државе ЕУ}}
{{Подножје|Географија|Португалија|Европа|Европска унија}}

[[Категорија:Португалија| ]]
[[Категорија:Државе у Европи]]
[[Категорија:Државе чланице НАТО-а]]
[[Категорија:Државе чланице Европске уније]]