Мухамед Мехмедбашић — разлика између измена
м Марко Станојевић је преместио страницу Muhamed Mehmedbašić на Мухамед Мехмедбашић: убачен двоструко већи текст на ћирилици |
Нема описа измене |
||
| Ред 9: | Ред 9: | ||
| место_рођења = |
| место_рођења = |
||
| држава_рођења = |
| држава_рођења = |
||
| датум_смрти = [[29. |
| датум_смрти = [[29. мај]] [[1943]]. |
||
| место_смрти = [[ |
| место_смрти = [[Сарајево]] |
||
| држава_смрти = |
| држава_смрти = |
||
| војска = |
| војска = |
||
| Ред 22: | Ред 22: | ||
| потпис = |
| потпис = |
||
}} |
}} |
||
'''Мухамед Мехмедбашић |
|||
Као припадник Младе Босне покушао је да убије Оскара Поћорека, Франца Фердинанда, грчког краља Константина, али ни у једном атентату није био успешан. |
|||
Мухамед Мехмедбашић, рођен 1886. године у Стоцу, у Херцеговини, био је припадник револуционарне организације Млада Босна. Као таквог, Мустафа Голубић позвао га је крајем 1913. да дође у Француску, у Тулуз, где му је поверен задатак да убије аустроугарског поглавара Босне Оскара Поћорека. Снабдевен бочицом отрова и камом са оштрим врхом, вратио се из Тулуза у Марсељ да се ту укрца у брод. У Дубровнику је сео у воз. У једном тренутку приметио је да жандарми претресају вагоне, па се уплашио да траже њега. Отров и оружје бацио је у нужник. Тек касније сазнао је да су жандарми трагали за неким лоповом. |
Мухамед Мехмедбашић, рођен 1886. године у Стоцу, у Херцеговини, био је припадник револуционарне организације Млада Босна. Као таквог, Мустафа Голубић позвао га је крајем 1913. да дође у Француску, у Тулуз, где му је поверен задатак да убије аустроугарског поглавара Босне Оскара Поћорека. Снабдевен бочицом отрова и камом са оштрим врхом, вратио се из Тулуза у Марсељ да се ту укрца у брод. У Дубровнику је сео у воз. У једном тренутку приметио је да жандарми претресају вагоне, па се уплашио да траже њега. Отров и оружје бацио је у нужник. Тек касније сазнао је да су жандарми трагали за неким лоповом. |
||
| Ред 38: | Ред 34: | ||
На Солунском процесу 1917. године, када је Апис због учешћа у наводној завери за убиство српског престолонаследника Александра Карађорђевића осуђен на смрт, Мехмедбашић је осуђен на 15 година затвора. Амнестиран је 1919. и вратио се у Сарајево. |
На Солунском процесу 1917. године, када је Апис због учешћа у наводној завери за убиство српског престолонаследника Александра Карађорђевића осуђен на смрт, Мехмедбашић је осуђен на 15 година затвора. Амнестиран је 1919. и вратио се у Сарајево. |
||
У том граду су га 1943. убиле усташе. |
У том граду су га 1943. убиле усташе. Преминуо је [[29. мај]]a [[1943]]. у Сарајеву после мучења од стране [[Усташка војница|усташа]]. |
||
Preminuo je [[29. maj]]a [[1943]]. u Sarajevu posle mučenja od strane [[Усташка војница|ustaša]]. |
|||
{{клица-биографија}} |
{{клица-биографија}} |
||
Верзија на датум 21. септембар 2014. у 01:45
 |
| Muhamed Mehmedbašić | |
|---|---|
 Мухамед Мехмедбашић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1886. године у Стоцу, у Херцеговини. |
| Датум смрти | 29. мај 1943. |
| Место смрти | Сарајево |
Мухамед Мехмедбашић, рођен 1886. године у Стоцу, у Херцеговини, био је припадник револуционарне организације Млада Босна. Као таквог, Мустафа Голубић позвао га је крајем 1913. да дође у Француску, у Тулуз, где му је поверен задатак да убије аустроугарског поглавара Босне Оскара Поћорека. Снабдевен бочицом отрова и камом са оштрим врхом, вратио се из Тулуза у Марсељ да се ту укрца у брод. У Дубровнику је сео у воз. У једном тренутку приметио је да жандарми претресају вагоне, па се уплашио да траже њега. Отров и оружје бацио је у нужник. Тек касније сазнао је да су жандарми трагали за неким лоповом.
Одустао је од атентата на Поћорека кад је сазнао да Гаврило Принцип с друговима спрема атентат на престолонаследника Франца Фердинанда. Прикључио им се, али на Фердинанда није бацио бомбу, правдајући се да је колона поред њега брзо прошла.
Мухамед Мехмедбашић једини је од атентатора који је после пуцњева Гаврила Принципа успео да се извуче из Сарајева и преко планина побегне у Црну Гору, у Никшић. Мислећи да је ту безбедан, почео је да прича о својој улози у Фердинандовом убиству, па су га Црногорци, бојећи се да глас о њему не стигне до Аустроугарске, затворили, а онда га тајно пребацили у Србију. Као потпоручник, учествовао је у повлачењу српске војске преко Албаније, а на Солунском фронту прикључио се Апису и организацији Црна рука.
У пролеће 1916. Апис је прихватио предлог младобосанаца да жртвују свој живот „за ствар савезника“ и убију два највернија помагача Немаца на Балкану, грчког и бугарског краља Константина и Фердинанда.
Снабдео је оружјем Мехмедбашића и његовог помагача, којима је запао овај први, и отпремио их у Атину. Мехмедбашић је своју жртву чекао у позоришту, али је Константин у последњем моменту због назеба остао код куће. Пошто их је открила српска полиција, непријатељски расположена према Аписовој обавештајној служби, морали су да се склоне. Мехмедбашић се пријавио у болницу због наводне болести, а његов помоћник је убијен. Ни данас се не зна да ли је његово убиство наредио Апис јер није извршио задатак или је српска полиција уклонила непожељног сведока.
На Солунском процесу 1917. године, када је Апис због учешћа у наводној завери за убиство српског престолонаследника Александра Карађорђевића осуђен на смрт, Мехмедбашић је осуђен на 15 година затвора. Амнестиран је 1919. и вратио се у Сарајево.
У том граду су га 1943. убиле усташе. Преминуо је 29. мајa 1943. у Сарајеву после мучења од стране усташа.
