Бубаруса — разлика између измена

Смеђа бубашваба
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Arthropoda
Класа:	Insecta
Ред:	Blattodea
Породица:	Blattellidae
Род:	Blattella
Врста:	B. germanica
Биномно име
	Blattella germanica; Linnaeus, 1767.

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 28. децембар 2014. у 17:59

Смеђа бубашваба или Буба рус је одрастао инсект из реда бубашваба, светло смеђе боје.^[1]^[2]

Дужина тела буба руса је од 10 до 15 милиметара, што значи да је приближно за половину мања од црне бубашвабе. На навратном штиту налазе се две тамне уздужне пруге. Пипци су исте дужине као и тело, жуте боје. Ноге су светлије од тела. Потиче из тропских и суптропских предела, где за Европљане познате врсте живе у слободној природи. Трговином прехрамбених производа пренешене су у све делове света где су постале пратиоци човека. Највише се задржавају у кухињама, домаћинствима, ресторанима, пекарама, бродовима, болницама; свугде где је влажно и топло.

Размножавају се на тај начин што женке легу јаја у посебним јајним пакетима у којима се за сваку врсту налази карактеристичан број јаја. Ове јајне пакете називамо оотеке, а смештене су на задњем делу тела женки. Оотека је овална и мање-више пасуљастог облика. Број јаја у оотекама варира између 17-56. Женка полаже оотеке у разне пукотине на топлим и влажним местима близу извора хране. Период инкубације зависи од температуре, те на температури 22,2°C износи 34 дана, а код температуре 27,5°C је 17 дана. Постембрионални развој (период од изласка из јајета до потпуног развића), траје 4-8 месеци. У том периоду ларве се пресвлаче 4 пута. Ларве личе на одраслог инсекта, само што немају крила, која добија код последњег пресвлачења. Ларве буба руса код температуре испод -2°C и изнад 45°C након кратког времена угину. Буба руси не причињавају нарочиту материјалну штету, иако могу да оштете текстил, папир, књиге и слично. Једу све од сувих и свежих биљних и животињских остатака.

Главне штете наносе тиме, што својим присуством, својим пресвлакама и изметима загађују прехрамбене производе и просторије у којима живе људи. У потрази за храном прелазе из стана у стан, из зграде у зграду и том приликом могу преносити заразне болести. Као преносиоци болести од нарочитог значаја у болницама где у трагању за храном, а и приликом саме исхране долазе у додир са високо инфективним агенсима. Поред тога буба руси остављају и непријатан мирис на производима са којима долазе у додир.

Референце

^ „Buba rus (smeđa bubašvaba) - Blatella germanica”.
^ Michael K. Rust, John M. Owens, Donald A. Reierson. Understanding and Controlling the German Cockroach. Oxford University Press. ISBN 0-19-506495-X. Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |yeer= игнорисан (помоћ)

Литература

Michael K. Rust, John M. Owens, Donald A. Reierson. Understanding and Controlling the German Cockroach. Oxford University Press. ISBN 0-19-506495-X. Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |yeer= игнорисан (помоћ)

[1] „Buba rus (smeđa bubašvaba) - Blatella germanica”.

[2] Michael K. Rust, John M. Owens, Donald A. Reierson. Understanding and Controlling the German Cockroach. Oxford University Press. ISBN 0-19-506495-X. Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |yeer= игнорисан (помоћ)

[1]

[2]

@@ Ред 15: / Ред 15: @@
 '''Смеђа бубашваба''' или '''Буба рус''' је одрастао [[инсект]] из реда [[бубашваба]], светло смеђе боје.<ref>{{cite web |url = http://www.ekozastita.com/buba_rus.html |title = Buba rus (smeđa bubašvaba) - Blatella germanica}}</ref><ref>{{Cite book |title = Understanding and Controlling the German Cockroach |author=Michael K. Rust, John M. Owens, Donald A. Reierson |publisher = Oxford University Press |month = May |yeer = 1967 |id=ISBN 0-19-506495-X}}</ref>
-Дужина тела буба руса је од 10 до 15 милиметара, што значи да је приближно за половину мања од црне бубашвабе. На навратном штиту налазе се две тамне уздужне пруге. Пипци су исте дужине као и тело, жуте боје. Ноге су светлије од тела. Потиче из тропских и суптропских предела, где за Европљане познате врсте, живе у слободној природи. Трговином прехрамбених производа пренешене су у све делове света где су постале пратиоци човека. Највише се задржавају у кухињама, домаћинствима, ресторанима, пекарама, бродовима, болницама, свугде где је влажно и топло.
+Дужина тела буба руса је од 10 до 15 милиметара, што значи да је приближно за половину мања од црне бубашвабе. На навратном штиту налазе се две тамне уздужне пруге. Пипци су исте дужине као и тело, жуте боје. Ноге су светлије од тела. Потиче из тропских и суптропских предела, где за Европљане познате врсте живе у слободној природи. Трговином прехрамбених производа пренешене су у све делове света где су постале пратиоци човека. Највише се задржавају у кухињама, домаћинствима, ресторанима, пекарама, бродовима, болницама; свугде где је влажно и топло.
-Размножавају се на тај начин што женке лежу [[Јаје|јаја]] у посебним јајним пакетима у којима се за сваку врсту налази карактеристичан број јаја. Ове јајне пакерте називамо оотеке, а смештене су на задњем делу тела женки. Оотека је овална и мање-више пасуљастог облика. Број јаја у оотекама варира између 17-56. Женка полаже оотеке у разне пукотине на топлим и влажним местима близу извора хране. Период [[инкубација|инкубације]] зависи од температуре, те на температури 22,2°-{C}- износи 34 дана, а код температуре 27,5°-{C}- је 17 дана. Постембрионални развој (период од изласка из јајета до потпуног развића), траје 4-8 месеци. У том периоду ларве се пресвлаче 4 пута. Ларве личе на одраслог инсекта, само што немају крила, која добија код последњег пресвлачења. Ларве буба руса код температуре испод -2°-{C}- и изнад 45°-{C}- након кратког времена угину. Буба руси не причињавају нарочиту материјалну штету, иако могу да оштете текстил, папир, књиге и слично. Једу све од сувих и свежих биљних и животињских остатака.
+Размножавају се на тај начин што женке легу [[Јаје|јаја]] у посебним јајним пакетима у којима се за сваку врсту налази карактеристичан број јаја. Ове јајне пакете називамо оотеке, а смештене су на задњем делу тела женки. Оотека је овална и мање-више пасуљастог облика. Број јаја у оотекама варира између 17-56. Женка полаже оотеке у разне пукотине на топлим и влажним местима близу извора хране. Период [[инкубација|инкубације]] зависи од температуре, те на температури 22,2°-{C}- износи 34 дана, а код температуре 27,5°-{C}- је 17 дана. Постембрионални развој (период од изласка из јајета до потпуног развића), траје 4-8 месеци. У том периоду ларве се пресвлаче 4 пута. Ларве личе на одраслог инсекта, само што немају крила, која добија код последњег пресвлачења. Ларве буба руса код температуре испод -2°-{C}- и изнад 45°-{C}- након кратког времена угину. Буба руси не причињавају нарочиту материјалну штету, иако могу да оштете текстил, папир, књиге и слично. Једу све од сувих и свежих биљних и животињских остатака.
 Главне штете наносе тиме, што својим присуством, својим пресвлакама и изметима загађују прехрамбене производе и просторије у којима живе људи. У потрази за храном прелазе из стана у стан, из зграде у зграду и том приликом могу преносити заразне болести. Као преносиоци болести од нарочитог значаја у болницама где у трагању за храном, а и приликом саме исхране долазе у додир са високо инфективним агенсима. Поред тога буба руси остављају и непријатан мирис на производима са којима долазе у додир.