1767
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1767. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Прво годишње издање Наутичког алманаха и астрономских ефемерида, издато од стране британског краљевског астронома Невила Маскелина из Гриничке опсерваторије, што је навигаторима омогућило да одређују географску дужину на морима коришћењем табела месечеве удаљености.[1]
- 16. јануар — Охридски архиепископ Арсеније даје оставку, султан убрзо доноси одлуку о укидању ове аутокефалне архиепископије, чије епархије долазе под директну јурисдикцију Цариградске патријаршије. Простор Охридске архиепископије. прикључен Преспанској - настаје Преспанско-лихнидска архиепископија. Ово се дешава неколико месеци након што је Цариградска патријаршију по налогу султана припојила Пећку патријаршију.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 16. фебруар — Корзикански побуњеници против Ђенове се искрцавају на оток Цапраиа у Тосканском архипелагу и освајају га до маја.
Март
[уреди | уреди извор]- март — Бурманци су поразили и другу кинеску инвазију - уништили су оне који нису страдали од болести и заузели део Јунана.
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — Шпанци преузимају од Француске Порт Саинт Лоуис на источном Малвинском/Фокландском острву и називају га Пуерто Соледад (напуштен 1811, приватно насеље од 1828, од 1833. британски Порт Лоуис).
- 2. април — Шпанија протерује припаднике језуита са своје територије - у свитање су у Шпанској вицекраљеви и команданти отворили писма са упутствима.
- 7. април — Бурманске трупе заузимају и уништавају град Аyтхаyа, тадашњи главни град Сијама. Еккатхат, последњи краљ из династије Бан Пхлу Луанг умире неколико дана касније.
Мај
[уреди | уреди извор]- 28. мај — Марија Јосипа, супруга хабсбуршког сувладара Јосипа, умире од богиња.
- 31. мај — Корзиканци су довршили освајање Капраје. Немогућност Ђенове да сузбију устанак их наводи да следеће године препусте острво Француској.
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Марија Терезија, која се заразила богињама од покојне снахе, добила је помазање - наредних дана се опоравља.
- 19. јун — Британски капетан Самуел Валис осваја Тахити.
- 23. јун — Руски амбасадор у Пољској Николај Репњин основао католичку проруску Радомску конфедерацију племића, која се противи реформама и позива руску царицу да заштити Жечпосполиту.
- 24. јун — Бивши охридски архиепископ Арсеније дао је оставку и на челу Пелагонијске епархије, вероватно одлази на Свету гору.
- 24. јун — Декрет о протеривању језуита је прочитан у Мексику. У земљи је било нереда, калифорнијске мисије (где је декрет прочитан 30. 11.) догодине преузимају фрањевци.
- 29. јун — 2. јул — Америчке револуције – Товнсхендови закони:
- О Приходу: уведени су порези на неке артикле који се увозе у колоније и дато овлашћење врховним судовима колонија да претражују приватну имовину за кријумчареном робом - колонисти осуђују ово као кршење права.
- О царинским комесарима: оснива се царински одбор у самој Америци, ради бољег спровођења прописа - што увећава конфронтације са колонистима.
- О рестрикцијама на Њујорк: овој колонији се забрањује доносити
- нове законе док не пристану на Закон о уконачивању из 1765.
- О осигурању (друго значење од Индемнитy): Британској источноиндијској компанији је снижен порез када увози чај у Британију, па га могу јефтиније реекспортовати у колоније (компанија је била на ивици пропасти због шверцованог холандског чаја).
Јул
[уреди | уреди извор]- 3. јул — Британска поморска експедиција на челу са капетаном Филипом Картеретом осваја Острва Питкерн у Пацифику.
- 3. јул — Изашао први број Адресеависена, најстаријих норвешких новина које и даље излазе
- 31. јул — У Русији је отворена Законодавна комисија, чија је намера донети нови законик. За њене потребе царица Катарина је спремила "Наказ", тј. Инструкцију, просветитељско дело инспирисано Монтескјеом.
Август
[уреди | уреди извор]- август — Пошто су у Србији запажена "многа неидентификована лица одевена као православни калуђери", Портин ферман дозвољава кретање само оним духовним лицима са уредним исправама од надлежних власти (спрема се Руско-турски рат).
Септембар
[уреди | уреди извор]- септембар — У приморским насељима се читају и шире прогласи Шћепана Малог. Позива народ да се међусобно умири, представљају га као руског цара Петра. Шћепан ће владати Црном Гором до 1773.
Октобар
[уреди | уреди извор]- октобар — Масон–Диxонова линија: ова двојица су завршили премер код данашњег Пентрес, Западна Вирџинија, пошто их ирокешки водичи не могу водити у земљу Ленапеа, са којима су у непријатељству. Друга експедиција довршава премер пенсилванијске границе 1784.
- 15. октобар — Хабсбуршка принцеза Марија Јозефа (16), несуђена невеста напуљског краља, умире од богиња. Следећег пролећа у Напуљ одлази млађа сестра Марија Каролина.
- 17. октобар — Општи црногорски збор, наводно с 4.000 људи, један од већих у црногорској историји: под Шћепановим утицајем из Маина, одлучено да се прекине с крвним осветама, заметањима кавги и да се предузму мере против лопова - након племенске анархије завладао је ред. Сестрић митрополита Саве, Арсеније Пламенац постаје у ово време сапрестолник (коадјутор) - овоме су се противили у Катунској нахији.
- октобар — У Варшави је отворен такозвани Репњинов сејм, пољски сабор којим управља руски амбасадор, у присуству руске војске - између осталог, биће гарантоване привилегије Златне слободе, које отежавају управу Пољске-Литваније.
- 28. октобар — У Бостону је покренута акција за бојкот неких типова енглеске робе.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар — У Портсмоутх, Вирџиниа је основано Бродоградилиште Госпорт, од 1862. Морнаричко бродоградилиште Норфолк, највеће у САД.
- 3. новембар — Напуљски језуити су протерани у Папску државу.
- новембар — Млечани планирају да отрују Шћепана Малог: Маине, Побори и Брајићи су уз њега, врење је и међу православнима у Боки которској.
- новембар — Трећа кинеска инвазија Бурме, сада основу чине манџурски ратници
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар — У америчким британским колонијама се почињу појављивати "Писма једног фармера у Пенсилванији", рад Џона Дикинсона, која осуђују Тоунсхендове законе - тврди се да Британски парламент нема права узимати приходе од колонија.
- децембар — Бивши пећки патријарх Василије Јовановић-Бркић стиже, са Кипра, у Црну Гору, међу Пипере - пре доласка код Шћепана у Маине, подбунио је против Турака црногорска племена у Брдима.
- 28. децембар — Таксин се крунисао за краља Сијама у Тхонбурију, данас делу Бангкока. Тхонбуријска краљевина траје до Таксиновог збацивања 1782, уједињује земљу до 1770, води девет кампања против Бурманаца, ратоваће и са Вијетнамцима и Лаошанима.
- децембар/јануар — Битка у клисури Готеик: кинеско-манџурски инвазори су потукли бурманске снаге, краљ Хсинбyусхин тек сада одлучује опозвати трупе из Сијама. Командант Мингруи ће доћи на пар дана од Аве, бурманске престонице.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- У Војној Крајини се организују цехови 1767-74.
- У Бачкој се заводи угарски урбар 1767-72.
- У млетачком Сплиту основана Пољопривредна академија, од 1774. Економско друштво.
- Гроф Перлас предлаже да се Румуни с ивице планина преселе у бечкеречки дистрикт - изведено али многи су се вратили у стари крај или наставили хајдуковање.
- Егзарси цариградског патријарха су били у Сарајеву, остављена белешка на грчком каже да су дошли да прикупе патријаршијски приход по давнашњем обичају (црквена општина у Сарајеву је међу најбогатијим и утицајнијим у српском народу).
- Грчки митрополит Антим долази у Мостар (до 1772, раније је седиште херцеговачке епархије било у манастиру Дужи).
- Скопски надбискуп Матија Масарек примећује да се "Србија" потпуно променила у последњих двадесет година, много је више "потурчених Арбанаса" који чине злодела и којих се боје и Турци.
- Василије Дамјановић издао прву аритметику на српском.
- Краљевски астроном Невил Маскелин објављује први Наутички алманах, са подацима за одређивање лонгитуде методом лунарне дистанце.
- Цркве: св. Карла Боромејскога у Карлобагу, Арханђела Михаила у Рисну
- Први англо-мајсорски рат (1767-69) на југу Индије.
Рођења
[уреди | уреди извор]Март
[уреди | уреди извор]- 15. март — Ендру Џексон, амерички генерал и 7. председник САД
Јул
[уреди | уреди извор]- 11. јул — Џон Квинси Адамс, 6. председник САД
Смрти
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Palmer, Alan; Veronica (1992). The Chronology of British History. London: Century Ltd. стр. 224—225. ISBN 978-0-7126-5616-0.
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]