Зима — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 93.86.180.111 (разговор) на последњу измену корисника BokicaK
Падежи и правопис
Ред 5: Ред 5:
'''Зима''' је једно од годишњих доба, које по конвенцији на северној Земљиној полулопти траје део [[децембар|децембра]], цео [[јануар]], [[фебруар]] и део [[март]]а, а на јужној Земљиној полулопти део [[јун]]а, цео [[јул]], [[август]] и део [[септембар|септембра]]. На дан почетка зиме, такозвану краткодневницу, која обично пада око 21. децембра, ноћ је најдужа, а обданица најкраћа.
'''Зима''' је једно од годишњих доба, које по конвенцији на северној Земљиној полулопти траје део [[децембар|децембра]], цео [[јануар]], [[фебруар]] и део [[март]]а, а на јужној Земљиној полулопти део [[јун]]а, цео [[јул]], [[август]] и део [[септембар|септембра]]. На дан почетка зиме, такозвану краткодневницу, која обично пада око 21. децембра, ноћ је најдужа, а обданица најкраћа.


Током зиме у обе хемисфере, нижа висина Сунца у зими узрокује сунчево светло. Сунце је јаче на страну планете која је окренута према сунца (север или југ). У регионима који доживљају зиме, иста количина сунчевог зрачења се шири преко већег подручја. Овај ефекат је сложен и веће удаљености да светло мора путовати кроз атмосферу, чиме атмосфера троши више топлоте. У поређењу с тим ефектима, промене у раздаљини од Земље од Сунца су занемариве.
Током зиме у обе хемисфере, нижа висина Сунца у зими узрокује сунчево светло. Сунце је јаче на страни планете која је окренута према Сунцу (север или југ). У регионима који доживљају зиме, иста количина сунчевог зрачења се шири преко већег подручја. Овај ефекат је сложен и веће удаљености да светло мора путовати кроз атмосферу, чиме атмосфера троши више топлоте. У поређењу с тим ефектима, промене у раздаљини од Земље од Сунца су занемариве.
== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
{{Други пројекти

Верзија на датум 3. април 2015. у 01:19

У многим деловима света, зима се повезује са снегом.

Зима је једно од годишњих доба, које по конвенцији на северној Земљиној полулопти траје део децембра, цео јануар, фебруар и део марта, а на јужној Земљиној полулопти део јуна, цео јул, август и део септембра. На дан почетка зиме, такозвану краткодневницу, која обично пада око 21. децембра, ноћ је најдужа, а обданица најкраћа.

Током зиме у обе хемисфере, нижа висина Сунца у зими узрокује сунчево светло. Сунце је јаче на страни планете која је окренута према Сунцу (север или југ). У регионима који доживљају зиме, иста количина сунчевог зрачења се шири преко већег подручја. Овај ефекат је сложен и веће удаљености да светло мора путовати кроз атмосферу, чиме атмосфера троши више топлоте. У поређењу с тим ефектима, промене у раздаљини од Земље од Сунца су занемариве.

Спољашње везе